-Ova prelepa haljina se izradjuje u kombinaciji pamucne postave koja je prekrivena sa cipkom. -Duzina haljine je od 85-100 cm koja zavisi od vase velicine i visine. -Namenjena je za velicine XS,S,M,L,a za vece brojeve koji se izradjuju po vasim merama se doplacuje u zavisnosti od vase velicine. -Pamuk ponuda boja : crna, svetlo krem, crvena, kajsija, teget plava, svetlo siva, ciklama. . . -Cipka ponuda boja - crna, bela, crvena. . . pa me kontaktirajte pre kupovine radi provere, i da vam potvrdim velicinu, duzinu haljine, materijal, boju, rok isporuke. -Rok isporuke na vasu adresu do 3-5 dana od dana dogovorene kupovine. -Pre kupovine se dogovaramo preko poruka oko detalja vezanih za ovu haljinu, kombinaciju boja, velicinu, duzinu zbog vase visine, i za datum isporuke. -Za kupce iz Novog Sada preuzimanje licno na mojoj adresi, ili kako se dogovorimo. Za ostale kupce posle dogovora saljem Postexpresom na vasu adresu koju navedete. . . -Starim musterijama, i proverenim clanovima po zelji postoji mogucnost slanja pouzecem. -Pregledajte i ostale nase predmete koji su u prodaji jer pored velikog izbora haljina i kompleta u prodaji jos imamo dobrih knjiga, raznih tehnickih predmeta. . . Tabela velicina . . . . . . . . . . . GRUDI STRUK BOKOVI .. XS -. . . . . .75. . . . . .60. . . . . . . .82 . .S -. . . . . . 80. . . . . .64. . . . . . . .88 . M -. . . . . . 85. . . . . .70. . . . . . . .92 . L -. . . . . . 90. . . . . .76. . . . . . . .98 . XL -. . . . . . 95. . . . . .82. . . . . . . .104

Haljina: dužina 116cm, grudi 92cm, struk 96cm, ramena 44cm, širina pun krug po obodu 2 metra Djemper: dužina 58cm,ramena 44cm, uglavljen rukav 59cm, grudi 92cm,sa 6 ručno radjenih dugmadi od iste vunice Šešir: mrtav bod Sve od 100% slovenačke vunice `Perla`

VITEZI SLOBODE - Milan Šantić Izdavač: SEDMA SILA Beograd Povez: tvrd Broj strana: 607 Pismo: ćirilica Stanje: dobro ( ima ukupno 5 mapa)

JOVAN DUČIĆ SABRANA DELA I-V Biblioteka savremenih jugoslovenskih pisaca -knjuga prva: pesme sunca -knjuga druga:pesme ljubavi i smrti -knjuga treća i ćetvrta:carski soneti plave legende -knjiga peta: Gradovi i himere Izdavač: Narodna Prosveta Beograd između 2 rata (1929-1930) strana: 199+103+83+241 tvrdgog originalnog poveza, dimenzija: 19 cm na predlistu ispisan potpis i godina na nekim stranama tekst je podvlačen običnom i olovkom u boji neke strane su lepljene selotejpom stanje vrlo dobro.

Malo nosena atraktivna Pedro del Hierro pamučna suknja, original kao i sve moje stvari. Klasicna A forma sa zatvorenim faltama, karnerom u dnu. Suknja ima dubok pojas tako da moze da se nosi na struku ili na bokovima. Materijal je neelastican pamuk sa vezenim sitnim floral dezenom i zlatnim nitima. Bez traga koriscenja. Velicina PdH 42, mere: struk 40cm, pojas 11cm, duzina 53cm.

Potpuno ocuvana,nekoristena. Deo u predelu grudi je rastegljiv max.98 cm. Ispod grudi 90 cm Duzina 133 cm.

