David Kecman Dako : STOLETNA VODA, Futura publikacije Novi Sad 2001, str. 104. Poezija. Očuvanost 4; ima pečat neke firme iz Sombora. Давид Кецман Дако (Рајновци, код Бихаћа, 1947) – песник, прозни писац и есејиста, књижевни, позоришни и ликовни критичар; По завршетку студија савременог српског језика и југословенске књижевности, радио је као наставник у школи, а од 1974. до 2011. био је професионални новинар-уредник у сомборском Информативном центру (Омладински лист „Покрет”, недељник „Сомборске новине” и Радио-Сомбор). Аутор је двадесет и две књиге поезије и прозе: Реч на леду, 1976; Претпоноћни воз, 1980; Ноћни риболов, 1980; Распад мозаика, 1989; Зидари светилишта, 1991; Калем, 1992; Трептај (хаику), 1998; Небески гласник (хаику и поема Море), на српском, 1994. и на мађарском језику Mennyei hirnök (Небески гласник) 1997; Озарје, 1999; Столетна вода, 2001; Сам као суза (избор), 2003; Тамнина, 2008; Хор сенки, 2010; збирке приповедака Леђ, 1982; три романа мозаика: Кад дуња замирише, 1995; Река за један дан, 2014. и Жива слика, 2016. Запажен је и као аутор књига за децу и младе: Сањам, сањам чаролије (песме и приче), 1994; Хоћко и Нећко (песме), 1997; Даљинама преко света (песме), 2003; и Неко само тебе тражи (песме), 2006. Био је главни и одговорни уредник Омладинског листа „Покрет” (1974–1978), а потом и главни уредник часописа „Домети” (2013–2016). Сада је члан Уредништва часописа „Луча” (Суботица). Сарадник је многих листова и часописа. Превођен на десетак језика. Заступљен је у антологијама и зборницима како за одрасле, тако и за децу. Члан је Друштва књижевника Војводине и Удружења писаца Републике Српске. Станује у Сомбору, а живи у својим књигама.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Oredan Petlevski Miroslav „Mika“ Antić rođen je 14. 3. 1932. u Mokrinu kod Kikinde. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle mature radio je u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu „Pančevac“. Prešao 1954. u Novi Sad i zaposlio se kao novinar u „Dnevniku“, radeći jedno vreme u izdanju sredom – „Novosadskom dnevniku“, do 1959. Više od godinu dana bio u Beogradu urednik „Pionira“ (1959–1960). Po povratku u Novi Sad 1961. član je redakcije u „Izdavačkom odeljenju Foruma“, a od 1962. do penzionisanja (zbog bolesti) – novinar u novinskoj „Izdavačkoj kući Dnevnik“ — saradnik kulturne rubrike i slobodni reporter u listu Dnevnik, glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam (1962–1965), obnovio i radio kao glavni urednik „Neven Čika Jove Zmaja“ (1979) kao scenarista i reditelj radio na dokumentarnim i igranim filmovima, a kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža) i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu. Prema njegovim stihovima komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima. Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu: „Plavi čuperak“, „Garavi sokak“, „Nasmejani svet“, „Šašava knjiga“, „Olovka ne piše srcem“, „Ptice iz šume“, „Tako zamišljam nebo“... Pesnik koji je svojom poezijom i slikar koji je svojim umetnički radom ostavio neizbrisiv trag. Prerano je otišao sa ovoga sveta, a u svome relativno kratkom životu dosegao je zvezdano nebo popularnosti, i kod dece i kod odraslih. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila. Umro je 24. 6. 1986. u Novom Sadu. Dela Njegova poznatija dela su: „Ispričano za proleće“ „Roždestvo tvoje“ „Plavo nebo“ „Olovka piše srcem“ „Nasmejani svet“ „Psovke nežnosti“ „Koncert za 1001 bubanj“ (pesme) „Mit o ptici“ „Šašava knjiga“ „Izdajstvo lirike“ Za decu je napisao: „Plavi čuperak“ „Horoskop“ (pesme u prozi napisane za sina Vuka pred njegov polazak u osnovnu školu) „Prva ljubav“ „Garavi sokak“. Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“ i dr. Pored ovog pisao je dramska dela i jedan roto roman. Nagrade Za sva ta dela dobio je mnogobrojna priznanja kao što su: dve „Nevenove“ nagrade, Nagradu za životno delo u poeziji za decu, Goranovu nagradu, Nagradu Sterijinog pozorišta, Zlatnu arenu za filmski scenario, nagradu Oslobođenja Vojvodine, Orden zasluga za narod i dr. Biblioteka Vjeverica

