Srpski knjizevni glasnik 1903 godine.Tvrd povez,1758 str.Stranice malo pozutele,par osteceno ali sve je citljivo i vidljivo.

О НЕГОВАЊУ ДУШЕВНОГ МИРА И ЗАДОВОЉСТВА ПЛУТАРХ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА Б е о г р а д 2 О 1 6 КОЛО 1О8 КЊИГА 723 а) Грчка књижевност, античка - Мотиви - Етика ......................................................... Превод и предговор: ЧЕЛИЦА МИЛОВАНОВИЋ Књига из легендарног плавог Кола СКЗ !!! Индекс Ћирилица Тврде корице Шивен повез Обележивач страница 1 6 4 странице Пажња !!! Пажња !!! Пажња !!! НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО Колекционарски примерак !!! перфекТ гаранцијА кондицијА: 1О

Steinheil,Gustave:baptême,du Caractère de dieu,de l`immortalité.. *R*1111.. I-VII. izdanja 1897- 1903.(1906.g) 1* Tel baptême, telle église ,2* les Peines èternelles sont-elles des tourments sans fin ? , 3*du Caractère de dieu,4* Le problème de l`immortalité,5* Incursions D`un laïque dans l`ètude De la doctrine Chrétienne,6* L`enseignement DE L`ANCIEN TESTAMENT à l`école du dimanche,7* Gustave Steinheil 1818-1906. 1* Tel baptême, telle église / by Steinheil, Gustave. Published by : Sandoz et Fischbacher, (Paris :)1879. Physical details: 59 p. ; 23 cm Subject(s): Baptism. | Baptême -- Mode (prevod na srpski: Takva krštenje takve crkve) po Steinheil, Gustave. Objavio: Sandoz i Fischbacher (Paris :) Fizička detalji: 59 str. ; 23 cm Predmet (e): krštenje. | Krštenje - Moda * * * 2* les Peines èternelles sont-elles des tourments sans fin ? par G.Steinheil Paris 1881. (prevod na srpski: večna kazna su beskrajne muke? po G.Steinheil Paris 1881.) Physical details: 39 p. ; 23 cm +++ 3* du Caractère de dieu par G.Steinheil Paris 1884.g. (prevod na srpski: Bog prirode) Physical details: 16 p. ; 23 cm **** 4* Le problème de l`immortalité par G.Steinheil Paris 1892.g. (prevod na srpski: Problem besmrtnosti) Physical details: 24.p. ; 23 cm ******* 5* Incursions D`un laïque dans l`ètude De la doctrine Chrétienne par G.Steinheil Paris 1893.g. (prevod na srpski: Prodori Od laika u Studije U hrišćanske doktrine ) Physical details: 19 p. ; 23 cm ************ 6* L`enseignement DE L`ANCIEN TESTAMENT à l`école du dimanche par Gustave Steinheil Paris 1903.g (prevod na srpski: Nastava iz Starog zaveta u nedeljnoj školi) Physical details: 16 p. ; 23 cm *********************** 7* Gustave Steinheil Nè à Strasbourg le 19 dècembre 1818. Mort à Rothau le fèvrier 1906. Nancy IMPRIMERIE BERGER-LEVRAULT 1906.g 28.page, ************* VII.SVESAKA-ukoričenih u jedan povez, objavljene o: 1879.,1881.,1884.,1892.,1893.,1903. i 1906.g, jezik francuski, .I SVESKA-format 22 x13,5.cm, ostalo II.-VII.SVESKA format23 x 15,5.cm., VRLO DOBRO OČUVANE KNJIŽICE NEMA ISPISIVANJA -------------------------- Gustave Steinheil (1818-1906.)industrijalac i francuski političar;Chevalier od Legije časti (12 Avgust 1868). Gustave Steinheil je industrijski i političar francuski Born 19 decembra 1818 u Strazburu ( Bas-Rhin ) i umro 8 Februar 1906 u Rothau (Bas-Rhin). Gradonačelnik Rothau , on je poslanik Vosges 1871-1872, sjedi desno od Komore. Dao je ostavku 1872. da se pridruži njegov brat Christophe Dieterlen (1818-1875), i glava velike proizvodne