Слободан Јовановић: ДРЖАВА I-II (Из Сабраних дела, књиге XIII и XIV) Издавач: ГЕЦА КОН, Београд, 1936.год. Тврди повез, 446+536 страна, ћирилица књига прва: ПОЈАМ ДРЖАВЕ / ДРЖАВНЕ ФУНКЦИЈЕ књига друга: ДРЖАВНА ОРГАНИЗАЦИЈА / ПОРАТНА ДРЖАВА РЕЂЕ У ПОНУДИ Слободан Јовановић Слободан Јовановић (Нови Сад, Аустроугарска, 21. новембар/3. децембар 1869 — Лондон, Уједињено Краљевство, 12. децембар 1958) био је српски правник, историчар, књижевник и политичар, потпредседник Министарског савета Краљевине Југославије (27. март 1941 — 11. јануар 1942), председник Министарског савета Краљевине Југославије (11. јануар 1942 — 26. јун 1943) у Лондону, професор Београдског универзитета (1897—1940), председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета, професор јавног права и декан Правног факултета у Београду. Током оба балканска рата 1912. и 1913. године био је шеф Пресбироа при Врховној команди Српске војске. У ратном пресбироу је радио и од почетка Првог светског рата до 1917. када му је додељен рад у Министарству иностраних дела. Експерт на Конференцији мира у Паризу 1919, теоретичар који је између 1932. и 1936. објавио сабрана дела у седамнаест томова, председник Српског културног клуба (1937—1941). После Другог светског рата, Јовановићеве књиге нису штампане у Југославији до 1990. године. Преминуо је у Лондону, у деведесетој години, као апатрид. Јовановић је званично рехабилитован 2007. године. Биографија Рођен је 3. децембра 1869. у Новом Саду, од оца Владимира Јовановића и мајке Јелене, становали су у кући у Милетићевој улици број 3. Од средине 1872. његова породица живи у Београду. 1879. полази у Прву београдску гимназију, тада седморазредну и смештену у левом крилу Капетан-Мишиног здања. Године 1886. завршио је Прву мушку гимназију у Београду. После боравка у Минхену (1886/87.) и Цириху од 1. априла 1890. студирао је права у Женеви, Швајцарска, као државни стипендиста Краљевине Србије. Потом је студије наставио 1891. године на Слободној школи политичких наука у Паризу. Наредне године, 1892., враћа се у Србију где добија прву државну службу, у суду, а потом у Министарству иностраних дела у Београду. Слободан Јовановић је 1893. упућен за аташеа у српско посланство у Цариграду, Османско царство, где остаје до 1894. На овом положају радио је на побољшању положаја Срба у Турској. У МИП-у је у Просветном одељењу које се бавило српском пропагандом (школским и црквеним питањима) у Македонији. Слободан Јовановић објављује 1895. године студију „О друштвеном уговору“, критику Русоове теорије друштвеног уговора. Налази се у групи окупљеној око 1894. конзервативног (у смислу Дизраелијевог конзервативног парламентаризма) листа „Ред“, која је наредне године (1895) наставила да сарађује у „Српском прегледу“ Љубомира Недића, професора филозофије на Великој школи. Објављује своје радове у бројним часописима, укључујући и 1896. у мостарску „Зору“. Године 1897. је изабран за ванредног професора на Правном факултету Велике школе у Београду. Исте године објављује своје приступно предавање „О суверености“. Године 1899. објављује дело под називом „О дводомном систему“ у којем се залаже за дводомни систем као неодвојиви део парламентарног система присутан у свим земљама у којима је уведен парламентаризам осим у појединим земљама Латинске Америке и Балкана. У овом делу као главни пример узима Енглеску, државу у којој је настао савремен парламентаризам. Исте године објављује расправу „Јован Хаџић, српски законописац“ у издању Матице српске. Професор Године 1900. на Правном факултету је изабран за редовног професора. Слободан Јовановић био је наставник Правног факултета у Београду пуне 43 године, све до свога пензионисања 1940. године. Професор Јовановић је био један од оснивача „Српског књижевног гласника“ 1901. године. У овом књижевном часопису налазио се у уређивачком одбору и важио је за једног од најредовнијих сарадника. Слободан наредни истраживачки рад објављује 1902. под називом „Енглески парламентаризам“. Професор Јовановић је 4. фебруара 1905. године изабран за дописног члана Српске краљевске академије. Године 1908. је изабран за редовног члана Српске краљевске академије. Професор Јовановић је објавио велику синтетичку студију под називом „Наше уставно питање у XIX веку“ 1905. године, а потом је други пут штампао 1908. и трећи 1932. Године 1907. издао је књигу „Уставно право“, коју ће поново штампати 1924. Године 1908. објавио је студију под називом „Утемељење грађанског законодавства и уставности у Србији“, које ће касније проширити и објавити 1931., и 