3 broja časopisa iz 1976. odlično očuvani ( na jednom nedostaje zadnja korica ) Iz sadržaja: -Sovjetski gas zemljama SEV -SSSR u očima starnaca -Pioniri Sibira -Riznica drevnih rukopisa...

710 STRANA, MEK POVEZ.

DOBRO JUTRO UKORIČENO 1980 GOD

DOBRO JUTRO UKORIČENO 1979 GOD

DOBRO JUTRO UKORIČENO 1978 GOD

Stari broj časopisa za nauku, umetnost i kulturu „Sunčani sat“. Časopis izlazi jednom godišnje više od četvrt veka u Sremskoj Mitrovici i neguje istoriju, promoviše kulturnu baštinu grada, beleži festivale i ispisuje hroniku važnih događaja u kulturi. Tema je lјudsko stvaralaštvo, istorija, umetnost, lјudi, znamenite ličnosti, ukratko život, a to je ta večna tema i nepresušni izvor inspiracije za autore tekstova. Pored figure Sunačnog sata iz Muzeja Srema, čije ime nosi ovaj List i još nekoliko spomenika kulture, časopis „Sunčani sat” jedan je od simbola Sremske Mitrovice. Organizator promocije i izdavač časopisa je Ustanova za negovanje kulture „Srem“ pod pokroviteljstvom Grada Sremska Mitrovica. -očuvana napisan je datum i ime

