Soren Kierkegaard I L I - I L I V. Masleša/Svjetlost, Sarajevo, 1990 tvrde korice, prošiveno, 780 str. Knjiga je nova. Ima minimalnu ogrebotinu na dva ćoška korica (jedva primetne tačkice) i na jednom mestu na ivici korica.

ok

Thomas S. Szasz PROIZVODNJA LUDILA GZH, Zagreb, 1982. Tvrd povez sa omotom, udžbenički format, 360 strana. Lepo očuvana, uprljani listovi spolja (sa gornje strane) - prikazano na jednoj od slika. k

Tvrd povez sa omotom,kao nova na par mesta trag korektora van teksta 680 strana U1

Enciklopedija filozofskih nauka 3. Filozofija društva - Nikola Kajtez Autor:: Nikola Kajtez Žanrovi:: Filozofija Izdavač:: Službeni glasnik Godina izdanja:: 2021. Broj strana: 464 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 23 cm Stanje nova, nečitana Kajtez piše živim jezikom, jasno i jezgrovito, brižljivo i smelo... provokativno... originalno... ne izbegavajući nedvosmislene odgovore, ocene i definicije... Kajtezove ideje su intrigantne u svetskim razmerama i pokazuju nam u kom duhu i pravcu treba da se razvija savremena filozofija. – Aleksej Pavlovič Kozirjev (Alekseй Pavlovič Kozыrev), dekan Filozofskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta M. V. Lomonosov Razmatrajući opšte i specifične filozofske teme, Kajtez stimulativno, inspirativno i zanimljivo ukršta impresivno širok opseg oblasti: od fizike, tehnologije, informatike i kibernetike, preko hemije, biologije, genetike, medicine, fiziologije i ekologije, do spontane organizacije, kreativnosti, formalnog jezika, deduktivnog i induktivnog rezonovanja, semantike, društva i društvene organizacije, ekonomije, civilizacije, kulture, „poslednjih stvari“... – prof. dr Aris Drajsman (C. Aris Chatzidimitriou-Dreismann), Tehnički univerzitet u Berlinu Kajtezova filozofija je duboko i suštinski povezana sa radovima Bolcmana, Šredingera, Hajzenberga, Ajnštajna, Gedela, Prigožina, Maksvela, Cajlingera i drugih velikih istraživača prirode. Nikola Kajtez nedvosmisleno i nesumnjivo pripada ovom odabranom društvu. – prof. dr Branko Kolarić, naučni savetnik,Univerzitet u Monsu, Institut za fiziku Univerziteta u Beogradu Tragajući za novim teorijskim konsekvencama ključnih koncepata savremene nauke (poput entropije, strele vremena i informacija), Kajtez gradi jednu smelu i relevantnu filozofiju. – prof. dr Iv Kudano (Yves Caudano), Univerzitet u Namuru Inspirativna i duboka teorijska razmišljanja… argumentovana kritika… valjano dokumentovano… uzorna erudicija i filozofska kultura… bogati sadržaj i stil… produbljene i dobro organizovane refleksije... – akademik Mihailo Marković Osoben sintetički pristup… lucidno, odmereno i ubedljivim razlozima potkrepljeno… odnegovan, književno doteran jezik… jasno, logično, efektno… – akademik Nikola Milošević Kajtezova petotomna Enciklopedija filozofskih nauka je, koliko nam je poznato, prva u svetu integralna kritičko-sintetička studija filozofskih disciplina! – prof. dr Mirko Zurovac, Univerzitet u Beogradu Kajtezova Enciklopedija filozofskih nauka je knjiga kakva se pojavljuje jednom u hiljadu godina. – prof. dr Saša Radojčić, Univerzitet umetnosti u Beogradu

