Clone box dno 54x27cm – Dno za klijanje i rasklijavanje semena i mikrobilja Clonebox kadica ili korito koristi se kao deo mini staklenika za rasklijavanje semena ili samostalno kao tacna za saksije ili posuda za proizvodnju mikrobilja. Clone box tacna je od duvane plastike i pogodno je za višekratnu upotrebu. Clone box tacna sa kanalima za odvod viška vode Sadrži kanale za odvod viška vode prilikom zalivananja kako saksije ne bi plivale u vodi. Clone box dno nije izbušeno tako da može i dase koristi za potapanje saksija prilikom podnog zalivanja. Specifikacije Dimenzije korita: 54 x 27cm Visina korita: 6cm Materijal: Pastika Zemlja porekla: Kina Pogledajte i ostale proizvode iz kategorije Kiljanje i rasad, a ukoliko Vas zanima možete i pročitati Kada je najbolje vreme za prihranu tek proklijalih biljaka?

Knjiga je potpuno NOVA. Autor: Dragoslav Andrić Oblast: Klasici Izdavač: Prometej Novi Sad ćirilica, 21cm, tvrdi povez, 456 str. U prvo vreme ako bi na tlu Novoga sveta slučajno posegnuo za pismenošću crni rob otkriven na delu obično je plaćao prstima koji bi mu zato bili odsečeni. Ipak priređivač pokazuje da su uprkos teškom položaju američki crnci i te kako pisali poeziju. Od narodne poezije do savremenih autora. Temeljno komentarisano izdanje sa crtežima Džordža Forda.

Prodaje se biljka sa slike.

ANTOLOGIJA HISPANOAMERIČKE POEZIJE IZDAVAČ: RAD GODINA IZDANJA: 1974 BROJ STRANA: 518 POVEZ: TVRD, SA OMOTOM STANJE KNJIGE: OČUVANA

Ptice u kavezu sna - Jezidžić Anton -Toma- i Damjanović Slobodan -Libero- Posveta je od Jezidčića. Mek povez. Format: 13.5x20 cm Broj stranica: 98 Godina izdanja: 1968. S obzirom da rasprodajem biblioteku, svaki vid dogovora je moguć pri kupovini većeg broja knjiga.

Fritz Graßhoff - Die klassische Halunkenpostille Deutscher Taschenbuch Verlag, München, 1967 206 str. meki povez stanje: vrlo dobro Fritz Grasshoff In einer zweiten „Halunkenpostille“, die Graßhoff publizierte und der er den Titel Die klassische Halunkenpostille gab, veröffentlichte er in freier dichterischer Bearbeitung Texte einiger griechischer und römischer Dichter der Antike (z. B. Martial, Catull und Philodemos) über die Nöte und Freuden des Mannes auf der Straße und die Torheiten der Reichen. Mit Bildern von Fritz Grasshoff Zwei Dutzend alte griechische und römische Dichter übersetzt, entstaubt und umgehost, dazu Der neue Salomo tags: alte Anakreontisch Angst armen beide besser besten bleibt Buch Catull Dame denken Dichter drei dritte eigenen einmal Ende Epigramme Erde erst Fall Feuer Frage Freund ganze Gedichte gehen gehört geht Geld genug gern gibt ging gleich Glück Gold Gott Grab griechischer große Hand hast Herren heute Himmel HIPPONAX hoch Holz Horaz hören Hund Jahre Jahrhundert jetzt jungen Juvenal kleinen kommen kommt könnte Kopf Krieg kurz Kyllene lachen Land lange laß lassen läßt Leben lebte Leonidas von Tarent letzte Leute lichen Liebe Lieder ließ machen macht Mann Marcus Martial Meer meist Menschen möchte muß mußte Nächte Namen nennen neue PREDIGER SALOMO Pythagoras Recht reiche römische sagen schlagen schnell schwer sehen Seite Siehe sieht soll Sonne später stand steht Stelle Stück Stunde tausend Teil Thessalonike Verse viel voll Weiber Wein weiß Welt wenig Werk wieder will willst Wind wissen wollte zwei

Šarl Bodler CVEĆE ZLA prevod, predgovor, beleške: Nikola Bertolino ilustracije: Šarl Bodler BIGZ, Beograd, 1982 tvrde korice, prošiveno, ilustrovano, 390 str. Unutrašnjost odlična, korice vrlo dobre, zaštitni omot dobar. Ima potpis i datum na unutrašnjoj strani prednjih korica.