Dveri srpske O SOLZENJICINU 2008 RETKO Aleksandar Solženjicin (ruski: Александр Исаевич Солженицын, Kislovodsk, 11. decembar 1918-Moskva, 3. avgust 2008.) je bio ruski pisac, dramaturg i istoričar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. godine. Bio je član Ruske akademije nauka (od 1997. godine) i Srpske akademije nauka i umetnosti (od 1994. godine). Biografija Studirao na Fizičko-matematičkom fakultetu u Rostovu na Donu, vanredno i u Institutu za istoriju, filozofiju i književnost u Moskvi. Nakon napada nacističke Nemačke na Sovjetski Savez dobrovoljno se prijavio u vojsku, gde je napredovao od običnoga vojnika do zapovednika artiljerijske brigade. Godine 1945. je, zbog pisama u kojima je indirektno kritikovao Staljina, uhapšen kao oficir sovjetske vojske u Istočnoj Prusiji, te osuđen i zatočen u sibirskom logoru, od 1953. u progonstvu u srednjoj Aziji. Nakon rehabilitacije 1956. učitelj u Rjazanu. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970., čija je literatura obeležena iskustvom iz sibirskih logora u kojima je proveo devet godina. Na robiju je odveden 1945. pravo s fronta, na kojem se u Otadžbinskom ratu istakao kao vrhunski oficir sovjetskih inženjerijskih jedinica. Proganjan je i kasnije, čak mu je oduzeto i državljanstvo, pa je emigrirao 1974., vrativši se u otadžbinu posle dve decenije. U decembru 1998. odbio je najvišu državnu nagradu, Orden svetog apostola Andreja Prvozvanog, kojim ga je odlikovao predsednik Boris Jeljcin, rekavši: `Ne mogu da primim nagradu od vrhovne vlasti, koja je dovela Rusiju do sadašnjeg pogubnog stanja`. Pripovetkom `Jedan dan Ivana Denisoviča` u književnost je uveo temu Staljinovih logora, ostavši joj veran u najvećem delu opusa. Na osnovu emigrantskog iskustva u zapadnoj Evropi i u SAD, ispoljio je javni prezir prema vulgarnom materijalizmu Zapada. Ostala dela: pripovetka `Matrjonini dani`, romani `U krugu prvom`, `Onkološka klinika`, `Avgust Četrnaeste`, `Crveni točak`, `Rusija u provaliji`, kritička autobiografija `Borio se šut s rogatim`, drame `Gozba pobednika`, `Zarobljenici`, `Republika Rada`, `Svetlost koja je u tebi`, publicistička dela `Lenjin u Cirihu`, `Dva vek zajedno I-II`, scenariji `Tenkovi znaju istinu`, `Parazit`. Delo Solženjicin je najistaknutije ime književnog otpora sovjetskom totalitarizmu. Poznatim ga je učinila pripovetka `Jedan dan Ivana Denisoviča`, 1962, koja se temelji na opisu `običnog` dana `običnog` Rusa u logorskom zatočeništvu. Tema je do tada bila tabuizirana, ali je priča pokazala i stilsko umeće pisca koji se oslonio na tradiciju ruske klasične proze (Lav Tolstoj, Fjodor Dostojevski). Umeće fabuliranja očitovalo se zatim u `Događaju na stanici Krečetovka ` (1963.), a orijentacija na `seosku prozu` u stilu i ideologiji u noveli `Matrjonini dani` (1963), crtici o napaćenoj seoskoj ženi koja i u pozamašnoj bedi zna očuvati visoke moralne kvalitete. Vrhunac prvoga razdoblja su romani `Odeljenje za rak` (1968.), i `Prvi krug` (1968.), koji su kružili u prepisima, a objavljeni su prvi put u inostranstvu. `Odeljenje za rak` je poluautobiografski (bivši zatvorenik, iskustvo u odeljenju za tumore u taškentskoj bolnici) roman koji uz središnji lik Kostogutova daje niz portreta sovjetskih birokrata, lekara i medicinskog osoblja i raznih pacijenata. Istovremeno dirljiv ljubavni roman (ili – roman o nerealizovanoj ljubavi), satira na poststaljinističku epohu i studija o ljudskom ponašanju u ekstremnoj situaciji smrtonosne bolesti, taj veliki roman je u najboljim tradicijama ruske klasike koja ljudskošću i životnošću prevazilazi savremena joj ostvarenja zapadnoevropske i američke pripovedne umetnosti. `Prvi krug` (asocijacija na prvi, `privilegovani` krug Danteovoga pakla) rekreira piščevo iskustvo prvih godina zatvora, kada je radio u Šaraški, naučno-tehničkoj ustanovi za logoraše naučnike. Glavni lik, Gljeb Neržin, opet je utelotvorenje samog autora, a prikazane su i neke druge osobe koje su igrale važnu ulogu u Solženjicinovom životu (njegova prva žena, prijatelj Lev Kopeljev, rusko-židovski komunistički `vernik`, po struci germanista, dan u liku Leva Rubina). Mnogobrojne niti ovoga djela imaju tematsku srodnost s prethodnim delom: satira je prisutna na svim nivoima, a posebno u sarkastičnom portretu Staljina, moralna kušnja u mešavini pretnji i zavodljivih ponuda zatvorskih vlasti. Realistički je prikazan život izvan logora za naučnike i u njemu. No, kao i prethodni roman, i ovo Solženjicinovo delo uspeva da ponovi čudo ruske klasične proze koju je Tomas Man ne bez razloga prozvao `svetom`: veru u pobedu hrabrosti i veličinu ljudskosti, koja je ukorenjena u hrišćanskom poimanju bitno spiritualnog dostojanstva ljudskog bića. Nakon romanesknih ostvarenja, usledila je dokumentarna, ali i duboko lična optužba sovjetskog sistema koncentracionih logora, `Arhipelag Gulag`, (1973-75.), veliko trotomno delo temeljeno na preplitanju ličnih iskustava i mnoštva pisama, beleški i ostalih dokumenata koje je pisac dobijao od bivših sapatnika, a koja su skupljena i obrađena u okolnostima krajnje konspirativnosti. Ta je uništavajuća optužba sovjetskoga sistema za propast i smrt miliona ljudi slomila i poslednje komunističke apologete na Zapadu. Brežnjevljev SSSR nije mogao podneti ni ideju da se o tabuizovanoj temi piše, pa je Solženjicin uhapšen i proteran iz SSSR-a. Najpre je živeo u Švajcarskoj, zatim u SAD-u (Vermont), da bi se u 1990-im vratio u Rusiju, gdje je dočekan i kao ideolog ruske nacije. U egzilu je nastao niz romana koji slede u ruskoj književnoj svesti opstali uzor, Tolstojev `Rat i mir`, i revidiraju istorijski model kakav su nametnuli boljševici, s gledišta ruske nacije, i to od `Avgusta četrnaeste`, 1971., prošireno 1983, preko `Oktobra šesnaeste`, 1984 i `Marta sedamnaeste `, 1986 do `Aprila sedamnaeste`, 1991. Zajednički im je naslov: `Crveni točak `. I dok u koncepciji `istorijske epopeje` Solženjicin sledi Tolstoja, dotle njenu strukturu nastoji modernizovati: sam svoja dela naziva `polifoničnim` (Bahtinov pojam za romane Dostojevskog), čemu odgovara različitost fragmenata od kojih se u čvor (uzel) celine vezuju fabule o ljudskim sudbinama (pretežno ruskih oficira; ratni protivnici, Nemci, ostaju uglavnom izvan teksta), dokumentarni umeci, lirske digresije. Jezik je arhaičan i korespondira s namerama očiglednim u njegovom `Ruskom rečniku jezičnog proširivanja` (1995) – u smeru staroruskog leksika. Solženjicin je na taj način istovremeno modernizovao prozu (mešavina dokumentarnosti, prikaza istorijskih osoba, isečaka iz štampe slična je postupcima u delu Johna Dos Passosa, dok je upotreba vremenskih skokova i preplitanje stilova i žanrova podseća na Foknera), a jezičnom arhaizacijom je ostvario posebnu patinu koja ne ide za modelom jezičnih igara karakterističnih za sterilnost postmodernizma, nego joj je svrha regeneracija ruskog nacionalnoga bića u ogledalu piščevog dela. Važnija su mu publicistička djela: `Kako da preuredimo Rusiju` (1991.), `Rusko pitanje krajem XX veka`, (1994.), `Dva veka zajedno`, (2003). Kako u inostranstvu, tako po povratku u Rusiju nakon sloma komunističkoga sistema, Solženjicin je često donekle površno etiketiran kao ruski pravoslavni nacionalista, antisemita, antikatolički bigot, mrzitelj Zapada, apologet carizma i slavjanofilski ksenofob. Iako su te optužbe besmislene, sam auktor snosi delimičnu `krivicu` nekim svojim nezgrapnim izjavama i površnim generalizacijama. No, snaga je Solženjicinove kritike u njegovim jasnim opažanjima duhovne praznine i kukavičluka koji leže u srcu ispraznog sekularnog hedonizma koji dominira zapadnjačkim društvima. Po sveukupnom delu Solženjicin je jedan od najznačajnijih prozaista 20. veka, pisac koji je istovremeno nastavio tradicije klasične ruske pripovedne proze, najpre Tolstoja, no inoviravši je nizom postupaka karakterističkih za evropski modernizam. Ironija koja prati njegovo delo je i posledica različitog životnoga iskustva i pogleda na svet u odnosu na većinu savremenika koji su živeli ili žive u normalnijim i lagodnijim životnim uslovima: u doba kada je stvarao svoj najopsežniji i najambiciozniji prozni ciklus, `Crveni točak`, svetskom književnošću je dominirao (i još dominira) ponešto trivijalniji pristup umetničkom delu, uozbiljen u postmodernističkim fikcijama Umberta Eka, Tomasa Pančona ili Salmana Ruždija. Pisac kao prorok je anahronizam, i većina nesporazuma između Solženjicina i njegovih kritičara proističe iz sukoba nepomirljivih pogleda na svet o čovekovom životu i sudbini.

