Red VALENTINO original haljina, prelepa je, knit, gornji deo kao džemper, a dole takodje tkanje. Presijava se, blago svetlucav materijal. Rukavi 3/4. Divna je.. par puta nošena, kao nova. Piše xs, ali je pre za s velicinu. Boja nesto izmedju roze i kajsija boje.

KNJIGE 3, 4, 5 SU POTPUNO NOVE KNJIGA 2 - kao da je pokisla pa su sad strane malo izvitoperene -ocena 3 KNJIGA 1 - vrlo dobro ocuvana POGLEDAJTE SLIKE, PITAJTE. PRODAJA SAMO KAO KOMPLET

Nova AFRODITA MODE COLLECTION HALJINA, izrađena od tanjeg vunenog štofa, sa aplikacijama od crnog viskoznog materijala sličnom veštačkoj koži. Haljina je nosiva od jeseni do proleća. Haljina je postavljena, zakopčavanje dužinom leđa. Na njoj stoji oznaka veličine 44, po mom mišljenju mogu je nositi i osobe koje nose veličinu 42, ali najbolje da procenite po sledećim merama Širina ramena 42-44 cm Širina od pazuha do pazuha 48-53 cm Širina struka 44-47 cm Širina bokova 54-57 cm Dužina rukava 58 cm Dužina haljine 106 cm Sastav haljine - 100% vuna

Slavomir Nastasijevic komplet od 6 knjiga, izdavac Narodna knjiga 1984, u odlicnom stanju. 1) Ustanak u Zeti 310 str 2) Stefan Dušan 548 str 3) Vitezi kneza Lazara 482 str 4) Despot Stefan 347 str 5) Teško pobeđenima I 317 str 6) Teško pobeđenima II 317 str

-Ova prelepa haljina se izradjuje u kombinaciji pamucne postave koja je prekrivena sa cipkom. -Duzina haljine je od 85-100 cm koja zavisi od vase velicine i visine. -Namenjena je za velicine XS,S,M,L,a za vece brojeve koji se izradjuju po vasim merama se doplacuje u zavisnosti od vase velicine. -Pamuk ponuda boja : crna, svetlo krem, crvena, kajsija, teget plava, svetlo siva, ciklama. . . -Cipka ponuda boja - crna, bela, crvena. . . pa me kontaktirajte pre kupovine radi provere, i da vam potvrdim velicinu, duzinu haljine, materijal, boju, rok isporuke. -Rok isporuke na vasu adresu do 3-5 dana od dana dogovorene kupovine. -Pre kupovine se dogovaramo preko poruka oko detalja vezanih za ovu haljinu, kombinaciju boja, velicinu, duzinu zbog vase visine, i za datum isporuke. -Za kupce iz Novog Sada preuzimanje licno na mojoj adresi, ili kako se dogovorimo. Za ostale kupce posle dogovora saljem Postexpresom na vasu adresu koju navedete. . . -Starim musterijama, i proverenim clanovima po zelji postoji mogucnost slanja pouzecem. -Pregledajte i ostale nase predmete koji su u prodaji jer pored velikog izbora haljina i kompleta u prodaji jos imamo dobrih knjiga, raznih tehnickih predmeta. . . Tabela velicina . . . . . . . . . . . GRUDI STRUK BOKOVI .. XS -. . . . . .75. . . . . .60. . . . . . . .82 . .S -. . . . . . 80. . . . . .64. . . . . . . .88 . M -. . . . . . 85. . . . . .70. . . . . . . .92 . L -. . . . . . 90. . . . . .76. . . . . . . .98 . XL -. . . . . . 95. . . . . .82. . . . . . . .104

VEŠTICE NA PUTU AUTOR : TERI PRAČET IZDAVAČ: LAGUNA, BEOGRAD GODINA IZDANJA: 2001. MEKE PLASTIFICIRANE KORICE PISMO: LATINICA BROJ STRANA: 307 STR. STANJE KNJIGE VRLO DOBRO TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA 2.10.S

Nova italijanska oversize haljina / tunika, ravnog kroja bez uglavljenih rukava. Izrađena je od perfektnog viskoznog materijala koji lepo pada posto ima dovoljnu tezinu. Ukupna širina u gornjem delu haljine je 90cm, ispod zone rukava je 68cm, duzina 75-87cm. Model je izuzetno zahvalan, pokriva nekoliko brojeva. Moze da se nosi kao haljina ili kao tunika u zavisnosti od licne estetike. Kupljena i napravljena u Italiji.

