POSVETA AUTORA NA PREDLISTU P-3/P-3

Knjiga je dobro očuvana. ,,`Za tri i po decenije, u petnaest pesničkih knjiga (Prisustva, Smrt u stolici, Ždrelo, Ognjena kokoš, Pogani jezik, Ruglo, Napast, Potukač, Tamne stvari, Neznan...) stekao je Novica Tadić ugledno književno ime i na trenutke uživao glas pesničkog princa svoje generacije. I nove pesme ovog pesnika „oživljavaju“ u ramu savremenog grada. Njihov subjekat i dalje je usamljeni, hipersenzibilni lirski filozof. Ironija smrti i drama života odvijaju se, međutim, u emotivno-religijskoj ravni – u saodnosu između đavola i Boga koji, svaki na svoj način, privlače pesnika. ```

Sabrane pesme Autor: Rastko Petrović Izbor Svetlana Velmar Janković Izdavač: SKZ, Beograd Godina izdanja: 1989. Tvrde korice Pismo Ćirilica Broj strana: 512 str.

Antologija svjetske ljubavne poezije Zagreb 1968g./603 str. Tvrd povez sa omotom,omot ostecen po ivicama,knjiga kao na slici,veoma očuvanba Izbor najlepsih ljubavnih pesama vr140

Gornji Milanovac 2006, tvrd povez, odlično stanje, 24 cm, 196 strana, težina oko 450 gr

Prosveta, 1997. 86 strana. Lepo očuvana.

SABRANE PESME - Pol Valeri Izdavač: NOLIT Beograd Godina izdanja: 1983. Povez: tvrd Broj strana: 316 Pismo: latinica Stanje: dobro

ANDJELKO ANUSIC - COVJEK PJEVA NA RADNOM MJESTU Zapis, 1980 60 str. Meki povez. Vrlo dobro ocuvana knjiga.

Vanda Mikšić MOGLO BI SVE BITI (poezija) Meandar, Zagreb, 2019 meke korice, 120 str. Knjiga deluje nečitano i kao nova, ima samo male tragove rukovanja na ćoškovima korica.

UKLETA PESNIKOVA NOĆNA KNJIGA - Slobodan Marković Izdavač: BIGZ Beograd Godina izdanja: 1972 Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Broj strana: 142 Pismo: ćirilica Stanje: dobro

,,Ilustrovala Ana Grigorjev Čeznem da sedim nemo pored tebe; ali se ne usuđujem, jer bi mi inače srce iskočilo na usta. Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce rečima. Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi to mogla ti učiniti. Čeznem da te ostavim zauvek; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk. Zato ponosito dižem glavu i dolazim veselo u tvoje društvo. Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svež. Najpoznatija zbirka pesama Rabindranata Tagorea Gradinar objavljena je još 1913. godine, i više od veka pleni svojom univerzalnošću i lepotom. Neprolazna vrednost ovih stihova inspirisanih ljubavlju očarava generacije čitalaca koji u njima prepoznaju titraje svojih osećanja. Prvi dobitnik Nobelove nagrade za književnost, koji nije bio Evropljanin, Rabindranat Tagore vrhunskim poetskim izrazom preneo je suštinu indijske duše i tako je upisao u kanon zapadne književnosti. Gradinar, večna riznica osećanja i mudrosti, u ovom izdanju oplemenjen je raskošnim ilustracijama Ane Grigorjev.``

Božidar Timotijević - Dan se rađa , izdanje Prosveta . Rikna lošija, korice pohabane, unutra očuvana Posveta autora

