Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-25 od 869 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Aktivni filteri
⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️ Tvrd povez - 607 strana - dvojezicno - hrvatsko - ruski jezik MOSKVA 2014 Korice savidljivim znacima koriscenja Unutrasnjost dobro ocuvana - bez pisanja i podvlacenja V 3 KK ⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️⭐️❤️❤️
Knjiga je dobro očuvana. ,,ПЕТРОВИЋ Његош, Петар II Луча микрокозма: критичко издање; текстологија / Петар II Петровић Његош; редакција и коментар Радмило Маројевић. — Подгорица: ЦИД, 2016 (Бирограф — Београд). — 1042 стр.; 24 см. — (Библиотека Посебна издања / ЦИД, Подгорица) Тираж 500. — Предговор / Радмило Маројевић: стр. 5–18. — Библиографија: стр. 1021–1036. — Садржи и репринт првог издања Луче микрокозма.``
Autor - osoba Despotov, Vojislav, 1950-2000 = Despotov, Vojislav, 1950-2000 Naslov Sabrane pesme / Vojislav Despotov ; priređivanje i pogovor Gojko Božović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 2002 Izdavanje i proizvodnja Zrenjanin : Gradska narodna biblioteka `Žarko Zrenjanin, 2002 (Sopot : Prizma) Fizički opis 523 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Božović, Gojko, 1972- = Božović, Gojko, 1972- Zbirka ǂBiblioteka ǂIzabrana dela Vojislava Despotova ; ǂknj. ǂ1 (karton) Napomene Tiraž 500 O ovom izdanju: str. 479-483 Kosi jezik Vojislava Despotova: str. 485-510. Predmetne odrednice Despotov, Vojislav, 1950-2000 Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost, neoavangarda, vojvođanska avangarda, čekić tautologije... MG125
Originalno nemačko izdanje Kao na slikama Sama knjiga lepo očuvana ali neke pesme su proučavane i praćene su obeležavanjem grafitnom olovkom Tvrd povez Oko omotača folija koja se može oljuštiti Suhrkamp Verlag, Frankfurt am Main, 1971 Paul Celan (* 23. studenog 1920. Černovci, tada Rumunjska, sada Ukrajina; † 20. travnja 1970 Pariz; bio je pjesnik, prevoditelj i esejist njemačkog jezičnog izraza. Paul Celan Rođen je kao Paul Ančel (Antschel ili Ancel) u obitelji njemačkih židova cionista. Biografija Uredi Godine 1938. upisuje studij medicine u Toursu (Francuska), ali ga ubrzo napušta. Već sljedeće godine vraća se u rodno mjesto (koje će 1940. biti priključeno SSSR-u) i upisuje studij rumanistike. Po ulasku nemačkih trupa u grad 1941. odveden je na prisilni rad na izgradnji puteva. Godinu dana kasnije njegovi su roditelji transportirani u radni logor Mihailovka. Otac mu umire od tifusa, a smrt majke – ubijena pucnjem u zatiljak, biti će kasnije centralni motiv u njegovoj poeziji. Sam Celan biva također zatočenik radnog logora sve do 1943. U oslobođene Černovce, nakon bijega iz logora, vratiti će se 1944. Nakon kratkog studija anglistike, zapošljava se 1945. kao lektor i prevoditelj u jednom izdavačkom poduzeću u Bukureštu. Za to vrijeme stupa u kontakt sa Rosom Ausländer i objavljuje prve pjesme u časopisu `Agora`. Istovremeno bavi se prevođenjem Kafke. Godine 1947. napušta