Izdavač Prometej Tvrdi povez 105 stranica N1

pečat 67, 190

Pesme - Raša Livada Izdavač: Prosveta - Beograd Pesme u izboru Borislava Radovića ostvaruju dva cilja. Potvrđuju mišljenje i stav onih koji su upoznati s Livadinim sada već udaljenim pesničkim radom, ali pretenduju da izborom najkvalitetnijih njegovih stihova, nekim novim, mladim čitaocima prikažu jednog od savremenika različitog, a njima verovatno apsolutno nepoznatog liričara. Silna jezička energija Raša Livada: „Pesme” Od objavljivanja prve pesničke knjige Raše Livade „Poprskan znojem kazaljki” (1969), do pri kraju prošle godne objavljeneog izbora pod uopštenim naslovom „Pesme”, protekle su tri i po decenije. I to kakve tri i po decenije! Bile su to decenije silovotih promena, lomova, preokreta pa, u srećnim i retkim okolnostima, postepenih i poželjinh preobražaja. Menjalo se u svetu, menjalo se u ljudima a mutilo u svetu smrkavalo je u dušama. Kad prođu takva vremena postavlja se sasvim normalno i logično pitanje ne šta se i koliko promenilo već je li išta preostalo. Odista, šta je preostalo od svega što se činilo nepropadivim? U sudarima, ništenjima i razdešavanjima ne razdešava se samo materijalno već i duhovno. Ono najviše i najočiglednije strada. Ili se, nekim čudom, ono najviše odupre? U takvom slučaju posle takvih vremena vrše se rekapitulacije i temeljna preispitivanja. Tako je i sa duhovnim tvorevinama. Život u karantinu Nije neobično i neočekivano da jedan pesnik koji se nije nametao obimom i brojnošću knjiga već karakterističnim načinom pevanja i sam preispita ono što je stvorio te da napravi neku vrstu prevrednovanja. Raša Livada je od svoje prve pesničke knjige do izbora iz prethodnih objavljivao retko ali su njegove knjige uvek imale i znatnog i značajanog odjeka. Sada je njegov pesnički sadrug Borislav Radović napravio izbor iz tri Livadine knjige: „Poprskan znojem kazaljki” (1969), „Atlantida” (1972), i „Karantin” (1977). Izbor koji je starim i novim čitaocima Livadine poezije ponudio Radović dat je hronološki, pa je na osnovu njega moguće pratiti ili konstatovati doslednost u Livadinom pevanju protegnutom na više od tri decenije. Šta današnjem ali i onom davnašnjem čitaocu, onom koji je, makar i sa kolegijalnom radoznalošću ili čitalačkom posvećenošću pratio pesništvo Raše Livade, kazuje ovaj i ovakav izbor? Pre svega kazuje da se promenilo mnogo toga ali se nije izmenio onaj osnovni utisak koji je Livadina pesma nametala još od samih početaka. Neobičnost, svežina, silna jezička energija, smelost u oblikovanom postupku i nekonvencinalnost u građenju pesme su samo neke lako uočljive i nesporne karakteristike ovog pevanja. Ali i vrline njegove. No, srećom nisu i jedine. Ono neuhvatljivo i neobjašnjivo jeste poezija. Novo čitanje Livadene poezije pokazuje da je ona, kolokvijalno kazano, izdržala probu vremena te da je i onda kad pesnik uvodi kolokvijalni govor (a on to uvek radi namerno da karakterističan i netipičan ambijent naslika življe ) obznanjivala neprolazne vrednosti. Mućenje pogleda Livada nije (ma koliko se pisalo i ma kako se na tome insistiralo) pesnik van vremena i prostora. Da jeste onda bi ovo pevanje ostalo u domenu eksperimenta a za to bi, vremenom, prestalo zanimanje. Ono, srećom, nije prestalo. Vredi ukazati još jednom ne samo na neobičnost postupka, osobenu tematiku, neobičnu ritmiku i metriku već i na osoben temperament pesnički kome je sve ostalo podređeno i saobraženo. Iz kog, uostalom, sve ovo proističe. Ako je poezija u onom neobjašnjivom i neuhvatljivom, onom što izvire iz same prirode onda je Livada, po meri svoga nemalog dara, našao u jeziku svoju melodiju i primeren mu tip kazivanja. Pesnik kod kojeg su prepoznavali kritički govor, nove moderne ritmove, depoetizaciju i desakaralizaciju, mnogo je više od toga. Metafora karantina ili sudbinsko određenje atlantide nisu tek tako potrošeni u jednom pevanju, njih je u širokoj asocijaciji i slobodnijoj interpretaciji moguće proširiti na opšteljudski udes. Ne protiče li mnogo toga u karantinu i sa obeležjima potonulih gradova? Ako nije sveobuhvatna (čak i kad je ostvarena kao mikro celina) poezija gubi smisao. Livada je je to razumeo pa kaže: „da predugačka priviđenja zamute pogled”. Pogled ovih pesničkih očiju je, srećom, jasan i bistar i kad nije vedar, govor odrešit i smeo i kad nije viskoparan i toržestven. Dragomir Brajković 19.11.06 Danas Ponovni izlazak iz karantina Pesme, Raša Livada Jedno od najprijatnijih iznenađenja na minulom Sajmu knjiga bila je pojava Prosvetine biblioteke savremene književnosti, gde je u okviru tri kolekcije (proza, poezija, esej) objavljeno čak deset odličnih naslova, što domaćih, što stranih pisaca. Recimo: Bore Ćosića, Ivane Dimić, Milana Đorđevića, Ibrahima Hadžića, Bogdana A. Popovića, ali i Eve Lipske i Vislave Šimborske! Da je takvih deset knjiga objavio neko od izdavača medijskih miljenika ne bismo mogli da živimo od pohvala, a pošto je reč o slavnoj Prosveti, koja pokušava da se izvuče iz velike krize, suočavamo se s tipičnom našom gluvom tišinčinom samozvanih moralnih arbitara. U kolekciji poezije prva knjiga donosi izbor iz poezije Raše Livade koji je načinio pesnik Borislav Radović. Taj izbor hronološki sledi krajnje neobičnu karijeru ovog pesnika, ređajući pesme iz njegove tri pesničke knjige: Poprskan znojem kazaljki, Atlantida i Karantin. Ono što je ekstremno neobično jeste činjenica da je Livada prvenac objavio 1969. godine, s tek navršenih dvadesetak godina, Atlantidu tri godine kasnije, da bi s Karantinom 1977. godine, rekao bih neočekivano za svakoga ko je pročitao tu odličnu, vanserijsku knjigu, napustio poeziju, ili bar njeno objavljivanje u periodici i po knjigama. Dan po dan i tako prođe trideset godina... Livadine pesme iz Karantina, naravno, pojavljivale su se u antologijama i izborima, prevođene su na strane jezike, a on sam je pokretao časopise (čuveno i nezaobilazno Pismo) i edicije, radio svetske antologije lirike, učestvovao