Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na pocetku malo podvuceno grafitnom olovkom, ostalo sve uredno! Aleksandar Belić (Beograd, 2. avgust 1876. - Beograd, 26. februar 1960) filolog i lingvist, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, predsednik SANU i član mnogih akademija u Jugoslaviji i inostranstvu. Osnovnu školu i Prvu beogradsku gimnaziju završio je u Beogradu. Studije filologije započeo je u Beogradu, a nastavio na univerzitetima u Moskvi i Odesi. Po završetku studija pozvan je da ostane na katedri na lingvistiku i filologiju Moskovskog univerziteta, međutim se vratio u Beograd, gde je 1899. postavljen za docenta Velike škole. Jednu je godinu proveo na usavršavanju u Nemačkoj na Univerzitetu u Lajpcigu, gde je napisao i odbranio doktorsku disertaciju o slovenskim sufiksima za umanjivanje i uvećavanje. Disertacija mu je štampana na nemačkom jeziku u dva dela (1901. i 1904). Pošto je najpre izabran za vanrednog profesora, 1906. je izabran za redovnog profesora Beogradskog univerziteta i to srpskohrvatskog jezika, slovenske filologije i lingvistike, što je predavao dugi niz godina. Osnovao je 1905. časopis Srpski dijalektološki zbornik u izdanju Srpske kraljevske akademije, koji je pod njegovom redakcijom izlazio preko 50 godina. Pisao je naučne studije o srpskohrvatskom jeziku, o njegovim dijalektima i istoriji. Mnogi radovi koje je objavljivao posvećeni su gramatičkim studijama slovenskih jezika. Bio je osnivač a potom i urednik časopisa Južnoslovenski filolog i Naš jezik. Glavna dela: Dijalekti istočne i južne Srbije, Beograd, 1905. Akcentske studije, Beograd, 1914. O dvojini u slovenskim jezicima, Beograd, 1932. O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku, Beograd, 1941. Pravopis srpskohrvatskog književnog jezika, Beograd, 1923. Glavni je i odgovorni urednik prve knjige još nedovršenog Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika (Beograd, 1959– ). Dopisni član Srpske kraljevske akademije postao je 4. februara 1905, a redovni 3. februara 1906. Njegova pristupna beseda u Akademiju je Osnovne crte istorijskog razvitka sprskog jezika. Rektor Beogradskog univerziteta akademske 1933/34. godine. Predsednik Srpske kraljevske akademije postao je 1937., nasledivši na tome mestu Bogdana Gavrilovića. Na toj značajnoj poziciji ostaje do smrti, ukupno 23 godine. Ovaj period ostaće upamćen i po tome što je Akademija dva puta menjala ime, najpre u Srpska akademija nauka, a zatim u Srpska akademija nauka i umetnosti (kraće: SANU), kako se i danas zove. Aleksandar Belić dao je značajan doprinos radu Akademije kao njen predsednik s najvećim stažom dosad. Jedan je od potpisnika Novosadskog dogovora o zajedničkom srpskohrvatskom jeziku 1954. godine. Bio je član nekoliko akademija nauka: Jugoslavenske, Slovačke, Češke, Poljske, Bugarske, Bavarske; član naučnih društava u Lavovu, Pragu i Danskog kraljevskog društva; počasni profesor Moskovskog univerziteta „Lomonosov“ i Univerziteta u Glazgovu.

brosirani povez 1926 jako lepo ocuvana

Poljoprivredna biblioteka, 1942. Udžbenički format, 22 cm, 32 strane. Lepo očuvana, požutela, ima pečate i zacepljenu riknu. s

SVEĆNACI, ALPAKA (NEMAČKO) SREBRO, PAR Visina: 33 cm Dijametar osnove: 14 cm Težina 1 svećnjaka: 822 gr. što svedoči o kvaitetu izrade. Prekrasan par stilskih svećnjaka od alpake (nemačkog) srebra. Bez tragova korišćenja. Luksuzan element svake svečane trpeze. Nezaboravan poklon za svako venčanje, useljenje, godišnjicu.... Prodaje se zbog odlaska u inostranstvo.