staljinizmom pritisnutu Rumunjsku i nakon kratkog boravka u Beču 1948. (poznanstvo sa Ingeborg Bachmann) konačno se nastanjuje u Parizu. Od tada pjesme piše isključivo na njemačkom jeziku. Studira germanistiku i lingvistiku i nakon toga radi na École Normale Supérieure kao lektor njemačkog jezika. Prevodi nemačke, ruske i engleske pesnike: Rimbauda, Bloka, Mandeljštama, Jesenjina, Shakespearea i mnoge druge pjesnike na njemački jezik. U jesen 1969. putuje u Izrael. 20. travnja 1970. završava život samoubojstvom u Parizu, skokom u parisku reku Seinu. Nagrađen je za to književnom nagradom grada Bremena 1958., a 1960. Büchnerovom nagradom i 1964. Velikom nagradom za umjetnost Sjeverne Rajne-Vestfalije. Poetika Uredi Osobito se bavio pitanjima jezika. Pokušao je izvan jezičnih konvencija iznova imenovati neizrecivo, nastup šutnje u jeziku, dopirući do krajnjih granica izrecivog. Svoju prvu knjigu objavio je 1948., dakle u doba u kojemu je utjecaj Rainer Maria Rilkea još trajao, a druga slava Gottfrieda Benna ponovno započinjala, pa ta dva velikana omeđuju otprilike iz daljine Celanov put. Književni rad započinje prijevodima Rilkea i, nešto kasnije, prijevodima srednjovjekovne poezije na rumunjski. Osnovna je Celanova figura paradoks. U svoje pjesništvom uveo je »proturiječ« (Gegenwort) kao pravu riječ apsurda. U njega su vrlo često riječi suprotne po smislu a slažu se prema zvukovnim asocijacijama. Pjesme su mu slike u koje kao da se uvukla vječnost, dakle statične su, obraćaju se i ne pripovijedaju već kazuju, ili bolje: pokazuju. Pjesništvo je to s vrlo malo glagola, a i ono malo njih izgubilo je svoja vremenska obilježja te stoji u infinitivnim oblicima, bilježeći samo neodređenu protežnost. Pjesme su uglavnom pisane u trećem licu. U svojim kasnim pjesmama izrezuje sliku po njezinim obrisima te nam kroz tako nastalu rupu u našem zatvorenom svijetu pokazuje, ili barem daje naslutiti, nešto od beskrajnih i vječnih prostora. Djela Uredi Der Sand aus den Urnen (Pijesak iz urna), 1948. Mohn und Gedächtnis (Mak i pamćenje), 1952. Von Schwelle zu Schwelle (Od praga do praga), 1955. Sprachgitter (Rešetka jezika), 1959. Die Niemandsrose (Ničija ruža), 1963. Atemwende (Predah), 1963. Fadensonnen (Bablja sunca), 1968. Lichtzwang (Prisila svjetla), 1970. Schneepaart (Snježna dionica), 1971. Paul Celan na srpskohrvatskom jeziku Uredi Poezija, Sarajevo, `Veselin Masleša`, 1989; prevela Truda Stamać Snježna dionica, Zagreb, Sveučilišna naklada Liber, 1978 ; izabrala i prevela Truda Stamać
Knjiga je potpuno nova, ali ima posvetu na prvoj strani. 500 pesnika: Sapfo, Anakreont, Platon, Katul, Tibul, Ovidije, Petrarka, Vijon, Makijaveli, Gete, Šiler, Helderlin, Novalis, Šeli, Puškin, Igo, Malarme, Verlen, Rembo, Jejts, Kavafi, Dučić, Adi, Apoliner, Sandrar, Breht. .. Slike u boji (268), Ćirilica, Šiven povez, Omot, 283 str Zbirka ljubavne lirike. Pored bogatih ilustracija, antologija sadrži i popis pesnika, kao i kratko slovo o pesnicima. Za sve informacije stojim na raspolaganju.
