Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
126-150 od 1140 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Milika Pavlović: VRETENO VREMENA, Nolit 1969, str. 50. Poezija. Očuvanost 4. U Podgorici je preminuo pjesnik i publicista Milika Pavlović (86), jedan od najznačajnijih crnogorskih poetskih stvaralaca čija je poezija prevodjena na sve velike jezike. Milika Pavlović je bio dobitnik Trinaestojulske nagrade, nosilac jednog broja stranih i domaćih odlikovanja i dobitnik brojnih domaćih i medjunarodnih priznanja. Tokom više od šest decenija duge stvaralačke karijere Pavlović je objavio trinaest zbirki poezije i više knjiga raznorodne publicistike. Na početku gradjanskog rata u SFRJ Pavlović je sa grupom crnogorskih intelektualaca formirao organizaciju pod imenom Javnost protiv fašizma – gradjanski pokret otpora koja se snažno suprotstavila ratnoj politici 90-ih, narastajućoj fašizaciji društva i šovinističkim progonima po Crnoj Gori. Milika Pavlović je rodjen u selu Pasji Nugo pod Durmitorom 1933. godine, Gimnaziju je pohadjao u Pljevljima a svjetsku književnost studirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Najduži period svog profesionalnog rada Pavlović je proveo kao novinar i urednik u tada jedinom dnevnom listu “Pobjeda”, a sedamdesetih godina prošlog vijeka Pavlović je bio biran za poslanika Narodne skupštine NRCG. Bio je pokretač i urednik značajnog broja časopisa u Crnoj Gori i regionu, i jedan je od osnivača časopisa “Almanah”. Čitavog svog života Milika Pavlović je pisao poeziju. Urednik prve Pavlovićeve zbirke “Vreteno vremena” (Nolit, Beograd, 1967), veliki pjesnik Vasko Popa, njegovu je poeziju ocjenjivao kao “kvalitetno i stilski atipičnu pojavu za crnogorsku scenu”, predvidjajući da će značajno uticati na cjelokupno poetsko stvaralaštvo u Crnoj Gori. Za poslednju objavljenu zbirku poezije “Krila u kavezu” (Sant Petersburg, Rusija, 2017) Milika Pavlović je odlikovan ruskim državnim ordenom “Zlatna poezija”.
Kosta Radović : PSALM O ZEMLJI, Obod Cetinje 1975, str. 40. POezija. Očuvanost 4-. Коста Радовић је рођен 1936. године на Миочи у Пиви. Учитељску школу завршио је у Никшићу, а студије српског језика и књижевности у Београду. Био је први директор три основне школе у Пиви, потом секретар Културно-просвјетне заједнице Црне Горе, помоћник директора Центра за савремену умјетност Црне Горе. Иницијатор је и актер подизања споменика Жртвама фашизма Пиве. Утемељивач је Југословенских књижевних сусрета „Пјесничка ријеч на извору Пиве“ 1970. године. Последњих година предано ради на обнови Пиве, обнови манастира на Заграђу, спомен-капеле у Долима. Објавио је књиге поезије: “Пива самогласна“ (1974), „Пслам о земљи“(1975), „За нови завичај“ (1976), „Просуто небо“(1978), „Изговор ума“(1979), „Повеља“ (на српском и енглеском, 1981), „Ребро земље моје,“ „Страх од среће“ (1984), „Смрт живог врела“ (1987), „Повратич“ (1988), „Љубав се јавно каже“(1990), “Кућа код Христа“ (1994), „Извршење страха“ (изабране пјесме, 1995), „Везена тужбалица“ (2005), „Само(Антологија“), (избор поезија, 2006), „Вечера за оба свијета“(2008), „Солжењицинова бројаница“ (2010), „Два свијета видиш један пјеваш“ (2012), „Страх од среће“ (2014); као и романе “Љетописна књига архимандрита Арсенија Гаговића“(1990), „Вртијељка“ (2003), „Богородичина књига“(2008); књиге кратке приче:“Успенска врата“ (1997), „Калуђерски мост“ (2012). Аутор је радио драме: “Убиство браће Тадић“, документарно-књижевне прозе: „Пива потоп“ (1998), „Сеоба манастира Пиве“ (2001), „Записи манастира Св. Богoродица“ (2010) и путописне прозе „Путопис из Кине“ (1984).
Blaže Koneski : POSLANICA I NAJNOVIJE PJESME , превод и препјев Сретен Перовић Никшић : Универзитетска ријеч, 1989, tvrdi povez, Fizički opis 182 стр. : ауторова слика ; 20 cm Zbirka Библиотека Поезија. Мудрост зрелих година ; Магија важних порука / [Сретен Перовић] : стр. 133-172. Био-библиографска биљешка о аутору / С. [Сретен] П. [Перовић]: стр. 173-177. Očuvanost 4. Koneski Blaže, makedonski književnik i jezikoslovac (Nebregovo kraj Prilepa, 19. XII. 1921 – Skoplje, 7. XII. 1993).