izdaje izdavacko preduzece narodna prosveta beograd period izmedju dva rata tvrdi povez 288 str ostecen hrbat

Die Rechtphilosophie oder das naturrecht auf philosophisch-anthropologischer grundlage von Dr.Heinrich Ahrens Filozofija prava ili prirodno pravo na filozofsko-antropološkoj osnovi dr Hajnriha Arensa Život i rad Arens je bio sin menadžera imanja Karla Hajnriha Arensa i njegove supruge Lusi Kristijane Hut. Pohađao je Veliku školu u Volfenbitelu, a zatim je počeo da studira na Univerzitetu Georg-Avgust u Getingenu, gde se pridružio lokalnom bratstvu 1828. godine.[1] Njegov učitelj Karl Kristijan Fridrih Krauze postao mu je uzor. Arens je 1830. doktorirao svojim radom „De confoederatione germanica“. jur. doktorat. Na osnovu Krauseovih teza, Arens je pokušao da razvije nezavisno prirodno pravo koje je bilo prožeto socijalnom politikom, koju je pokušao da suprotstavi racionalnom zakonu prosvetiteljstva pod uticajem Kanta. Arens na kraju nije uspeo da ima trajni uticaj na njegov rad zbog nejasnih osnova[2], iako je tokom svog života postao veoma poznat u Francuskoj, Španiji i nekim zemljama Južne Amerike.[3] Zbog političke eksplozivnosti ovog posla, Arens se nije mogao nadati poslu u javnoj službi; Bundestag je video Arensa kao „agitatora“. Pošto je Arens pokrenuo Getingensku revoluciju januara 1831. zajedno sa svojim kolegama, advokatima Johanom Ernstom Arminijusom fon Raušenplatom i Karlom Vilhelmom Teodorom Šusterom, upozorenje je izgledalo gotovo proročansko. Upisan je u Crnu knjigu Centralne uprave Frankfurta (upis br. 8).[4] Pošto je za njim raspisana poternica, Arens je sa Raušenplatom pobegao u Brisel, a kasnije u Pariz. Od 1833. godine zarađivao je za život držeći predavanja i predavanja o nemačkoj filozofiji još od Kanta, a samo godinu dana kasnije prihvatio je imenovanje za vanrednog profesora filozofije na Univerzitetu u Briselu. Nakon političkih događaja Martovske revolucije, Arens je uspeo da se vrati u Nemačku 1848. Izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Frankfurta iz devete Hanoverske izborne jedinice u Holeu. Tamo je bio član Vestendhall frakcije. Takođe je radio u komisiji za nacrt ustava Rajha i Velikonemačkom ustavnom komitetu. Dve godine kasnije, Arens je otišao na Univerzitet Karl Franzens u Gracu kao profesor filozofskog prava i političkih nauka. Godine 1859. preuzeo je zvanje profesora praktične filozofije i politike na Univerzitetu u Lajpcigu. Kao predstavnik Lajpciškog univerziteta, bio je član prvog veća saksonskog državnog parlamenta 1863/64.[5] Oko 1873. Arens je dao ostavku na sve svoje funkcije i povukao se u privatni život. Ponovo se nastanio u Salzgiteru i tamo umro u 66. godini. Radovi (izbor) Cours de droit naturel. Pariz 1839. Teorija organske države na filozofsko-antropološkoj osnovi. Beč 1850. (njegovo nedovršeno kapitalno delo). Fihteova politička doktrina u njenom naučnom, kulturno-istorijskom i opštenacionalnom značaju. Govor na Fihteovoj proslavi na Univerzitetu u Lajpcigu. Veit, Leipzig 1862, urn:nbn:de:hbz:061:1-75330. Prirodno pravo ili pravna filozofija prema trenutnom stanju ove nauke u Nemačkoj. 2 sveske. 6. izdanje Beč 1870–1871. Pravna enciklopedija. Beč 1855–1857 (organski prikaz pravne i političke nauke). De confederatione Germanicae. Getingen 1830 (habilitacioni rad). Die Rechtphilosophie oder das naturrecht auf philosophisch-anthropologischer grundlage von Dr.Heinrich Ahrens Heinrich Ahrens (vollständiger Name: Julius Heinrich Ahrens) (* 14. Juli 1808 in Kniestedt bei Salzgitter; † 2. August 1874 in Salzgitter) war ein deutscher Rechtsphilosoph und Königlich Sächsischer Hofrat. Leben und Wirken Ahrens war der Sohn des Gutsverwalters Karl Heinrich Ahrens und dessen Ehefrau Lucie Christiane Huth. Er besuchte die Große Schule in Wolfenbüttel und begann anschließend an der Georg-August-Universität Göttingen zu studieren, wo er 1828 der ortsansässigen Burschenschaft beitrat.