Veoma dobro očivano. Retko u ponudi. Prvo izdanje iz 1978. godine. Autor - osoba Despotov, Vojislav, 1950-2000 = Despotov, Vojislav, 1950-2000 Naslov Trening poezije : pesme / Vojislav Despotov Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad ; Irig : Srpska čitaonica i knjižnica, 1978 (Zrenjanin : Budućnost) Fizički opis 47 str. ; 21 cm Zbirka ǂEdicija ǂStražilovo ; ǂknj. ǂ64 (Broš.) IZ RECENZIJA Despotov prvi put pokušava da ostvari sukob mentalnog procesa unutar poetskog teksta tematizacijom prizora iz tzv. „svakodnevne stvarnosti”. On u tom pokušaju koristi obrazac opozicije poetskog govora prema neiskazivom individualnom iskustvu, naslućivanju stvarnosti i njene neuhvatljivosti u jeziku. Svaka od opisanih situacija je otuđujuća, bilo da sam tekst, kao postupak otuđuje, ili stvarnosni podatak. Ima neke istinske „gimnastike” u ovoj poeziji, zahvaljujući načelu paradoksa. – Vujica Rešin Tucić Rukopis Despotova, naglašen rečju trening, nema drugu pretenziju (ili kao da nema) nego onu kojom bi predočio da se radi o stilskim vežbama idejne i duhovne orijentacije. Na toj orijentacionoj liniji ispoljava se, ili treba da se ispoljava, naša književna avangarda. Ona ne krije svoje mišljenje da se nalazi u očajnom stanju. Od svih njenih raspoloživih lekova najprepoznatijiviji je lek radikalnog cinizma koji se izrodio u obrazac rukopisa Vojislava Despotova. Despotov kao pesnik govori iz ugla građanina da bi ga razgolićenog vratio u krug njegove egzistencijalne ništavnosti, u kojoj on, kako bi pesnik kazao, „vedro” obituje među datim stvarima i u krugu strogo postvarenoga morala. – Ostoja Kisić Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost, neoavangarda, vojvođanska avangarda, čekić tautologije... avangarda neoavangarda vujica resin tucic signalizam miroljub todorovic konkretna vizuelna poezija serbian yugoslavian avant-garde concrete visual poetry judita salgo katalin ladik slavko matkovic KC (L)

Odlično stanje Retko Slavko Almažan (rum. Slavco Almăjan; rođen 10. marta 1940. godine u Orešcu) vojvođanski rumunski je pesnik, prozni pisac, imagolog, pisac radio-drama, eseja, režiser, prevodilac.[1] [2] Slavko Almažan Лични подаци Датум рођења 10. март 1940. Место рођења Orešаc, Vojvodina, Srbija Završio je gimnaziju u Vršcu; studirao književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Bio je predavač na Specijalističkim akademskim studijama u Novom Sadu gde je predavao alternativnu književnost i umetnost. Radio je kao novinar, a zatim urednik u Radio Novom Sadu i na Televiziji Novi Sad, bio je glavni urednik izdavačke kuće `Libertatea`, predsednik Društva za rumunski jezik i književnost, predsednik Društva književnika Vojvodine.[3] Član je Udruženja književnika Srbije odnosno Društva književnika Vojvodine, član Saveza književnika Rumunije, redovni član Međunarodne akademije umetnosti `Mihaj Eminesku` iz Krajove. Dobitnik je više značajnih nagrada u zemlji i inostranstvu. Godinu dana je živeo u Njujorku, gde je započeo proučavanje uticaja američke kulture na iseljenike rumunskog porekla iz Srbije. Prevođen je na više jezika: srpski, mađarski, slovački, rusinski, engleski, francuski, italijanski, španski, švedski, turski, albanski, poljski. Uvršten je u Antologiju evropskog modernog pesništva XX veka kao i u Antologiju savremene svetske poezije. Dedeljeno mu je zvanje Ambasadora poezije.[4] Živi u Novom Sadu. Dela Уреди Poezija Pantomima za nedeljno popodne (1968) Muškarac u tečnom stanju (1970) Kuća pustinje (1971) Liman tri (1978) Rotativni lavirint (1986) Kako su patuljci zaboravili da rastu (1987) Pomeranje tačke (1988) Efekat kontrasta (1989) Antistress show (1996) Jahač iz Vavilona (1996) Post-restant u arhipelagu (1999) Izlazak iz peščanika (2000) Dela imaginarnog (2004) Fotograf iz Ronkonkome (2009) Epska sudbina (2011) Mansarda sa zapadne strane (2012) Riba je iskočila iz akvarijuma (2017) Proza Noć od hartije (1971) Klavir sa paukovima (1991) Zaumne priče (2011) Rođendanski piknik jednog anđela (2014) Eseji Metagalaksija manjina (1996) Hacijenda sa beladonama (2003) Kraljica žitnog klasja ili Paralelni život Marije Balan (2003) Slojevitost i fascinacija suprotnosti (2007) Bele noći na Devojačkom bunaru (2010) Bežanje sa ivice (2019) Književne nagrade Уреди Oktobarska nagrada za poeziju (1974); Povelja grada Novog Sada (1984); Grand Prix za poeziju „Lućijan Blaga”, Kluž-Napoka (1996); Zlatna značka, za celokupnu književnu aktivnost, Beograd (1996); Nagrada `Opera Omnia` Međunarodne akademije `Mihaj Eminesku`, Krajova (2000); Nagrada Marin Soresku(2003); Orden `Mihaj Eminesku` za književnost, Jaši (2003); Nagrada `Vasile Vasko Popa` Društva književnika Vojvodine (2004); Nagrada Međunarodne akademije `Mihaj Eminesku` za poeziju, Krajova (2006); Zvanje „Pesnik Jašija” (2014); Nagrda za prozu na Mađunarodnom festivalu poezije, Krajova (2015); Nagrada za životno delo Udruženja književnika Srbije (2015); četiri puta je bio dobitnik Nagrade za knjigu godine.[5] Poezija vojvođanske neoavangarde vojvođanskih