PESMA O KOSOVU - Savremena srpska poezija, Vidici-SKZ-Jedinstvo-Republički zavod za međunarodnu naučnu prosvetnu kulturnu i tehničku saradnju 1991, str. 171. Antologija poezije dvojezična srpsko-engleska. Priređivač Slobodan Vuksanović Prepev na engleski Irena Kostić. Očuvanost 4.
Milosav Slavko Pešić : SMRT JE LOVAC SAMOTAN, Narodna biblioteka Smederevo 1990, str. 48. Poezija. Očuvanost 4. Милосав Славко Пешић (Ниш, 1943) је српски књижевник, критичар и новинар[1]. Школовао се у Смедереву, Београду, Загребу и Љубљани. Књижевни рад започео је поезијом. Пре изласка прве збирке песама (Књига постања) 1972, ушао је у антологије Зорана Глушчевића (У време несигурно), Богдана А. Поповића (Поезија и традиција) и у неколико критичких избора. Стваралаштво Милосава Славка Пешића креће се оригиналним путевима, изван праваца и мода, али по песничким темама, имагинацији и инспирацији, упркос чињеници да је улазак у литературу био на традиционалистичком поетском трагу, припада својој генерацији и времену постмодернизма. Раскид са версом традиционалистичког звука дошао је убрзо по објављивању антологије Богдана А. Поповића. Пешић у поезији сучељава искуство и снове, меша горку свест о пролазности са опојним зовом животних радости, користећи често архаичиан, готово заборављени језик и компликовану риму, растварајући митско наслеђе у савремени тренутак свеприсутне тескобе модерног човека. Последњих година Пешић се враћа православним митологемама, мада донекле одмакнут од типизираног односа српских песника хришћанске провинијенције, јер његови стихови, милозвучног бруја и опијајућег тона, дају пластичне слике дешавања уз одмерену дозу скептицизма према наводима светих књига и житија. Пешић опевава религијске теме од прве збирке Књига постања, која се појавила годину дана по изласку антологије Богдана А. Поповића. Књигу постања историчари књижевности доживели су као последњи глас о традицији. Збирка је била веома запажена упркос чињеници да су српски песници увелико већ трагали за новим зденцима. Био је члан редакције и уредник листа Студент, члан редакције сатиричног листа Страдија, графички је опремио више бројева Књижевне речи (бавио се и ликовним решењем књига, плаката, постера) један је од промотера оснивања Књижевне омладине, уредник часописа Смедерево, члан редакције и уредничког колегијума недељника Смедеревац, главни и одговорни уредник Радио Смедерева и уредник информативног програма Телевизије Смедерево, касније главни и одоговорни уредник Телевизије Смедерево. Четврт века живео је као професионални књижевник. Писао је много поштујући високе критерије. Писао је критику: књижевну, ликовну, филмску, телевизијску, позоришну. Двадесетак година готово искључиво писао је еротске приче за специјализоване ревије у СФРЈ и телефонске говорне аутомате. Еротске приче објављивао је ревијама Еротика (Загреб), Врочи кај (Марибор), Sexpress и Пан еротика (Нови Сад), Еротски додир, Страст плус и Страст (Београд) и специјалном избору Еротика приче (Загреб). Издавачи тог жанра, попут Александра И. Спасића, сматрали су Пешића најбољим писцем еротске прозе у СФРЈ. О томе је Спасић више пута говорио у разговорима о издавачким плановима и еротској литератури. Поједине Пешићеве приче, песме рецензије, чак и новински текстови преведени су на енглески, италијански, мађарски, руски, кинески, пољски, бугарски, турски, словеначки и македонски.
Zdravko Miovčić : ŠKRINJA I ŠAPAT , Narodna biblioteka Pale 2015, tvrdi povez, str. 128. Poezija. Očuvanost 4-. Песник који живи у Бањој Луци, Миовчић се у поезији огласио касније од своје генерације. Али се убрзо придружио најбољим версификаторима којима обилује савремено српско песништво.
Sloboda i ljubav : odabrane pesme / Šandor Petefi ; izbor i pogovor Ivana Ivanjija Beograd : Rad, 1969, Fizički opis 88 str. ; 18 cm Biblioteka `Reč i misao`. ǂKolo ǂ11 ; ǂknj. ǂ272 Napomene Pogovor: str. 85-[89]. Petőfi, Sándor, 1823-1849 = Петефи, Шандор, 1823-1849 Očuvanost 4-.
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.