НАШИ ДАЛЕКИ ПРЕЦИ Етномитолошке студије - трагања и промишљања НЕНАД ЉУБИНКОВИЋ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА Б е о г р а д 2 О 1 4 а) Народна веровања - Југоисточна Европа б) Митологија - Југоисточна Европа .......................................................... КОЛО 1О6 КЊИГА 113 Предговор БРАНКО ЗЛАТКОВИЋ Ћирилица Тврде корице Шивен повез Обележивач страница 3 9 5 страница Пажња !!! НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО Е к с т р а !!!!!!!!!!! Гаранција ********************************

Amrciko izdanje.Tvrd povez.Format B5.Autor Vladislav Savic.276 strana.Jedna mapa na kraju knjige.Vrlo retko

KRALJEVI I PROROCI BIBLIJA I NJEZINA POVIJEST Tekst: ENRICO GALBIATI ELIO GUERRIERO ANTONIO SICARI KRŠĆANSKA SADAŠNJOST Z a g r e b 1 9 8 3 ILUSTRIRANA PRIRUČNA ENCIKLOPEDIJA Ilustracije u boji Latinica Tvrde korice 6O stranica 3O cm NEKORIŠĆENO

Mek povez,format A4.Beogard 1936.Prirucnik u formi obrazaca i tablica.Autori Matic i Djordjevic.194 strane

list za nauku književnsot i društveni život tvrd povez odlično očuvana iz mostara komete padalice meteori jelenko mihailović pismo iz turskr galib efendije đurađ branković jovanović katul nikola vulić ....

ЛУЗИЈАДИ ЛУИС ДЕ КАМОЕНС СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА Б е о г р а д 1 9 8 1 КОЛО LXXIV КЊИГА 489 Предговор ОШКАР ЛОПЕС Превео са португалског ЂОРЂЕ ШАУЛА Белешка о писцу и делу Ћирилица Тврде корице Шивен повез 394 страние НЕКОРИШЋЕНО

Tehnički leksikon na nemačkom, Deutsche verlags Anstalt. Stuttgart und Leipzig, 1894. 958str., tvrdi povez,27cm, korica pohabana,tabak odličan, š h07

izd 1935g odlično očuvana

44371) DOBROVOLJCI KLADIVARJI JUGOSLAVIJE 1912 - 1918 , zbrali in uredili Dr Ernest Turk, Josip Jeras, Rajko Paulin , Izdanje in samozaložba `Sreskih Organizacij Saveza Ratnih Dobrovoljaca Kraljevine Jugoslavije , Ljubljana / Maribor 1936 , Brojna svedočanstva o učešću dobrovoljaca iz Slovenije u ratovima od 1912 - 1918 u crnogorskoj, srpskoj, ruskoj i italijanskoj vojsci , tvrd povez, format 19,5 x 25,5 cm , ilustrovano, bez karte u prilogu, slovenački jezik, 825 strana Numerous individual memoirs illustrating the contribution of Slovene volunteers to the Montenegrin, Serbian, Russian and Italian armies.

45828) AK 2 ZONA ZAMFIROVA , Stevan Sremac , Srpska književna zadruga Beograd 1907 , knjiga broj 108 , tvrd povez, format 13 x 19,5 cm , ćirilica, 176 strana ,