Dostojevski Djela 1-12 komplet Autor: Fjodor Mihajlović Dostojevski Sabrana djela I - XII. 1. Bijedni ljudi 2. Bijele noći 3. Poniženi i uvrijeđeni 4. Zapisi iz mrtvog doma 5. Kockar 6. Zločin i kazna 7. Idiot 8. Bjesovi I. dio 9. Bjesovi II. dio 10. Mladac 11. Braća Karamazovi I-II dio 12. Braća Karamazovi III-IV dio Izdavač: Znanje, Otokar Keršovani Godina izdanja: 1986. Mesto izdanja: Zagreb, Opatija Broj stranica: 6360 Format: 21x14 cm povez: tvrdi Stanje Veoma dobro, kao novo. NOVILOK.

Informacije SKU 9788661052217 Kategorije STRANI PISCI, KOMPLET, SAJAM 2023 Težina 6 kg Proizvođač Sezam Book Povez knjige tvrd Pismo latinica Pisac Gabrijel Garsija Markes Izdavač Sezam Book Jezik Srpski Tagovi Knjiga Knjizara Gabrijel Garsija Markes Beletristika Strani pisci Beletristika-Strani pisci Sezam book Online knjižara

Nova, nekorišćena haljina izrađena od veoma prijatnog materijala lepe kombinacije braon tonova. Nosiva je od jeseni do proleća, zimi uz neki dobar kardigan. Na njoj nema oznake veličine, ide kao UNI, po mom mišljenju odgovara veličinama S/M/L/XL ili 38/40/42/44, sve zavisi volite li uži ili komotniji model, ali najbolje da procenite po sledećim merama Širina ramena 38-46 cm Širina od pazuha do pazuha 50-57 cm Širina struka 30-51 Širina bokova 50-72 cm Dužina rukava 53 cm Dužina haljine 143 cm Sastav - 100% poliester

Dostojevski Komplet 1-12 Rad 1967 godine,u 12 knjiga Odabranih dela 1) Braća Karamazovi I 2) Braća Karamazovi II 3) Zločin i kazna 1969 ispisana posveta na predlistu 4) Idiot I 5) Idiot II 6) Zli dusi I 7) Zli dusi II 8) Mladić 9) Poniženi i uvređeni, Bedni ljudi 10) Zapisi iz mrtvog doma, Zapisi iz podzemlja 11) Njetočka Njezvanova, Selo Stepančikovo 12) Bele noći, Kockar i Dvojnik stanje vrlo dobro

Izuzetna vecernja haljina Jil Sander. Kupljena u Italiji u zvanicnoj radnji. Haljina je svilena, postavljena, sa fantasticnim gornjim delom od tankih trakica, koje se prelivaju preko ramena. Haljina divno stoji, prati liniju tela, bas ekskluzivan komad. Nosena je samo jednom u posebnoj prilici, kao nova. Placena je mnogo vise. Velicina 38 ili M.

Ekskluzivna nova Le Chateau crna haljina, korset u girnjrm delu. Pogodna je za različite svečane, ekskluzivne prilike. U trendu, XS/ S veličina, Le Chateau 5. Ima tanke bretele (dugačke 25cm napred), gornji deo haljine je sa šljokicama. Na struku se nalazi satenska mašna, odakle se širi do kolena. Haljina ima u strukturi korset tako da brus nije potreban, zakopčava se na rajsfešlus na leđima. U grudima je široka 36-37cm, u struku okvirno 29-30cm, dugačka je 87-88cm. Materijal je poliesterski, mesavina, postava acetat. Gornji deo je kao korset, elasticno. Hemijski ocisceno. Firma je renomirana kanadska kompanija, sajt http://www.lechateau.com/style/jump/LITTLE+BLACK+DRESS+SHOP/category/cat37630733.