Autor - osoba Masters, Edgar Li, 1868-1950 Naslov Antologija Spun Rivera / Edgar Li Masters ; sa engleskog preveo Vladimir Stojnić Jedinstveni naslov Spoon River anthology. srpski jezik Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Metella ; Sion : Editions Xenia, 2015 (Beograd : Grafo-san) Fizički opis 278 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Stojnić, Vladimir (Metella; broš.) Napomene Prevod dela: Spoon River anthology / Edgar Lee Masters Tiraž 1.000 Str. 7-18: Hronika palanačkog groblja / Vladimir Stojnić O autoru: str. 277-278 Napomene uz tekst. Predmetne odrednice Masters, Edgar Li, 1868-1950 -- `Antologija Spun Rivera` Antologija Spun Rivera je stihovana hronika jedne varošice u Ilinoisu, na američkom Srednjem zapadu, vremenski okvirno smeštena na prelasku iz devetnaestog u dvadeseti vek. Mnogo je distinktivnih stvari koje ovu hroniku odvajaju od uobičajene. Najpre: nju ne saopštava jedan glas, objektivni hroničar koji redom beleži događaje što sačinjavaju istoriju jednog mesta. Naprotiv, hronika je decentralizovana do krajnjih granica, mnoštvo je glasova koji nam se obraćaju, a oni pripadaju samim učesnicima, onima koji su je i stvarali i čija je refleksija neposredna i subjektivno obeležena. Istorija jednog mesta tako postaje naličje istorije kakvu poznajemo kao disciplinu: to više nije celovita priča, narativ ispričan sa nezavisne pozicije, već niz fragmenata koji se prepliću, sudaraju i razilaze u pokušaju da ispričaju detalje iz sopstvenih života. Druga, možda još bitnija činjenica koja narušava koncept hronike je ta što ovi glasovi ne pripadaju živima. Izmeštanje lirskih subjekata u onostrani, zagrobni svet, i to u trenutku dok nam se obraćaju, omogućava im da progovore na nepatvoren način, koji više nije uslovljen ovozemaljskim interesima, strahovima, koristima i inhibicijama. – Vladimir Stojnić Edgar Li Masters (Edgar Lee Masters, 1868–1950), američki pesnik, romansijer, biograf i dramski pisac. Rođen je u Garnetu, Kanzas, gde je njegov otac započeo advokatsku praksu. Živeo je u gradovima Ilinoisa: Pitersburgu, Luistaunu i Čikagu, gde je postao član advokatske komore. Advokaturom se bavio od 1893, a 1911. osnovao je sopstvenu kancelariju, u kojoj će raditi sve do neposredno pred smrt. Od 1923. godine, pa do kraja života, sa manjim prekidima, živeo je u Njujorku. Umro je u negovateljskoj kući u Melrouz Parku, Pensilvanija, a sahranjen je u Pitersburgu. Dva puta se ženio. Imao je troje dece. Iako je objavio pedesetak knjiga najrazličitijih žanrova, upamćen je po knjizi pesama Antologija Spun Rivera (1915, 1916). Nikada nije ponovio uspeh postignut ovom knjigom koja je prevedena na mnoge svetske jezike, i o kojoj su napisane brojne knjige studija. Pesme iz ove knjige zastupljene su u skoro svim antologijama američke poezije koje obuhvataju čitav 20. vek i izučavaju se u okviru obrazovnih programa u Americi. Pre objavljivanja Antologije Spun Rivera Edgar Li Masters je često književne radove štampao pod raznim pseudonimima, smatrajući da mogu škoditi njegovoj karijeri advokata. Bio je član neformalne grupe pesnika koju su nazivali Čikago Renesansa, a kojoj su pripadali i pesnici Karl Sandberg i Vočel Lindzi. Na sebe je skrenuo pažnju i biografijom Abrahama Linkolna, pod nazivom Lincoln: The Man (1931) koja je izazvala kontraverze zbog tvrdnji koje demitologizuju američkog predsednika, predstavljajući ga kao oruđe u rukama američkih bankara. Dobitnik je sledećih nagrada: Mark Twain Silver Medal (1936), Poetry Society of America medal (1941), Academy of American Poets Fellowship (1942) i Shelly Memorial Award (1944). Na srpskohrvatski jezik pesme iz knjige Antologija Spun Rivera do sada su prevodili: Ivan V. Lalić i Branka Lalić (Antologija moderne američke poezije, Prosveta, Beograd, 1972), Zvonimir Golob (Antologija Spoon Rivera, Veselin Masleša, Sarajevo, 1980) i Slavica Miletić (časopis Mostovi, broj 94/95, 1993). MG136

ŠAŠAVA PESMA - Miroslav Antić druga knjiga iz kompleta DNEVNIK Novi Sad 1982. tvrd povez sa zaštitnim omotom, 302 strane knjiga je dobro očuvana Ц4

SRPSKI DADAIZAM Nolit, Beograd, 1978. Mek povez, 125 strana Pečat biblioteke

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta Sony Ericsson KRY 901 51/01 R1 Qwerty tastatura sa plasticnom kutijom za nošenje. Tastatura je ne korišćena. Odgovara za modele T serije, kao: T20, T28, T29, T39 ..... Trenutno stanje vidite na slikama.