U dobrom stanju! Korice malo popustile nista strasno! Redje u ponudi! Uredjuje: Dusan Mil. Sijacki, knjizevnik i novinar Aleksandar I Karađorđević (Cetinje, 4/16. decembar 1888 — Marselj, 9. oktobar 1934) je bio regent prestolonaslednik Kraljevine Srbije (1914—1918), regent prestolonaslednik Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1918—1921), kralj Srba, Hrvata i Slovenaca (1921—1929) i kralj Jugoslavije (1929—1934). Ubijen je 9. oktobra 1934. u Marseljskom atentatu. Bio je drugi sin Petra I Karađorđevića i kneginje Zorke (kćerke crnogorskog kralja Nikole Petrovića). Aleksandar je svoju mladost proveo van Srbije, kojom je tada vladala rivalska dinastija Obrenović. Školovao se u Ženevi i Sankt Peterburgu, a u Srbiju je došao kada je njegov otac izabran za kralja Srbije posle Majskog prevrata 1903. Nakon što se njegov stariji brat Đorđe Karađorđević odrekao prestola 1909, Aleksandar je postao prestolonaslednik. Postao je regent svom ocu 24. juna 1914. i kao takav bio je vrhovni zapovednik srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Posle pobede u Prvom svetskom ratu, Aleksandar je postao regent nove Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a kralj 1921. posle očeve smrti. Vladao je autokratski zemljom u kojoj su bili izraženi socijalni i nacionalni kontrasti. Posle ubistava u Narodnoj skupštini, zaveo je Šestojanuarsku diktaturu 1929, a 1931. godine je doneo Oktroisani ustav. Grupa zaverenika iz redova ustaša i bugarskog VMRO-a ga je ubila u Marselju, 1934. godine. Nasledio ga je najstariji sin Petar, ali je zbog njegove maloletnosti zemljom do 1941. vladalo namesništvo na čijem je čelu bio Aleksandrov rođak knez Pavle.

U Novom Sadu : Nakladom srp. knjižare i štamparije Braće M. Popovića, 1894 SRPSKA KNJIŽARA braće M.Popović knjige za narod izdaje matica Srpska iz zadužbine Petra Konjevića sadržaj: -Lav i magarac ( protiv veštica i praznoverice ) -Lav,magarac i lisica ( pametan čovek sesvugde iod svačega uči ) -Lav i medved ( nesitost i lakomsvo ) -Lav i zec ( ne budi gramžživ ) -Lavica i lisica ( radi malo ali dobro ) -Kurjak,baba i dete ( ne budi gramžljiv,ne budi naprasit ) -Kurjak i ždral ( ne pomaži zlu čoveku ) -Kurjak i ovca ( pakosnu i nepravednu niko ne pomaže ) -Lisica i vran ( čuvaj se laskavca,ne budi slab prema njemu ) -Lisica i jarac ( pomišljaj svakomu poslu na svršetak ) -Dva psa ( korist obrazovanja ) -Mesarski pas i vuk ( o dužnosti ) ... i još 30-ak odlično očuvana

ГЕОПОЛИТИКА ПОСТСОВЈЕТСКОГ ПРОСТОРА Др ДРАГАН ПЕТРОВИЋ ПРОМЕТЕЈ Нови Сад ИНСТИТУТ ЗА МЕЂУНАРОДНУ ПОЛИТИКУ И ПРИВРЕДУ Београд 2ОО8 а) Геополитика - Постсовјетски простор ........................................................... Пажња !!! ПОСВЕТА аутора `Поштованом професору Др Милету Бјелајцу, најсрдачије, Београд, 3.12.2оо8`, Др Драган Петровић` Индекс Ћирилица Тврде корице 247 страница ОДЛИЧАН ПРИМЕРАК

Jelena Lazarević - ENGLESKINJE U SRPSKOM NARODU 1929 izdanje beogradskog zenskog drustva odlicno stanje neke strane jos nisu razdvojene kao na trecoj slici dakle bukvalno nekoriscena knjiga pravo iz stamparije retko u ponudi zene drugi pol simon de bovoar feminizam feministicke studije feministicki pokret englezi i srbi istorija srba srpskog naroda srbije veza engleske .. sa englexima engleskom ...