Knjiga je dobro očuvana. „Barbarogenije Decivilizator` predstavlja značajno delo srpske avangardne književnosti i donekle programski roman osnivača pokreta zenitizam Ljubomira Micića. ,,Ja nisam rođen da bih lagao svoj narod, niti da bih ga potkradao, izdavao i zaslepljivao – rođen sam da ga naučim da bude ono što jeste, da ga nateram da misli slobodno, da dublje proučava ono što mu se daje, da spozna svoje mane više nego vrline, da mu pomognem da koristi svoju snagu koje nije svestan, da zablista unutrašnjom svetlošću koja mu nije znana. Ovako je Ljubomir Micić (1895–1971), pesnik, prozaista i dramski umetnik pisao pre više od osam decenija, kad je svet bio mlađi, a verovatno i luđi nego danas. U povesti srpske kulture verovatno ne postoji veća gromada koju smo skrajnuli i maljevima očukali, verovatno i nesvesni zbog čega to činimo, od ovog osnivača zenitizma, pokreta koji je, za razliku od sumatraizma i višegradizma, i danas svež i aktuelan, kao da je juče nastao. Micićevo delo „Barbarogenije decivilizator” (izvorno obnarodovano u Francuskoj 1938. pod naslovom „Barbarogenie le Décivilisateur”) u Srbiji je poslednji put objavljeno 1993. godine sa zaštitnim znakom izdavačke kuće „Filip Višnjić”, u ediciji „Albatros”. Odavno te knjige nema u prodaji; zato na internetu, iako je skromno opremljena i nevelika obimom – oko 170 stranica, uključujući pogovor Vide Golubović – dostiže cenu od tri, pa i četiri hiljade dinara. Tražena je. „Moje ime, Barbarogenije, jeste jedna vrsta sinteze ljubavi i mržnje”, piše Micić u ovom romanu-planini (ako postoji roman-reka, što ne bi postojao i roman-planina, naročito ako je reč o najmanjoj i najvećoj našoj planini, Avali, ili „srpskom Olimpu”, kako to kaže agilni promoter decivilizacije). „Dugujem ga istovremeno svojoj majci, nebrojenim neprijateljima, svom ocu i samom sebi. Ali vređajući me u zoru mog života, moralni zločinci nisu znali da tako vređaju spomenik neznanog junaka, koji je niko drugi do moj otac.” Micić je u iskazu uvek jasan, nedvosmislen. Kao, uostalom, i mati njegovog Barbarogenija, Vila Morgana, koja ovako uči svoje čedo: „Znati umreti velika je umetnost, veća i hrabrija nego što je znati lagati i od toga živeti.” Otuda i sam Micić, kroz svog junaka, „avalskog buntovnika”, poručuje:„Još danas ću podmetnuti vatru u suve grane trulog društva. Istom vatrom ću udariti na sve parazite diljem Evrope, učiniću to da bih vratio duhovnu slobodu ljudima, životinjama, hrastovima, kedrovima, topolama, kako bi mogli slobodno da dišu. Da i oni mogu poput sunca da dosegnu svoj vlastiti zenit”, progovara Micić kroz svog Barbarogenija, naglašavajući da je „zenitizam – pokretačka snaga svakog čoveka”. „Barbarogenije decivilizator” izlazi upravo u godini kad će na mestu razorenog srednjovekovnog grada Žrnova, uz nečujan eho kletve koja je pala na rušitelja Aleksandra Prvog Karađorđevića, nići Meštrovićev spomenik Neznanom junaku. Uveren da „’Jugosloveni’ kao neodređeni pol privlače ceo svet da radi protiv srpskog duha zemlje”, Barbarogenije upozorava svoje sunarodnike: „Izađite iz džungle lažnih Evropljana, izađite brzo, u opasnosti ste! Postanite ponovo varvari, najbolji među vama su to oduvek, a da i sami to ne znaju. Varvari čine pravu elitu svih naroda. (...) A život civilizovanog čoveka? On je sada samo prostrani zatvor koji slepo hvale profesori, intelektualci, novinari i političari! A jeste li primetili da sve prelazi u ruke zelenaša i mešeatara, u ruke ucenjivača i hipokrita koji su uništili Evropu, koji su je dotle unazadili da je sada najveća pijaca ljudskog dostojanstva? Za uzor vam predlažu lopove”, pisao je Micić nekoliko godina pre nego što će se na Stari kontinent spustiti neprozirna koprena Drugog svetskog rata. Barbarogenijeva Srbica, učiteljica u koju se junak Micićeve proze zagledao na Avali još u ranom poglavlju „Tek rođen, a već zaljubljen”, sluti da njen slučajni izabranik ili izabrani slučajnik ne želi, zapravo, da ga narodne mase maze i paze. „Priznati sebi da je zaljubena u Barbarogenija za Srbicu je bilo istovremeno i iskušenje i mučenje”, piše spiritus movens zenitizma, s tim što je Srbica, odlučna u naumu da „ostane verna njegovom duhu, kao i svojoj skrivenoj ljubavi, za koju on možda nije znao”, svoju uzdržanost opravdavala plahom naravi svoga suđenika: „Jer on bi se ljutio kada bi saznao da ga neko voli.” Najedio bi se, možda, i jedan od sporednih likova u romanu-planini „Barbarogenije decivilizator”, avalski seljak, kad bi znao da ćemo ga citirati, kao što bi se, biće, iznervirao i sam Micić, budući da je seljak, posle gromopucatelnog govora koji je održao, uspeo i da razočara Barbarogenija. Ali reči avalskog seljaka, izgovorene u živopisnom, raspusnom vrtlogu tridesetih, zvuče baš kao da smo ih čuli od nekog pradede koga smo na ovom svetu zatekli i mogli da dodirnemo u vreme kad je bio u snazi: „Peva vam se himna mašinizma, da, da, a ne kaže vam se da je mašinizam samo najstrašnija tiranija koja preti svetu. (...) Da, tiranija mašinstva i motorizacije preti čovečanstvu. Ona traži potpuno potčinjavanje čoveka, tj. nas samih, naših duša. Zato vam vičem: pazite se mašine, koja je pre neprijatelj nego prijatelj čovekov! Ljubav prema civilizaciji i ljubav prema čoveku nemaju ništa zajedničko.” Iduće godine navršava se tačno jedan vek otkako je Ljubomir Micić 1921. pokrenuo časopis „Zenit” i, zajedno s Ivanom Golom i Boškom Tokinom, objavio Manifest zenitizma. Nedugo zatim ušao je u sukob s Miroslavom Krležom, i to će Micića mnogo koštati u posleratnoj Jugoslaviji, kad se Krleža vinuo visoko u hijerarhiji kominternovske monarhije. Možda bi se, štono Srbica reče, Barbarogenije i naljutio kad bi znao da ga mi danas volimo, ali neka ga – nek’ se naljuti.````