Autor - osoba Petrović, Rastko, 1898-1949 = Petrović, Rastko, 1898-1949 Naslov Ponoćni delija / Rastko Petrović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1970 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1970 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 124 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Velmar-Janković, Svetlana, 1933-2014 = Velmar-Janković, Svetlana, 1933-2014 ISBN (Broš.) Napomene Str. 7-8: Poslednji Rastkovi stihovi / Svetlana Velmar-Janković Str. 117-124: Napomene / S. V. J. Predmetne odrednice Petrović, Rastko, 1898-1949 POSLEDNJI RASTKOVI stihovi Patetična je činjenica da je pred nama knjiga stihova koju pesnik neće videti; ona daje iluziju, zar ne, da smo za trenutak bliži smrti, jer čitamo reči čoveka koji više ne pripada životu. Reči su ostale da, u stihovima, skrivaju ili otkrivaju svoj zvuk i svoj smisao: tajni zvuk i tajanstveni smisao koji su posvećeni životu a slute smrt kao izvesnost. Istina, u delu Rastka Petrovića smrt se uvek osećala kao prisustvo koje iskidanom ritmu rečenica i stihova daje suštinsko značenje. Ovde, u ovoj posthumnoj zbirci, ne zato što je posthumna, smrt se vidi isto koliko se i oseća: pesnik veru je u smrt više no što veruje u život. Smrt, to je senka bez granica, poslednje čovekovo ništa. Ima nečeg poovski treznog i nemilosrdnog u načinu na koji Rastko Petrović održava prisnost sa smrću, prisnost od koje se užasava, naročito u drugom pevanju Vuka: ti su stihovi među najpotresnijim Rastkovim stihovima, ne samo u ovoj zbirci; stihovi do sada nepoznati. Jedna od osnovnih tema u poeziji Rastka Petrovića: usamljeni čovek koji pokušava da uspostavi veze s drugim ljudima, usamljenim koliko i on, nalazi se i ovde. Međutim, u ovoj zbirci, ta tema dobija još jedno značenje: ovde se čovekova usamljenost doživljava kao pretnja njegovom životu. U jednom ravnodušnom svetu čovek koji nastoji da prevaziđe svoju usamljenost mora da doživi poraz; posle tog poraza, u čoveku ostaje možda patnja, možda pustinja. U jednom zaraćenom svetu čovek koji je nastojao da prevaziđe svoju usamljenost posle poraza nema pravo na povlačenje, nego na smrt. Kao iskustvo, prvi svetski rat doprineo je, čini se, da pesnik, koji je naslutio smisao smrti, neprekidno pokušava da odgonetne smisao života. Otuda je njega interesovala tajna života, ne tajna smrti. Tajnu čitavog života tražio je, najviše, u velikoj misteriji telesnog života. Prvi stihovi Rastka Petrovića i roman Dan šesti naročito svedoče o ovom traženju. U drugom svetskom ratu pesnik se osećao sve manje okrenut životu, sve više okrenut smrti. Moguće je da je ovo bilo samo prolazno osećanje; međutim, smrt je učinila da to osećanje, koje je možda bilo prolazno, ostane za nas trajno. Mnogi stihovi Rastka Petrovića iz prva dva poglavlja ove zbirke, njegovi poslednji stihovi, pretpostavljamo, odviše su smireni i posustali u poređenju sa stihovima koji su nastali ranije, na primer sa stihovima iz Velikog druga i još više, iz Vuka. Ovi stihovi pokazuju da je Rastko Petrović pokušavao da menja i svoj pesnički izraz. Nekada je njegov stih bio Slobodan stih; njegov jezik bio je izrazito metaforičan. Sada, pesniku kao da više ne odgovara sloboda slobodnog stiha; ni nepreciznost preterane metaforičnosti. Pesnik hoće da nađe novi jezik i novi ritam. U tim pokušajima, odista, ne uspeva uvek. Da bi uspeo, on traži neposredniju vezu sa iskustvima narodne poezije s jedne, ali i sa iskustvima hermetičnog izraza moderne poezije, s druge strane. Istina je da ova zbirka ne sadrži najbolje Rastkove stihove. Da je pesnik ostao s nama, možda bi smatrao, i s pravom, da stihovi iz prva dva poglavlja ove knjige označavaju tek smer njegovih novih interesovanja. Međutim, pesnika nema, i u ovim stihovima su poslednji podaci o njegovim nastojanjima. I u sadržajima i u izrazu ti stihovi otkrivaju izvesna nova traženja, prekinuta na samim počecima. Smrt koju je pesnik uvek slutio, uvek čekao, ipak je došla pre vremena. Svetlana Velmar-Janković Rastko Petrović (1898–1949) Rastko Petrović jedan je od najznačajnijih srpskih pisaca 20. veka, a njegov književni opus čini samu osnovu modernih ideja i oblikotvornih tendencija. Ogledao se u velikom broju različitih književnih vrsta i značajno je doprineo razvoju srpskog romana, priče, lirske pesme, poeme, putopisa, drame, eseja. Rastko Petrović rođen je 3. marta 1898. godine