Lepota muža pesnički esej u 29 plesova tanga En Karson (autor) Izdavač: Kulturni centar Novog Sada En Karson (Anne Carson, 1950), kanadska pesnikinja, esejista i prevodilac. Dugo je živela u Montrealu, gde je predavala na Univerzitetu Mekgil, a kasnije je predavala klasičnu i komparativnu književnost na Univerzitetu u Mičigenu i Univerzitetu u N?ujorku. Objavila je osamnaest knjiga u kojima se mešaju elementi poezije, esejistike, proze, kritike, prevoda, dramskih dijaloga, fikcije i publicistike, a između ostalih: Eros the Bittersweet (1986), Glass, Irony, and God (1992), Short Talks (1992), Plainwater (1995), Autobiography of Red: A Novel in Verse (1998), Economy of the Unlost: Reading Simonides of Ceos with Paul Celan (1999), Men in the Off Hours (2001), The Beauty of the Husband (2002), If Not, Winter: Fragments of Sappho (2002), Wonderwater (2004), Decreation: Poetry, Essays, Opera (2005), NOX (2010), Antigonick (2012), Red Doc> (2013) i The Albertine Workout (2014). Dobitnica je više prestižnih nagrada, a prva je žena kojoj je dodel?eno jedno od najznačajnijih pesničkih priznanja za poeziju pisanu na engleskom jeziku, Nagrada „T. S. Eliot” (2001), za knjigu Lepota muža. 2015; Broširani povez; latinica; 22 cm; 159 str.; ;
izbrane pesme Desanke Maksimović sa posvetom iz 1967 godine. izdavač:Prosveta Beograd strana:294 pismo:ćirilica dimenzije:17x12cm knjiga je objavljena 1967 ali je posveta napisana 23.januara 1969 god u Beogradu. u odličnom je stanju Troškove poštarine snosi kupac
Miloš Crnjanski: `Pesme i komentari` na kineskom jeziku Prevodilac: Sijaolei Đin Izdavač: Filološki fakultet Unverziteta u Beogradu Knjiga je deo projekta `Srpska kulturna baština i civilizacije na Putu svile` koji je podžalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije Tvrdi povez, 205 strana, 24cm
Kao na slikama Retko Szerző Domonkos István Kiadás éve és helye 1976 Újvidék MűfajGyermekvers KiadóForum Könyvkiadó Intézet Ilustrovano Tessék engem megdicsérni Ištvan Domonkoš (István Domonkos) rođen je u Zmajevu 1940. Studirao je u Subotici i Novom Sadu, radio kao jazz muzičar, bio pripadnik kruga oko Új Symposiona. Od sedamdesetih godina živi u Švedskoj. Jedan je od najzanimljivijih mađarskih pjesnika svoje generacije, prevođen, nagrađivan. „Rastrgajte me” čeka svoju premijeru U pozorištu „Kostolanji Deže” završena je još jedna predstava, ali će njena premijera po svemu sudeći morati da sačeka stišavanje epidemije. Rediteljka Kinga Mezei rad na tekstu Ištvana Domonkoša koji je osnov za predstavu „Rastrgajte me” počela je tokom vanrednog stanja. – Plan je bio da sa probama krenemo u martu u pozorištu „Kostolanji” ali zbog vanrednog stanja to nije bilo moguće. Zbog toga smo odlučili da počnemo onlajn probe. U tom periodu uglavnom smo mogli da se bavimo tekstom, analizom likova i scena. Glumci su dobijali različite zadatke koje su rešavali u pisanoj formi, ili su pripremali kratke filmove na određenu temu. Onlajn probe su tekle sasvim dobro, ali moram da dodam, da je za pozorišno stvaralaštvo osnovni uslov da učesnici budu skupa u jednom prostoru. Za nastanak produktivne stvaralačke zajednice neizostavan je lični, živi kontakt – kaže Kinga Mezei, rediteljka. Tokom rada na predstavi bilo je jasno da ona neće imati lak put do publike, ali rediteljka navodi da ih to nije zaustavilo u nameri da urade premijeru. – Zaista do danas ne znamo kako će se dalje odvijati sudbina predstave. Uradili smo jednu fazu, imali radnu premijeru pred zatvorenim, uskim krugom gledalaca, ali predstava još treba da se završi i voleli bismo da što pre možemo da je pokažemo i publici. U ovoj neizvesnoj situaciji za mene je snažan