1932. године. Професор Јовановић објављивањем књиге 1912. године „Уставобранитељи и њихова влада“ започиње рад на великом пројекту писањем „Историје Србије 1838—1903“ које ће трајати пуне две деценије и представљаће средишње место у свеукупном његовом делу. Шеф Пресбироа при Врховној команди Током Првог и Другог балканског рата Слободан је био шеф Пресбироа при Врховној команди[тражи се извор] Српске војске. После победе Српске војске у Кумановској бици прелази са Пресбироом и Врховном командом у Скопље, где борави неколико месеци. После Другог балканског рата, 1913. године изабран је за ректора Београдског универзитета. Међутим, 1914. године избија Први светски рат а Слободан је поново упућен на службу у Пресбиро при Врховној команди Српске војске. У јесен 1915. аустроугарске и немачке оружане снаге предузеле су велику офанзиву на Србију, истовремено и бугарске снаге прекидају саобраћајну комуникацију долином Јужне Мораве и Вардара. Српска војска са избеглим народом налазила се у безизлазној ситуацији на Косову и Метохији. Тада Врховна команда одлучује да се крене у повлачење преко Албаније и Црне Горе на јадранску обалу у сусрет савезничким снагама. После албанске голготе професор Јовановић се нашао на острву Крф, где су биле смештене српска војска, избеглице, народна скупштина, влада и друге установе. Професор Јовановић је поред обавеза у Пресбироу налазио времена и за књижевни рад, који му је представљао духовни мир у времену тешком по српски народ. На Крфу је 1917. написао биографске огледе о Стојану Новаковићу и Љубомиру Недићу. После Првог светског рата професор Јовановић се налазио међу правним експертима при југословенској делегацији на мировној конференцији у Паризу 1919. године. Међуратни период Слободан Јовановић заједно с Богданом Поповићем обнавља излажење „Српског књижевног гласника“. Професор Јовановић је 1920. године издао чувену књигу „Вођи Француске револуције“, састављену од портрета Мирабоа, Димурјеа, Дантона и Робеспјера. Други пут је ова књига штампана у оквиру Јовановићевих Сабраних дела 1932. код издавача Геце Кона. У оквиру рада о националном праву и историји професор Јовановић 1923. штампа другу књигу под називом „Друга влада Милоша и Михаила Обреновића. Такође, 1926. је објавио књигу „Влада Милана Обреновића (I-II)“ коју је доштампао 1927. А 1929. године издаје књигу под називом „Влада Александра Обреновића“ (I-II). Професор Јовановић је 1927. године изабран за дописног члана Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу. Између 1928. и 1930. године налазио се на месту председника Српске краљевске академије. Издавање Сабраних дела професора Јовановића је почело код Геце Кона 1932. године. Професор Јовановић је објавио књигу 1934. под називом „О држави“, коју чине теоријске формулације састављене од елемената, функција и установа савремене људске заједнице. Ову књигу је проширио студијом „Поратна држава“ 1936, којом обрађује Италију, Енглеску, Француску, Русију и Немачку и у њој типолошки класификује однос између правне државе и државе фашизма и комунизма, односно настанак нових држава маса као новог облика тоталитаризма. Слободан Јовановић је био оснивач и први председник Српског културног клуба у периоду од 1937. до 1941. Слободан је 1938. године објавио монографију „О Гледстону“, вођи енглеских либерала у парламенту и на челу британске владе; пратећи његово политичко ангажовање, професор Јовановић је у ствари пратио пут реформисања Британске империје. У броју од 4. децембра 1939. „Политика“ је преко читаве стране 9. и два ступца стране 10. објавила пет чланака посвећених Слободану Јовановићу под заједничким насловом „Седамдесет година живота г. Слободана Јовановића“. Године 1939. објавио је велико дело „Примери из политичке социологије“ - Енглеска, Француска, Немачка 1815 — 1914. Исте године објавио је студију „О америчком федерализму“. Јула 1940. Слободан одлази у пензију са места редовног професора, одликован је Орденом Југословенске круне првог реда. Јовановић је био противник споразума Цветковић-Мачек, којим је образована Бановина Хрватска. Залагао се за федерацију са јаком централном влашћу у виду југословенског парламента, бираног општим правом гласа, који би се бринуо за заједничке послове. Други светски рат После војног пуча 27. марта 1941. године прихватио је дужност потпредседника владе у пучистичкој влади генерала Душана Симовића. Избеглиштво је почело у Јерусалиму, а настављено у Лондону (од јула 1941). До Симовићеве смене дошло је почетком јануара 1942. када су сви министри Симовићеве владе у Лондону предали су