Meki povez, 181 str. Specijalni broj, tema: Feminizam - politika jednakosti za sve. Nekorišćen, u savršenom stanju.

Polovan časopis, izuzetno očuvan. Urednik: Milan Kašanin, Izdavač: Muzej Kneza Pavla - Beograd, 1940. god. Brošoran povez, 32 cm. 34 str. Ilustrovano U najvažnija kulturna dostignuća između dva svetska rata svakako spada Umetnički pregled, mesečnik, izdanje Muzeja kneza Pavla. Prvi broj je izašao oktobra 1937. godine, a bio je štampan svakog meseca osim avgusta i septembra sve do aprila 1941. godine. Glavni urednik i redovni saradnik Umetničkog pregleda je bio Milan Kašanin. Mesečnik je pratio sve aktivnosti Muzeja: izložbe, kupovine, poklone, posete, ali i zbivanja u likovnom životu zemlje, kao i arheološka postignuća. Zatim, objavljivani su prikazi značajnih izložbi u inostranstvu, pregled knjiga, srodnih časopisa u inostranstvu i, razume se, za relativno kratko vreme, u njemu je objavljen veliki broj napisa posvećenih umetnosti iz pera naših umnih znalaca: Pavla Vasića, Branka Lazarevića, Todora Manojlovića, Aleksandra Deroka, Đorđa Mano-Zisija, Predraga Milosavljevića, Stanislava Vinavera, Branka Popovića, Mila Milunovića, Svetozara Radojčića. .. Od stranaca, tu su tekstovi Elija Fora, Borisa Loskog. .. Umetnički pregled je bio prvi časopis te vrste kod nas i odmah je bio na najvišem evropskom nivou, štampan je u Državnoj štampariji na luksuznoj hartiji, velikog formata (25x32cm) i u elegantnom i vrlo preglednom prelomu u dva stupca. Prvi broj je doneo faksimil autografa pisanog ćirilicom `Pozdravne reči Njegovog Kraljevskog Visočanstva Kneza Namesnika Pavla: Pozdravljam prvi broj Umetničkog pregleda sa osobitom radošću. Takav visoko kulturan časopis nedostajao je do sada našoj javnosti i ta se praznina osećala. Naš narod je uvek imao dubok smisao za umetnost kao što dokazuju mnogobrojni spomenici koji, iz najranije istorije, krase našu domovinu. Srećan sam što se taj duh i danas ispoljava na snažan i vidan način. Pavle` (Tekst preuzet iz knjige Knez Pavle: Оd lepote do istine Miodraga Jankovića)