[1] Vorbild wurde ihm sein Lehrer Karl Christian Friedrich Krause. Bei diesem wurde Ahrens 1830 mit seiner Schrift „De confoederatione germanica“ zum Dr. jur. promoviert. Auf der Basis der Thesen Krauses versuchte Ahrens, ein eigenständiges sozialpolitisch durchdrungenes Naturrecht zu entwickeln, welches er dem kantianischen geprägten Vernunftrecht der Aufklärung gegenüberzustellen versuchte. Eine nachhaltige Wirkung seiner Arbeit blieb Ahrens aufgrund unklarer Grundlagen[2] letztlich versagt, obschon er in Frankreich, Spanien und einigen Ländern Südamerikas bereits zu Lebzeiten sehr bekannt wurde.[3] Der politischen Brisanz dieser Arbeit wegen konnte Ahrens aber auf keine Anstellung im öffentlichen Dienst hoffen; der Bundestag sah in Ahrens einen „Aufwiegler“. Da Ahrens im Januar 1831 zusammen mit seinen Kollegen, den Juristen Johann Ernst Arminius von Rauschenplat und Carl Wilhelm Theodor Schuster die Göttinger Revolution auslöste, schien die Warnung fast prophetisch. Er ist im Schwarzen Buch der Frankfurter Bundeszentralbehörde (Eintrag Nr. 8) eingetragen.[4] Da er steckbrieflich gesucht wurde flüchtete Ahrens zusammen mit Rauschenplat nach Brüssel und später nach Paris. Dort verdiente er sich ab 1833 seinen Lebensunterhalt mit Vorträgen und Vorlesungen über Die Deutsche Philosophie seit Kant. Bereits ein Jahr später nahm er einen Ruf als außerordentlicher Professor für Philosophie an die Universität in Brüssel an. Im Zuge der politischen Ereignisse der Märzrevolution konnte Ahrens 1848 wieder nach Deutschland zurückkehren. Vom neunten hannoverschen Wahlkreis in Holle wurde er als Abgeordneter in die Frankfurter Nationalversammlung gewählt. Dort war er Mitglied der Fraktion Westendhall. Zusätzlich arbeitete er im Ausschuß für den Entwurf der Reichsverfassung und dem Großdeutschen Verfassungsausschuß. Zwei Jahre später ging Ahrens als Professor der philosophischen Rechts- und Staatswissenschaft an die Karl-Franzens-Universität Graz. 1859 übernahm er eine Professur für praktische Philosophie und Politik an der Universität Leipzig. Als Vertreter der Leipziger Universität war er 1863/64 Abgeordneter der I. Kammer des Sächsischen Landtags.[5] Um 1873 legte Ahrens alle seine Ämter nieder und zog sich ins Privatleben zurück. Er ließ sich wieder in Salzgitter nieder und starb dort im Alter von 66 Jahren. Auszeichnungen Ritter des Königlich Sächsischer Verdienstordens Ritter des Kaiserlich Russischen Sankt-Stanislaus-Ordens 2. Klasse[6] Werke (Auswahl) Cours de droit naturel. Paris 1839. Organische Staatslehre auf philosophisch-anthropologischer Grundlage. Wien 1850 (sein unvollendetes Hauptwerk). Fichte’s politische Lehre in ihrer wissenschaftlichen, culturgeschichtlichen und allgemeinen nationalen Bedeutung. Festrede zur Fichtefeier an der Universität Leipzig. Veit, Leipzig 1862, urn:nbn:de:hbz:061:1-75330. Das Naturrecht oder die Rechtsphilosophie nach dem gegenwärtigen Zustand dieser Wissenschaft in Deutschland. 2 Bände. 6. Aufl. Wien 1870–1871. Juristische Encyklopädie. Wien 1855–1857 (eine organische Darstellung der Rechts- und Staatswissenschaft). De confoederatione Germanicae. Göttingen 1830 (Habilitationsschrift). u vezi ovog dela nema informacija na wikipediji ali po svim parametrima samtram da je ovo I izdanje štampano u Beču izuzetno redak primerak ako ne i jedini dobra kondicija knjige korica originalna sa tragovima krzanja po obodu pismo gotika 613 str. preuzimanje isključivo lično zbog značaja i vrednosti knjige u vezi bilo kakvih nedoumica, odgovaram na poruke