Stanje knjige : 4+, bez pisanja i cepanja. Povez : meki Str : 256+256+280 nikk2047

SRPKINJE u sluzbi OTADZBINI i narodu za vreme balkanskih ratova 1912 i 1913 g. kao i za vreme svetskog rata od 1914-1920 bolnicarke tifus rat nadezda bolnica stanje - LOSE , KOMPLETNO. str. 32. dim. 23 x 15 cm

IVAN IVANOVIĆ KOZJA KRV STUBOVI KULTURE BEOGRAD 1997 IZABRANA DELA knjiga druga R e f e r e n c e KOZJA KRV DŽIKA IZ DŽIGOLJ ŠEĆER DETE BELI ANĐEO IZ MILEŠEVE IZMEĐU OCA I UJAKA POVRATAK U ZAVIČAJ ................................................................ BROŠ LATINICA 233-444 STRANE (numeracija strana) NEKORIŠEĆNO R e t k o ***********

Prilog k istoriji Srpske Pravoslavne Crkve Izdavač: Štamparija Karla Hauptfelda, Karlovac Godina izdanja: 1891 Autor: Manojlo Grbić, katiheta i profesor Srpske učiteljske škole u Karlovcu Povez: tvrd Broj strana: 332 Sadržaj priložen na slici. Pečatirana, mestimična podvlačenja običnom olovkom u prvoj polovini knjige, nekoliko sitnih zacepljenja. Uz prethodne napomene knjiga je veoma dobro očuvana. Manojlo Grbić (1844―1899) katiheta i profesor Srpske Učiteljske škole u Gornjem Karlovcu, pisac i istoričar. Napisao je istorijsko trotomno delo pod imenom „Karlovačko Vladičanstvo“ (1891—1893), u kome je prikazao preseljavanja srpskog naroda, iza gubitka svoje države, na drugu stranu Save i Dunava. Zatim borbu srpskoga naroda za goli život i očuvanje tradicionalnih tekovina, te silno prolivanje krvi po raznim evropskim bojištima, u ime otkupnine svoga ognjišta u novoj Otadžbini. Ovo je delo upravo skup brižljivo sakupljenih i sređenih originalnih dokumenata iz života Srpskog naroda u Mitropoliji Karlovačkoj, naročito po Hrvatskoj i Slavoniji. Budući da je život srpskog naroda po svima krajevima za vreme njegova robovanja, bio tesno vezan za Nacionalnu Crkvu, to je i pisac ovaj istorijski materijal izdao kao prilog istoriji Srpske pravoslavne crkve, a nazvao ga je „Karlovačkim Vladičanstvom“, jer ga je svrstao hronološkim redom po vladikama toga vladičanstva. S A D R Ž A J: Srpska Pravoslavna Crkva u Karlovačkom Vladičanstvu OSMI RAZDIO - Pavao Nenadović, treći vladika Karlovačkog Vladičanstva 1744-1749 DEVETI RAZDIO - Danilo Jakšić, četvrti vladika Karlovačkog Vladičanstva (od 4. nov. 1751. do 27. jan. 1771) - Narodn pobuna u Baniji 1751. - Narodna pobuna u Lici 1751. - Ponovljeni napadaj hrvatskog plemstva i rimskog episkopata na Pravoslavnu Crkvu u Hrvatskoj 1751. godine - Grof Benvenuta Petacija, karlovački đeneral, od 1753. do 1763. i njegova nasilja u ovome vladičanstvu - Treći i najžešći napadaj rimokat. episkopata i hrvatsko-slavonskog plemstva na Pravoslavnu Crkvu u Trojednici 1764. - Srpski narodni, raspravni i izborni Sabor 1769. godine - Izbor arhijepiskopa i mitropolita na Saboru 179. godine DESETI RAZDIO - Žumberačka unija za vladike Jakšića JEDANAESTI RAZDIO - Smrt vladike Jakšića i njegove zadužbine DVANAESTI RAZDIO - Srpsko-pravoslavne vladike, koje upravljaju kostajničkijem od 1713. do 1750. i kostajničko-sjeverinskijem vladičanstvom od 1750. do 1771. godine TRINAESTI RAZDIO - Josif Stojanović, peti vladika Karlovačkog Vladičanstva od novembra 1771. do 30. juna 1774. i Aleksije Gavrilović administrator eparhije od 1772. do maja 1775. godine - Srpski regulamenat od 27. septembra 1770. godine ČETRNAESTI RAZDIO - Petar Petrović, peti vladika Karlovačkog Vladičanstva od 1. novembra 1774. do 26 januara 1784. - Uređenje Eparhiskijeh Konaistorija i Mitropolitske Apelatorije PRILOG A: Deklaratorija od 16. jula 1779. sa prilozima: red, kod dolaska kr. komesara na Sinode; opis rasporeda, koji je u običaju o mitropolitskom izboru i propis, na što se mora paziti kod posvećenja novoizabranog vladike PRILOG B: Konaistorijalna Sistema od 5. aprila (25. marta) 1782. godine (K-112)

СРЕДЊОВЕКОВНО СТАКЛО НА БАЛКАНУ (V - XV век) ЗБОРНИК РАДОВА СА МЕЂУНАРОДНОГ САВЕТОВАЊА ОДРЖАНОГ ОД 22. ДО 24. АПРИЛА 1974. У БЕОГРАДУ САНУ БАЛКАНОЛОШКИ ИНСТИТУТ БЕОГРАД 1975 ПОСЕБНА ИЗДАЊА Пажња !!! КЊИГА НА ПОКЛОН + ПОСВЕТА др Верене ХАН проф. др. ЈОВАНКИ КАЛИЋ-МИЈУШКОВИЋ, написана на визит карти др ХАН и приложена уз књигу***** 27 РАДОВА - 27 УЧЕСНИКА ИЛУСТРАЦИЈЕ БРОШ ЋИРИЛИЦА ШИВЕН ПОВЕЗ 247 СТРАНА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ОДЛИЧНО КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК Екстра *********

Magyarország története,knjiga nema korice,sa tragovima žutih fleka od stajanja,u lošem jestanju. SZERZŐ:Varga Ottó. GRAFIKUS:Székely Árpád,Székely Bertalan,Dörre Tivadar,Háry Gyula, Madarász Viktor,Baumgartner Alajos,Kimnach László,Mészöly Gyula, Cserna Károly,Benczur Gyula Geiger,Feszty Árpád,Wagner Sándor Piloty,Vágó Pál,Thán Mór,Liezenmayer Sándor,Rauscher Lajos, Orlay Soma,Roskovics Ignácz Reinhardt,Rauscher Lajos,Barsi A., Győrök Leó,Schambach Gyula,Zich Nándor. `Varga Ottó: Magyarország története ` összes példány Kiadó:Szerzői magánkiadás. Kiadás helye:Budapest. Kiadás éve:1895. Kötés típusa:Aranyozott vászon Gottermayer kötés. Oldalszám:864 oldal. Nyelv:Magyar. Méret:23cm x 17cm. Megjegyzés:A könyvet 226 fekete-fehér kép díszíti, melyek közül 114-et egyenesen e könyv számára rajzoltak, másoltak, metszettek. Nyomtatta a Franklin-Társulat nyomdája. Nincs megvásárolható példány A könyv összes megrendelhető példánya elfogyott. Ha kívánja, előjegyezheti a könyvet, és amint a könyv egy újabb példánya elérhető lesz, értesítjük.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice i povez slabi, sve ostalo uredno! Valter Skot, često nepravilno kao Volter[1], (engl. Walter Scott; Edinburg, 15. avgust 1771 — Abotsford, 21. septembar 1832) bio je škotski pisac. Sakupljao je narodnu poeziju i pisao romane o junacima škotskog nacionalnog predanja. Još kao dete, voleo je da sluša pesme i bajke njegovih predaka, i bio fasciniran njima. Od njega se očekivalo da postane advokat, kao i njegov otac, i čak je je bio očev učenik neko vreme, ali je ljubav prema knjigama i istoriji prevladala. Iako su njegovi romani uglavnom bili o Škotskoj istoriji, njegov najpoznatiji roman Ajvanho govori o Engleskoj u vreme kralja Ričarda i Krstaških ratova. Godine 1826. dobio je plemićku titulu, isključivo kao nagradu za književne zasluge. Njegovi romani uključuju Rob Roj, Kventin Darvard, Talisman i druge. Ajvanho (1819) roman je koji evocira vrijeme tenzija između osvajača Normana i britanskih starosedilaca Saksonaca. Skot na jedan ubedljiv način priziva vreme viteških turnira, slave, krstaških ratova i zveketa mačeva. Poreklo Valter Skot je rođen 15. avgusta 1771, u stanu na trećem spratu na Koledž Vajndu u Starom gradu, Edinburg, uskoj uličica koja vodi od Kaugekta do kapija Univerziteta u Edinburgu (Starog koledža).