motiv bio sam književni svet Ištvana Domonkoša. Tokom rada za glumce i reditelje izlazak pred publiku je velika motivacija i mi sada možemo samo da se nadamo da će se susret sa publikom odigrati što pre – objašnjava Kinga Mezei. Predstava „Rastrgajte me” nastala je po romanu Ištvana Domonkoša „Punjena ptica” koji se odvija na plaži u Istri, a obrađuje teme prolaznosti, sezonskog rada, o tome kako je biti stranac. To su motivi koji su prisutni u tekstovima stvaraoca poreklom iz Vojvodine koji je sedamdesetih godina napustio tadašnju Jugoslaviju. Dobrovoljna emigracija obeležila je njegovo stvaralaštvo u kojem preispituje teme odlaska, ostanka, odnosa prema domovini, zbog čega čovek nije zadovoljan svojom situacijom i uvek želi nešto drugo i više. Rediteljka navodi da u trenutku kada su planirali predstavu i počeli analizu teksta, još nije bilo naznaka epidemije, te nisu ni imali nameru da se odnose prema tom problemu. Kinga Mezei objašnjava da se predstava u prvom redu bavi doživljajem sveta gastarbajtera, nostalgijom i osećanjima istrgnutosti iz zajednice i predela u kojem ste rođeni. – Može se zamisliti da se ova osećanja u sadašnjoj situaciji pojačavaju, jer ne možemo da budemo aktivni deo svog društva. Ištvan Domonkoš se u više svojih radova bavi doživljajem života emigranata, i on sam godinama živi u inostranstvu, a danas znamo da nije jedini koji je iz nekog razloga doneo takvu odluku. Odlasci iz Vojvodine svakog dana dostižu sve veće razmere, i sa tim se postavlja pitanje kakva je postala, ili postaje zajednica iz koje na dnevnom nivou odlaze intelektualci kakav je i sam Ištvan Domonkoš – kaže Kinga Mezei. U predstavi igraju Gabor Mesaroš, Boris Kučov, David Buboš, Tamaš Hajdu, Ervin Palfi, Noemi Kemiveš, dok se snimkom uključuje Eta Šivegeš. Muziku je uradio Silard Mezei, scenograf je Peter Ondraček, a kostimograf Erika Janovič. Neoavangarda konceptualna umetnost bosch+bosch slavko matkovic balint sombati katalin ladik oto tolnai dečija književnost punk hungarian avant-garde poetry visual art concrete Mađarska avangarda
ANTOLOGIJA RUSKE POEZIJE 1-2, XVII - XX vek izbor, predgovor i tekstovi o pesnicima Aleksandar Petrov PROSVETA Beograd 1977. tvrd povez sa zaštitnim omotom, 709+627 strana knjige su vrlo dobro očuvane ( zaštitni omot na par mesta malo zacepljen, ima pečat biblioteke, samim tim cena je korigovana ) Ц11
José de J. Nuñez y Dominguez - Cartas Sin Sobre Y Postdatas De Sonetos Imprenta López, Buenos Aires, 1957 84 str. meki povez stanje: vrlo dobro, posveta autora na predlistu. Retrato del autor por Diego Rivera. SIGNED BY THE AUTHOR! José de Jesús Núñez y Domínguez nació en la localidad Papantla, Veracruz el 27 de abril de 1887. Comienza sus estudios primarios en su ciudad natal, después, se trasladó a la Ciudad de México para ingresar a la Escuela Nacional Preparatoria con la intención de cursar la licenciatura en Derecho, pero abandonó la carrera para dedicarse al periodismo al revelar su verdadera vocación. Luis G. Urbina patrocinó las actividades iniciales en el periodismo con colaboraciones en El Mundo Ilustrado, la Revista Moderna y El Imparcial. Su primera obra poética apareció en 1915, con el título de Holocaustos. Después publicó los siguientes libros de poemas: La hora del Ticiano con prólogo de Francisco Villaespesa en [[1917]; Música suave en 1921; El inútil dolor con prólogo de José Juan Tablada en 1923; Espuma de mar en 1936; Poesías selectas en 1937 y Cartas sin sobre y posdatas de sonetos en 1957. Escritores franceses actuales con prólogo de Carlos González Peña, de 1941, Escritoras francesas contemporáneas con prólogos de Jules Romains y Luis Alberto