Opis Mermaid pigmentni prahovi posebnih pastelnih boja. Iskričav efekat u nekoliko sekundi! Jačina efekata zavisi od boje podloge, a na svetlucanje utiče količina svetlosti. Upotreba: 1. Preko celog nokta: Kao osnovu, izaberi neku boju koja nakon sušenja ostaje lepljiva i suši je u lampi 20-30 sekundi. Pomoću aplikatora, utisni prah u lepljivu površinu i prekrij završnim sjajem. 2.Za ukrašavanje: Izaberi željenu boju podloge i osuši je u lampi. Nanesi završni sjaj bez fiksiranja i suši ga 30 sekundi u lampi. Nefiksirajućim gelom (npr. Non Fix gelovi) nacrtaj željeni motiv, pospi ga Mermaid prahom i suši u lampi 60 sekundi. Višak praha ukloni jednom od naših mekih četkica za prašinu.

Borba Crne Gore za prosirenje i drzavnu samostalnost(1784-1878).Napisao:Dr.Jovo Toskovic.God 1936.

Milan Šević PROSVETNA POLITIKA I POLITIČKA PROSVETA Beograd, 1928. Udžbenički format, 48 strana. Nema korice, požutela, ima pečate. s

Opis Divni Mermaid prahovi odgovorni su za čarobno svetlucanje! Možete ih koristiti za površinsko ukrašavanje utrljavanjem ili posipanjem na gel lak ili za posipanje ukrasnih motiva. Jedni od najaktuelnijih pigmenata za brzo salonsko ukrašavanje. Upotreba: Možete ih koristiti preko celog nokta ili samo za ukrašavanje. Svetliji pigmenti bolje izgledaju sa svetlijom podlogom, dok tamniji pigmenti bolje deluju na tamnoj podlozi. Preporučuje se posipanje pigmenata na nefiksirajuće gelove (NON fix gelovi) ili završne sjajeve, tako nećete morati da nanosite završni sjaj na pigmente. Ukoliko pak pigmente koristite utrljavanjem , potrebno je prekriti ih završnim sjajem.

tvrdi povez jako lepo ocuvana

biblioteka zabave i znanja br 3 iz 1912 240 strane jako lepo ocuvana

Poljoprivredna biblioteka, 1942. Udžbenički format, 22 cm, 38 strana. Lepo očuvana, požutela. Orah, leska, orasi, lešnici, podmlađivanje drveta, umnožavanje... s

Biblioteka Narodnog fronta Srbije O PRERADI VOĆA I POVRĆA Beograd, 1949. Udžbenički format, 64 strane. Spolja kao na slikama, požutela, sa pečatima, sem toga očuvana. Vođe, povrće, prerada, sušenje, zaboravljena znanja... s