колективну оставку, изјављујући да генерал Симовић није способан за руковођење. Након тога је краљ Петар II је именовао Јовановића за председника владе. Јовановић је преузео дужност 11. јануара 1942. Иако је по својој интелигенцији и образовању био водећи члан емиграције, Јовановић није имао никаквог искуства у практичној политици, а с обзиром на своју старост није се очекивало да од прилагоди своје ставове новим околностима или да постане енергичан вођа. Српски политичари у емиграцији признавали су Слободана Јовановића за неоспоран ауторитет., али није био дорастао великим политичким искушењима. Седиште Југословенске владе у Лондону налазило се у великој згради на Најтсбриџу, где је био смештен кабинет Слободана Јовановића. У Јовановићевој влади су биле приступљене све политичке странке које су биле и у Симовићевој влади. Међутим, Јовановићева влада је увела две новине у односу на Симовићеву владу. Прво је било именовање четничког вође Драгољуба Михаиловића за министра војске, ваздухопловства и морнарице. До краја Јовановићевог боравка на месту председника избегличке владе Михаиловић ће бити прво унапређен у дивизијског, па у армијског генерала и начелника Врховне команде. Именовање за министра и унапређивања су требало да ојачају Михаиловићеву позицију у Југославији и убрза савезничку помоћ. Друга новина је било образовање Војног кабинета председника владе на чије чело је постављен мајор Живан Кнежевић. Мајор Кнежевић и његов рођени брат министар двора Радоје Кнежевић, иначе Михаиловићеве присталице и вође Лиге мајора, су чинили сиву еминенцију која је стајала иза Јовановића. Браћа Кнежевићи, су такође имали јак утицај на краља Петра, поставили су свог брата Николу за шефа владиног Одсека за шифрирање и тако имали увид над порукама које су одлазиле и долазиле у владу и користили су Јовановићеву несклоност да се меша у спорове министара своје владе. Нова влада је за министра војске уместо генерала Богољуба Илића именовала генерала Драгољуба Михаиловића, који је водио ројалистички покрет у Југославији, да би се избегла мешање војске у рад владе и да се истовремено искористи Михаиловићев углед при изношењу захтева Савезницима. После Каирске афере и Симовићеве смене, владе Слободана Јовановића заправо су преко браће Радоја и Живана Кнежевића биле у служби генерала Драгољуба Михаиловића. Именовање је требало да ојача Михаиловићеву позицију у Југославији и убрза савезничку помоћ. Избегличка влада је подржала Михаиловићев суштински пасиван став, пошто је радије желео да сачека слабљења окупатора пре вођења активног отпора, делом да би се избегле одмазде над цивилним становништвом. Међутим, ово је повећавало ризик да покрет отпора окупљен око комуниста преузме од Михаиловића вођство у покрету отпора против сила Осовине. Британци су о Михаиловићу ширили пропаганду као великом вођи, иако је ситуација у Југославији потпуно другачија од писања британске штампе; када је именован за министра Михаиловић није имао војску под својом директном командом након гушења устанка у Србији од стране Немаца у јесењој офанзиви. Михаиловић је већ тада ступио у контакте са квислиншким и немачким властима и део своје војске утопио у квислиншку Српску државну стражу. Са друге стране, Јовановић и његови министри нису успели да убеде Савезнике да својим ограниченим средствима пруже значајну материјалну помоћ Михаиловићу. Од 26. јуна до 10. августа 1943. налазио се на дужности потпредседника владе у кабинету Милоша Трифуновића. Када је краљ Петар II под притиском британског премијера Винстона Черчила донео одлуку да смени председника владе Божидара Пурића и да на његово место доведе Ивана Шубашића, професор Јовановић се супротставио овој одлуци. Нови председник владе Иван Шубашић је убрзо склопио споразум с Титом током лета 1944. После Другог светског рата, Слободан Јовановић остао је да живи у Лондону. У Лондону је становао од 1945. до 1958. недалеко од Кенсингтона Гарденса у ондашњем скромном и малом хотелу Тјудор Корт (Tudor Court Hotel, 48 — 52 Crowell Road, London SW7). Године 1946. на процесу генералу Драгољубу Михаиловићу и групи од 23 лица у Београду Слободан Јовановић је осуђен од стране Војног већа „на казну лишења слободе с принудним радом у трајању од двадесет година, губитак политичких и појединих грађанских права у трајању од десет година, конфискацију целокупне имовине и на губитак држављанства“. На основу ове пресуде у Југославији је практично уведена забрана на његова дела. Емиграција После рата, некадашњи чланови југословенске владе у Лондону нису били квалификовани