NOVINE BEOGRADSKOG ČITALIŠTA mart 1994.

Jugoslavija

Mala poljoprivredna biblioteka br.101-.Orezivanje vocaka. NIP Mala poljoprivredna biblioteka,Beograd 1975 godina. Grupa autora. Imam ukupno 53 broja,pogledajte ih u oglasima. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,ručnog i električnog alata,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

sa posterom Sen Sei

Odlično očuvani primerak.

Pismo, broj 13/88 KD Pismo,Zemun,1988 252 strane 24x17 cm Mek povez

Katalog (magazin) Maerklin o modelima zeleznice HO

Godina 2018. Časopis Arhiv je pokrenut 2000. godine u Arhivu Jugoslavije, koji je njegov osnivač i izdavač. Prvi broj časopisa štampan je 2000, a predstavljen javnosti 21. januara 2001. Prilikom kupovine više brojeva časopisa Arhiv ostvarujete popust Arhivistika / Archivistics / Arhivovedenie Branko Pušica, Sekretarijat SIV-a za narodno zdravlje 1956–1962 – ustanova i arhivska građa Branko Pušica, Secretariat of Federal Executive Council for National Health 1965–1962 – Institution and Archival Material – Branko Pušica, Sekretariat Soûznogo ispolnitelʹnogo veča (SIV) dlâ nacionalʹnogo zdravoohraneniâ,1956–1962 gg. – učreždenie i arhivnyj material Ljubica Vuković, Savezni državni tužilac 1992–2003 (1989–2003) – ustanova i arhivska građa Ljubica Vuković, Federal State Prosecutor 1992–2003 (1989–2003) – Institution and Archival Material – Lûbica Vukovič, Federalʹnyj gosudarstvennyj prokuror 1992–2003 gg. (1989–2003 gg.) – učreždenie i arhivnyj material Jelena Kovačević, Marko Radovanović, Pregled kulturno-prosvetne i naučne delatnosti Arhiva Jugoslavije u periodu 2007–2017. Jelena Kovačević, Marko Radovanović, Survey of Cultural-Educational and Scientifi c Activity of the Archives of Yugoslavia in the period 2007–2017 Elena Kovačevič, Marko Radovanovič, Obzor kulʹturnoj, obrazovatelʹnoj i naučnoj deâtelʹnosti Arhiva Ûgoslavii v period s 2007 po 2017 god Svetlana Perović Ivović, Pristup konzervaciji arhivske građe i unapređenje uslova čuvanja pisanih spomenika kulture Svetlana Perović Ivović, Approach to Conservation of the Archival Material and Improvement of the Preservation Conditions for the Written Documents Svetlana Perovič Ivovič, Dostup k sohraneniû arhivnyh materialov i ulučšenie uslovij dlâ sohraneniâ pisʹmennyh pamâtnikov kulʹtury Stanojka Jegdić, Stvaranje, čuvanje i uništavanje arhivske i bibliotečke građe Stanojka Jegdić, Creation, Protection and Destroying of the Archival and Library Material Stanojka Egdič, Sozdanie, hranenie i uničtoženie arhivnyh i bibliotečnyh materialov Istoriografija / Historiography / Istoriografiâ Dragan Teodosić, Bogdan Smiljanić − dobrovoljac, diplomata, logoraš i saradnik francuskog pokreta otpora Dragan Teodosić, Bogdan Smiljanić – Volonteer, Diplomat, Detainee and Collaborator of French Resistance Dragan Teodosič, Bogdan Smilânič – dobrovolec, diplomat, zaklûčennyj i soratnik francuzskogo dviženiâ soprotivleniâ Bojan Simić, Poseta grofa Ćana Jugoslaviji u januaru 1939. i pad Milana Stojadinovića Bojan Simić, Visit of Count Ciano to Yugoslavia in January 1939 and Downfall of Milan Stojadinović Boân Simič, Poseŝenie grafa Čiano Ûgoslavii v ânvare 1939 goda i padenie Milana Stoâdinoviča Draženko Đurović, Problem temeljnog načela federalne Bosne i Hercegovine – bratstva u zajedničkoj oružanoj borbi 1941–1945. Draženko Đurović, Problem of Fundamental Principle of Federal Bosnia and Herzegovina – Brotherhood in Mutual Armed Confl ict 1941–1945 Draženko Džurovič, Problema osnovnyh principov federalʹnoj Bosnii i Gercegoviny – bratstva v sovmestnoj vooružennoj borʹbe 1941–1945 gg. Ivan Hofman, Film i maloletnička delinkvencija – polemika u jugoslovenskoj javnosti 1951–1952 Ivan Hofman, Film and Adolescent Delinquency – Polemics in Yugoslav Public 1951–1952 Ivan Hofman, Filʹm i prestupnostʹ sredi nesoveršennoletnih – spory v ûgoslavskoj obŝestvennosti 1951–1952 gg. Milutin Živković, Poseta Josipa Broza Tita Etiopiji 11–24. decembra 1955 Milutin Živković, The Visit of Josip Broz Tito to Ethiopia 11–24 December 1955 Milutin Živkovič, Vizit Iosipa Broza Tito v Éfiopiû 11–24 dekabrâ 1955 g. Petar Dragišić, Etničke tenzije u Jugoslaviji sredinom sedamdesetih godina. Pojedinačni primeri Petar Dragišić, Ethnical Tensions in Yugoslavia in the Middle of the Seventies. Individual Examples Petar Dragišič, Étničeskaâ naprâžennostʹ v Ûgoslavii v seredine 70-h godov. Individualʹnye primery Dokumenta / Documents / Dokumenty Miloš Žikić, Boris Tomanić, Britanska odlikovanja srpskoj vojsci za zasluge u Prvom svetskom ratu – tri dokumenta Miloš Žikić, Boris Tomanić, British Decorations Awarded to the Serbian Army for Military Merritt in the First World War – three documents Miloš Žikič, Boris Tomanič, Britanskie ordena serbskoj armii za zaslugi v Pervoj mirovoj vojne – tri dokumenta Milan Radovanović, Oproštajne poslanice Saveza jevrejskih veroispovednih opština Jugoslavije 1948–1950 Milan Radovanović, Farwell Epistles of the Association of Jewish Municipalities of Yugoslavia 1948–1950 Milan Radovanov Mek povez, 24 cm, 229 str