Knjiga nje nova. ,,Možemo li mi, takvi kakvi smo, zamisliti i razumeti POSTOJANJE i njegovu SVRSISHODNOST? I možemo i ne možemo! I eto krenusmo od paradoksa....(podsetimo se, postoje prostori gde ovo da se i može i nemože i nije neki paradoks...) Pitanje Geneze Svemira je asimptota celokupne filozofije Prirode, težnja sveobuhvatne ljudske misli o postojanju, tu se slivaju hiljadugodišnje tekovine našeg saznanja. To je pitanje o Prirodi Kosmosa, o trajanju kao takvom, o Početku, o smislu prostor-vremena, o biti materije, o stvaranju i Stvoritelju. Naš čin saznanja je tren u kosmičkim vrtlozima...Priroda nam je tako dala puno...Reći ćemo `Priroda` da bi izbegli preranu analizu ko nam je to dao... Dala nam je, dakle, čak i logiku da spoznamo, kao finim izbrušenim dijamantskim alatom, tu njenu logiku! Hoće da nam pomogne u potrazi za odgovorima na ovo Pitanje o nama samima...Ali gle paradoksa, harmonija njena, rekli bi mi kao namera možda, nije nam olako dala moć da dopremo do najtananijih konačnih dubina, do Smisla Svega... Nije nam omogućila sklop elektrona takav da, u hemijskim vezama u mozgu, zadržimo misao o suštini postojanja dovoljno dugo da bi i tu tražili odgovore... Nametnula nam je samo retki blesak misli o traganju za smislom našeg kratkog postojanja, podesila je da misao o tome prohuji kao tren kroz našu svest i omogućila nam brzo nesvesno bežanje od moguće besmislenosti u realan svakodnevni život... Evo i kada pročitate ove redove, možda se više nikada nećete vratiti da potražite odgovore na ova pitanja....Moćna Evolucija nas je spasila od traganja za smislom, naredila nam je bezrezervno zadovoljenje osnovnih nagona za očuvanjem i produženjem vrste, a rešenje Svrsishodnosti Postojanja daće nam neko drugi nekom drugom prilikom...ili nikad. Da bismo razumeli Vaseljenu i Postojanje na najdubljem nivou, moramo znati ne samo kako se ona ponaša, već i zašto? Zašto postoji nešto umesto ničega? Zašto mi postojimo? Zašto postoje ovi zakoni, a ne neki drugi? Da bi razmeli Svrsishodnost, moramo dati odgovore na temeljna pitanja koje postavljamo sebi samima evo 3000 godina. Zašto je nešto tako kako jeste? Po čemu nešto jest to što jest? Šta je bitak? Jel bitak jedan? U čemu je sreća? u približavanju Bogu? U spoznaji istine? U uživanju ili u smernom životu bez mnogo potreba, u prihvatanju reda sveta ili u borbi za promenama? U sreći pokoljenja? Šta je smisao čovekovog delanja? Ugodan život ili slava, čast. moć, bogatstvo, ljubav, moralna vrednost? Šta je dobro? Šta su temeljne vrline? Umerenost, hrabrost, mudrost, prosvećenost, prijateljstvo, nada, vera, sloboda? Šta je sloboda? Mogućnost izbora, spoznaja nužnosti? Ima li sobode bez odgovornosti? Da li je religiozan čovek slobodan čovek? Šta možemo znati? Koje je poreklo naše spoznaje? Razum, iskustvo ili drugi izvor? Da li je naša spoznaja objektivna? Postoje li stepeni spoznaje? Postoje li granice spoznaje? Šta je u stvari Istina, šta je kriterijum istine? Jel istina u umu ili u stvarima ili u podudaranju pojma i pojave? Kakav je odnos opšteg i pojedinačnog? Postoji li univerzalni zakon? Ima li slučajnosti ili sudbina predodređuje sve? Zar za ovo poslednje pitanje, Hajzembergov princip nije dovoljan odgovor? Potičemo li svi iz Singularnosti i beskonačne zakrivljenosti, gde svi zakoni nauke otkazuju...Zvuči surovo, ali treba samo biti miran... Odgovore će nam isprovocirati divljenje i sumnja...Centralna učenja naše civilizacije pokušavaju da nam pruže odgovore...svako na svoj način...Pitanja Postojanja i Svrsishodnosti se prožimaju kroz čitavu istoriju... 1. Aksiomatske Istine 1.1. Materijalna istina Ideja o aksiomatizaciji istine nije nova i rezultati donekle postoje, mada formalnu teoriju na ovom polju nećemo, čini se, imati nikada. Ipak, pokušaji da polazne osnove budu jasne kreću od predpostavke da materijalna istinitost zavisi da li se prost logički sud odnosi na realne ili imaginarne objekte. Prihvatamo li da je izrečeni prost sud istinit ako postoji slaganje veza između pojmova i stvarnih objekata? Ili ako u afirmativnom sudu subjekat totalno ili parcijalno je identičan predikatu, odnosno u negacijskom sudu ako je subjekat totalno neidentičan predikatu? (pod uslovom da zamišljeni objekat mora biti fiksiran svojom definicijom). Ako da, ili makar ako se u trenucima nekih nedoumica setimo ove, jedne od definicija istinitosti suda, onda pokušajmo da razmišljamo dalje o našem Postojanju i Svrsishodnosti svega... 