u književnom i društvenom životu... Ali! Pesme u izboru Borislava Radovića ostvaruju dva cilja. Potvrđuju mišljenje i stav onih koji su upoznati s Livadinim sada već udaljenim pesničkim radom, ali pretenduju da izborom najkvalitetnijih njegovih stihova, nekim novim, mladim čitaocima prikažu jednog od savremenika različitog, a njima verovatno apsolutno nepoznatog liričara. U mojem čitanju, a ja pripadam, nažalost, onoj prvoj starosnoj grupi, knjiga Poprskan znojem kazaljki protiče u drznovitom traganju vrlo mladog pesnika za vlastitim glasom i novim modernim ritmovima, odnosno traganju za drugačijim pesničkim govorom. Posezanje za depoetizujućim registrima jezika, pre svega u cilju lirske depatetizacije, jedna je od centralnih osobina Livadine prve knjige. (Onima koji se prisećaju kako je tada globalno izgledala srpska poezija jasan je nezaobilazni pesnikov modernistički ulog.) Posle trideset godina osećaj novuma je, naravno i međutim, gotovo nestao, a preostalo je i dalje vidno traganje za slobodnijim ritmovima. Mnogo je nejasniji status Atlantide. I u toj mladalačkoj knjizi pesnik je insistirao na formalnom radu u stihu, na drugačijosti, počev od vizuelnog izgleda i ritmičke organizacije, ali je tema globalnog aluzivnog posezanja za antičkim temama i simbolima, kao sredstvima oštrog satiričkog govora o utopijskoj ideologiji, bar ovom čitaocu ostala smisaono nejasna i vrednosno neizvesna. I izbor Borislava Radovića iz Karantina (s dve u njegovo tkivo ubačene pesme iz međuvremena!) potvrđuje krucijalnost te zbirke za Rašu Livadu i opstanak njegovog imena u korpusu srpske poezije druge polovine 20. veka. Zemun kao mitsko mesto ovog pesništva, njegovi (istorijski) toposi (Kapetanija, Sinagoga, Milenijumska kula...), sraz sa modernim životom i duhom (novog) doba, dijalog s istorijom filozofije i istorijom pesništva uopšte, mozaički prosede ove poezije čiji grafizam prati više upletenih glasova - neke su od dominantnih osobina ove odlične knjige. U nekim pesmama i delovima nekih drugih pesama Raša Livada pruža očaravajuće i zagonetne stihove u kojima se teme jevrejstva, žrtve, erosa, ludila... obrađuju iz pozicije žustrog, tvrdog ironičnog verizma. Mislim prevashodno na pesme Kapetanija, Siledžija, Majka, Književnik, Slepac, Sveštenik, Ratno ostrvo, Čistilište... I poentni (in)direktni saveti ovih pesama, i njihove ideje koje se kolebaju između aforističkih iskaza i tamnih, apokaliptičnih slika, kao i znani i anonimni likovi, koliko i tajanstvene atmosfere - sve to gradi u Karantinu, i danas, kao i pre trideset hitro minulih godina, neodoljiv utisak - i za starije i za mlađe čitaoce, one koji će ovu knjigu čitati bez betonirajućih predrasuda, kakve su odnedavno `in` u čaršijskom delu Beograda. Svoje tri davnašnje pesničke knjige Raša Livada je objavio u Prosveti, stoga je pojava Pesama u novoj ediciji prirodan odgovor pesnika, ali i njegovog izdavača. Vasa Pavković 2006; ćirilica; 21 cm; 140 str.; 86-07-01684-9;