u Beogradu, u cenjenoj porodici Dimitrija Petrovića, istoričara, i Mileve Zorić, učiteljice. Porodica je imala devetoro dece, sedam devojčica i dva dečaka, a Rastko je bio najmlađi. Međutim, njegovo ime nije i jedino iz ove porodice koje je značajno za srpsku umetnost. Nadežda Petrović (1873–1915) bila je najznačajnija slikarka srpskog impresionizma, a Milica Mišković (1876 –1967) proslavljena srpska pesnikinja. Posle smrti majke brigu o malom Rastku preuzimaju sestre, u prvom redu sestra Zora, sa kojom će kasnije preći preko Albanije i doći u Francusku. Prvi i Drugi balkanski, pa potom i Prvi svetski rat uticaće na redovan tok školovanja u Srbiji. Rastko Petrović osnovnu školu upisuje 1905. godine i do 1914. završava i niže razrede gimnazije. Godine 1915. umiru njegova sestra Nadežda u Valjevu i sestra Draga na studijama medicine u Nemačkoj, a brat Vladimir gine u Vasjatu u Albaniji. Rastko će 1915. sa vojskom i narodom preći preko Albanije. O ovom periodu pisaće u tekstu Opšti podaci i život pesnika: Bežao je kroz Albaniju, gde je jeo hleb od buđi i gde se grejao uz tuđe pleći i gledao lica koja je juče poštovao kako se gadno svađaju o malo mesta kraj vatre. Svi zakoni socijalni ovde su bili raskinuti… To je bio povratak plemenskim pećinskim uredbama čoveka. On se toliko puta tada grozio i uvek je hteo da živi. Tek tada počeo je da piše pesme, i da mu se svaka reč koju izgovori učini strahovito skupocenom. Tokom povlačenja upoznaje se sa srpskim pesnikom Milutinom Bojićem, sa kojim provodi dosta vremena. Godine 1916. Rastko Petrović nastavlja školovanje u Francuskoj, u Nici upisuje gimnaziju. Tamo se upoznaje sa Dušanom Matićem, srpskim nadrealističkim pesnikom. U Parizu će kao stipendista francuske vlade upisati Pravni fakultet, ali će u isto vreme studirati i književnost i istoriju umetnosti. U ovom periodu upoznaje najznačajnije moderne pesnike i slikare, strane i domaće – Pola Elijara, Bretona, Žida, Crnjanskog, Pabla Pikasa, Mila Milunovića, Sretena Stojanovića, Savu Šumanovića. Po završetku studija, 1922. godine, Rastko Petrović se vraća u Beograd. Odlazi na putovanje po Srbiji, Dalmaciji, Makedoniji, Crnoj Gori i objavljuje pesme, putopise, eseje, prikaze slikarskih izložbi. Krajem 1924. godine zapošljava se u Ministarstvu inostranih dela. Docnije, 1926, postavljen je za diplomatskog službenika u Rimu, pisara u Kraljevskom poslanstvu u Vatikanu. Tada se i upoznao sa srpskim pesnikom Milanom Rakićem, tadašnjim poslanikom Kraljevine SHS u Rimu, i njegovom suprugom Milicom, sa kojima ostvaruje prisno prijateljstvo. U ovom periodu proputovaće Italiju, Španiju, Tursku, Francusku. Krajem 1928. polazi na veliko putovanje po Africi. 1930. vraća se u Beograd, gde nastavlja službu u Ministarstvu inostranih poslova, ali nastavlja i da putuje u Pariz, London, Veneciju, Keln i brojne druge evropske gradove. Godine 1935. Rastko Petrović odlazi u Sjedinjene Američke Države, gde je postavljen najpre za vicekonzul u Čikagu, a potom, 1836, i za sekretara poslanstva u Vašingtonu. Putuje po Americi, Kanadi, Meksiku i Kubi. Drugi svetski rat proveo je u Americi, a 1945. izražava želju da se vrati u domovinu, ali ne dobija ohrabrenje i podršku za povratak, te živi životom emigranta, uglavnom od pomoći prijatelja. Rastko Petrović umro je iznenada, od tromboze srca, 15. avgusta 1949. godine u Vašingtonu, gde je i sahranjen uz pravoslavni crkveni obred. Njegovi posmrtni ostaci preneti su 1986. godine na Novo groblje u Beogradu. Književni rad Rastka Petrovića Književni opus ovog srpskog književnika svojom obimnošću i raznovrsnošću predstavlja gotovo jedinstven slučaj u srpskoj književnosti. Ne samo što se Rastko Petrović oprobao u veoma velikom broju književnih vrsta (pisao je i prozu, i poeziju, i dramu – lirske pesme, poeme, pripovetke, romane, putopise, eseje) već je u okviru jednog književnog dela upotrebljavao najrazličitije žanrove i stilove. U njegovim pesmama uočavaju se prozni elementi, u prozi su česti stihovi, u umetničku prozu unosio je nefikcionalnu građu: dokumenta, citate i delove drugih književnih dela. Dela Rastka Petrovića uvek prevazilaze jednostavnije žanrovske odrednice, pa ih i nije lako klasifikovati. Rastko Petrović bio je jedan od najobrazovanijih i najdarovitijih pisaca svoje generacije. Odlično je poznavao ne samo srpsku, prvenstveno narodnu, i svetsku književnost, nego, što je za