SUVREMENE POLITIČKE TEORIJE, Klaus von Beyme Stvarnost, Zagreb, 1974. Mek povez Veoma dobro očuvana knjiga 320 strana

Branko Bosnjak - Filozofija,uvod u filozofko misljenje i rjecnik,drugo prosireno izdanje, Naprijed, Zagreb, 1977, 234 strane Odlicno ocuvana knjiga unutra ima vrlo malo podvlacenog teksta vrlo tankom grafitnom olovkom,ukoliko se izbrise nece se ni primecivati.

Fridrih Engels - Porijeklo porodice,privatnog vlasnistva i drzave . Ludwig Feuerbach i kraj klasicne nemacke filozofije, Naprijed, Zagreb, 1973, 253 strana. Knjiga je na odlicnom stanju.

Izdanje: Stvarnost, Zagreb, 1981 168 stranica Odlično očuvana

odlično stanje, 362str.,meki povez,20cm, š m44

O KRIZI priredio Kšištof Mihalski 1987 novi sad knjizevna zajednica mek povez tekst podvlačen hemijskom olovkom na marginama knjige dopisivan tekst drugih nedostataka nema 21 cm

Dijalektička teorija značenja Mihailo Marković Izdavač: NOLIT, Beograd 1961; biblioteka Symposion tvrd povez, strana 542, 23cm, stanje : vrlo dobro, određeni delovi teksta neznatno podvučeni.

Izdavač: svetovi Godina izdavanja: 1991 Broj strana: 185 Povez: mek Format: 17 x 12 cm

O prosuđivanju dela likovne umetnosti Moderni naturalizam i umetnička istina Izdavač: bigz Godina izdavanja: 1980 Broj strana: 108 Povez: mek Format: 20 x 14 cm O pravom razumevanju umetnosti, pravom umetničkom sudu može biti govora samo onda ako se razumevanje, prosuđivanje umetničkog dela odnosi na njegov bitni sadržaj. Umetnost je veoma javna stvar i predmet vrlo širokog interesovanja. No to interesovanje se nipošto ne koncentriše isključivo na njen bitni sadržaj, a način posmatranja, prosuđivanja kojima umetnička dela podležu, često pokazuje interesovanje baš za nebitne strane.“ – Konrad Fidler

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Knjiga eseja, publicističkih tekstova, dnevničkih zapisa, priča i crtica, ovog plodnog pisca predstavlja gotovo savršeni uvid u njegovu intimnu radionicu, ali istovremeno i duhovit književni snimak zemalja Srednje Evrope, priču o iskušenjima njenih žitelja, ideološkim promenama i svim paradoskima tranzicije. „Živimo u lažnim državama, državama operetama...“ počinje autor, secirajući oštrim intelektualnim skalpelom stvarnost oko nas. Peter Esterhazi (Budimpešta, 1950), romansijer, esejista, pripovedač. Jedan od vodećih savremenih evropskih pisaca, preveden na većinu svetskih jezika. Potiče iz najslavnije mađarske aristokratske porodice koja je vekovima davala grofove, kardinale i biskupe i presudno uticala na mađarsku i dugo vremena austrougarsku politiku. Prvi Esterhazi koji, poput njegovih predaka, nije rođen kao grof. O gotovo osam vekova svoje porodice Esterhazi je napisao obimni roman Harmonia caelestis, na kome je radio nepunih deset godina, da bi posle šokantnog otkrića da je njegov otac, poslednji grof Esterhazi, bio doušnik režima i mađarske komunističke policije napisao nastavak ovog romana Ispravljeno izdanje. Esterhazijevoj porodici je u komunističkoj Mađarskoj konfiskovana celokupna imovina, da bi 1951. godine bila deportovana u unutrašnjost zemlje, gde Esterhazijev otac, doktor prava, okopava kukuruz na državnom poljoprivrednom imanju. Tek 1956. porodici Esterhazi je dozvoljen povratak u Budmpeštu, gde Esterhazi pohađa prerstižnu i poslednju nezatvorenu crkvenu gimnaziju. Jedno vreme je aktivno igrao fudbal. Peter Esterhazi je završio studije matematike. Samo nekoliko godina je radio u svojoj struci, u matematičkom institutu u Budmipešti. Od 1978. godine je profesionalni pisac. Najznačajnija dela: Proizvodni roman (1979), Visak (1981), Ko garantuje bezbednost ove dame (1982), Taljigaši (1983), Mala mađarska pornografija (1984), Pomoćni glagoli srca (1985), Uvod u lepu književnost (1986), Dvanaest labudova (1987), Knjiga o Hrabalu (1990), Iz kule od slonovače (1991), Čudesni život ribice (1991), Pogled grofice Han-Han. Nizvodno Dunavom (1992), Zapisi jednog dušebrižnika (1994), Oproštajna simfonija (1994), Jedna žena (1995), Močvarni petlić (1996), Harmonia caelestis (2000), Ispravljeno izdanje (2002), Sloboda je težak otrov (2003), Nemačka u šesnaestercu (2006), Ništa od umetnosti (2008), Veče (2010). Zajedno sa mađarskim nobelovcem Imreom Kertesom, napisao je knjigu Ista priča (1993) koja sadrži dve pripovetke: Kertesov Zapisnik i Esterhazijev Život i književnost. Peter Esterhazi je dobitnik niza mađarskih i međunarodnih književnih nagrada i priznanja, među kojima se nalaze Košutova nagrada, Nagrada „Šandor Marai“, Nagrada „Vilenica“, Herderova nagrada, Austrijska državna nagrada za književnost, Bjornsonova nagrada, Legija časti u oblasti književnosti umetnosti i književnosti, Nagrada za mir nemačkih izdavača i knjižara. Član je Nemačke akademije za jezik i književnost, Akademije umetnosti u Berlinu, kao i Evropske akademije nauka, umetnosti i književnosti. Živi u Budimpešti....