Милан Ракић био је српски књижевник, песник и дипломата MATICA SRPSKA odlično očuvana kao nova ROOM.4

Autor - osoba Amelin, Maksim Alʹbertovič, 1970- = Amelin, Maksim Alьbertovič, 1970- Naslov Potčinjena reč / Maksim Ameljin ; izbor, prevod s ruskog i beleške Žarko Milenić Jedinstveni naslov Gnutaя rečь. srpski jezik Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 2021 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Akademska knjiga, 2021 ([Subotica : 1909. Minerva]) Fizički opis 167 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Milenić, Žarko, 1961- = Milenić, Žarko, 1961- Skvorcov, Artem, 1975- = Skvorcov, Artem, 1975- Zbirka ǂBiblioteka ǂMozaik (karton sa omotom) Napomene Prevod dela: Gnutaя rečь / Maksim Alьbertovič Amelin Tiraž 1.000 Str. 145-161: Radovi i dani Maksima Ameljina / Artem Skvorcov Beleška o autoru: str. 163-164 Napomene i objašnjenja u beleškama uz tekst Na koricama i omotu beleška o delu. Predmetne odrednice Ameljin, Maksim Albertovič, 1970- „Ameljin ne samo da blista erudicijom i svojim izvanrednim versifikacijskim darom, već voli antiku i ruski 18. vek svim nitima duše. Upravo stoga, ili možda i ne zbog toga, u njegovoj poeziji neprestano provejavaju najbizarnija iskustva.“ – Ana Kuznjecova „’Arhaici i inovatori’ poznato je delo Jurija Tinjanova. Na temelju te formule i parafrazirajući je, Maksima Ameljina možemo da nazovemo najsjajnijim arhaističkim inovatorom u njegovoj generaciji. Kroz crticu, kroz spojnu crticu.“ – Tatjana Bek „Umesto jezičke nemoći, on predlaže lingvističku gozbu, umesto bezobličja – strogu i složenu strukturu, umesto javnog prebiranja ubogih ličnih kompleksa – razumljivu raspravu o vitalnim pitanjima. Sticajem okolnosti, Ameljin često mora da odgovara tradiciji ne samo za sebe već i za one koji iz različitih razloga, svesno ili nesvesno, takvu odgovornost izbegavaju.“ – Artem Skvorcov Maksim Albertovič Ameljin rođen je 7. januara 1970. godine u Kursku. Diplomirao je na Fakultetu za književnost „Maksim Gorki“ 1994. godine. Od 1995. do 2007. bio je komercijalni direktor i glavni direktor izdavačkog preduzeća „Symposium“ u Moskvi. Od 2008. godine je glavni urednik u izdavačkom preduzeću OGI u Moskvi. Objavio je zbirke pesama „Hladne ode“ (Holodnie odы, Moskva, 1996), „Dubia“ (Sankt Peterburg, 1999), „Gorgonin konj“ (Konь Gorgonы, Moskva, 2003), knjigu sabranih dela „Potčinjena reč“ (Gnutaя rečь, Moskva, 2011) i poemu „Vesela nauka“ (Veselaя nauka, Moskva, 2018). Osim poezije piše književne kritike i eseje. Priredio je knjige izbranih dela ruskih pesnika: grofa D. I. Hvostova (1997), A. E. Izmajlova (2009), S. E. Neljdihena (2013), V. P. Petrova (2016), A. P. Sumarokova (2017), sabrane pesme A. P. Bunjine (2016), O. E. Mandeljštama (2017); knjige pesama „O miševima“ V. F. Hodaseviča (2015), A. P. Sumarokova (2017), antologiju savremene ruske poezije za kineskog izdavača „Narodna književnost“ (2006), antologije „Najbolje pesme 2010. godine“ (2012), „Antologiju nove gruzinske poezije“ (2014). Priredio je antologiju savremene poezije naroda Ruske Federacije na 57 nacionalnih jezika (2017). Laureat je nagrade „Antibooker“ (1998), nagrade časopisa „Novый mir“ (1998, 2015), pesničke nagrade „Anthologia“ (2004), nagrade „Moskovskiй sčet“ (velika nagrada 2004, specijalna 2012), „Znamя“ (2010), Bunjinove (2012), Solženjicinove (2013), nagrade „Poet“ (2017), nagrade „Master“ za prevod (2010), a pobednik je Nacionalnog konkursa „Knjiga godine“ u nominaciji „Poezija godine“ (2004 i 2011). Poznata kritičarka Tatjana Bek nazvala je Ameljina „arhaistom-novatorom“. Značajan uticaj na Ameljina ima antička klasika. On sam prevodi sa starogrčkog i latinskog jezika. Preveo i priredio knjige Katulovih pesama, Pindara i drugih antičkih klasika. Takođe prevodi sa italijanskog jezika. Pesme Maksima Ameljina uvršćene su u „Antologiju savremene ruske poezije“ (Peking, 2006), „Antologiju ruske lirike“ (Beograd, 2007) i druge. Knjige pesama izašle su mu na kineskom, engleskom, nemačkom, katalonskom, gruzinskom, jermenskom i bosanskom jeziku. Pojedini ciklusi objavljeni su mu i na nizu drugih jezika. Ameljin je učestvovao na književnim smotrama u Kini, Kubi, Nemačkoj, Gruziji, Jermeniji, Hrvatskoj i dr. MG37