за британску државну социјалну помоћ. Већина значајних југословенских односно српских емиграната нашла се на рубу егзистенцијалног опстанка. Међутим, српски бродовласник Ване Ивановић основао је „Добротворно удружење слободних грађана Југославије“, чијим је донацијама спасао беде велики број угледних интелектуалаца емиграната. Слободан Јовановић је био иницијатор оснивања 1951. године Удружења српских писаца у изгнанству и на оснивачкој скупштини изабран је за почасног председника, Милош Црњански за председника, Миодраг Стајић за потпредседника, за секретара др Миодраг Пурковић и за члана Управе Коста Павловић. У том Удружењу, које је приређивало месечна предавања, Јовановић је говорио из области српске историје и књижевности. Рехабилитација Преминуо је у петак 12. децембра 1958. у 6.30 ч. изјутра, у својој деведесетој години, у Лондону. Опело над земним остацима Слободана Јовановића извршено је 20. децембра 1958. пре подне, у српској православној цркви Св. Сава у Лондону. Опелу је присуствовала краљица Марија Карађорђевић. Као изасланик краља Петра II био је Богољуб Јевтић. Као изасланик краљевића Томислава и принцезе Маргарите био је мајор Ђорђе Димитријевић. Од породице опелу су присуствовали Коста Ст. Павловић са супругом и сином. Опелу су присуствовали сви чланови Југословенског народног одбора, коме је Јовановић био оснивач и председник од његовог оснивања, представници Удружења српских писаца у изгнанству, коме је Јовановић био почасни председник, представници ветерана ЈВУО из Организације српских четника и Организације српских четника Равна Гора. Ковчег је био прекривен заставом Краљевине Југославије. Слободан Јовановић је после опела сахрањен на гробљу Кенсал грин, у северозападном делу Лондона. Сахрањен је у православном делу гробља, на коме се углавном налазе гробови Срба који су у емиграцију отишли 1945. Године 1965. је Удружење српских писаца у изгнанству подигло спомен-плочу Слободану Јовановићу у хотелу Корт у Лондону, где је живео од 1945. па све до своје смрти 1958. Његови посмртни остаци су 1. децембра 2011. године ексхумирани, и пренети у храм Светог Саве у Лондону, где је 5. децембра одржан парастос. Дана 8. децембра су пренети у Србију, где су 10. децембра сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Уређивачки одбор библиотеке „Српска књижевност у сто књига“ уврстио је његову књигу „Портрети из историје и књижевности“ као 60. у комплету. Но, само у првом издању, штампаном у малом броју примерака. У другом издању ова књига, састављена од есеја Слободана Јовановића, није била ни штампана, због интервенције Савеза комуниста Југославије. Године 2007. Слободан Јовановић је рехабилитован одлуком Окружног суда у Београду, а пресуда којом је осуђен на робију и губитак части је проглашена ништавном. Српска академија наука и уметности је у новембру 2019. поводом 150 година од рођења Слободана Јовановића организовала изложбу и научни скуп. Дела После дугогодишњих покушаја да се штампају његова сабрана дела, због неповољног мишљења власти, тек 1990. године у заједничком подухвату три издавача (БИГЗ, Југославија Публик, Српска књижевна задруга) штампано је 12 томова сабраних дела академика Слободана Јовановића. Међу значајнија његова дела спадају: О суверености, Основи правне теорије о држави, Српско-бугарски рат (1901), Енглески парламентаризам (1902), Светозар Марковић (1903), Макијавели, Вођи француске револуције, Политичке и правне расправе, Уставно право Краљевине Србије, Уставобранитељи. Уставно право Краљевине СХС, Јовановић, Слободан (1933). Уставобранитељи и њихова влада (1838—1858) (3. испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1933). Друга влада Милоша и Михаила (2. испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1934). Влада Милана Обреновића. Књ. 1 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1934). Влада Милана Обреновића. Књ. 2 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1934). Влада Милана Обреновића. Књ. 3 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1934). Влада Александра Обреновића. Књ. 1 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1935). Влада Александра Обреновића. Књ. 2 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1936). Влада Александра Обреновића. Књ. 3 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Занимљивости Владимир Јовановић (1833—1922), апостол либерализма, боравећи у Новом Саду као политички изгнаник из Србије, дао је име свом сину првенцу Слободан, а ћерки Правда. По многима је Слободан Јовановић први међу Србима носио ово име.