razumevanje njegovog dela još važnije, moderne tendencije evropske umetnosti, tako da je njegovo stvaralaštvo aktuelno i relevantno i u širim, ne samo nacionalnim okvirima. Odlike evropskih avangardnih tekstova prvih decenija XX veka ostvarene su i Petrovićevom stvaralaštvu. Na planu forme to je svakako razbijena i fragmentarna struktura, upotreba različitih žanrova i stilova, asocijativno povezivanje delova teksta, fleksibilnost prostornog i vremenskog kretanja . Međutim, ono što odlikuje Petrovićevo delo nije samo formalna, strukturna, kompoziciona inovativnost već i sadržinska. Unoseći u srpsku književnost nove teme, novo poimanje života i sveta autentično za period između dva rata, novo shvatanje funkcije umetnosti, Rastko Petrović nam se javlja kao jedan od najoriginalnijih srpskih pisaca. Zapravo, heterogenost književnog opusa Rastka Petrovića i dolazi kao posledica njegovog neprestanog traganja za novim izražajnim mogućnostima jezika. Rastko Petrović se oduševljavao starijim, izvornim oblicima umetničkog i duhovnog izraza, a njih je pronalazio kako u našoj narodnoj književnosti tako i u primitivnom stvaralaštvu afričkih i američkih domorodaca. U svoja dela unosiće raznolike žanrove usmene tradicije: obredne pesme, razbrajalice, bajalice, legende, predanja. Ova vrsta pesništva nastala je na verovanju da se prirodne i natprirodne sile mogu savladati magijom reči. Čini se da je upravo verovanje u neograničene mogućnosti jezika ono što je Rastka Petrovića najviše zanimalo. Rastko Petrović je svoju prvu pesmu objavio u Krfskom zabavniku 1917. godine, a od 1920. godine, družeći se u Parizu sa najznačajnijim tadašnjim pesnicima i umetnicima, počinje značajnije da se bavi književnošću. Piše i objavljuje pesme, pripovetke i prikaze slikarskih izložbi. U ovom periodu nastaje i njegov prvi roman Burleska Gospodina Peruna Boga Groma, koji će objaviti 1921. u Beogradu, u okviru biblioteke Albatros. Već svojom prvom knjigom Petrović će izazvati diskusiju i napraviti jaz između vladajuće, zvanične kritike i mladih, modernih pisaca. Burleska nije prihvaćena od strane šire čitalačke publike i tradicionalne kritike, ali zato Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Stanislav Vinaver, Isidora Sekulić u njoj odmah videli izraz avangardnih tendencija i strujanja. Roman je izgrađen na preplitanju različitih stilova i žanrova, proze i poezije, fikcije i dokumenata, tako da se u kritici on najčešće opisuje kao enciklopedijska tvorevina. Reč je zapravo o težnji da se u okviru jednog dela obuhvati sve što je ikada izgovoreno ili napisano. Burleska u svoja četiri dela obuhvata, prvo, veoma veliki vremenski raspon, od paganskog od savremenog doba, a, potom, i najraznovrsnije teme, pa se tu pripoveda o Starim Slovenima i njihovim bogovima, hrišćanskom paklu, praslovenskom junaku Neboru Devolcu i njegovim potomcima. Kada se vratio iz Pariza u Beograd, 1922. godine, Petrović objavljuje zbirku pesama pod nazivom Otkrovenje. Osnovne odlike poezije Rastka Petrovića – fragmentarnost, rasplinutost, težnja za oneobičavanjem, zamućenost značenja – dovele su do toga da ova knjiga bude loše ocenjena i slabo čitana. Velika tema čitavog Petrovićevog stvaralaštva je telesnost. Subjekat je obuzet onim što se dešava u njegovom telu, fiziološkim procesima i reakcijama. Biološki aspekt čovekovog postojanja, ono telesno, čulno, nagonsko, postavlja se iznad psihološkog i duhovnog. Tajna rođenja čini tematski stožer ne samo Rastkove poezije nego i čitavog njegovog književnog dela. U prenatalnom stanju je sadržana istina, otkrovenje do koga pesnik želi da dopre. To je stanje koje se prepoznaje kao ono u kome je čovek oslobođen patnje i bola, pa pesnik više ne želi da otkrije tajnu smrti, već tajnu rođenja. Godine 1927. Rastko Petrović objavljuje svoj drugi roman Sa silama nemerljivim. Tematski ovaj roman stoji u bliskoj vezi sa romanom Dan šesti, predstavljajući zapravo njegov uvod ili prvi deo. Glavni junak Dana šestog, Stevan Papa-Katić, sin je glavnog junaka Sa silama nemerljivim, Irca. I ostali ključni likovi ovog romana, Marica, Irčev prijatelj Stevan, stari Papa-Katić, imaće svoju ulogu u Danu šestom. Ovaj roman donosi promišljanja o svrhovitosti življenja, o mogućnostima čovekovog ostvarenja. U njemu se dešavaju stvari koje su predodređene, junaci ne odlučuju o svojoj sudbini i ne mogu da je promene, jer na njih deluju