Knjaževac! Prvo i jedino izdanje druge Abaharijeve knjige priča. Vrlo retko u ponudi. Odlično očuvano, ali sama štampa je bila vrlo lošeg kvaliteta, tako da sa knjigom treba pažljivo rukovati. Sve se vidi na slikama. David Albahari (Peć, 15. mart 1948) srpski je pisac, prevodilac i akademik. Albahari uglavnom piše romane i kratke priče koje su često autobiografske. Prevodi sa engleskog jezika.[1] Biografija Rođen je u porodici jevrejskog porekla. David Albahari je u Zagrebu studirao englesku literaturu i jezik. Prvu zbirku kratkih priča „Porodično vreme“ je objavio 1973. godine. Postao je popularan u književnim krugovima četvrtom knjigom „Opis smrti“, za koju je dobio nagradu „Ivo Andrić“. Godine 1991. postao je predsednik Saveza jevrejskih opština Jugoslavije, a radio je i na evakuaciji jevrejskog stanovništva iz Sarajeva. Godine 1994. preselio se s porodicom u Kalgari, gde i dalje živi. I dalje piše i objavljuje na srpskom jeziku. Član je van radnog sastava Srpske akademije nauka i umetnosti pri Odeljenju jezika i književnosti od 2. novembra 2006. godine.[2] David Albahari je pisac prilično zatvorenog, na momente čak hermetičnog izraza, autor koji zahteva ne samo veliki čitalački napor, već i punu saradnju čitaoca u izgrađivanju značenja pojedinih dela. Uprkos tome, on je tokom svog gotovo tridesetogodišnjeg postojanja u srpskoj literaturi stekao ne samo nepodeljenu naklonost kritike, već i prilično veliki broj čitalaca. Interesantna je pojava da se među ljubiteljima knjige u Srbiji teško može naći čitalac koji nema jasno izražen vrednosni stav prema Albaharijevom opusu: s jedne strane nalazi se prilično širok sloj obožavalaca njegove proze među kojima on često predstavlja pravog kultnog pisca, dok se s druge strane nalazi nešto uža grupa onih kojima izrazita složenost i naglašena artificijelnost njegovog izraza stvara prilično jak otpor.[3] Kritika je od samog početka prihvatila Albaharijevo stvaralaštvo uz izuzetno pohvalne ocene, počev od najranijih prikaza prve zbirke, kada je Bogdan A. Popović zaključio u prikazu „Porodičnog vremena“ da je pripovedačka polazišna pozicija „za darovitog mladog pisca... od neprocenjive vrednosti“, pa sve do skorašnjeg suda Vase Pavkovića da je samo pitanje vremena „kada će svet prepoznati velikog pisca srpskog jezika“. Albaharijeva ostvarenja prevođena su na francuski, nemački, engleski, hebrejski, poljski, italijanski, makedonski, slovenački, albanski, slovački, mađarski... Svaka nova knjiga Davida Albaharija predstavlja za našu književnost pravi događaj jer nosi u sebi ekskluzivnost povezivanja domaće literature sa svetskom književnom baštinom.[4] Kasnih osamdesetih, Albahari je započeo prvu formalnu peticiju za legalizaciju marihuane u Jugoslaviji. U Kanadi živi od 1994. godine, a po penzionisanju namerava da se preseli u Zemun, šeta uz Dunav i igra šah.[5] Nagrade Nagrada Saveza jevrejskih opština Jugoslavije, za pripovetku „Dobročinitelj”, 1971. David Albahari, Eks Libris - „Propuštena prilika” Nagrada Saveza jevrejskih opština Jugoslavije, za pripovetku „Jahiel, 1930”, 1972. Nagrada Saveza jevrejskih opština Jugoslavije, za pripovetku „Moj deda, kantor u N.”, 1973. Andrićeva nagrada, za zbirku priča Opis smrti, 1982. Nagrada „Branko Ćopić”, za zbirku priča Pelerina, 1994. Nagrada „Stanislav Vinaver”, za zbirku priča Pelerina, 1994. NIN-ova nagrada, za roman Mamac, 1996.[6] Balkanika (književna nagrada), za roman Mamac, 1997. Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, za roman Mamac, 1998. Nagrada grada Beograda „Despot Stefan Lazarević”, za roman Pijavice, 2005. Nagrada „Zlatni suncokret”, za zbirku priča Svake noći u drugom gradu, 2008.[7] Nagrada „Milovan Vidaković”, 2013. Nagrada „Isidora Sekulić”, za roman Životinjsko carstvo, 2014. Nagrada „Dušan Vasiljev”, za roman Životinjsko carstvo, 2015. Nagrada „Todor Manojlović”, 2015. Nagrada „Veljkova golubica”, 2016. Prva nagrada na festivalu „Друга приказна” (Druga priča), Skoplje, Makedonija, 29. jul 2016.[8] Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma”, za roman Danas je sreda, 2022.[9] Bibliografija Zbirke priča Romani Knjige eseja „Porodično vreme“ (1973) „Obične priče“ (1978) „Opis smrti“ (1982) „Fras u šupi“ (1984) „Jednostavnost“ (1988) „Pelerina“ (1993) „Izabrane priče“ (1994) „Neobične priče“ (1999) „Drugi jezik“ (2003) „Senke“ (2006) „Svake noći u drugom gradu“ (2008) „21 priča o sreći“ (2017) „Sudija Dimitrijević“ (1978) „Cink“ (1988) „Kratka knjiga“ (1993) „Snežni čovek“ (1995) „Mamac“ (1996) „Mrak“ (1997, 2008) „Gec i Majer“ (1998) „Svetski putnik“ (2001) „Pijavice“ (2006) „Ludvig“ (2007) „Brat“ (2008) „Ćerka“ (2010) „Kontrolni punkt“ (2011) „Prepisivanje sveta“ (1997) „Teret“ (2004) „Dijaspora i druge stvari“ (2008)

Valter Benjamin `Izabrana dela` 1 Službeni glasik 375 strana broširan povez nekorišćen, kao nov primerak sadržaj: Jednosmerna ulica, Berlinsko detinjstvo, O fotografiji i umetnosti

„Од више десетина објављених књига, за ово издање одабрао сам шест студија са филозофско-богословском тематиком. Сабране у једну целину оне изражавају мој лични поглед на питања која су повезана са појмовима: Бога, природе, друштва и човека. Студије су настале у раздобљу од 40 година моје интелектуалне делатности. Без обзира на различита тематска подручја оне суштински проистичу једна из друге чинећи конзистентну логичко-мисаону структуру.“ (тврд повез, 24 цм, 830 стр.)

Beograd 2008. Tvrd povez, 486 + 420 strana. Knjige su odlično očuvane. K4 Istorija antičke estetike čini prvi tom ISTORIJE ESTETIKE i obuhvata najranije razdoblje estetičke misli, počev od mitoloških refleksija, preko Homerovih i Hesiodovih pogleda na stvaranje i umetnost, zatim učenja pretsokratovaca, zaključno s Platonom i Aristotelom, koji su stvorili celovit estetički sistem, tumačeći estetiku u najširem smislu kao razumevanje samog bića stvaranja i svega što to biće omogućava i utemeljuje. Polazeći od Aristotelovog dela kao najblistavijeg trenutka u istoriji razvoja antičke estetike i s pravom ukazujući na činjenicu da misao velikog filozofa, između ostalog, predstavlja i sintezu sveukupne dotadašnje estetičke baštine, pa, kao takva, označava i završnu fazu jedne velike epohe, autor u zlatnom Aristotelovom finalizovanju onoga što se događalo pre njega pokušava da uoči zametke onoga što sleduje. „Klice novih estetičkih shvatanja i opredeljenja“, kako u uvodnoj reči ističe Đokić, valja tražiti već u Aristotelovoj filozofskoj školi, kod nekoliko izuzetnih učenika, koji su prema učitelju i njegovoj misli gajili izrazito poštovanje, ali su, ohrabreni od samog učitelja, pokazivali interes za postavljanje novih pitanja, pa tako, na izvestan način stupajući u dijalog sa tradicionalnim, utirali put novoj tradiciji. Ističući podatak da je za svog naslednika u školi Aristotel odredio učenika Teofrasta, kom je bilo suđeno da doživi kraj grčke nezavisnosti, koja je nagovestila nastanak helenističkih država i helenističke kulture, Radoslav Đokić kao ključnu misao svog razmatranja istorije helenističke estetike izdvaja stav da, suprotno dugo preovlađujućem mišljenju, između perioda obeleženog antičkom i perioda obeleženog helenističkom estetičkom mišlju, nije bilo praznine, to jest, da dve epohe ne razdvaja neko „mračno“, beslovesno doba

Beograd 2001. Tvrd povez, 369 strana. Napomena: na 4 strese tragovi olovke (obeležena rečenica ili njen deo); knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. D4 Izuzetno retko. Očigledni su razlozi zbog kojih treba brižljivo da razmatramo uslove i granice tumačenja. Ako u okviru hermeneutike ili teorije književnosti može da deluje provokativno, ali na kraju krajeva i održivo, da subjekt koji interpretira ima potpunu inicijativu u tumačenju, pogibeljnije deluje primena takvih tvrđenja na procese koji dovode do identifikovanja neke osobe ili nekog predmeta s vremenskog rastojanja i u drugačijim situacijama, kada razlikujemo psa od konja, ili svakoga dana iznova pronalazimo put do kuće. U takvim slučajevima, uzeti da je tumač jedini koji se pita i odlučuje svrstava se u ono što se u istoriji filozofije naziva `magijskim idealizmom`. Pozivanje na njega može se učiniti romantičarski zastarelim, no zamislimo pokušaj da se postulira mozak koji ne samo da bi - manje pasivan od Patnamove tvorevine - živeo u bazenu, odvojen od tela, nego bi čak prethodno načinio i bazen, i univerzum koji ga sadrži, i još iz minuta u minut odlučivao koje impulse treba da primi ne bi li održao iluziju sveta koji ne postoji izvan njegovih vlastitih opažanja. Bilo bi to malčice preterano i za jednog magičnog idealistu. S druge strane, onaj ko tvrdi da nema intersubjektivnog saopštivog značenja tekstova, silno se najedi ako neko taj njegov naum ne prihvati, pa se žali kako ga ljudi ne razumeju. Tu čoveku padne na pamet onaj Smaljanov paradoks: `Ja sam solipsista, kao i svi`. Umberto EKO

samodrživost anti haos strela vremena autor profesor filozofije na oksfordu ... na nemačkom ima podvlčenih rečenica 440str tvrd povez lokkaf

OMOT NA KORICI JE MALO ZACEPLJEN U GORNJEM UGLU SA PREDNJE STRANE.I A DRUGE STRANE JE MALO ISCEPAN. UNUTRAŠNJOST JE IZUZETNO OČUVANA Izdavač: BIGZ Edicija: Filozofska biblioteka Prevod: Nikola Popović Predgovor: Veljko Korać Povez: tvrd sa omotom Broj strana: XXXVIII + 558 omot iskrzan, ponegde obeležavano običnom olovkom Kritika čistog uma je filozofsko delo nemačkog filozofa Immanuela Kanta, poznato i pod nazivom „prva kritika“ ili samo „kritika“. Knjiga je objavljena 1781. ali 1787. objavljena je ponovo kao eksplicitno i znatno dopunjeno izdanje. „Kritika čistog uma“ je Kantovo najznačajnije delo i ubraja se u filozofske klasike. U „Kritici čistog uma“ Kant predstavlja po prvi put svoj transcendentalni idealizam, teoriju koju on sam vidi kao „kopernikanski obrt“ u filozofskim raspravama između racionalizma i empirizma, idealizma i realizma. Ovaj izraz se odnosi na reakcije koje je astronom Nikola Kopernik izazvao sa svojom revolucionarnom teorijom o heliocentričnom sistemu. Kant u stvari s „kopernikanskim obrtom“ misli da on, umesto da se priključi jednom od tabora u raspravi: između racionalista (koji smatraju da put ka sa(znanju) ide prvenstveno kroz razum) i empirista (koji zastupaju stav da je iskustvo osnovni izvor spoznaje), treba obratiti pažnju na „uslove“ znanja, tj. objasniti na koji način je naš um struktuiran, gde su granice naših saznanja i pod kojim kategorijama sortiramo naše iskustvo. „U jednome rodu svoga saznanja ljudski um ima čudnu sudbinu: uznemiruju ga pitanja o koja on ne može da se ogluši, jer mu ih postavlja sama priroda uma, ali koja on ipak ne može da reši, jer ona premašuju svaku moć ljudskog uma. U ovu nezgodu um zapada bez svoje krivice. On polazi od osnovnih stavova čija je primena u toku iskustva neophodna i u isto vreme njime dovoljno dokazana. Sa njima um se penje (kao što iziskuje sama njegova priroda) sve više, udaljenijim uslovima. Ali pošto primeti da na taj način njegov posao mora da ostane uvek nedovršen, jer pitanja nikako ne prestaju, to se on oseti prinuđen da pribegne osnovnim stavovima koji prekoračuju svaku moguću iskustvenu primenu i ipak se čine tako nesumnjivi da ih priznaje i običan ljudski um. Ali um se usled toga survava u mrak i protivrečnosti, iz kojih zaista može zaključiti da negde u osnovi moraju ležati skrivene zablude, koje on ne može da otkrije, jer oni osnovni stavovi kojima se on služi, pošto izlaze izvan granica svakoga iskustva, ne priznaju više nikakvo probno merilo iskustva. Poprište ovih beskrajnih prepirki zove se metafizika.“ (Kant, Predgovor prvom izdanju Kritike čistog uma)

Odabrana djela 1-4, Danko Grlic, Naprijed - Zagreb / Nolit - Beograd Zagreb / Beograd 1988. Tvrd povez, zastitni omot, 299 + 260 + 411 + 289 strana. Knjige su odlicno ocuvane, KAO NOVE - Zašto? - Friedrich Nietzsche - Filozofija i umjetnost - Izazov negativnog