VLADIMIR ILJIČ LENJIN ODABRANA PISMA (212) ŠKOLSKA KNJIGA ZAGREB 1984 Bibliteka SUVREMENA MISAO I. PISMA 1894-1903 II. PISMA 1903-1914 III. 1914-1922 + PISMA IZ 1923 (6) ................................................................... Pisma: ULAJNOVOJ PLEHANOVU GORKOM ROZI LUKSEMBURG LUNAČARSKOM ŠKLOVSKOM KOLONTAJ ZINOVJEVU TROCKOM ORDŽONIKIDZEU STALJINU . . . ................................................................. Odabrao, preveo i pogovor .....GAJO PETROVIĆ....... LENJIN I NJEGOVA PISMA KAZALO IMENA LATINICA B R O Š 21 CM 336 STRANICA NEKORIŠĆENO g/21

Hortus, poljoprivredni katalog, Subotica 1939/40. HORTUS, VOĆNI I LOZNI VELE RASADNIK SUBOTICA, 1939-1940. Udžbenički format, 80 strana. Požutela, podvlačena i obeležavana drvenim bojicama, sem toga očuvana. s

Beograd SKZ 1894, knjiga br. 17 tvrdi povez, str. 221, cirilica stanje odlično

Knjiga iz biblioteke Berislava kosiera Берислав Косиер (Београд, 31. март 1930 — Београд, 30. мај 2002) био је српски и југословенски књижевник и публициста, аутор прозе, поезије и есеја dobro očuvana, bez zadnje korice

Opis Divni Mermaid prahovi odgovorni su za čarobno svetlucanje! Možete ih koristiti za površinsko ukrašavanje utrljavanjem ili posipanjem na gel lak ili za posipanje ukrasnih motiva. Jedni od najaktuelnijih pigmenata za brzo salonsko ukrašavanje. Upotreba: Možete ih koristiti preko celog nokta ili samo za ukrašavanje. Svetliji pigmenti bolje izgledaju sa svetlijom podlogom, dok tamniji pigmenti bolje deluju na tamnoj podlozi. Preporučuje se posipanje pigmenata na nefiksirajuće gelove (NON fix gelovi) ili završne sjajeve, tako nećete morati da nanosite završni sjaj na pigmente. Ukoliko pak pigmente koristite utrljavanjem , potrebno je prekriti ih završnim sjajem.

Opis Neon ružičasti pigment koji se puni na suncu i svetli u mraku. Kao podlogu preporučujemo belu boju. Možete ga koristiti preko celog nokta ili za posipanje nacrtanih ili pečatiranih motiva. Upotreba: 1.Preko celog nokta Na završni sjaj bez lepljivog sloja pospi pigment i osuši nokte u lampi. Višak pigmenta očisti četkicom, a zatim ukoliko želiš nanesi završni sjaj. 2.Za ukrašavanje Na gotov nokat nacrtaj ili pečatiraj željeni motiv Stamping-art gelom (ili bilo kojim gelom koji ne ostavlja lepljiv sloj), pospi pigmentom, osuši u lampi i očisti višak pigmenta nežnom četkicom.

Opis Beli svetlucajući prah, koji u mraku svetli ljubičasto. Upotreba: Glow glitter se može koristiti preko celog nokta ili samo za posipanje nacrtanih motiva. Preporučujemo da ga pospete preko nefiksirajućeg gela ili završnog sjaja, tako nećete morati dodatno da ga prekrivate. Može se utrljati i u lepljivu površinu i zatim prekriti završnim sjajem. Na ovaj način se dobija sasvim drugačiji efekat.

Opis Želite lepe i zanimljive nokte, ali niste baš neki Picasso? Želeli biste da omogućite svojim klijentima jedinstvena ukrašavanja? Prava stvar za vas su 2mbeauty pločice za pečatiranje. Na njima možete naći sve. Od malih, jednostavnih, pa sve do komplikovanih i veoma detaljnih motiva. Pločice za pečatiranje stižu nam u ukrasnim kartonskim držačima, a kao poklon dobijate i karticu za skidanje boje sa pločice. Pažnja! Pre upotrebe ukloniti foliju sa pločice za pečatiranje. Za pečatiranje koristite neke od naših Stamping-art gelova.