sile nemerljive. Petrović je voleo da putuje, da istražuje nepoznate predele, upoznaje strane zemlje i ljude, njihove kulture. Čini se da za njega živeti znači putovati, a stvarati neprestano istraživati. Stalna promena sredine, pejzaža, doživljaja njegova je životna potreba i velika inspiracija, pa se tema putovanja i puta pojavljuje kao osnovna čitavog njegovog književnog stvaralaštva. Petrovićevo zanimanje za vanevropske kulture, primitivne, odnosno autentične oblike življenja, mišljenja i stvaranja odvešće ga i u divljine Afrike. Svoje doživljaje sa ovog putovanja opisaće u putopisu Afrika (1931). U vreme kada Rastko odlazi u Afriku, to je potpuno nepoznata, neistražena i veoma opasna zemlja. To putovanje je rizik bez premca, opasnosti vrebaju na sve strane – pisac se susreće sa divljim zverima, ljudožderima, rizikuje da se razboli od malarije i gube ili otruje lošom vodom i hranom. Afrika nije i jedini putopis koji je Rastko Petrović napisao. Po različitim časopisima on je ostavio veliki broj opisa svojih putovanja po Makedoniji, Dalmaciji, Srbiji, Španiji, Turskoj, Libiji i Italiji. Izdavačka kuća Portalibris sabrala je sve ove Petrovićeve putničke zapise u jednu knjigu – Putopisi. Pored intimnog putničkog iskustva Putopisi donose i zanimljive priče o ljudima, običajima, mestima i predelima, kulturnim spomenicima i umetničkim delima. Sam narativni ton i doživljaj autora kroz ova mesta je promenljiv i varira od duboko emocionalnog i patriotskog, preko šaljivog, ponegde ironičnog do posve kritičkog. Ljudi govore (1931) treći je roman Rastka Petrovića. Za razliku od prethodnih Petrovićevih knjiga ovaj kratki roman brzo je našao svoju publiku i do danas ostaje najčitanije i najomiljenije njegovo delo. Iako izuzetno složene strukture, pravi avangardni i autopoetički eksperiment, ono je veoma čitljivo, što mu je, uostalom, i obezbedilo brojnu čitalačku publiku. Roman je zasnovan na enciklopedičnosti, tom osnovnom Petrovićevom književnom modelu i stvaralačkom idealu. Tu težnju on će sam ovako izložiti: Čuti kao daleki i bliski šum, kao brujanje, sve ono što govore, što su govorili i što će govoriti ljudi svih vremena i čovečanstva, moći pročitati sve što su zapisale ljudske ruke (esej Misao, 1931). Ljudi govore su sastavljeni od dijaloga i kratkih replika i zapravo predstavljaju enciklopediju govornih žanrova. Ljudi govore se može odrediti i kao putopis, taj omiljeni Petrovićev žanr. To je priča koju priča putnik o stanovnicima jednog malog ostrva, koje posećuje u dva navrata. U samoj osnovi roman skoro neprimetno u liku mladog ribara Pipa donosi duboku tragiku i osujećenost ljudskog postojanja. Roman se završava rođenjem deteta, što je još jedna od osnovnih Petrovićevih tematskih preokupacija. Dan šesti je poslednje delo Rastka Petrovića, nastalo tokom tridesetih godina XX veka u Americi, a objavljeno tek 1961. Naime, Geca Kon odbio je da štampa ovo delo zbog njegovog sumornog predstavljanja povlačenja preko Albanije. Roman se kompoziciono sastoji iz dva dela: prvi prati put sedamnaestogodišnjeg Stevana Papa-Katića preko Albanije, dok govori o njegovom životu dvadeset godina kasnije u Americi. Imajući u vidu da roman Sa silama nemerljivim govori o događajima pre Stevanovog rođenja, često se o ova dva romana govori kao o svojevrsnoj trilogiji. Jedan od najboljih srpskih romana o Prvom srpskom ratu naratološki i kompoziciono veoma je složen. Prateći veliki broj likova, njihove sudbine tokom rata i albanske golgote, približavajući perspektivu pripovedača perspektivi likova, defabularizacijom i fragmentarnošću strukture, sa jedne, i njenim asocijativnim povezivanjem, sa druge strane, Rastko Petrović stvara moderno delo koje ima centralno mesto u istorijskom razvoju srpskog romana. Književni doprinos Rastka Petrovića svakako se ne iscrpljuje do sada pomenutim njegovim delima. Tokom svog života Petrović će sarađivati sa velikim brojem domaćih i stranih časopisa, pišući eseje najraznovrsnijih sadržina – likovne kritike i prikaze slikarskih izložbi, kulturne i istorijske rasprave, autopoetičke tekstove. Tokom 1924. godine sarađivaće u nadrealističkom časopisu Svedočanstva, napisavši neke od svojih najboljih i najpoznatijih eseja: Mladićstvo narodnog genija, Reči i sila razvića, Opšti podaci i život pesnika. Izdavačka kuća Portalibris prikupila je eseje Rastka Petrovića u knjizi Eseji i članci. MG76 (L)