1.2. Mislimo li dobro? Možemo li saznanjem do trijumfa ljudske rase? Mislim da je to jedini put... A ≡ A Zakon Identiteta A ≠ NeA Zakon Protivrečnosti. Važi za stvari koje se menjaju u vremenu. Ne može u ISTO Vreme. A = Ne(NeA) Na pravilno postavljeno pitanje može se odgovoriti DA ili NE Drugi i treći zajedno kažu da od dva kontradiktorna suda, jedan mora biti lažan, a drugi tačan. Sve što se zamišlja i sve što postoji MORA IMATI dovoljnog razloga zašto se tako zamišlja i zašto tako postoji. Ali eto nama fundamentalne teškoće na startu: Svaki prost sud A mora se obrazložiti drugim prostim sudom - razlog mu je sud B, njemu je razlog sud C i tako red razloga je beskonačan! Ali još gore: Ako važi da je sud A dovoljno obrazložen samo ako je sud B dovoljno obrazložen, .. i tako u nedogled, onda NIJEDAN nije dovoljno obrazložen! Ako predpostavimo da red razloga nije beskonačan, onda postoji sud Z koji je konačan i obrazlaže ostale sudove! Aristotel: Poslednje nepromenjive činjenice postoje bez razloga ako su u domenu MATEMATIKE, dakle postoje poslednji stavovi koji razlog imaju u SEBI SAMOME! Još jednom, Priroda pokazuje svoju ekonomičnost, to je tačno, ali regresijom unazad svesti sve na JEDNO...? 1.3. Kako odlučujemo da li je nešto istina? Svako saznanje zavisi od izvora i stanovišta. Kako odlučujemo da li je nešto istina? Vodimo li računa o tome na kom smo stanovištu, ateističkom, teističkom, deističkom ili smo skeptici? Logika čitavog naučnog rasuđivanja i uopšte smisao nauke je otkriti `istinu`. Imamo dva alata na raspolaganju. Iimamo čula, kroz koja doživljavamo svet i imamo mogućnost da činimo opservacije i donosimo logičke zaključke. Postoje dve vrste odnosa između naučnog uma i sveta, dve vrste logike smo nametnuli - deduktivna i induktivna. U deduktivnom načinu zaključivanja, već imamo teoriju, na osnovu koje možemo predvideti posledice. Dakle zaključujemo od opšteg ka pojedinačnom, iz opšte teorije prelazimo na konkretna opažanja. To je poznato kao hipotetičko-deduktivna metoda. U induktivnom načinu zaključivanja, zaključujemo od pojedinačnog ka opštem - uradimo mnoge opservacije u razlučitim uzorcima, zatim napravimo generalizaciju, pa zaključimo objašnjenje. Sposobnost za ovakve kreativne skokove daje nam naučni način razmišljanja. Ako projektujemo predhodna razmatranja na Astronomiju, na primer, onda bi to izgledalo ovako: Opservacije dovode do teorije, ta teorija predviđa nove opsevacije, koje mogu, dok su testirane matematičkim alatima ili stalnim opažanjima i analizama, potvrditi ili srušiti tu teriju i dovesti do nove teorije, koja zatim mora dodatno biti testirana, kako bi videli je li ta nova teorija bolje predviđa nove opservacije. Tako postoji stalna međuigra između induktivnog načina zaključivanja (na temelju promatranja) i deduktivnog načina zaključivanja (na temelju teorije), dok tako (asimptotski) nismo sve bliži i bliži `istini`. Teorije, dakle, možemo koristiti za predviđanje opažanja, ali ona neće uvijek biti tačna onako kako smo ih predvideli, zbog greške ili zbog varijabilnosti inherentne prirodnim fenomenima. Ako se opservacije puno razlikuju od naših predviđanja, napuštamo ili menjamo teoriju. Kako testirati razmere nesklada našeg predviđanja? Test je statistički ili probabilistički, to je test nulte hipoteze,koji je kamen temeljac statističkog zaključivanja. Za razliku od determinističkog modela prirodnih fenomena, probabilistički modeli (različita stanja jedne pojave javljaju se uz određenu verovatnoću) su potvrđeni na subatomskom nivou i tu su potrebne statističke tehnike za povećanje naučne spoznaje. Prisutnost varijabiliteta zahteva korištenje statističke analize. Kad je mala varijacija s obzirom na pojavu, mnogo više težine daje mala količina dokaza, nego kada postoji mnogo varijacija.Na primer, znamo da je rak gušterače danas uvek smrtonosna