ratno izdanje oldično očuvan primerak

izdavac Beograd 1939 stamparija Drag.Gregorica I izdanje brosirani povez na 353 str str generalno jako lepo ocuvan i redak primerak od ostecenja: zacepljena prednja korica( ne fali parce vec se odvaja po ivici hrbata sa gornje i donje strane )sto bi uz malo strucnog rada moglo dovesti u red,potpis na prvom listu,na naslovnoj strani posveta``SECANJA RADI NA TETKA DANU`` vredan primerak za kolekcionare ------------------------------------- Своју љубав према игри, као једином животном циљу, оне ће искористити на најбољи могући начин: прикупиће и научно обрадити културно наслеђе једне од наших најлепших грана народне уметности Ретки су примери у историји науке и културе, како код нас тако и у свету, да се две рођене сестре потпуно посвете истој научној области и да у њој достигну врхунац. Сестре Љубица и Даница Јанковић су наш пример. Поред тога што су биле прве жене које су се у Србији бавиле етномузикологијом, историја науке им признаје да су оне и зачетнице нове научне дисциплине – етнокореологије. Сестре Јанковић потичу из породице која је српској науци и култури дала неколико значајних имена. Са мајчине стране то су митрополит Михаило (Јовановић), писац Атанасије Стојковић, историчар Димитрије Јовановић, као и сама мајка Драга, која се бавила књижевним радом. Отац Станислав био је поштански службеник, а Љубичин и Даничин брат од стрица био је песник Данило Јанковић. Несумњиво највећи утицај да се Љубица и Даница посвете научном раду имали су рођени ујаци, знаменити Тихомир и Владимир Ђорђевић, први врсни етнолог, а други композитор и музички писац. НАРОДНЕ ИГРЕ: Почетак научног бављења етномузикологијом сестара Јанковић везујемо за 1934. годину, када су објавиле своје прво заједничко дело Народне игре И и промовисале оригинални систем описивања игара који служи учењу. Из нових описа види се однос корака према мелодији, затим настајање, ток и завршетак корака и покрета, њихова трансформација у друге кораке и покрете, њихово трајање и паузе. Опис даје и положај и путање играча, као и њихов однос у свим формацијама и трансформацијама. Систем бележења и описивања игара сестара Јанковић оцењен је у стручној јавности као најпрецизнији и да представља „модел јасноће“ (Journal of the International Folk Music Council, vol. III, London 1951, strana 124). Љубица Јанковић, Тетово 1926. Љубица Јанковић, Тетово 1926. После објављивања прве књиге, сестре Јанковић су наставиле систематско истраживање, сакупљање, проучавање и описивање народних игара, мелодија и песама. Одлазиле су редовно на терен (о свом трошку) и од најбољих играча, свирача и певача училе и бележиле игру, мелодије и песме. И овде су увеле свој систем рада: „1) сваку игру прво лично доживети, тј. научити је, па је онда забележити и описивати; 2) у сваком крају испитати прво какав је однос између играња и музичке пратње, па бележити истовремено све компоненте игре; 3) игре проучити у вези са народним животом и културном позадином; 4) сваку забележену игру, мелодију и песму проверити“ (Рукописна заоставштина сестара Јанковић). Резултат таквог рада било је објављивање Народних игара II 1937. године и Народних игара III две године касније. Одмах затим, управа Етнографског музеја у Београду позвала је Љубицу да оснује Одсек народних игара и да води Одељење за музички фолклор, за које је већ пет година сестра Даница, као спољни сарадник, прикупљала и бележила народне мелодије. Љубица је понуду прихватила и на том послу остала наредних 11 година. Године 1947. Даница је постављена за хонорарног научног сарадника Етнографског института Српске академије наука, док ће Љубица 1963. године бити изабрана за дописног члана Српске академије наука и уметности.....

Reuters werke Auswahl in vier band Deutscher Klassiker, *REUTERS WERKE IN ZWÖF TEILEN* 4 Bände vollständig im roten Goldene Klassiker-Bibliothek Mit einer Einleitungen und Anmerkungen versehen , von Hans B. Grube Berlin, Lajpcig 1900. tvrde korice 682 + 702 + 720 + 722 str staronemački-gotika odlično očuvana