Izdavač: Nolit, Beograd Biblioteka Nolit - Poezija Prevod i predgovor: Moma Dimić Povez: tvrd Broj strana: XXV + 357 Pečatirana, veoma dobro očuvana. Poezija nobelovca Tomasa Transtremera (1931-2015),jednog od vodećih švedskih pesnika, pripada Evropi i svetu — po odlikama, vrednosti i značaju, po prevođenosti na mnoge jezike, po brojnim visokim nagradama. Obimom neveliki ali koherentan pesnikov opus, modernog prosedea, prepoznatljiv je po jednostavnosti i dubini iskaza kojim se obelodanjuju „tenzija trenutka, zebnje i kobne budnosti” ali i složene formule života. Konkretne, žive slike hitro pokreću misao prema osetljivim granicama čovekovih unutarnjih stanja, kao i nevidljivim rubovima vremena, prostora, svesti. Ispod prividne smirenosti pulsira kosmos. Omiljen kao pesnik i kao ličnost, a i kao prevodilac poezije (s engleskog, mađarskog, grčkog, ruskog), Transtremer je i revnosni svetski putnik. Moma Dimić, i sam inventivni čuvar „nepohabanih slika” s putovanja po svetu, posvećenički prevodi, brusi, objavljuje i iznova brusi stihove svoje severnjačke sabraće, a ovom knjigom prvi put predočava našem čitaocu Transtremerove sabrane pesme, u prefinjenim odblescima i uz nadahnut, znalački predgovor. (K-142)