LATINSKO-SRPSKI / Izdavač SV. SIMEON MIROTOČIVI / 123 str. ; 19 cm. - Ćirilica

Veselin Masleša 1979 714 strana očuvanost 5-

Meki povez, 118 str., izdanje Vuk Karadžić, Beograd.

odlično očuvana na fotografijama sadržaj knjige

Stanje kao na slici. Na marginama 2-3 stranice pisano, pa obrisano korektorom! Ne smeta pri citanju! Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 510

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 178

odlično stanje, 106str.,meki povez,17cm, š m43

Nova knjiga tvrd povez 88 str VOLJA 1. Koji je to čovek nepobediv? Onaj koji je postojan i koji ne može biti pokoleban nijednom stvari koja je u njegovoj vlasti. Ja ga zamišljam kao rvača: eno, izdržao je prvu borbu, da li će izdržati drugu? Odoleo je novcu, može li odoleti lepoj ženi? Odoleo je danju, pred svetom, može li odoleti kad bude sam i noću? Može li odoleti slavi, kleveti, pohvalama, smrti? Odoleva li svim patnjama, svim nevoljama, svim žalostima? Jednom rečju, pobeđuje li svoje snove i težnje? Takvog rvača, takvog pobednika tražim. 2. Da li bi Herkul bio Herkul, bez lavova, bez tigrova, bez divljih veprova, bez razbojnika i svih drugih čudovišta od kojih je očistio ovu zemlju? I bez tih čudovišta, čemu bi služile njegove okretne ruke, njegova džinovska snaga, njegova lavovska hrabrost, njegovo nepobedivo strpljenje i sve ostale njegove vrline? 3. Opomeni se uvek smelosti Lateranove. Neron posla jednom svog oslobođenika Epafrodita da ga zapita o nekoj zaveri u koju i Lateran beše umešan. Ovaj odgovori Neronovom oslobođeniku samo ovo: „Kad bih imao štogod da kažem, ja bih to kazao jedino tvome gospodaru.“ „Oteraću te u zatvor“, zagrme Epafrodit. „Ali zar ću tamo stići ogrezao u suzama?“ „Prognaću te iz zemlje!“ „Šta me to sprečava da ne odem veselo, pun nade i zadovoljan svojom sudbinom?“ „Osudiću te na smrt!“ „Ali, zar moram umreti gunđajući i lekečući?“

ISPOVESTI , Sveti Avgustin , Beograd 2002 , 141 str odlično očuvano Avgustin (Aurelius Augustinus, ili sveti Avgustin) rođen je 13. 11. 354. god. (Alžir), a umro 28. 8. 430 (Alžir). Najpre paganin (manihejac) u tadašnjem latinskom carstvu, uprkos majci hrišćanki (sv. Monika u Katoličkoj crkvi), preobratio se pod uticajem biskupa Ambrozija (sv. Ambrozije) u hrišćanina i sam 387. godine, u Milanu. Napustio je, posle toga, poziv profesora kojim se dotle bio bavio (Tagasta, Kartaga, Rim), da bi prihvatio izvestan vid monaškog života u severnoj Africi, a potom i crkvena zvanja (biskup u Hiponu 395. godine). Ostavio je stotinu dela, i njegov je teološko-filozofski autoritet neosporan. Sveti Avgustin, koji je među ranohrišćanskim misliocima važio kao apologeta, nastojaće svom svojom revnošću da šturu misaonost skripturalnih naznaka podrži obilato vlastitom racionalnošću, ne bi li se ova u svome dovršenom obliku pokazala saglasnom i logički neospornom. Mireći laicističku grčko-rimsku tradiciju s višestruko disparatnim hrišćanskim otkrovenjem, priveo ga je do onog (uprošćenog) oblika kakvim ga hrišćanska crkva iskazuje do danas.

Kapitalno delo o organskom shvatanju! Oznake: Milosav Vasiljević, Dimitrije Ljotić, Miloš Crnjanski, Momir Nikolić, Velmar-Janković, Vladimir Vujić, Đoko Slijepčević, Ratko Parežanin, dr Svetislav Stefanović, Otac Mitrofan...

Nikolaj F. Fjodorov: FILOZOFIJA OPŠTE STVARI Mek povez, 544strane, izdavač: CID - Podgorica NOVA - NEKORIŠĆENA KNJIGA!!

O BIĆU I SUŠTINI - Toma Akvinski Izdavač: BIGZ Beograd Godina izdanja: 1973. Povez: broš Broj strana: 36 Pismo: latinica Stanje: dobro

VEROISPOVEST SAVOJSKOG VIKARA - Žan Žak Ruso Izdavač: BIGZ Beograd, MALA FILOZOFSKA BIBLIOTEKA Godina izdanja: 1975. Povez: broš Broj strana: 130 Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro

Stanje kao na slikama.. Izdanje 1992 godine,150 strana 1

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na destak mesta ostavljene kvacice hem. olovkom na margini. Nista strasno, sve ostalo uredno! Kung Fu Ce ili latinizovano Konfucije,[1] Konfučije (kin: 孔子,[2] oko 28. septembra 551. p. n. e. – 4. marta 479. p. n. e.)[3][4] je bio kineski filozof i socijalni reformator čija su učenja bila i ostala veoma značajna širom istočne Azije. Bio je jedan od prvih privatnih učitelja u kineskoj istoriji. Najznačajniji je njegov etički sistem vrednosti, koji je bio temelj kineske državnosti i socijalne misli tokom celog feudalnog perioda. Sa razvojem feudalizma tokom Han dinastije u Kini njegova je filozofija instrumentalizovana u cilju učvršćivanja carske vlasti. Konfučijeva filozofija, poznata kao konfučijanstvo, naglašava lični i vladin moral, ispravnost društvenih odnosa, pravdu i iskrenost. Njegovi sledbenici su se uspešno nadmetali sa mnogim drugim školama tokom ere Sto škola mišljenja, ali su bili potisnuti u korist legalista tokom dinastije Ćin. Posle pobede Hana nad Čuima nakon kolapsa dinastije Đin, Konfučijeva učenja su dobila zvaničnu podršku i bila su dalje razvijena u sistem poznat na Zapadu kao neokonfučijanizam, i kasnije novi konfučijanizam. Postoje tvrdnje da je Konfučije bio homoseksualac, te da se homoseksualnost u to vreme u Kini smatrala normalnim.[traži se izvor] Konfučiju se tradicionalno pripisuju zasluge za pisanje ili dopunu mnogih kineskih klasičnih tekstova uključujući svih Pet klasika, mada su moderni naučnici uglavnom uzdržani pri pripisivanju konkretnih tvrdnji samom Konfučiju. Aforizmi o njegovim učenjima su kompilovani u Razgovorima, mada je to urađeno mnogo godina nakon njegove smrti. Konfučijevi principi imaju mnogo zajedničkog sa kineskom tradicijom i verovanjima. On je zagovarao snažnu porodičnu lojalnost, poštovanje predaka, poštovanje starijih osoba od strane njihove dece, muževa od strane njihovih žena, preporučujući porodicu kao bazu za idealno vladanje. On je podržao dobro poznati princip „Ne čini drugima ono što ne želiš da bude učinjeno tebi”, kao zlatno pravilo. On je takođe tradicionalno božanstvo u taoizmu. Tokom istorije, Konfučije se široko smatran jednim od najvažnijih i najuticajnijih pojedinaca koji su uticali na živote čovečanstva. Njegovo učenje i filozofija u velikoj meri su uticali na ljude širom sveta i još uvek su prisutni u današnjem društvu. U Kini Konfučije se obično naziva: Učitelj Kung (孔子, pinjin: Kǒng Zǐ, srp. Kung C’; ili 孔夫子, pinjin: Kǒng Fū Zǐ, srp. Kung Fu C’). Njegovo je prezime bilo Kung (孔, pinjin: Kǒng), lično ime Ćiju (丘, pinjin: Qiū, bukv. breg), a nadimak Džung-ni (仲尼, pinjin: Zhòngní).[8][9] Neka od Konfučijevih posthumnih imena su: Vrhovni učitelj i mudrac (至聖先師, pinjin: Zhìshèng xiānshī), Gospodar propagator kulture, vrhovni mudrac i veliki ostvaritelj (大成至聖文宣王, pinjin: Dàchéng zhìshèng wénxuān wáng) i Uzorni učitelj deset hiljada generacija (万世师表, pinjin: Wànshì shībiǎo) Srpska transkripcija Konfučije ili Konfucije potiče od latinske transkripcije Confucius koju su načinili jezuiti u XVI veku. Biografija Prema tradicionalnom verovanju, Konfučije je rođen 28. septembra 551. godine pre nove ere, u mestu Ći-fu (曲阜, pinjin: Qūfù) u državi Lu (鲁, pinjin: Lǔ), u današnjoj provinciji Šandung.[3][10] Konfučijev otac, general Šu-lijang H’ (叔梁纥, pinjin: Shūliáng Hé) bio je poreklom iz plemićke porodice države Sung, koja se po padu države Sung u vreme Konfučijevog oca preselila u državu Lu.[11][12][13][14] General Šu-lijang je imao 66 godina kada se Konfučije rodio, a njegova majka samo petnaest. Ovaj brak nije bio u skladu sa ritualnim propisima tog vremena, po kojima muškarac stariji od 63 godine nije više smeo da stupi u brak. Kada mu je otac umro, Konfučiju je bilo samo tri godine i samohrana majka ga je odgajila u siromaštvu. Konfučije se u devetnaestoj godini oženio sa Ći Guan-š’ (亓官氏, pinjin: Qí Guānshì) i dobio sina kome je dao ime Li (鲤, pinjin: Lǐ, bukv. šaran) a nadimak Bo-ji (伯鱼, pinjin: Bóyú). Radio je kao činovnik u državi Lu, kao nadzornik kraljevskog blaga i kao nadzornik skladišta kraljevske robe, a proveo je neko vreme i na mestu ministra pravde, tj. vrhovnog sudije države Lu. Mesto ministra napustio je zbog neslaganja sa vladarem, i zbog toga kasnije nije mogao ponovo da napreduje u državnoj službi. U pedesetoj godini, zbog dvorskih spletki napušta u potpunosti državnu službu i kreće na putovanje po kineskim državama, podučavajući i obične ljude i vladare. Pred kraj života, vratio se u državu Lu, gde je nastavio da podučava mnogobrojne učenike. Umro je u 73. godini, 4. marta 479. godine pre nove ere....