SHE Prelep dzemper, nosen neko vreme, ali u dobrom je stanju 40% poliakril, 33% pamuk, 25% poliamid, 2% elastin Vel. 38 Duzina 62 cm Poluobim od pazuha do pazuha 48 cm Duzina rukava 60 cm Sirina ramena 38 cm Sve sto Vas zanima pitajte pre kupovine

GDM- Grain De Malice Boja cigle Vel S U dobrom stanju, par puta obucen Duzina 58 cm Poluobim od pazuha do pazuha 45 cm Duzina rukava 57 cm Sirina ramena 38 cm Sve sto Vas zanima pitajte pre kupovine

H&M U super stanju 70% akril, 30% lan Vel. 36 Duzina 70 cm Poluobim od pazuha do pazuha 47 cm Duzina rukava 57 cm Sirina ramena 36 cm Sve sto Vas zanima pitajte

Siva majica sa zakopčavanjem i vezom oko izreza. Prijatna za nošenje, od pamuka. Veličina XXL, ali evo i mera položene majice. Širina je 60cm Dužina je 76cm Nije nošena ali je prana pa je praktično nova ili kao nova Stanje kao na slikama a za bolji pregled pogledajte uvećane slike. Ako imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica pitajte pre kupovine kako biste se što bolje obavestili.

VSK-USC, Švajcarska - Plitka ovalna činija Dimenzije Dužina: 32 cm Širina: 20 cm Visina: 2,5 cm Težina: 700 g Nekoliko sitnih, jedva vidljivih tragova pribora na dnu. Zlatna boja na rubu skoro je sasvim izbledela. Žig na dnu: (Inicijali) VSK USC (skr. od skraćeno od “Verband Schweizerischer Konsumvereine” i „Union suisse des coopérative de consommation“, u oktagonu, pored tri srasla stabla jabuke) VIRIBUS UNITIS (lat. „Sjedinjenim snagama“, u traci oko stabala) Žig je zaštitni znak švajcaske organizacije VSK od 1908. godine. Korišćen je verovatno do 1970. godine. VSK-USC („Udruženje švajcarskih potrošačkih udruženja“, VSK skraćeno od “Verband Schweizerischer Konsumvereine”, USC skraćeno od „Union suisse des coopérative de consommation“ i „Unione Svizzera delle Cooperative di Consumo“) je bila kooperativno organizovana krovna organizacija švajcarskih udruženja potrošača. Osnovana je 1890. godine, transformisana u krovnu organizaciju 1893. godine i u krovnu zadrugu 1941. godine. VSK je predstavljao 572 udruženja potrošača (1950) sa 3320 prodajnih mesta (1960). Spojila se sa „Coop (Schweiz) 1970. godine. Visoke cene hrane 1840-ih dovele su do formiranja udruženja čiji je glavni zadatak bio nabavka jeftinog hleba koji je prodavan članovima u zamenu za žetone i karte, zaobilazeći posrednike da bi se stekla prednost za potrošače. Iako formirana s ciljem da budu privremene organizacije samopomoći za prodaju hleba, u vreme gladi ili ekonomske krize, udruženja su se proširilna na kantone u Švajcarskoj. Oko polovine XIX formirano je sve više „potrošačkih društava“, ali pokušaji ujedinjenja su bili neuspešni, sve dok na konferenciji u Oltenu u januaru 1890. godine nije osnovan VSK. U godinama koje su usledile, VSK je pristupalo sve više udruženja potrošača. Godine 1936, od 661 udruženja potrošača u Švajcarskoj, 505 su već bili članovi VSK. Privatne trgovine su bile ugrožene snažnim rastom zadružnih potrošačkih udruženja, koja ne samo da su zaobišla posredničku trgovinu, već su osnivala i sopstvene proizvodne pogone. Došlo je do bojkota i zalaganja za veće oporezivanje zadruga kako bi se obuzdao njihov . Ipak, udruživanje se nastavilo, i VSK je postepeno uljučen u sve četiri faze lanca u prehrambenom sektoru: proizvodnja, prerada, trgovina i prodaja potrošačima. Zajedničko narodno osiguranje je snovano 1917. godine, zajedno sa predstavnicima sindikata. 1948. godine VSK j ovorio prvu samouslužnu prodavnicu u Cirihu. 1970 VSK je postao deo zadruge „Coop“, koja je jedna od najvećih maloprodajnih i veleprodajnih kompanija u Švajcarskoj. Organizovana je kao zadruga sa oko 2,5 miliona članova- Pod svojim imenom, „Coop“ upravlja supermarketima, robnim kućama, restoranima, „uradi sam“ prodavnicama, apotekama, benzinskim stanicama i internet prodavnicama. Ukupan promet „Coop“ grupe u 2021. godini iznosio je 31,8 milijardi švajcarskih franaka. Prodaje se bez držača za tanjir. (116/17-36/114-kp/1205)