Moje ljubavne pesme, potpis autora IZDAVAČ: Naučna knjiga, Beograd GODINA: 1991. POVEZ: mek PISMO: ćirilica STRANA: 72 STANJE: dobro očuvana, ocena 3

Cveće Zla Šarl Bodler Bigz Beograd 1974g./360 str. Tvrd povez sa omotom,potpis i datum na belom predlistu,knjiga odlicno ocuvana. -`Cveće zla, remek delo Šarla Bodlera, prvi put objavljeno 1857. godine, predstavljalo je prekretnicu u istoriji ne samo francuske već i svetske poezije i izvršilo je ogroman uticaj na generacije pesnika. Zbirka Cveće zla nije samo tako visoko cenjena od strane značajnih pesnika počev od kraja XIX veka, već je imala i još uvek ima izuzetan prijem i kod čitalaca; to je, u svetskim okvirima, najčešće prevođeno i najviše objavljivano poetsko delo`... vr448

А.С.ПУШКИН собрание сочинений том третий стихотворения 1827 1836 СКАЗКИ Izdavac: издательство художественная литературах 1968 Jezik: Ruski Cvrst povez, dzepni format 454 str. Tragovi pozutelosti i uprljamosti na koricama knjige i rubu knjiznog bloka.

Knjiga lepo očuvana Na ponekim mestima ima štiklirano vrlo blago običnom olovkom G2

Dragiša Penjin - Četiri šešira (pesme o proleću, letu, jeseni i zimi) Jugoslovenska estrada, 1988. godine na 112. strana. Ilustracije Milic od Macve. Knjiga je odlicno ocuvana. Posveta Ivane Djindjic na predlistu.

Milo Nardeli PESME Zrno po zrno, knjiga 7 Centar mladih, Slavonski Brod, 1988. 128 strana. Lepo očuvana.

Walt Whitman Vlati trave Tvrdi povez Biblioteka izabranih dela Pesnik Tela i Duše: “Vlati trave” Volta Vitmana Dok je radio na prvom izdanju zbirke pesama Vlati trave, jednog od najčudesnijih izliva genijalnosti kod sredovečnog čoveka, koji poznaje istorija književnosti Vitman je na svom pisaćem stolu držao nalepnicu na kojoj je pisalo: stvaraj Pisao je na tavanu svoje kuće u Hampstedu gde je noćima bdio zapisujući svoje misli u sveščicu koju je uvek nosio sa sobom, tražeći u sebi pesničku snagu koja će ujedniti sve Amerikance i pobediti nacionalni očaj i netoleranciju (zamišljam ga kako u jednom džepu nosi Emersonovo pismo a u drugom tu sveščicu), i kako ističu autori TV serijala Volt Vitman prvi deo sveščice služio mu je kao adresar- tu je upisivao imena i prezimena ljudi, adrese, a već od sredine sveske polako izbijaju prvobitne ideje koje su oblikovale Vlati trave: budi jednostavan i jasan; ne budi tajanstven[4] piše Vitman, a zatim polako izbijaju prve verzije stihova Pesme o meni: