Le Troisème Reich des origines à la chute par William L.Shirer tom1 Успон и пад Трећег Рајха: Историја нацистичке Немачке је књига америчког новинара Вилијама Л. Ширера у којој аутор бележи успон и пад нацистичке Немачке од рођења Адолфа Хитлера 1889. до краја светског рата. odlično očuvana ( rasušio se lepak - pa se odvajaju korice ) Б

K034

hercegovačkom tlu REPUBLIKA SRPSKA kulturno-istorijska, geopolitička i vojnostrategijska panorama odlično očuvan MAJ.21/15

Радио касетофон BLAUPUNKT 2x20W. Оригинал Volkswagen - BETA 5 Каталошки број: 1J0035152F - 1J0 035 152 F 8631122603 - 8 631 122 603 Серијски број радија: VWZ1Z2A8624422 1 комад. Исправно стање. Уређај је са два излаза за звучнике, тј за возила са предњим звучницима високотонцима и басовима у вратима (пар / 2 комада), није за моделе који имају звучнике у задњим вратима. Радио ради одлично и добро хвата станице ако имате добру антену, касета ради у оба смера, премотавање ради, осветлење стандардно плаво - црвено ради, дугмићи и точкић у исправном стању. Доста је добро очуван, као што се и види на сликама. Поседује КОД - број (CODE) који ће купац добити са уређајем и који се мора укуцати приликом уградње у возило и приликом сваког скидања акумулатора. Прву цифру COD-а тражите притиском на дугме 1 , другу на дугме 2, трећу на дугме 3 и четврту цифру на дугме 4, потврда је на десну стрелицу тако што притиснете дугме десне стрелице и држите је притиснуто неколико секунди док се радио не откључа. Са задње стране се налази стандардни еуро конектор - џек. Естетика као на сликама. Напомена: ПРОДАЈЕ СЕ САМО РАДИО КАСЕТОФОН, БЕЗ ЦД ПЛЕЈЕРА. /л/р/зр/