Kupaći kostim iz dva dela, na tufne. Crna osnova sa belim tufnama i crvenim trakama za vezivanje. Trouglovi su na gornjem delu, moze se staviti ojacanje ako zelite. Donji deo se podešava sa strane i svima odgovara. M velicina, verujem i L sada. Donji deo se rašio ! Svi kupaći su lično moji, imam ih jako mnogo, a ove više neću nositi.

New Yorker Presladak retro teksas prsluk 100% pamuk Naznacena vel. L, ali komotno moze i M Duzina 50 cm Poluobim od pazuha do pazuha 47 cm Sirina ramena 38 cm Sve sto Vas zanima pitajte

Dimenzije: 5,5 x 4 cm Srednje Očuvano Stanje Kao Na Fotografijama

ŠORC “CLOCKHOUSE” Šorc je odavno izborio status odevnog predmeta za sve prilike Naziv proizvoda: Sportski šorc Proizvodnja: “Ckh” Materijal: Poliester Boja: Crna, pink, siva Kopčanje: Pojas – široka nabrana guma Veličina: M Dimenzije: Dužina: 24 -34 cm Obim pojasa: 74 cm (nerastegnut), Širina pojasa: 4 cm Detaljno stanje: Kvalitetan, udoban i izuzetno efektan. Kao na slici. Opis: Šorc je izrađen od neke vrste poliestera, postavljen rupičastom postavom, tako da je izuzetno ugodan. Rupičasta crna postava proviruje punih 10 cm od ivica šarenog šorca. Model je ležeran, sportski. Ono što ovom šorcu daje poseban šarm su dva nivoa šorca od materijala koji se odlično uklapa.

Prodajem dzemper malo nošen roze boje veličine L marke:Canda vidi slike

Škotski štit ukrasni tanjir sa žigom prečnik 15 cm

AMISU jaknica velicina S poluobim grudi 44 duzina napred 75, pozadi 56 napred kao dzemper, a rukavi i pozadi vestacka koza

Junaci crtaća visina 9.5prečnik oko 8 za kolekcionare

Stara kutijica za nakit u obliku srca, napravljena od mesinga. Dimenzija je 7x7 cm, visine 2,5 cm. Stanje kao na slikama.

Vel.UK-18, pazuh 58cm, duzina rukav+ramena 54cm, duzina 76cm, ramena 43cm, 97% viskoza 3% elastin, boja-teget.Nova, bez etikete

Tunika Paola 48 poliester sirina ramena 46 sirina grudi 65 duzina ledja 80 ima dve taskice greska u materijalu nista upadljivo

lepa stara limena kutija šestougaonog oblika , sa čajnicima i crvenim ružama made in England dimenzije 14 x 11 x 12 cm

GOEBEL, W. Germany - Plitka pravougaona činija `Wallis` Dimenzije Dužina: 35,5 cm Širina: 26,5 cm Visina: 2,5 cm Težina: 1410 g Žig na dnu: OESLAUER MANUFAKTUR BAVARIA Wallis Goebel (Inicijal) V (iznad slova e, sa crtežom pčele u sredini) W. Germany „W. Goebel Porzellanfabrik“ koristila je žig od 1972. do 1979. godine. Kompaniju “F & W Goebel” osnovali su 1871. godine Franz Detleff Goebel (Franc Detlef Gobel), trgovac porcelanom, i njegov sin William (Viliam). Prva peć upaljena je tek 1879. godine, kada je diobijena dozvola Vojvode od Coburga (Koburg). 1876. podignuta je prva zgrada fabrike ispod zamka Coburg, na periferiji tadašnjeg grada Oeslau (Oslau), u nemačkoj regiji poznatoj po naslagama gline u Kipfendorfu (Kipfendorf). Oeslau je danas deo grada Rodental, nazvanog po reci Roden. Uskoro je kompanija započela proizvodnju porcelanskog posuđa i do 1900 godine postala jedna od najvećih firmi u regionu, sa skoro 400 zaposlenih. Franz je sve više odluka prenosio na Williama, koji je tražio načina za dalji rast poslovanja. Po njegovoj želji ime kompanije promenjeno je u „W.Goebel Porzellanfabrik“, a proizvodnja je proširena figurama, lutkama, lampama, posuđem za slatkiše i vazama. 1909. godine William je poslao svog šesnaestogodišnjeg sina Maxa Luisa (Maks Luis) u Ameriku, da izvidi mogućnosti za izvoz. 1911. godine, posle rada u velikim američkim firmama, Max Louis se vratio u Nemačku, i sagradio sopstvenu fabriku u blizini mesta Kronach (Kronah), ali je zatvorio iste godine, da bi peuzeo kontrolu nad kompanijom posle očeve smrti. Uskoro je uspeo da proširi tržište za svoje proizvode, povećao je broj vajara, privlačeći neke od najboljih evropskih vajara u fabričke ateljee. Takođe, uspostavio je veze sa mnogim savremenim umetnicima i kupio izbor njihovih umetničkih dela kao osnovu za izradu ukrasnih figurica - praksa koju kompanija održava do danas. 1929. godine umro je Max Louis a kasnije iste godine došlo je do kraha američke brze, što je pogodilo kompaniju kao i većinu preduzeća širom sveta. Međutim, Max Louis je izgradio zdrav posao sa dobrim distributivnim kanalima što je omogućilo njegovom sinu Franzu Goebelu (Franc Gobel) i zetu Dr. Eugenu Stockeu (Ojgen Štoke) da brzo izađu iz problema koje je ta godina donela. Početkom 1930-ih godina pažnju Franza Goebela privuklo je umetničko delo časne sestre Marie Innocentie Hummel (Mari Inocenti Humel), čije su slike dečje nevinosti ono što je Franz tražio da pomogne kupcima da pobegnu od realnosti političkih previranja i teških vremena. Nakon sklapanja ekskluzivnog ugovora, fabrika je 1935. godine pčela proizvodnju figurica koje će postati najuspešnija serija proizvoda kompanije. Posle II Svetskog rata, povećana potražnja, naročito Americi, omogućila je modernizaciju fabrike, uvođenje nove tehnologije, dok je zadržana tradicija ručne izrade i bojenja u radionicama. 1952. godine, Franz Goebel, želeći da iskoristi rastuću američku fascinaciju filmovima i TV-om, sastao se sa Waltom Disneyem (Volt Dizni), što je rezultiralo uspešnom linijom figurica i kolekcionarskih predmeta zasnovanih na Disneyevim likovima iz stripova i anmirinaih filmova. To je na kraju dovelo do otvaranja nove fabrike 1967. godine koja se posebno fokusirala na proizvodnju igračaka. 1969. godine je umro Franz Goebel, i upravljanje kompanijom preuzeli su Wilhelm Goebel (Vilhelm Gobel), Eugen i Ulrich Stocke (Ojgen i Ulrih Štoke), šesta generacija iste porodice. 2006.godine glavni bankarski kreditor kompanije Merrill Lynch (Meril Linč) odbio je da dalje finansira kompaniju, što je onemogućilo isplatu dugova i kompanija je postala insolventna. Ipak, 2007. godine „W. Goebel Porzellanfabrik” je nastavila da postoji kao “Goebel Porzellanmanufaktur GmbH”, uz podršku internacionalnih investicionih kompanija. 2010. godine kompanija je postala vlasništvo “PM Kapital GmbH & Co KG“ iz Bad Staffelsteina (Bad Štafelštajn), s dugim iskustvom u industriji porcelana, koja ima u vlasništvu i “Kaiser Porzellan”, tako da su ove dve fabrike sada ujedinjene. Imaju zajedničke kanale distribucije, marketing i tehnologiju, ali nezavisne asortimane. 2020. godine došlo je do generacijske smene u rukovođenju, koje je preuzeo menadžerski tim s iskustvom u poslovima kompanije. Danas, „Goebel“ je uspešna kompanija koja posluje u preko 60 zemalja, s asortimanom od preko 2.000 dekorativnih i upotrebnih predmeta, od onih ukrašenih slikama klasičnih umetnika kao što su Mone i Van Gog, preko figura do porcelanskih čaša, privezaka za ključeve i kišobrana. Samo centrala kompanije u Bad Staffelsteinu zapošljava oko 80 ljudi, dok za kompaniju radi preko 2.000 prodavaca širom sveta. Prodaje se bez držača. (116/18-36/115-kp/1206)