Ispada strana 8

Casopisi Top speed 112 kom.spisak:broj1(2 kom.),2(2),3(1),4(1),5(2),6(4+2 milenijum),7(5),8(1),9(2),10(2),11-12-13(1),14(5),15(6),16(3),17(2),18-19(1),20(3),21(2),22(7),23(2),24(2),26-27(1),28-30-31(1),33(3),34(5),35(2),36-38-39-40-42(1),43(3),44(1),46(2),47(1),48(2),49-50-51-52(1),55(2),56(1),57(2),60(1),62-64(2),91(1),101(1),113-114(1),125(1 ostecen) i 178(1 kom).Cena za kom.

lepo očuvan

fanzin BLACK SYRUP No. 1 (februar 2006, Kovačica, Srbija) doom / noise / sludge / dark / experimental zine na engleskom 44 A4 stranice, štampani c/b fanzin sa koricama štampanim na sjajnom kunstdruku, a unuštrašnjim stranama na ofset papiru. RARITET!!! Jedan od retkih domaćih fanzina namenjen promociji sludge/doom zvuka (sa related pravcima). Posebno je značajno da fanzin dolazi iz male sredine koja nije bila do tada upisana na `metal kartu` Srbije - iz Kovačice, koju naseljavaju pretežno Slovaci. Ekipa u sastavu Stevan, Jan, Jasmina, Ivana i Vladimir su sastavili ovaj zin, koji je veoma lepo i ukusno dizajniran i odlično odštampan. Evo i sadržaja prvog, i koliko mi je poznato - jedinog broja. NOIZBLEED, ZABLOUDILA, LAHKA MUZA, MELANCHOLICS, WHELM, SPIRIT OF THE DEEP WATEWRS, WORLD BELOW, recenzije albuma (među njima i naši DARK CARNIVAL i RAIN DELAY), recenzije fanzina (pretežno onih sa Balkana)...

Mek povez, Kragujevac 2005, jako lepo ocuvana knjiga. P85

DOBRO JUTRO UKORIČENO 1977 GOD