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Miroslav „Mika“ Antić rođen je 14. 3. 1932. u Mokrinu kod Kikinde. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle mature radio je u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu „Pančevac“. Prešao 1954. u Novi Sad i zaposlio se kao novinar u „Dnevniku“, radeći jedno vreme u izdanju sredom – „Novosadskom dnevniku“, do 1959. Više od godinu dana bio u Beogradu urednik „Pionira“ (1959–1960). Po povratku u Novi Sad 1961. član je redakcije u „Izdavačkom odeljenju Foruma“, a od 1962. do penzionisanja (zbog bolesti) – novinar u novinskoj „Izdavačkoj kući Dnevnik“ — saradnik kulturne rubrike i slobodni reporter u listu Dnevnik, glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam (1962–1965), obnovio i radio kao glavni urednik „Neven Čika Jove Zmaja“ (1979) kao scenarista i reditelj radio na dokumentarnim i igranim filmovima, a kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža) i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu. Prema njegovim stihovima komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima. Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu: „Plavi čuperak“, „Garavi sokak“, „Nasmejani svet“, „Šašava knjiga“, „Olovka ne piše srcem“, „Ptice iz šume“, „Tako zamišljam nebo“... Pesnik koji je svojom poezijom i slikar koji je svojim umetnički radom ostavio neizbrisiv trag. Prerano je otišao sa ovoga sveta, a u svome relativno kratkom životu dosegao je zvezdano nebo popularnosti, i kod dece i kod odraslih. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila. Umro je 24. 6. 1986. u Novom Sadu. Dela Njegova poznatija dela su: „Ispričano za proleće“ „Roždestvo tvoje“ „Plavo nebo“ „Olovka piše srcem“ „Nasmejani svet“ „Psovke nežnosti“ „Koncert za 1001 bubanj“ (pesme) „Mit o ptici“ „Šašava knjiga“ „Izdajstvo lirike“ Za decu je napisao: „Plavi čuperak“ „Horoskop“ (pesme u prozi napisane za sina Vuka pred njegov polazak u osnovnu školu) „Prva ljubav“ „Garavi sokak“. Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“ i dr. Pored ovog pisao je dramska dela i jedan roto roman. Nagrade Za sva ta dela dobio je mnogobrojna priznanja kao što su: dve „Nevenove“ nagrade, Nagradu za životno delo u poeziji za decu, Goranovu nagradu, Nagradu Sterijinog pozorišta, Zlatnu arenu za filmski scenario, nagradu Oslobođenja Vojvodine, Orden zasluga za narod i dr.

Za ovu prvu, antologiju srpske boemske poezije, može se reći da je radio znalac i zaljubljenik u naše pesnike boeme, u njihove pjanske i mamurne prosjaje, u one stvaralačke trenutke koji su zaista rezultirali izuzetnim umetničkim podvizima u stihu. To su oni trenuci, u pesničkom slučaju, koje je davno Tin Ujević nazvao `jutra nevolje i stida`. Čudni su to `prizori unutrašnjeg života pesnika, prizori koji reflektuju duhovnu i umaginativnu žeđ ovih primeraka življenja`, koji su jedva čekali noć da i njima svane. Na drugoj slici svi pesnici cije pesme su u knjizi.Malo podvlaceno, malo zaokruzivano. Strana 250 Tvrdi povez Dim 17x25cm Izdavac Vesti Cirilica

Lućijan Blaga 100 PESAMA Linija mog života Izdavac BMG-Beograd,1996 godine.Tvrd povez,300 str. Lučijan Blaga (1895-1961) je jedan od stubova nosača rumunske kulture i duhovnosti čije ime stoji odmah posle velikog Mihaila Emineskua (1850-1889). Snažni glas iz Transilvanije, poreklom iz Erdelja, iz okoline Sebeša, 1920. godine doktorirao je filozofiju u Beču, ali je ubrzo pokrenuo književni časopis «”Misao”» i time odredio svoj pesnički put. Neko vreme radio je u diplomatiji u Varšavi, Pragu, Beču, Brnu, a član Rumunske akademije postao je 1937. godine. Posle Drugog svetskog rata, silom prilika, povukao se u unutrašnje izgnanstvo i posvetio isključivo pisanju/mišljenju... Knjiga je NOVA.....➡️ ➡️ -------------------------------- D3

Model: Pioneer MVH S120UBG AUX, USB, Tjuner Pojačalo: MOSFET 50 W x 4 5-band Graphical EQ USB Inpu Podržani formati: - USB: MP3, WMA, WAV i FLAC - AUX: svi audio uređaji sa aux priključkom Tjuner: - FM - PTY pretraga - automatska/ručna pretraga stanica - Radio Data System (RDS) - Best Stations Memory (BSM) - inforamcije o saobraćaju (traffic information) Prikazuje ćirilične znakove LCD Displej (1 linija): belo osvetljenje Osvetljenje tastera: zeleno Kontrola osvetljenosti: 10 nivoa Povezivanje: - USB - Aux-In - Hard Wired Remote Ready Advanced Remote Control App (Pioneer ARC) Compatibilan: Android Odvojiva ploča protiv krađe High Pass Filter Low Pass Filter Subwoofer kontrole RCA Pre-Outs Instalacioni tip: 1-DIN Boja: crna