Crasula ovata, sukulent.... Japansko drvo novca.... Ima puno info na netu, ali vi kupukete jednu mladu ,manju, zdravu i oziljenu biljku visine 27cm sa posudom posuda visine 15 cm Isporucuje se sa ovom dekorativnom posudom u kojoj je posadjena... Jednostavno, ovo morate imati u Vasem domu , zbog svog pozitivnog dejstva na vas i ukucane... Feng Shui kaze : hocete novac - crasula je prvi korak...

MORUS ALBA SADNICE BELOG DUDA VISINE 60 -130 CM

SEME KANE

Kupujete veliku biljku sa slike

Brekinja - prirodni insulin! Sadnice dolaze zasadjene u crnim folijalnim kesama. Listopadno je drvo i jako retka voćna vrsta. Plodovi su jestvi, a lekoviti su kako plodovi tako i kora. Možda je neko od Vas i čuo za čaj od brekinje koji je dosta cenjen posebno kod dijabetičara. Samo drvo ove voćne vrste je dosta poštovano u proizvodnji raznih predmeta i instrumenata zbog svojih odličnih osobina. Cveta u maju i junu u zavisnosti od klime, a cvetovi su medonosni. Plodovu su zreli u septembru i oktobru, a smedje su boje. Ukus je još lepši kada prodju prvi mrazevi pa plodovi postanu još sladji, mada sve opet zavisi od ličnog ukusa pojedinca. U isharni se plod može konzumirati svež, a takodje su odlični u vidu kompota, ali i pekmeza. Takodje se i od ove neverovatne voćkice praviti i ra kija. Kao što smo napomenuli ovo je danas jako retka voćna vrsta, a nažalost, čovek je svojim nemarom umnogome uticao na to. U prošlosti su se plodovi koristili kao lek za dizenteriju i retku stolicu. Isto tako su se koristili za hemoroide, reumatizam i povišen šećer kao i za skorbut. Plodovi brekinje sadrže vitamin C, tanine, pektine, jabučnu kiselinu, sorbitol, šećere. Čaj od brekinja se pravi od kore drveta. U narodnoj medicini čaj od kore brekinja se smatra za prirodni insulin! Takodje smo saznali da pojedini ljudi ovaj čaj koriste za izbacivanje peska i kamena iz bu brega.

Biljka koja jako zavredjuje pažnju, a koja kod nas nažalost izumire jer je ima sve manje i manje, a nekada izuzetno cenjenja, pogotovo za vreme naših prabaka i pradeka, kada ju je maltene svaka kuća imala. Sadnice dolaze zasadjene u crnim folijalnim kesama. Oskoruša je vrsta divlje kruške. Izuzetno je lekovita, poseduje vitamin C i karotin u izobilju. Veoma je dobra za imunitet, srce, probavu, malokrvnost, a pogoduje i šećerašima, reguliše rad žuči, pročišćava jetru, unapredjuje krvnoj slici. Veruje se da pomaže, nervnom sistemu, pamćenju i boljoj koncentrciji. Izuzetna je za imunitet pa jača ceo organizam.

07079 Kvalitetan držač za baštensko crevo poznatog češkog proizvodjača baštenske opreme. Proizvodjač: Rosa Češka

KVALITETNA I DOBRO OZILJENA BILJKA

Brahmi Amla ulje je drevna ajurvedska formula za negu kose. Ulje se koristi za ishranu kose. Ono podstiče njen rast, poboljšava kvalitet kose, sprečava preranu pojavu sedih, vraća boju sedim vlasima i deluje u borbi protiv bakterija i gljivica. Poboljšava kapilarnu cirkulaciju u koži i tako sprečava nastajanje štetnih materija. Uklanja izumrle ćelije na skalpu (perut). Hrani i jača koren kose. Sprečava opadanje. Pospešuje rast kose. Vraća kosi prirodnu boju i sjaj. Daje kosi gustinu i elastičnost. Sprečava i smanjuje gubitak boje (sede vlasi). Sprečava pucanje na krajevima kose. Bar dva puta nedeljno utrljavajte dovoljno ulja u kožu glave. Masirajte oko 5 minuta,možete da isperete posle pola sata, a ako vam ne smeta, ostavite duze ili tokom dana.