ANTIČKA KNJIŽEVNOST odlično očuvana GAR.9

dobro očuvana LeT.18/8

Vlaho Bukovac Mlada umjetnica 1914. UMJETNIČKA GALERIJA DUBROVNIK godina orijentaciono 2000. Влахо Буковац С Википедије, слободне енциклопедије Датум рођења 4. јул 1855. Место рођења Цавтат Аустроугарска Датум смрти 23. април 1922. (66 год.) Место смрти Праг Чехословачка Потпис Vlaho bukovac signature.png Влахо Буковац (итал. Biagio Faggioni; Цавтат, 4. јул 1855 — Праг, 23. април 1922) је био српски[1][2] сликар[3], академик, члан САНУ. Садржај 1 Биографија 2 Академик 3 Галерија 4 Референце 5 Литература 6 Спољашње везе Биографија У младости је пловио, а затим лутао по Северној и Јужној Америци. У Сан Франциску је почео аматерски да слика, а 1876. године вратио се кући. По узору на мецену Меду Пуцића који га је уз Штросмајерову помоћ одводи и Париз, словенизује своје презиме Faggioni у Буковац. Студира на École des Beaux-Arts у класи Александра Кабанела (Alexandre Cabanel) и још као ђак излаже Црногорку на обрани на париском Салону. У париској фази (1877—1893) уз представике академизма Буковац је стално присутан и често награђиван у Салону. Црногорски кнез Никола га је одвео из Париза у Црну Гору, на Цетиње.[4] Након тема из црногорског живота, следи циклус актова и велики успех сликом La grande Iza (Salon 1882.). Касније као реномирани портретист искључиво је излагао портрете (Млада Патрицијка, Laura le Doux, Штросмајер). Истовремено прожет импресионистичким струјањима свог времена слика (Из Фонтенблоа, Пејзаж с Монмартра, Пријеко). Након париских успеха, ушао је међу енглеску аристократију, за коју је насликао више `одличних` портрета.[5] Од 1880. године радио је на српском двору Обреновића у Београду када се потписује ћирилицом. Врло је добро још први пут примљен на двору, о чему је и писао у својим мемоарима (Мој живот), па је портретисао и Обреновиће, али и Карађорђевиће. Доласком у Загреб 1893. године постаје, целе следеће деценије (до 1903. године), централна личност у уметничком животу града. Окупља младе уметнике и књижевнике, подстиче оснивање атељеа, Уметничког павиљона. Буковчево деловање у Загребу, где је предавао на Ликовној академији, означава почетак новог раздобља у уметности. Те 1893. године насликао је у Загребу портрет покојног грофа Јанка Драшковића, оснивача Матице Хрватске.[6] Када је 1897. године, од загребачког `Друштва уметности`, иступањем неких чланова створено ново ту се нашао и Влахо. Он је тада постао председник, новог `Друштва хрватских уметника`.[7] Јавност Београда имала је прилику да се упозна са његовим сликарством на Првој југословенског уметничкој изложби 1904. године. Он је био аутор познате историјске слике `Благовештенски сабор 1861. године` (српски црквено-народни сабор у Карловцима) , коју је загребачки трговац Петар Николић умножио као литографију и продавао.[8] Од 1903. године постаје професор сликања на Академији ликовних уметности у Прагу где почиње да живи и где разрађује препознатљиви поентилистички стил сликања, са кратким, испрекиданим потезима четке и ситним или крупнијим тачкастим мрљама. У лето 1901. године `дворски сликар`[9] је завршио у Смедереву, портрете краља Александра Обреновића и краљице Драге.[10] Урадио је крајем 1901. године велику слику `Карневал`, на којој се налази око седамдесет особа. Тај рад је поклонио Друштву `Епидаур` у Цавтату.[11] у Бечу је фебруара 1903. године имао у Салону Евгенија Артина, велику самосталну изложбу, са 41 сликом. Портрет Буковца из 1922. Због неких `афера` Буковац је био принуђен да напусти Загреб 1903. године. Било је то време бурних догађаја у Загребу, услед хрватско-српског неспоразума. Његов испражњен атеље је откупио загребачки трговац уметнинама Лађевић, и понудио сликару Урошу Предићу да се ту усели. Али Банаћанин се скрасио код брата у Београду.[12] Од 1903. године до смрти живи у Прагу, где је био професор на Ликовној академији и управник-ректор исте.[13] У овој сликаровој последњој, прашкој, фази слика у поентилистичком стилу. Када 1882. године на позив краља Милана Обреновића, а заправо по жељи краљице Наталије да јој баш он уради портрет, Буковац напушта Француску и у књизи пише како се представио краљици: `Ја нијесам Француз, ја сам родом из Дубровника, односно из Цавтата, мој је језик српски, наиме тај исти, којим се говори у Београду.` О његовом националном одушевљењу док је боравио у Србији сведоче његове речи: `Топио сам се од милине, слушајући у тако отменом кругу свој матерњи језик, тај слатки и красни језик, од ког се у туђини бијах готово сасвим одвикао! Био сам поносан што је то мој народ — храбар и бистар народ, који је, ето, у име Бога, закорачио на пут слободе и цивилизације.` Академик Почетком 1884. године изабран је за дописног члана Српског ученог друштва, а 1892. године и за почасног члана Српске краљевске академије. Дописник је Академије уметности од фебруара 1905,[13] а 1919. године постаје почасни члан Југославенске академије наука и уметности. Непосредно пре своје смрти 1922. године урадио је портрет Југословенског краља Александра I Карађорђевића. Умро је по повратку у Праг; тамо је остало много његових радова. Био је ожењен Јелицом, која се јавља више пута као његов модел. Његов најстарији син `Ага`, је такође од стране оца био портретисан 1903. године[14] Написао је аутобиографију `Moj живот` коју је 1925. године у Београду објавила Српска књижевна задруга. У родном Цавтату, у његовој родној кући отворен је тридесетих година 20. века `Буковчев музеј`, њему посвећен.[15] Његове кћерке Јелица и Иванка су такође сликале, живеле су у Прагу, а Јелица Буковац-Радосављевић је 1940. прешла у Београд.[16]

Dokumenti iz bečkih arhiva I 1903. Sabrao i uredio Andrija Radenić ✰Izdavač: Prosveta, 1973. ✰Povez: tvrdi, 542 strane. ✰Podvlačena, zabeleške, težina 920 grama *

Belgrade, Que Les Turcs Nomment Biograd XVIII vek kolorisani bakrorez Vojni muzej Beograd Snimio: Dragoslav Elezović godina nepoznata

Izdavač: Službeni glasnik „Čovek je izgradnjom grada rekonstruisao samog sebe…“, kaže Robert Park u knjizi Grad (The City, 1925). I to je ključna misao, koja objašnjava „ekspresivnu želju“ (A. Lefevr) i put minucioznog istraživanja autora ove knjige. Njihov pogled ka činjen icama i vidljivom gradu otkriva njegovu nevidljivu sliku u slojevima istorijskog pamćenja i trudu čoveka da od reke otme obalu i svoje parče zemlje. U toj kompleksnoj slici, „heterotopiji“ (M. Fuko) grada u nastajanju na pustopoljini savske obale prepune bara i rukavaca, urbana vizija graditelja uobličila je ideju o Beogradu koji je prešao reku, tražeći svoj novi oblik i identitet u intenzivnom osvajanju prostora, ali i u „neprestanom individualnom otkriću pojedinca“, kako kaže Markes u autobiografskoj knjizi Living to Tell the Tale. Beograđanin s druge obale Save, zagledan u „stari“ Beograd gradio je svoj grad, urbano lice svakodnevnog života. To lice prikazano je i opisano u ovoj jedinstvenoj studiji, džojsovskoj odiseji ulicama novoga grada, dinamičnim pulsacijama urbane stvarnosti i psihografskim i topografskim tragovima prošlih vremena. Tajna Novog Beograda je povelja grada, palimpsest na koji su autori upisali i u kojem su opisali ideje i slike nastajanja, ali i sve mene i transformacije koje su pomogle da jedna urbana celina stekne i zasluži svoju tajnu, koju svaki istraživač, ali i običan građanin, otkriva u gradu oko sebe i u gradu u sebi...

Hrvatska u prvom svjetskom ratu: hrvatsko-srpski politički odnosi / Bogdan Krizman Zagreb 1989. Tvrd povez, zaštitni omot, ilustrovano, 418 strana + strane sa fotografijama. Knjiga je odlično očuvana. J6 Sadržaj: Predgovor Uvod Prvo poglavlje: Otvaranje 1. Prvi sukobi uz muziku 2. Pitanje prešnosti produženja Nagodbe 3. Rasprava o indemnitetu 4. Pozadina pakta s grofom Tiszom Drugo poglavlje: Bura u Saboru 1. Prve čarke pred grmljavinu 2. Bura u Sabornici 3. Kazne i smirivanje Treće poglavlje: »Ratno saborisanje« 1. Hrvatsko pitanje 2. Nestanak iz Sabora Svetozara Pribićevića 3. Smrt cara i kralja Franje Josipa Četvrto poglavlje: Koalicija na vladi 1. Stranačko pregrupiranje 2. Govori disident Koalicije 3. »Hrvatski demokratski blok« 4. Razmatranje osnove zakona o izbornom redu Peto poglavlje: »Nacionalna koncentracija« 1. Zagrebačka deklaracija 2. Zaokret Stjepana Radića 3. Vruće političko ljeto 4. Govornički dvoboj I. Lorković — Sv. Pribićević Šesto poglavlje: Osnivanje »Narodnog vijeća SHS« u Zagrebu . 1. Osnutak »Narodnog sveta« u Ljubljani 2. Pitanje pristupa Koalicije 3. Osnivački sastanak u Zagrebu 4. Konačno i Koalicija 5. Zbivanja na Rijeci Sedmo poglavlje: U traganju za čarobnom formulom 1. Brojne konferencije i prijedlozi 2. Informativna misija grofa Tisze 3. I ministar v. Spitzmiiller na jugu Monarhije 4. Situacija za »Centralne sile« sve gora i gora 5. Glasovi koji najavljuju agoniju Monarhije 6. Habsburškoj Monarhiji zvoni mrtvačko zvono Osmo poglavlje: »Prevrat« 1. Vijećanja o razlazu 2. Prijelomna sjednica Sabora 3. Pismo bana Mihalovicha caru Karlu 4. Nove vlade u Zagrebu, Ljubljani i Sarajevu 5. Misija dr. Laze Popovića u Srbiji 6. Kalendar putovanja 7. Dušan T. Simović, delegat srpske Vrhovne komande u Zagrebu 8. »Ratna varka« potpukovnika Švabića 9. Pitanje najvažnije od sviju: ujedinjenje Deveto poglavlje: Krvoproliće na Jelačićevu trgu (5.XII. 1918) 1. Putovanje delegacije Narodnog vijeća 2. Prvi potezi Sv. Pribićevića 3. Adresa izaslanstva Narodnog vijeća 4. Svečanost u kući na Terazijama 5. Što se zbivalo u Zagrebu 5. XII. 1918 Što nam pokazuju spisi vojnog suda? Zaključak Kazalo osoba Kazalo autora

PVC - plastična zaštita za desni - suvozačev far Na prednjem veznom limu Original za BMW e 30 iz 1988 godine 324 D Kataloški broj: 51 71-1 965 258 9 - 517119652589 51.71-1 965 244.0 - 517119652440 Stanje ispravno i dobro očuvano 324/su

Vrlo dobro očuvane knjige Prošlost (Istorija) Dalmacije od najranijih vremena - 2000 pre nove ere pa do 1920 godine - autor renomirani jugoslovenski i evropski istoričar Grga Novak Komplet - obe knjige Izdavač: Slobodna Dalmacija Iz recenzije: Radi se o ži­vot­nom djelu ču­ve­no­ga hr­vat­skog po­li­hi­sto­ra Grge No­va­ka koje se sada prvi put po­jav­lju­je kao pre­ti­sak. Građa obuh­va­ća po­vi­jest Dal­ma­ci­je od pra­po­vi­je­snih vre­me­na do au­to­ro­ve su­vre­me­no­sti – do Ra­pal­l­skog ugo­vo­ra 1920. go­di­ne. Za­nim­lji­vost i vri­jed­nost knji­ge je u či­nje­ni­ci da se ob­jav­lju­je u iz­vor­nom ob­li­ku, kako je ob­jav­lje­na 1944. go­di­ne. Djelo je maj­stor­ska sin­te­za u kojoj se u jed­noj točki i tre­nut­ku naj­ve­će znan­st­ve­ne zre­lo­sti spa­ja­ju sve oso­bi­ne stila i dru­št­ve­nih vi­zi­ja jed­no­ga od naj­ve­ćih hr­vat­skih znan­st­ve­ni­ka i in­te­lek­tua­la­ca dva­de­se­to­ga sto­lje­ća. Odrednice: stari vek, srednji vek, Dalmacija, Hrvatska , Jugoslavija, Kraljevina SHS, Sloveni, Srbi, Hrvati...

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.

7(20k) Bugarska 1918 Cenzurisana razglednica iz Sofije za Vranje

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.

Razglednice skeniram tako da imate uvid u njihovo stanje-putovala

Razglednice skeniram tako da imate uvid u njihovo stanje-putovala