bolest. Dakle, ako smo pronašli lek koji nesumnjivo leči nekoliko pacijenata raka gušterače, mi ćemo dati puno težine dokazu da je to lek.. Za razliku od toga, ako smo pokušali utvrditi da li verovanje u Boga pomaže u životu, mi moramo to pokazati na veoma velikom broju ljudi i za to koristiti statističke metode, budući da ljudska bića su vrlo varijabilna u odnosu na svoje mentalne doskočice. U stvari, u većini bioloških i još više u društvenim i psihološkim pojavama, velika je varijabilnost. Najveći deo statistike uključuje zaključivanje iz uzoraka populacije u odnosu na neko interesno obeležje. Pouzdanost takvih zaključaka može se oceniti u smislu verovatnosti izvještaja, a mi smo na taj načn ustvari induktivno zaključili iz pojedinačnog (uzorak) ka opštem (populacija). Dakle, ako trendove grupe apstrahujemo na osnovu posmatranja individua, (dok generalizacija hipoteza može doći iz elementarnih zapažanja), testiranje hipoteza mora biti učinjeno uz kontrolisana merenja, bez sistemske pristrasnosti. Statističke tehnike, da bi bile valjane, moraju se primeniti na podacima čija kolekcija mora biti precizno kontolisana, uz korišćenje savremenih informatičkih alata. U jednom naučno istraživačkom procesu, a na osnovu cilja i metode istraživanja, informatičkim i statističkim alatima se analiziraju i interpretiraju prikupljeni podaci koji su podložni slučajnom variranju i daljom evaluacijom inferencijalnim statističkim metodama dolazimo do zaključaka. Sa tim u vezi, na današnjem nivou naših pouzdanih saznanja, u celokupnom Svemiru, na ovaj ili onaj način, važe najopštiji fundamentalni zakoni o održanju koji kažu da postoje fizičke veličine (impuls, energija...) za sistem kao celinu koje se ne menjaju, ako su ispunjeni određeni preduslovi - a to je izolovanost sistema. Dok svi drugi zakoni opisuju zavisnost promena fizičkih veličina, ovi opisuju Postojanje istih fizičkih veličina. Ovi zakovi su rezultat uopštavanja celokupnog civilizacijskog naučno tehničkog iskustva, stalno potvrđivani od procvata nauke do danas. Ako bi se otkrio i JEDAN izuzetak, izgubili bi OPŠTOST i koristimo ih zato kao kriterijume prihvatljivosti istinitosti nekog fizičkog tvrđenja. Dakle, postoji koncenzus `vere` u ovaj zakon! Kako ta `vera` izgleda na primeru: Pri preciznom proučavanju energije beta čestice (elektrona koji se emituje pri radioaktivnom raspadu), jednostavno je nedostajala energija da bi se matematički izjednačile leva i desna strana jednačine. `Vera` u ovaj zakon da se energija mora naći, da postoje druge čestice, objašnjenje je stiglo pronalaskom čudesne čestice Neutrino, o njoj ćemo kasnije). Samo 4 (četiri) sile vladaju Svemirom i pronalazak neke nove značio bi promenu kompletne paradigme ljudskog saznanja. Čak i tako, naučnim metodama približili bi se istini još više, ali zašto je onda potrebno bilo kakvo pojednostavljenje i jednostavno vera bez objašnjenja? Zar je toliko lakše živeti u neznanju? 2. Religija 2.1. Treba li nam tumačenje poretka stvari i smisla kad imamo jednostavno objašnjenje? I neko vrlo promućuran se odavno setio i omogućio nam je jednostavnost - religijsko pojednostavljenje prihvatljivo svima! Bez obzira ko koliko puta gleda u Zvezde, ushićenima ili umornima, onima koji se bave Matematikom ili onima koji taj alat nisu pribavili, učenima ili siromašnima, baš svima! Poručio nam je kroz Njegovu Knjigu Istine, ako želimo da ostanemo nekažnjeni (???), da nam se Postojanje produži na drugom svetu, Gore Negde, kako kaže on, na Nebu (neznajući o njemu baš mnogo, ali nema veze), onda verujmo u Njega, Tvorca Svega, i ništa ne pitajmo, utonimo i sakrijmo se oko tradicije, Njegovog morala i dogmi koje nam je On propisao i eto, biće nam lakše...Uostalom naređuje i da moramo, jer ako se drznemo da razmišljamo o Njegovom znanju o Svrsishodnosti ili ako nedaj bože, sumnjamo u Njegovo moralno učenje.... O kakvo opterećenje ka nama od velikog Tvorca Svemira, kakva sujeta! Dodatno našem neznanju još i prepliće moralne stavove sa Poretkom, pa nam i još i preti... Pa dobro, pokušajmo da razumemo...i Sokrat bi rekao da nema ozbiljnog promišljanja bez razmišljanja o moralu...``