Sportski prsluk, napravljen od šuškavog nepromočivog materijala. Postavljen i izštepan. Zakopčava se cipzarom celom dužinom do u polu rolku. Sa strane ima dva usečena džepa, na cipzar. Boja je prljavo bela, drap. Na kragni ima ubačen štrikani deo, takva je i donja ranfla. Na kragni ima dva drikera i jedan dole kod cipzara. Bočno su trake koje se mogu šnalom podešavati Unutra na postavi ima levo džep na cipzar,a desno džep na čičak traku. Na prsluku piše S veličina, ali po merama je veći,a vi se vodite vašim merama. -pazuh-pazuh 51cm poluobim -ramena-41cm -kuk 52cm -ukupna dužina 63cm -struk 49cm

Kupaći kostim iz dva dela, belo roze. M velicina. Par puta nošen, neki su izgužvani jer stoje u kesi. Svi kupaći su lično moji, imam ih jako mnogo, a ove više neću nositi.

Bela končana bluzica sa kratkim rukavima, strukirana. Jako prijatna za nošenje, mekana. širina preko grudi je 39cm oko struka 35cm dužina je 57cm Nisam sigurna za veličinu pa sam dala mere prema kojima možete da se rukovodite. Pletena je mekano pa je sva makana i dosta rastegljiva ali je najbolje rukovoditi se dužinom. Bez ikakvog oštećenja je i kako se može videti i na slikama nije istegnuta. Stanje kao na slikama a za bolji pregled pogledajte uvećane slike. Ako imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica pitajte pre kupovine kako biste se što bolje obavestili.

Made in Turska Veličina 42 Ukupna duzina 71 cm Širina gore kao top 38 cm Sastav 97% bawelna 3% elastin

Majica Janina 48 pamuk,elastin sirina ramena 46 sirina grudi 62-75 duzina ledja 75