[2] On je bio deveto dete (šestoro je umrlo u detinjstvu) Valtera Skota (1729–1799), člana kadetske podružnice klana Skot i pisca pečata, i njegove supruge An Raderford, sestre Daniela Raderford i potomka klana Svinton i porodice Haliberton (poreklo zbog kojeg je Valterovoj porodici dato nasledno pravo sahrane u opatiji Drajber).[3] Valter je tako bio rođak graditelja nekretnina Džejmsa Bertona (um. 1837), rođenog kao „Haliberton”, i njegovog sina arhitekte Desimusa Bertona.[4] Valter je kasnije postao član Klarens kluba, čiji su članovi bili Bertonovi.[5][6] Detinjstvo Skotovo detinjstvo u Sandinovsu, u senci Smajlholmske kule, upoznalo ga je u priče i folklor Škotskih granica Skotova porodična kuća na Džordž skveru u Edinburgu, od oko 1778 On je tokom detinjstva preživeo napad dečije paralize 1773. godine, što ga je učinilo hromim,[7] stanjem koje bi imalo značajan uticaj na njegov život i pisanje.[8] Da bi zalečio svoju hromost, bio je poslat 1773. godine da živi u ruralnim Škotskim granicama na farmi svog dede i babe po ocu u Sandinovsu, u blizini ruševine Smajlholmske kule, ranije porodične kuće.[9] Ovde ga je naučila da čita njegova tetka Dženi Skot, i od nje je naučio govorne obrasce i mnoge priče i legende koje su kasnije karakterisale veliki deo njegovog rada. U januaru 1775. vratio se u Edinburg, i tog leta je otišao sa svojom tetkom Dženi na banjsko lečenje u Batu u Somersetu, u južnoj Engleskoj, gde su živeli na 6 Saut Parejd.[10] U zimu 1776. vratio se u Sandinovs, sa još jednim pokušajem lečenja vodom u Prestonpansu tokom sledećeg leta.[9] Godine 1778. Skot se vratio u Edinburg na privatno obrazovanje kako bi se pripremio za školu i pridružio porodici u njihovoj novoj kući, jednoj od prvih koja izgrađenih na Džordž skveru.[2] Oktobra 1779, on je počeo da pohađa nastavu u Kraljevskoj gimnaziji u Edinburgu. Tada je već mogao da hoda i istražuje grad i okolnu prirodu. Njegovo čitanje je uključivalo viteške romanse, pesme, istoriju i putopise. Džejes Mičel mu je davao privatne časove iz aritmetike i pisanja i od njega je naučio istoriju Škotske crkve sa naglaskom na Zavetima. Godine 1783, njegovi roditelji su ga, verujući da je premašio svoju snagu, poslali da boravi šest meseci kod tetke Dženi u Kelsu u Škotskim granicama: tamo je pohađao Kelsku gimnaziju, gde je upoznao Džejmsa Balantajna i njegovog brata Džona, koji su kasnije postali njegovi poslovni partneri i štampari.

Redak Bukvar za osnovnu skolu 1939. godina