Haljina: dužina 116cm, grudi 92cm, struk 96cm, ramena 44cm, širina pun krug po obodu 2 metra Djemper: dužina 58cm,ramena 44cm, uglavljen rukav 59cm, grudi 92cm,sa 6 ručno radjenih dugmadi od iste vunice Šešir: mrtav bod Sve od 100% slovenačke vunice `Perla`

Karneval-Rawi Hage.Izdavac Fraktura-Zapresic,2016 godine.Tvrd povez,259 str.Odlicno ocuvana.

Momo Kapor KOMPLET 4.knjige ⚠️ 1.UNA Momo Kapor⚠️ 2.PROVINCIJALAC Momo Kapor 3.KNJIGA ŽALBI Momo Kapor⚠️ 4.FOLIRANTI Momo Kapor⚠️ Autor: Momo Kapor Izdavač: `Znanje`, Zagreb, Povez: Tvrd sa omotom Format: 19.5 cm Knjige u PERFEKTNOM stanju R2

Scečana, duga haljina u crnoj boji sa dekorativnim perlicama. Veličina S.

Malo nosena atraktivna Pedro del Hierro pamučna suknja, original kao i sve moje stvari. Klasicna A forma sa zatvorenim faltama, karnerom u dnu. Suknja ima dubok pojas tako da moze da se nosi na struku ili na bokovima. Materijal je neelastican pamuk sa vezenim sitnim floral dezenom i zlatnim nitima. Bez traga koriscenja. Velicina PdH 42, mere: struk 40cm, pojas 11cm, duzina 53cm.

Atraktivna plise Giorgio Armani nova svečana suknja, original kao i sve moje stvari. Prva linija brenda Armani, Emporio Armani.U struku je plis, donji deo je sitan plise. Oznaka velicine 46, imajte u vidu razliku u vrlicinama italijanske visoke mode i ostalih velicina. Mere: struk 40cm, pojas 6cm, duzina 72cm. Suknja je samo ociscena, nije nosena.

Potpuno ocuvana,nekoristena. Deo u predelu grudi je rastegljiv max.98 cm. Ispod grudi 90 cm Duzina 133 cm.

Poliester,spandex. Vezivanje oko vrata. Od pazuha do pazuha 38 cm. Obim ispod grudi 66 cm. Duzina 115 cm.

Markirana Qed London by ASOS haljina,nova,preko cipka,bozanstvena,tegljiva,vel l,ali moze i komotan xl.. c http://www.asos.com/.../a-to-z-of-brands/qed-london/cat/...

Knjige su dobro očuvane.Peti deo je u tvrdom povezu. ,,Rođen je 7. jula 1922. u Zagrebu kao sin Đorđa Medakovića, ekonomiste, i Anastasije, domaćice. Deda po ocu mu je bio Bogdan Medaković, a pradeda Danilo Medaković. Gimnaziju je završio 1941. u Sremskim Karlovcima. Od 1942. do kraja rata živeo kao izbeglica u Beogradu gde je radio u Muzeju kneza Pavla, a nakon rata radio je u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Studirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao asistent radio je na istorijskom institutu SAN od 1952. do 1954. Pred komisijom akademije doktorirao je disertacijom Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka 1954. godine (štampana u izdanjima akdemije 1958). Potom je prešao na Filozofski fakultet u Beogradu gde je ostao do penzionisanja 1982. godine. Godine 1958. Medaković je boravio na tromesečnoj specijalizaciji u Nemačkoj, a 1964/65. godine postao je stipendista fondacije Alexander von Humbolt i tu godinu proveo je mahom na radu u Zentral institut Kunstgeschichte u Minhenu. Dopisni član SANU postao je 1972. a redovni 1981. godine. Bio je dekan Filozofskog fakulteta, sekretar odeljenja istorijskih nauka SANU, generalni sekretar SANU, kao i predsednik SANU (1999-2003). Godine 2001. izabran je za redovnog člana naučnog društva Leibnic Societ u Berlinu. Dejan Medaković (2007) U Matici srpskoj u Novom Sadu rukovodio je programom istraživanja u oblasti istorije umetnosti. Odmah posle osnivanja Odeljenja za likovne umetnosti Medaković je 1964. godine postao sekretar ovog Odeljenja, a istovremeno i član Predsedništva i tu dužnost je vršio do 1986. godine. Bio je član Saveta Matice srpske. Uređivao je časopis Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske. Od pokretanja Zbornika za likovne umetnosti Matice srpske, 1965. Medaković je glavni urednik ovog časopisa, od kojeg je izašlo 30 tomova. On predstavlja prvi časopis kod Srba posvećen isključivo istoriji umetnosti. U svom istraživanju interesovao se za široki raspon tema od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali je težište njegovog rada na srpskom baroknom slikarstvu, srpskim kulturnim prilikama u 18. veku i srpskom slikarstvu u 19. veku. Stvarao je i u oblasti književnosti. Pisao je sve vrste naučnih radova od eseja, prikaza i prigodnih reagovanja na politička i umetnička dešavanja do monografija i sintetičkih pregleda. Njegove studije su brižljivo inventarisane i sabrane u nekoiko knjiga. U knjizi Srpski slikari 18. veka. Likovi i dela (Novi Sad, 1968) sabrana je 21 studija o slikarima od Žefarovića do Jovanovića. U knjizi Putevi srpskog baroka objavljeno je 25 studija o baroknoj umetnosti. Veliki broj studija objavljen je u knjigama Svedočenja (1984), Istraživači srpskih starina (1985) i Barok kod Srba (1988). Pisao je i celovite preglede za Istoriju srpskog naroda (četvrta, peta i šesta knjiga) i u knjigama Srpska umetnost u 18. veku (1980) i Srpska umetnost u 19. veku (1981). Bavio se i pitanjima vezanim za pojedine crkvene spomenike: o Hilandaru (1978), Savinama (1978), Sent Andreji (1982) i dr. Objavio je i knjigu Letopis Srba u Trstu (1987). Beogradski izdavačko-grafički zavod (BIGZ) je izdao pet knjiga Medakovićeve proze pod nazivom Efemeris - hronika jedne porodice (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994) za koje je dobio Oktobarsku nagradu Beograda za Efemeris, nagradu za životno delo Zadužbine „Jakov Ignjatović” za Efemeris II i nagradu Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda za Efemeris III. Godine 1994. dobio je izvanredni Zlatni beočug Beograda i Narodne biblioteke za najčitaniju knjigu u Srbiji. Njegova supruga je bila pijanistkinja Vera Veljkov. Sin mu je dirigent Pavle Medaković.``