Neem ulje macerat lista neema u hladno cedjenom suncokretovom ulju. Nim ulje poseduje antivirusna, antibakterijska i antigljivična svojstava. Koristi se kod raznih kožnih problema kao što su akne, ekcemi, čirevi, gljivice, alergije, svrab i psorijaza, ubrzava zarastanje manjih posekotina, opekotina, rana i modrica. Nim uljem se mogu tretirati gljivice na noktima, pucanje i ljuštenje noktiju. U nezi lica nim ulje postiže odličan efekat u hidrataciji suve kože, jer koži daje neophodnu vlažnost i elastičnost. Od koristi je kod iritacije kože, svraba, crvenila, manjih ožiljaka i pigmentacije na koži. Zbog svog antibakterijskog svojstva podjednako prija i masnoj koži jer čisti toksine iz pora i time sprečava širenje akni i bubuljica.

Proizvod je namenjen za spoljnu upotrebu na koži bez vestackih sastojaka. Leto pored lepog vremena sa sobom donosi i neprijatne ubode komaraca. Iako su oni samo po sebi iritantni, u ovom periodu zaštita protiv komaraca je posebno bitna, jer stručnjaci upozoravaju da upravo putem njih može doći do širenja zaraza. Prirodni sprej protiv komaraca i drugih insekata je efikasan u borbi protiv insekata bez stetnih uticaja cak i za malu decu. Sprej isprskati na sve delove tela koje želite da zaštitite , zatim ravnomerno namazati. Sastav:Pelin, žalfija, ruzmarin, lavanda, nana, bosiljak, jabukovo sirće

Liber Beograd 2004g. 153str. Vilijem Blejk

Gavez sadrži hormon auksin, koji sa lakoćom stvara novo tkivo, pa stoga rana brzo zaraste, a alantoin kao glavni aktivni sastojak korena, pospešuje granulaciju i regeneraciju tkiva Koristi se kod preloma (pa i zagnojenih) kosti, kod izraslina na kostima, rukama i nogama, kod proširenih vena, vena koje su otvorene, bolova u vratu, bolova usled amputacije udova, pa čak i kod proređenog koštanog tkiva, bolova u rukama i nogama nakon lomova i skidanja gipsa, bolova u donjem delu kičme i oštećenja pršljenova, bolova u ramenima, laktu i kolenima, problema zbog osteoporoze, raznih bradavičastih i ostalih izraslina, trnjenja nogu od tabana do kuka, hemoroida, reumatskog zadebljanja mišića, otvrdllina od gihta, kostobolje i poremećaja cirkulacije. Sve vrste povreda, uboda, modrica, rana, kao i zgrušavanje krvi, leči tinktura napravljena od korena gaveza. Gavez je nezamenjiv kod upale tetiva, artritisa (upala zglobova), distorzije (iščašenje, uganuće), kontuzija (naboj, nagnječenje), hematoma (krvni podlivi), tromboflebitisa (upale vena) i drugog. Tinktura od gaveza zauzima počasno mesto i u kozmetici lica i ruku. Odlika ove tinkture je da obnavlja i preporađa opuštenu i naboranu kožu, naročito bore oko očiju. Nakon duže upotrebe tinkture koža lica i ruku se sasvim regeneriše. Za spoljašnju upotrebu protiv gihta nema boljeg leka od tinkture gaveza, koja se kod teškog gihta lagano utrljava. Ovom tinkturom mazati obolelo mesto 2-3 puta dnevno. Homeopate tvrde da ne postoji osoba kojoj nije ova tinktura pomogla! Tinktura je isključivo za spoljašnju upotrebu!