M. T. Vid /Miroljub Todorović/ : GEJAK GLANCA GULJARKE, Zapis Beograd 1983, str.92, drugo dopunjeno izdanje. Šatrovačka poezija. Očuvanost 4. Miroljub Todorović rođen je 5. marta 1940. godine u Skoplju. Ratne godine proveo je kao izbeglica, sa majkom učiteljicom i sestrom, u mestima oko Velike Morave. Osmogodišnju školu učio je u Ćićevcu, Obrežu kod Varvarina i Lučini kod Stalaća. Godine 1954. sa porodicom prelazi u Niš gde završava gimnaziju. Prvu pesmu objavio je još kao učenik osnovne škole 1953. godine u beogradskom časopisu ``Pionir``. Prve ``ozbiljne`` pesme objavljuje, kao učenik gimnazije ``Stevan Sremac``, u niškom književnom časopisu ``Gledišta`` (1958), radio Nišu, niškim Narodnim novinama, sarajevskom ``Životu`` i zagrebačkom ``Poletu``. Bio je član niškog književnog društva ``Nestor Žučni`` koje mu je objavilo i prvu knjigu, poemu ``Planeta`` 1965. godine. Kao književnik i umetnik formirao se u krugu niških stvaralaca, kada se u njemu i rodila ideja o scijentizmu (signalizmu). Diplomirao je na pravosudnom odseku Pravnog fakulteta u Beogradu 1963. godine. Jedno vreme studirao je i na trećem stepenu istog fakulteta Međunarodno javno pravo. Kao član redakcije studentskog lista za kulturu ``Vidici`` učestvuje u studentskoj pobuni 1968. Tada je njegova pesma ``Koračnica Crvenog univerziteta`` umnožena u više hiljada primeraka i aklamacijom na studentskom zboru u zgradi Filozofskog fakulteta prihvaćena kao himna Beogradskog univerziteta. Sa grupom stvaralaca 1969. osniva neoavangardni književno-umetnički pokret signalizam, a sledeće godine pokreće Internacionalnu reviju ``Signal``. Radio je kao novinar, profesor u srednjoj školi, sekretar redakcije, urednik časopisa i kao savetnik za međurepubličku i međunarodnu kulturnu saradnju u Ministarstvu kulture Republike Srbije. Godine 1982. odlazi u penziju i u potpunosti se posvećuje književnom i umetničkom radu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! •Bio je jedan od najznačajnijih i najplodotvornijih slovačkih književnika u nekadašnjoj Jugoslaviji, preteča egzistencijalnog i nadrealističkog izraza u slovačkoj poeziji Mihal Babinka je rođen 25. avgusta 1927. godine u Padini, gde je završio osnovnu školu da bi gimnazijsko školovanje započeo u Bačkom Petrovcu, a završio u Pančevu. Po završetku pedagoške škole, od 1958. do 1961. godine, radio je kao učitelj u Ostojićevu, Padini i Ilovači. Bavio se i novinarstvom, radio je kao novinar u novosadskom Dnevniku, kao i u slovačkom listu Hlas Ljudu, uređivao je i časopis za književnost vojvođanskih Slovaka Novi život, a bio je i ugledni publicista i pozorišni kritičar. Za njegova života izdato je više zbirki njegovih, stilski posve specifičnih pesama, koje su bile govor njegove duše, a dosta njih ostalo je i u rukopisu. Sem na slovačkom i češkom jeziku, iza njega su, zahvaljujući prevodiocu Mihalu Harpanju, ostale i dve zbirke pesama na srpskom, pod nazivima „I bi zemlja“ i „Zavičaj magle“. Babinka je imao je dva braka. U prvom, sa Marijom Nazarčić, dobio je ćerke Lidiju i Sašku, koja se nesrećnim slučajem udavila u bunaru, posle čega je pao u beznađe, te u njegovom stvaralaštvu preovlađuju motigvi smrti, melanholije i besmisla života. Utehu je bezuspešno pokušao da nađe u piću, da bi u drugom braku, sa Zuzanom Kardelis, doživeo još jednu strašnu tragediju. Sin Feđa, rođen u braku sa Zuzanom, takođe pesnička duša, u 20. godini, skokom s mosta, izvršio je samoubistvo. Boreći se s velikim životnim iskušenjima, ne nalazeći uspešne puteve za njihovo prevazilaženje, Mihal Babinka se ubrzo razboleo da bi, 4. jula 1974. godine, posle neuspešnog lečenja na Institutu u Sremskoj Kamenici, umro od teške i neizlečive bolesti. Sahranjen je u Novom Sadu, a onda su, 2007. godine, njegovi posmrtni ostaci preneti na groblje u Padini. U Novom Sadu, zahvaljujući insistiranju velikog Mike Antića, a „u ime poezije i zajednice naroda“, kome je prijatelj Babinka pomogao da se skući kad je sa suprugom došao u Novi Sad, postoji ulica sa njegovim imenom, a Scena svih kreativnih već 11 godina organizuje Festival „Mihal Babinka“, koji promoviše dečje stvaralaštvo. Dom kulture u Padini, gde je Babinka rođen, s ponosom nosi ime Mihala Babinke, čoveka koji je ostavio neizbrisive tragove u kulturi slovačkog naroda i u čiju čast se svake kodine organizuju „Babinkini susreti“, posvećeni ovom velikanu slovačkog kulturnog neba. ihal Babinka (slč. Michal Babinka; Padina, 25. avgust 1927 — Sremska Kamenica, 4. jul 1974) je bio jedan od najznačajnijih slovačkih književnika iz nekadašnje Jugoslavije[1], koji se bavio još i novinarstvom i prevođenjem.[2][3] Završio je pedagošku školu i radio kao učitelj u selima Ostojevićevo, Padina i Ilovača. Pisao je za srpski Dnevnik, slovački nedeljnik Hlas ljudu (Hlas Ľudu) i uređivao časopis za književnost vojvođanskih Slovaka Novi život (Nový život).

Kenwood auto radio KMM-105RY Tip: Tjuner/USB/AUX Izlazna snaga: MOSFET 4 x 50 W Tip instalacije: 1 DIN Konektor: ISO konektor Formati reprodukcije USB: MP3, ACC, WMA, WAV, FLAC Pozicija USB priključka: napred Pozicija AUX priključka: napred FLAC kvalitet: do 48 kHz/16 bit Tjuner: - FM/AM - RDS - memorija 18FM + 6AM stanica Osvetljenje tastera: crvena Osvetljenje ekrana: bela Širok LCD displej sa 13 karatera Podešavanje nivoa osvetljenja: 0-31 nivoa Izlazi za pojačalo - Pred izlaz (Pre-amp): 1 RCA (Zadnji ili Subwoofer) Low Pass Filter: da Impedansa zvučnika: 4 - 8 oma Frekventni odziv (AUX): 20 Hz ~ 20 kHz (±1 dB) Odvojiv prednji panel Dimenzije (ŠxVxD): 18,2 x 5,3 x 10 cm Težina: 0,6 kg Boja: Crna

IZABRANE PESME Joan Flore: IZDAJA METAFORE : VALCERI - BRŠLJAN - PESNIČKE FIŠE - FIZIČKI SVET - TERAPIJA RADA - ČINJENIČNO STANJE - MLADA SOVA - NA SAMRTNOJ POSTELJI - LJUBIČASTI TABANI Tvrd povez sa omotom, 347stana, izdavač: DNEVNIK - Novi Sad Флора, Јоан (Flora, Joan, Банатско Ново Село, 1950 – 2005, Букурешт), песник и преводилац. Студирао је књижевност у Букурешту. Писао на румунском језику. Преведено му је десетак песничких збирки на српски језик. Такође су му објављени књиге и на мађарском, македонском, словачком. Песме су му преведене на више од петнаест језика. Последње године живота провео је у Букурешту, где је радио као уредник у Музеју румунске књижевности, а потом и као секретар Друштва књижевника Румуније. Био је један од најистакнутијих песника бивше Југославије.

Ugradni USB punjač za mobilni telefon 12/24V – Amio 02854 Vodootporni ugradni USB punjač za mobilni telefon 12/24V. Punjač sa dva USB priključka vam omogućuje da koristite obe utičnice u isto vrijeme. Punjač je izrađen od aluminijuma, što omogućuje bolje odvođenje toplote iz sistema što omogućava dugotrajan rad. Boja pozadinskog osvetljenja je crvena. USB utilnice imaju snagu od 2.1A + 2.1A Široki raspon podržanog napona 12-24V Jednostavna montaža Crveno pozadinsko osvetljenje Gumeni poklopac za zaštitu USB priključka Ima zaštitu od prenapona Ima zaštitu od prevelikog opterećenja Ima zaštitu od pregrejavanja Ima zaštitu od kratkog spoja Vodootporan proizvod Navedena cena je za 1 komad Zemlja uvoza: Poljska Zvanična stranica proizvoda Pogledajte kompletnu ponudu radio aparata, zvučnika i FM transmitera.

Ugradni USB punjač za mobilni telefon 12/24V – Amio 02853 Vodootporni ugradni USB punjač za mobilni telefon 12/24V. Punjač sa dva USB priključka vam omogućuje da koristite obe utičnice u isto vrijeme. Punjač je izrađen od aluminijuma, što omogućuje bolje odvođenje toplote iz sistema što omogućava dugotrajan rad. Boja pozadinskog osvetljenja je crvena. USB utilnice imaju snagu od 1A + 2.1A Široki raspon podržanog napona 12-24V Jednostavna montaža Crveno pozadinsko osvetljenje Gumeni poklopac za zaštitu USB priključka Ima zaštitu od prenapona Ima zaštitu od prevelikog opterećenja Ima zaštitu od pregrejavanja Ima zaštitu od kratkog spoja Vodootporan proizvod Navedena cena je za 1 komad Zemlja uvoza: Poljska Zvanična stranica proizvoda Pogledajte kompletnu ponudu radio aparata, zvučnika i FM transmitera.

BAT120 je prvo neprekidno napajanje kompanije Teltonika Networks. BAT120 je opremljen sa dva 4-pinska DC porta za ulaz i izlaz napajanja. Ulazni napon se krec?e od 9V do 30V i izlaz od 12VDC kada se radi iz baterije. Delujuc?i kao izvor neprekidnog napajanja, BAT120 obezbeđuje dovoljno energije iz dve 18650 Li-Io c?elije da bi kompatibilni Teltonika Networks uređaj radio do 6 sati. BAT120 ima povratnu i prenaponsku zaštitu za ulaz i 3A prekostrujnu zaštitu za izlaz kao sigurnosne karakteristike. Ovaj robustan i pouzdan izvor neprekidnog napajanja savršen je za aplikacije koje zahtevaju stalnu povezanost sa Teltonika Networks uređaja čak i kada dođe do nestanka struje ili fluktuacija. Vaše ime Komentar Ocena: Pošalji

Auto zvucnici 165mm Ground Zero GZRM 165X Ground Zero dvosistemski zvučnici za plovila, terase, kupatila i druga vlažna mesta, zaštićeni od prodora vode. Kompatibilni su sa većinom glavnih jedinica i fabričkim otvorima od 165mm. Poseduju IMPP vodootpornu membranu i dolaze sa belim zaštitnim mrežicama. Ground Zero dvosistemski zvučnici visokih performansi za plovila. Dvosistemski zvučnici od 165mm Snaga: 70W realna, 130W maksimalna IMPP membrana oko koje se nalazi zaštitna guma Impedansa: 4Ohm Osetljivost: 91dB Frekventni opseg: 60Hz-25KHz Otporan na vlagu i slanu vodu Otporan na UV zrake Idealan za upotrebu u čamcima, brodovima, saunama Komplet sadrži bele zaštitne mrežice Cena je za jedan par zvučnika. Pogledajte kompletnu ponudu Radio Aparata i Zvucnika za auto

FM transmiter MP3 – T66-M FM transmiter sa MP3 plejerom PROSTO Mogućnost punjenja prenosnih uređaja preko USB ulaza Mogućnost reprodukcije audio fajlova koji se nalaze u folderima Punjač kompatibilan sa iPod / iPhone, MP3 / MP4, mobilnim telefonom i ostalim USB uređajima Veliki taster za lako upravljanje i potenciometar za podešavanja jačine zvuka Brend PROSTO Napajanje 12-24V DC Displej LCD 1.1″ Punjač Izlazni napon 5 V / 2.1 A Kompatibilnost iPod / iPhone, MP3 / MP4, mobilni telefon i ostali USB uređaji Memorijski ulaz SD / USB (do 32 Gb) Audio formati MP3 / WMA Radna frekvencija 87.5-108 MHz Priključci AUX 3.5 mm Daljinski upravljač Da Ostale napomene – Navedena cena je za 1 komad Pogledajte kompletnu ponudu Radio Aparata i Zvucnika za auto

Bluetooth FM transmiter i USB auto punjac – BT63 Bluetooth FM transmiter sa MP3 plejerom PROSTO Uređaj kompaktnih dimenzija sa više funkcija Reprodukcija audio sadržaja bežičnom vezom sa Bluetooth uređaja Mogućnost telefoniranja (handsfree funkcija) Mogućnost punjenja prenosnih uređaja preko USB ulaza Brend PROSTO Napajanje 12-24V DC Displej LED Punjač Izlazni napon 5 V / 2.4 A Kompatibilnost iPod / iPhone, MP3 / MP4, mobilni telefon i ostali USB uređaji Memorijski ulaz SD / USB (do 32 GB) Bluetooth V4.2, domet oko 3 m Audio formati MP3 / WMA Radna frekvencija 87.5-108 MHz (stabilnost frekvencije +/- 10 ppm) Priključci 2 x USB, 1 x SD memorijski slot Daljinski upravljač Ne Navedena cena je za 1 komad Pogledajte kompletnu ponudu Radio Aparata i Zvucnika za auto

Bluetooth FM transmiter MP3 – BT71D Bluetooth FM transmiter sa MP3 plejerom PROSTO Višefunkcionalni dodatak za Vaše vozilo, napravljen da proširi mogućnosti Vašeg auto radija Reprodukcija audio sadržaja bežičnom vezom sa Bluetooth uređaja Mogućnost telefoniranja (handsfree funkcija) Mogućnost punjenja prenosnih uređaja preko USB ulaza Brend PROSTO Napajanje 12-24V DC Displej LCD 1.3″ sa pozadinskim svetlom Punjač Izlazni napon 5 V / 2.1 A Kompatibilnost iPod / iPhone, MP3 / MP4, mobilni telefon i ostali USB uređaji Memorijski ulaz MicroSD / USB (do 32 GB) Bluetooth V2.1 Audio formati MP3 / WMA Radna frekvencija 87.5-108 MHz Priključci AUX 3.5 mm Daljinski upravljač Da Navedena cena je za 1 komad Pogledajte kompletnu ponudu Radio Aparata i Zvucnika za auto