Prelepa bela haljina, ispod je postava a preko cipka celom duzinom sa diskretno nasivenim sljokicama. Ima ojacanje u predelu grudi.

AHMED FERID BISTRO MORE POBOŽNOSTI I SUPTILNOSTI Izdavač: EL-KELIMEH NOVI PAZAR 2011 a) ISLAMSKA ETIKA ................................................................. TIRAŽ / S A M O / 3OO LATINICA TVRDE KORICE ŠIVEN POVEZ 32O STRANA NEKORIŠĆENO NEOTVORENO GARANCIJA PERFEKT Ekstra ********

GUESS original nova haljina. Pepito dezen, uska, puniji rastegljiv materijal, uz telo i prelepo stoji. Prilagodjava se telu zbog samog sastava materijala. Izuzetno kvalitetna. Crno bela. Odgovara za xs i s velicinu. Materijal kao Herve Leger modeli.

ODESA - Isak Babelj NOLIT Beograd 1930. naslovnica i ovitak Pavle Bihaly, preveo s ruskog Gustav Krklec, dvanaest originalnih crteža Marina Tartaglie

СРБИН ОД СРБИНА - Сима Лукин Лазић Oригинално издање из 1895. године. Сјајно очувано и ретко. Књига је укоричена, и поседује и оригиналну папирну насловну страницу. Штампарија Карла Албрехта. За додатне слике писати.

KOLO – List za zabavu i književnost GODINA I (1889) Vlasnik i urednik: Dan. A. Živaljević Tvrdi povez Broj strana: 520 Format: 28 x 21 cm STANJE: Korice pohabane i uprljane korišćenjem. Prvi list lepljen neprozirnom lepljivom trakom, prekriven deo sadržaja (slika 7). Drugi list sa Sadržajem pocepan (slika 2). Str. 1/2 Broja 1 pocepana, nedostaju delovi (slika 2). Str. 3/4 , 13-16 i 169-176 ispale iz poveza (slika 3). Na str. 197 (Broj 13) zalepljena poštanska marka (slika 6). Brojevi 15 i 16 pogrešno paginirani, ništa ne nedostaje.

Nova Escada pamučna majica, original kao i sve moje stvari. Savrsen bazni model, jedini detalj je neobična zona dekoltea. Oznaka veličine XL, mere: ramena 41cm, grudi 54cm, rukav 64,5cm, duzina 68cm. Elastican pamucni materijal, izvrstan kvalitet kao i sve stvari ovoga brenda. Oznake brenda uobicajene, fotografisano koliko dopusta broj fotografija na sajtu. Na mom profilu imate dosta odevnih predmeta ovog izuzetnog brenda, posto je Escada jedna od mojih omiljenih robnih marki. Ukoliko ste ljubitelj dizajnerske, atraktivne, perfektne, kvalitetne, ne uniformisane obuce, odece, aksesoara sa identitetom i stilom kod mene ćete pronaći puno takvih komada za sve prilike. Na mom profilu imate puno izvrsnog aksesoara, zgodnih za poklon sebi ili drugom ukljucujuci: nove esarpe, dizajnerski ogroman sal od najfinijeg kasmira i slicno. Mozete pogledati. Takođe imate dosta aksesoara, torbi/ obuce/ nakita razlicitih, savrsenih, uglavnom italijanskih brendova ukljucujuci i high-end brendove poput raznih sa mog profila. Na profilu je aktuelno veliko snizenje zbog preseljenja. Ukoliko imate neki omiljen predmet kod mene, a nije snizen, pisite ( mozda se dogovorimo).