Dužina 60cm Dužina rukava 55cm Sir naramenice 12cm Obim ispod miske 90cm

BARANOVKA, SSSR - Velika tacna za šoljicu `Malva` `Malva` je latinsko ime za biljku slez. Dimenzije Prečnik: 19,5 cm Visina: 3 cm Težina: 340 g Crna tačka nepoznatog porekla na dnu tacne. Nekoliko bledo tamnijih mesta u unutrašnjosti. Crvena boja je zagrebana na par mesta. Žig na dnu: (Inicijal) Б (za „Baranovka“, pored crteža jele na obali reke) „Baranovsku fabriku porcelana“ (укр. Баранівський фарфоровий завод) osnovali su Francuzi, braća Mihail i Francis Mezer (Михаил и Франциск Мезеры) na periferiji ukrajinskog grada Baranovke, u Žitomirskoj oblasti 1802. godine. Koristili je kaolin iz nalazišta otkrivenog na obalama reke Sluč, u blizini grada. Međutim, ubrzo je otkriveno da u obližnjem gradu Butirin postoje nalazišta iznenađujuće čiste gline, čiji kvalitet može da se takmiči sa češkim i saksonskim kaolinom. Njenom upotrebom, proizvedena roba - posuđe u jedinstvenom stilu jarkih boja - dostigla je najviši kvalitet. 1825. godine, ruski car Aleksandar I, dobivši na poklon nekoliko proizvoda iz ove fabrike, dao je dozvolu za korišćenje državnog grba u žigu fabrike - to je bila najviša ocena rada u to vreme. Do 1845. preduzeće je steklo reputaciju najboljeg u ovoj oblasti. Njegove vaze, garniture, setovi za dezert pokazali su odličan kvalitet i bili su poznati po virtuoznom oslikavanju. Međutim, do sredine XIX veka, kada su potomci braće Mezer dali fabriku u zakup, kvalitet proizvoda je opao, što je dovelo do smanjenja proizvodnje i obima prodaje, smanjenja broja zaposlenih na svega 16 i propadanja preduzeća. U tom periodu carska kuća je zabranila stavljanje žiga na proizvode fabrike. Period opadanja završen je požarom koji je 1895. godine skoro u potpunosti uništio zgrade i opremu preduzeća. Iste godine trgovac iz Odese P. N. Gripari (П. Н. Грипари) je kupio kompaniju i udahnuo joj novi život. Da bi moderne tehnologije i iskustvo stranih majstora uneo u proizvodnju, poslao je svog sina Petra u Francusku na školovanje, u Limož u jednu od najprosperitetnijih i najpoznatijih fabrika porcelana, a istovremeno je odande doveo nekoliko talentovanih stručnjaka i umetnika. Modernizacija proizvodnje omogućila je fabrici da vrati nekadašnju slavu i čak uspešno učestvuje na nekoliko međunarodnih izložbi - u Veneciji, Rimu, Barseloni, Londonu. Proizvodi fabrike ponovo su postali cenjeni na carskom dvoru. 1917. godine, uoči Revolucije u Rusiji, Gripari je emigrirao, ponevši sa sobom ne samo svoju porodicu i nakit, već i svu opremu i fabričke kalupe, kao i većinu gotovih proizvoda. 1920. prazna i beživotna fabrika je nacionalizovana, ali je brzo onovljena i pušten u rad. Tokom godina sovjetske vlasti, koncept proizvodnje umetničkog porcelana se promenio - dobio je propagandnu svrhu. Obavezni dekori porcelana postali su petokraka zvezda, srp i čekić, crveni baneri i drugi tipični sovjetski atributi i simboli. Prvi servis sa elementima revolucionarne tematike proizveden je u Ukrajini u fabrici porcelana Baranovka 1922. godine pod rukovodstvom samoukog majstora Musija Romanjuka. Predstavljen je kao poklon Lenjinu, a od 1928. godine fabrika nosi i njegovo ime (Барановский завод имени В. И. Ленина). U borbama tokom II Svetskog rata i za vreme nemačke okupacije fabrika porcelana je oštećena, ali je po završetku rata obnovljena, u skladu sa četvrtim petogodišnjim planom restauracije i razvoja nacionalne privrede SSSR-a. Od početka 1978. godine fabrika je bila jedno od najvećih i najmodernijih preduzeća industrije porcelana i fajansa na teritoriji Ukrajinske SSR. Svi proizvodni procesi su bili mehanizovani, glavni proizvodi su bili porcelan (pre svega pribori za čaj, kafu i drugi stoni pribor), izrađivali su se i figurice i drugi umetnički proizvodi. Proizvodi fabrike su se izvozili, umetnički proizvodi nekoliko majstora fabrike su izlagani na međunarodnim izložbama. Nakon proglašenja nezavisnosti Ukrajine, državni pogon je transformisan u društvo sa ograničenom odgovornošću. Međutim, lep, ali skup evropski porcelan se masovno uvozio u Ukrajinu, s jedne strane, a s druge strane i relativno jeftin kineski porcelan. Fabrika nije mogla da izdrži konkurenciju na tržištu ispunjenom neobičnim i originalnim stranim proizvodima. U junu 2006. godine fabrika je bila prinuđena da smanji proizvodnju, pošto je korišćenje tri od pet peći postalo neisplativo nakon povećanja cena energenata. Ipak, 2006. godine fabrika je proizvela preko 20% svih proizvoda od porcelana proizvedenih u Ukrajini. 2007. godine fabriku je preuzeo češki proizvođač porcelana „Manufaktura Pirkenhammer“. Zbog povećanja uvoza gotovih porcelanskih proizvoda kao i ekonomske krize koja je počela 2008. godine proizvodnja je potpuno zaustavljena 2009. godine, posle čega je počela prodaja proizvodne opreme. U maju 2012. godine Penzijski fond Ukrajine podneo je tužbu protiv fabrike zbog nagomilanog duga. U toku sudskog postupka utvrđeno je da je sva imovina fabrike prodata privatnim advokatskim kancelarijama, koje su potom preregistrovale imovinu preduzeća na različita treća lica. 2013. godine, odlukom privrednog suda Žitomirske oblasti, proglašen je konačni bankrot fabrike. Prodaje se bez držača za tanjir. (118/4-39/124-kp/1185)