Ciril Zlobec: KRAS, Nolit 1977, str. 76. Izbor poezije. Izbor i prevod Roksanda Njeguš. Očuvanost 4 i ima lični štambilj. Zlobec, Ciril, slovenski književnik (Ponikve kraj Sežane, 4. VII. 1925 – Ljubljana, 24. VIII. 2018). Aktivist Osvobodilne fronte od 1942., priključio se partizanima 1943. Studij slavistike završio 1953. na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Radio je kao novinar i urednik na Radio Ljubljani, uređivao reviju Beseda (1952–57., s J. Kosom) te bio glavni urednik Sodobnosti (1969–99). Obnašao je i više uglednih političkih funkcija: član Predsjedništva republike Slovenije (1990–92) i dr. Redoviti je član Slovenske akademije znanosti i umjetnosti bio od 1989, dopisni član Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti od 1990. S K. Kovičem, J. Menartom i T. Pavčekom objavio je 1953. zbirku intimističke lirike Pjesme četvorice (Pesmi štirih), koja je označila raskid sa socrealističkom poetikom. Njegov je potonji pjesnički izraz aforističan i metaforičan u duhu neoekspresionizma s elementima nadrealizma (Pobjeglo djetinjstvo – Pobeglo otroštvo, 1957; Ljubav – Ljubezen, 1958; Naša oaza – Najina oaza, 1964; Pjesme gnjeva i ljubavi – Pesmi jeze in ljubezni, 1968; Čudnovata pustolovina – Čudovita pustolovščina, 1971; Dva užarena sunca – Dve žgoči sonci, 1973; Vraćanja na Kras – Vračanja na Kras, 1974; Pjesme – Pesmi, 1979; Glas, 1980; Ljubavne pjesme – Pesmi ljubezni, 1981; Riječ – Beseda, 1985; Ljubav dvojednina – Ljubezen dvoedina, 1993; Samo taj dan imam – Samo ta dan imam, 2000; Biti čovjek – Biti človek, 2014., i dr.). Objavljivao je i romane (Muške godine našega djetinjstva – Moška leta našega otroštva, 1962; Moj brat svetac – Moj brat svetnik, 1970), eseje (Poezija i politika – Poezija in politika, 1975; Slovenska samobitnost i pisac – Slovenska samobitnost in pisatelj, 1986; Priznajem, rekao sam – Priznam, rekel sem, 1988; Između utopije i skepse – Med utopijo in skepso, 2005., i dr.). Prevodio je s talijanskoga, hrvatskoga i srpskog jezika.

Autor - osoba Sandberg, Karl, 1878-1967 = Sandburg, Carl, 1878-1967 Naslov Izabrane pesme / Karl Sandberg ; [prevod i izbor Dragoslava Andrića] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1953 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Novo pokolenje, 1953 (Beograd : Omladina) Fizički opis 124 str. : slika autora ; 18 cm Drugi autori - osoba Andrić, Dragoslav, 1923-2005 = Andrić, Dragoslav, 1923-2005 Zbirka Mala knjiga ; 18 Napomene Prevod dela: Complete poems/ Carl Sandburg. Karl Sandberg rođen je 6. januara 1878. godine u Gejlsburgu, američka država Ilinois, u porodici švedskih imigranata. Imao je trinaest godina kada je napustio školu i pobegao od kuće. Najpre je radio na jednoj farmi u Kanzasu, a potom razne fizičke i uslužne poslove u Denveru i Omahi. Napokon je započeo novinarsku karijeru u „Čikago dejli njuzu“, naporedo pišući poeziju i prozu. Veći deo života proveo je u na Srednjem Zapadu, pre nego što se preselio u Severnu Karolinu. Godine 1898. izveštavao je iz Špansko-američkog rata i pratio invaziju Portorika. Prvu pesničku zbirku objavio je 1904. godine. Bio je član Socijal-demokratske stranke, a od 1910. do 1912. radio je kao sekretar socijalističkog gradonačelnika Milvokija. Između 1919. i 1930. godine živeo je u predgrađu Čikaga, pišući, isplative, knjige za decu i biografije. Godine 1945. preselio se u Flet Rok, u Severnoj Karolini, i tamo živeo do svoje smrti. Njegova kuća je danas muzej, pod zaštitom države, a u njegovom rodnom mestu Gejlsburgu postoji koledž koji nosi njegovo ime. Sandberg je narativni pesnik koji pokušava da bude na strani običnog čoveka, otkrivajući u njemu ne samo psihički život, već i skrivenu veličinu srca. Njegova jednostavna, ali ne uvek i jednoznačna poezija, u najboljim svojim trenucima umela je da priđe široj čitalačkoj publici za koju je i pisana. Trostruki dobitnik Pulicerove nagrade, počasni doktor najčuvenijih univerziteta... Karl Sandberg je umro 22. jula 1967. godine. MG9