Evgenij Onjegin A.S.Puškin Zabavna knjižica Matice Hrvatske Zagreb, naknada Matice Hrvatske 1881.godina Preveo Ivan Trnski Izuzetno retko,lošije stanje

ZANOSI I PRKOSI LAZE KOSTIĆA, Stanislav Vinaver Forum, Novi Sad 1963. Stanje knjige je vidljivo na fotografijama.

povez oštećen nem adeo lista gde je Imna Petru Karađorđeviću

Veoma lep,moderan ZARA mantil.Boja braon ali ne tamna, nego neka lepa senf boja sa zanimljivim pink detaljima sa unutrasnje strane. Tako da je baš efektan.posebno kada se podvrnu malo rukavi i kada se hoda. Dva džepa sa strane ,falta nazad, kaiš ,reveri,2reda zakopčavanja.veličina piše XS ali ZARINI brojevi su malo veći pa je to u stvari kao S veličina. Dimenzije su: Ramena42 cm od pazuha do pazuha 57 cm Dužina rukava 60 cm Dužina mantila 110 cm a kada se veže kaiš možete ga skratiti po želji. DIVAN JE ! Pogledajte i moju ponudu na alexiss kupinjdo!

ULTRA RETKO PRVO IZDANJE IZ 1973,KNJIGA I-II,LEPO OCUVANA,IMA PECAT,606 STRANICA

Izdavač: Paul List Verlag Godina izdanja: 1936. Povez: Tvrd Format: 24 cm Broj strana: 848 Stanje: Veoma dobro (potpis iz 1937. na predlistu) Napomena: Prvo nemačko izdanje

Malo nosene izvrsne Lacoste pamučne jeans farmerke, original kao i sve moje stvari. Naznačena veličina na njima je 42, molim da ukoliko niste upoznati sa Lacoste veličinamaa svakako pogledate mere. Mere: struk 44, pojas 3,5cm, dužina 100cm( spolja) i umutra 77,5-78cm, dubina sa prednje strane 23cm, dubina sa zadnje strane 35,5cm, sirina nogavice na kraju 22cm.. Materijal je izvrstan lagan blago elaxtičan pamučni tekdas, 100% pamuk. Oznake brenda su na standardnim mestima, ponešto fotografisano zbog limitiranog broja fotografija ovde. Nazad je od koze ( poninflaka) izrađen deo ktoz koji ide kaiš sa logom brenda, odlican detalj. Model je sa ravnim širokim nogavicama. Zahvalan i uvek aktuelan model koji može da se lako kombinuje, u zavisnosti od ostatka uklopljene garderobe. Boja je crvena, mirna vuče ka boji maline. Dostupne du svakako dodatne fotografije.

Lepo očuvano kao na slikama Pogledajte detaljno je slikano Extra retko Posvećeno srpskim sokolima Osvetnicima Kosova Guslarev san Drama Tags: Petar II Petrović Njegoš Srpska istorija Srbi srba Srbije Crne Gore crnogorci u istoriji i knjizevnosti

BIJESNI ROLANDO - Lodoviko Ariosto viteški ep u 46 pjesama , prepjevao Dragiša Stanojević Izdavač: SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA Beograd Godina izdanja: 1898. Povez: tvrd Broj strana: 1155 Pismo: ćirilica Stanje: solidno ( korice izbledele, sadržaj knjige celokupan, kompaktan i u dobrom stanju ) vrlo retko izdanje kompletnog epa u jednoj knjizi

Naš narodni život - Tihomir R. Đorđević 7 knjiga sa slike Tihomir Đorđević , Geca Kon Beograd 1930-1934. vrd povez, format 13 x 16,5 cm , zlatotisak, ćirilica senj2

Izvrsna uvek aktuelna Lacoste vintage jakna, original kao i sve moje stvari. Fotografisane oznake brenda. Materijal je neelastican, mesavina poliester/poliamid ( imate fotografiju etikete). Broj okvirno 36-38. Mere: ramena 40cm, grudi 50cm, duzina 67,5cm, rukav 63,5cm, ranfla 6,5cm. Jakna ima određene mane: flekica napred, nitna malo izgrebana, na leđima grupa flekica ( fotografisano sve, flekice zaokruzene, imate iz daljine i blizine fotografije). Cena je prilagođena.