Sánchez de 1945, libro dedicado a José Martí en México 1934 y Los poetas jóvenes de México y otros estudios literarios nacionalistas 1918 son sus trabajos de crítica que han recibido gran connotación dentro y fuera de México. Participa en el nacionalismo literario y artístico de 1917 con su ensayo El rebozo. Se publicó en 1925 una selección de sus crónicas, con prólogo de Luis G. Urbina, bajo el título: Las alas abiertas, aunque gran parte de su labor de cronista literario se encuentra dispersa en diarios y revistas. Cuentos mexicanos y la novela corta La Ojitos salen a la luz en el mismo año. Fue director y redactor de Revista de Revistas durante veinte años; director, miembro fundador y cronista literario de Excélsior en colaboración con Rafael Alducin. De 1940 a 1945 asume la dirección del periódico El Universal Gráfico. En 1944 fue director del Museo Nacional de Arqueología, Historia y Etnografía. Ingresó a la Academia Mexicana de la Lengua, como miembro Correspondiente el 26 de febrero de 1930, designado de número de la silla VIII el 27 de agosto de 1945 leyendo un discurso sobre José Juan Tablada, al que dio respuesta Alfonso Reyes, el 28 de enero de 1946. Fue nombrado miembro de número de la Academia Mexicana de la Historia en 1932, ocupando el sillón III. Fiction, Poesia, Jose de J. Nunez
SV 11 61310) PESME , Manoli Anagnostaki , Smederevo 1997 , Biblioteka Zlatni ključ ; Manolis Anagnostakis je bio grčki pesnik i kritičar na čelu marksističkih i egzistencijalističkih pesničkih pokreta koji su nastali tokom i posle Grčkog građanskog rata kasnih 1940-ih. Anagnostakis je bio lider među svojim savremenicima i uticao je na generaciju pesnika odmah posle njega. mek povez, format 16 x 21 cm , ćirilica, 162 strane, uporedno grčko srpski tekst ,
Retko u ponudi. Veoma dobro očuvano! Autor - osoba Komadina, Miloš, 1955-2004 = Komadina, Miloš, 1955-2004 Naslov Nešto s anđelima : pesme / Miloš Komadina Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1991 (Subotica : Birografika) Fizički opis 66 str. ; 19 cm (broš.) Napomene Tiraž 800. Slika autora i beleška o autoru i delu na presavitku korica. Ono što čitaocu pri prvom susretu sa novom pesničkom knjigom Miloša Komadine najpre pada u oči je činjenica da lirski subjekt u dobrom broju pesama u opise pojedinih prizora sve češće uvodi vremensku komponentu. Ako, pak, posegnemo za vrednosnim komponentama koje Komadina unosi u svoje opise, uočićemo da on najčešće govori iz perspektive koju obeležava osećanje da je mnogo toga minulo, da su najlepši doživljaji i uspomene ostali negde u vremenu kojeg više nema. Doduše, Komadina o vremenu i o proticanju vremena ne govori na način koji je uobičajen u našoj poeziji. A to pre svega znači da se on kloni melanholične intonacije u klasičnom obliku i da više nastoji da nam pokaže nešto drugo – činjenicu da u čovekovom životu postoji jedan trenutak koji se, po svemu, uzdiže iznad drugih i da od časa kad on prođe naš pogled na sve stvari koje nas okružuju mora biti drugačiji. Iskazujući upravo osećanje da je za njega taj trenutak prošao, Komadina je nastojao da svest o tome pretvori u potrebu da se primakne jednom svetu čiji su obrisi nejasni, poželeo je, drugim rečima, da ima „nešto s anđelima“ kao suštinom ovog sveta u kome prebivaju, kako bi jedan naš pesnik rekao, „stvari koje su prošle“, stvari koje su se odmakle od svog materijalnog oblika. Lirski subjekt u pojedinim pesmama zbog toga teži da nam pokaže kako se, sve vreme, kreće po granici između svetova i kako kroz to kretanje dodiruje čas ovostrane a čas onostrane sadržaje. Pritom, naravno, nikako nije nevažna ni okolnost o kojoj je već bilo reči – svest lirskog subjekta da je došao u priliku da oseti promenu koja je zahvatila njegovo biće i da svoj lirski govor pretvori u opis te promene. MILOŠ KOMADINA (Beograd, 10. 