Autor - osoba Ondače, Majkl, 1943- = Ondaatje, Michael, 1943- Naslov Rukopis : pesme / Majkl Ondači ; sa engleskog preveo Alen Bešić Jedinstveni naslov Handwriting. srp Vrsta građe poezija URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2023 Izdavanje i proizvodnja Kraljevo : Narodna biblioteka `Stefan Prvovenčani`, 2023 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis 83 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Bešić, Alen, 1975- = Bešić, Alen, 1975- Zbirka ǂEdicija ǂPovelja. ǂBiblioteka ǂPosle Vavilona ; ǂknj. ǂ32 Napomene Prevod dela: Handwriting / Michael Ondaatje Tiraž 500 O pesniku: str. 83 Napomene uz tekst. Majkl Ondači je kanadski pisac rođen 1943. godine u Šri-Lanki. Sa svojom porodicom je emigirao u Veliku Britaniju 1954. gde se školovao. U Kanadu odlazi 1962. godine, da bi kasnije postao njen državljanin, i stekao univerzitetsku diplomu. Radio je kao univerzitetski profesor. Svoju književnu karijeru započeo je 1967. godine kada je objavio zbirku poezije „The Dainty Monsters“. Zatim je, 1970. godine, objavio roman u stihu „The Collected Works of Billy the Kid“, koji je kritika naročito hvalila. Ipak, široj publici je najpoznatiji po romanu iz 1992. godine, „Engleski pacijent“, koji je 1996. pretočen u filmsko ostvarenje nagrađeno sa devet Oskara. Za ovaj roman je dobio Bukerovu nagradu i mnoge druge međunarodne nagrade, a najveće priznanje za ovo delo dobio je 2018. kada je ono ovenčano Zlatnom Bukerovom nagradom kao najbolji roman u poslednjih pola veka. Do 1988. godine nosilac je najvećeg kanadskog odlikovanja – Kanadskog ordena, za svoj doprinos i angažovanje u kulturnom i umetničkom životu zemlje, a od 1990. je počasni inostrani član Američke akademije nauka i umetnosti. Objavio je šest romana, među kojima su „U lavljoj koži“, „Putnik sa Cejlona“, „Anilin duh“, „Divisadero“, trinaest zbirki poezije, knjigu memoara i dva dramska teksta. Radio je i na filmu kao reditelj, scenarista i producent. KC

Autor: Dane Stojiljković Izdavač: Partenon Broj strana: 290 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 21 cm Dane Stojiljković (Dubovo kod Prokuplja, 1938 — Prokuplje, 15. septembar 2019) bio je srpski pesnik, pripovedač, romanopisac i boem. Osnovnu školu završio je u Beogradu, gimnaziju učio u Prokuplju i Prištini, a Pravi fakultet u Beogradu. Radio je deset godina u Palati pravde u Beogradu, a potom u SO Prokuplje do penzionisanja. Poeziju i prozu je objavljivao u listovima i časopisima i pod pseudonimima Bodan Dubovski i Danko Atanasković. 2008-e godine za svoje stvaralaštvo dobio je nagradu `Rade Drainac`. `Linija povučena iz Dubova` predstavlja izbor njegovih najlepših pesama po izboru Radeta Vojvodića i uz recenziju Čedomira Mirkovića. Knjiga je vrlo dobro očuvana. Na slici prikazan deo sadržaja.

Model: Pioneer MVH 181UB FM auto radio i audio plejer Ulazi: USB, AUX Pregledač multimedijalnih fajlova Prednji panel se skida (ima zaštitnu torbicu) Snaga: 50 W x 4 Svetlost panela: crvena Broj memorija za FM/AM stanice: 24 Reprodukcija: MP3, WMA, WAV, FLAC preko USB-a a sa ostalih muzičkih uređaja preko AUX konektora Režim uštede energije (Power Save) Tjuner: - RDS funkcija - PTY pretraživanje - memorija za najbolje stanice - najave o saobraćaju - alternativno automatsko pretraživanje opsega - automatsko/ručno pretraživanje opsega Zvuk: - grafički ekvilajzer - filter za visoke tonove - filter za niske tonove - normalizator ulaznog signala - napredno procesiranje ulaznog signala - spektralni analizator zvuka Ekran: - prikaz ćiriličnih slova - kontrola osvetljenosti ekrana u 10 nivoa Android: - kompatibilan sa Android uređajima od v4.0 na gore (reprodukcija muzike i punjenje baterije)

Ratko Marković Riđanin (1949) je diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu u grupi za srpski jezik i jugoslovensku književnost. Radio je kao profesor u gimnaziji, u Srpskoj Crnji, rodnom mestu Đure Jakšića, u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu. Tokom 20 godina, je proveo u radu na Svetoj gori, više od dve godine, boraveći po mesec dana u jedan mah. Stihove sa temom svetogorja objavljivao je u perodici od prvog odlaska, 1984. godine do danas. Najbolja ilustracija za pesnički rad Riđanina na Svetoj gori su knjige «Stopa» (1998), «Otajnik» (1998), «Vesla za grešnike» (2007)... Dobitnik je Nagrade za prvu knjigu na književnom konkursu `Disovo proleće` 1986. u ponudi 2 primerka jedna nekorišćena druga takođe ali sa posvetom autora pre kupovine se raspitati koje ima na stanju