8. 1955 – Beograd, 28. 2. 2004) Miloš Komadina je srpski pesnik, rođen 10. avgusta 1955. godine, preminuo posle duge i teške bolesti 28. februara 2004. godine u Beogradu. Studirao je Opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Počeo je ujedno i kao pripovedač i prevodilac, posebno dela Karlosa Kastanede. Miloš je započeo pesničku karijeru veoma rano, objavljujući pesme još kao gimnazijalac. Prva od deset zbirki pesama „Obično jutro“ objavljena je 1978. godine. Radio je i kao urednik za poeziju u časopisima: „Student“, „Vidici“ i „Književne novine“. Takođe, Miloš je bio i jedan od osnivača Srpskog književnog društva. Dobar opis Miloševe ličnosti daje se u člancima Zorice Kojić koja kaže: „...zanosni taj poeta na listovima svojih knjiga i u svakodnevnom životu podjednako, zauvek mladi snevač rastafarijanskih dab snova, obožavalac regea („Steel pulse“), Bulata Okudžave i ribolova, večni mladić i dečak koji je goreo na tinejdžerskim vatrama od istinskog oduševljenja prirodom i svakim njenim elementom, pišući i proslavljajući življenje i mikro i makro svet u njemu i okolo njega svakom česticom svog dobrog, predobrog gradskog bića... Ako se pesnici kroz pisanje trude da se oslobode svog pakla, Miloš Komadina je zauzvrat proizvodio sami raj, čist vazduh i plavo nebo u direktnom susretu za svakog svog prijatelja i čitaoca. Miloš koga su od njegovih prapočetaka svi mnogo radije i prirodnije nazivali „pesničinom“ nego tek prosto pesnikom, već dovoljno dugo je neka vrsta sasvim bespogovornog Volta Vitmena u ovim krajevima, kome – kao što je to bilo i sa samim Vitmenom uostalom! – Umetnici svih vrsta i zanata dolaze na iskreno poklonjenje. No, tamo ne zatičete nikakvu samodovoljnu, nadutu i pompeznu veličinu, nego baš naprotiv živahnog dečaka, sa kojim odmah prelazite na „Ti“ i koji vam sve vreme priča čudesne priče sa same granice života i poetske fantazije što biste ih mogli satima slušati širom otvorenih očiju i usta.“ BIBLIOGRAFIJA Objavio je sledeće knjige poezije: „Obično jutro“, 1978. (Nolit) „Rečnik melanholije“, 1980. (Nolit) „Figure u igri“, 1983. (Nolit) „Etika trave“, 1984. (Prosveta) „Južni krst“, 1987. (Nolit) „Nešto s anđelima“, 1991. (Nolit) „Dan“, 1994. (BIGZ) „Čudo“, 1998. (Narodna knjiga) „Ono“, 2003. (Nezavisna izdanja, Masic) Miloš je takođe objavio i knjigu proznih tekstova i pesama „Vode i vetrovi“ 1994. godine (Zajednica književnika Pančeva) i knjigu priča „Insitut za rak“ 2003. godine (Stubovi kulture) za koju je inače i dobio nagradu „Miloš Crnjanski“. Zbirku pesama „Svilom šivena juta“ su na osnovu pesnikove zaostavštine priredili Gordana Ćirjanić i Milutin Petrović 2005. godine. Kaže se da su imali uspeha u sklapanju knjige: zbirka se drži kao celina i liči na Komadinu. NAGRADE Miloš je dobitnik najuglednijih književnih nagrada, uključujući i nagradu „Vasko Popa“ za sveukupno pesničko delo, nagrade „Milan Rakić“ i „Miloš Crnjanski“ i „Pečat varoši sremskokarlovačke“. Nagrada „Vasko Popa“ 2002. godine dodeljena je za zbirku pesama „Svejedno“ („Rad“, 2001.) za koju se kaže da „potvrđuje negovanu poetiku koju pesnik razvija u osam objavljenih knjiga u vremenskom rasponu od dvadeset godina“. Neki od razloga zašto je zbirka „Svejedno“ osvojila ovu nagradu tiče se i toga što „Komadina podjednako komunicira sa pesmom i čitaocem, negujući asocijaciju i slikovnost i što njegov stih ima svoju meru, izoštren je, ironičan i precizan“. KC (K)
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.