Mišel Fuko - Nadzirati i kažnjavati - Nastanak zatvora Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, 1997 303 str. meki povez stanje: vrlo dobro Ana A. Jovanović (prevod) Naslov originala: Surveiller et punir Zatvor je stariji nego što kažu oni koji smatraju da je nastao zajedno sa modernim krivičnim zakonima. I pre nego što se u njima počeo sistematičko koristiti kao kazna, on je postojao u svom institucionalnom obliku. Nasta o je izvan sudskog aparata, u vreme kada su u čitavom društvenom tkivu izgrađivani postupci kojima je cilj bio odeljivanje, prostorno raspoređivanje i vezivanje jedinki za utvrđeno mesto, njihovo klasifikovanje i maksimalno iskorišćavanje njihovih snaga i vremena, postupci za dresiranje tela, kodifikovanje celokupnog ponašanja, obezbeđivanje stglne i besprekorne vidljivosti jedinki, kao i stvaranje ustrojstva za njihovo osmatranje, beleženje i ocenjivanje, te akumuliranje i centralizovanje znanja o njima. Ta opšta forma mehanizama za potčinjavanje i iskorišćavanje jedinki posredstvom minucioznog dejstva usmerenog na njihova tela, stvorila je model zatvorske institucije pre nego što je zakon definisao zatvor kao glavnu i najadekvatniju kaznu Mišel Fuko (Michel Foucault, 1926-1984) francuski filozof, držao je katedru na College de France koju je nazvao „Istorija sistema mišljenja“. Njegova dela su imala ogroman uticaj na humanističke i društvene nauke druge polovine 20. veka. Fukoov rad se odnosi na oblasti filozofije istorije, kulturnih studija, sociologije, obrazovanja, teorije književnosti, filozofije nauke kao i na mnoge druge. Poznat je po svojim kritikama društvenih ustanova svih vrsta, ponajviše psihijatrije, medicine i kaznenog sistema, kao i po svojim idejama istorije seksualnosti. Njegove opšte teorije koje se tiču moći kao i odnosa znanja i moći, kao i ideje o govoru u odnosu na istoriju zapadne misli su široko primjenjivane i raspravljane. Komentatori i kritičari savremenici često su opisivali Fukoov rad kao postmodernistički ili post-strukturalistički. U toku šezdesetih, često je dovođen u vezu sa strukturalizmom. Iako je u početku prihvatao ovaj opis, Fuko je kasnije isticao svoju udaljenost od strukturalističkog pristupa, ističući da, za razliku od strukturalista, on nije usvojio formalistički pristup umetnosti. Nije prihvatao čak ni svrstavanje u postmodernizam, govoreći da bi radije raspravljao o definiciji „modernosti“.

Miloš Arsenijević - Prostor Vreme Zenon Filozofsko društvo Srbije,Beograd, GZH, Zagreb, 1986 491 str. tvrdi povez stanje: dobro Urednik: Vojislav Koštunica Povodom Arsenijevićevih članaka objavljenih na engleskom i nemačkom jeziku u kojima su izložene najznačajnije ideje iz knjige `Prostor, vreme, Zenon`, ordinarius filozofije Hans-Peter Schutt je napisao: `Opseg Arsenijevićevog dela uopšte nije tako uzak kako bi moglo izgledati s obzirom na to da on stalno govori o Zenonu. Stvar je u tome što je Zenon zaista bio div dijalektike, ali što čovek mora da čita Miloša Arsenijevića da bi jasno uvideo koliki je to div bio...Ono što je Arsenijević bio u stanju da pokaže jeste da cela standardna literatura pati od nerazumevanja relevantnih alternativa pri diskutovanju različitih odgovora na raznovrsne paradokse zenonovskog tipa.` Hans-Peter Schutt, Univerzitet Karlsruhe

Ernest Kasirer - Problem saznanja u filozofiji i nauci novijeg doba Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, 2000 428 str. meki povez stanje: vrlo dobro Tom III | Prevela s nemačkog Olga Kostrešević | Biblioteka theoria “Predmet iskustva” i “Stvar po sebi”; Fihte; Šeling; Hegel; Herbart; Šopenhauer; Friz. Ernst Cassirer

Svetovi, Novi Sad, 1993. Biblioteka Svetovi Manji format, mek povez sa omotom, 180 strana. Lepo očuvana, listovi spolja malo požuteli.

Knjiga je dobro očuvana. ,,Laslo Krasnahorkai nesumnjivo je jedan od najpoznatijih i najprevođenijih savremenih mađarskih pisaca. Rođen je 1954. u gradu Đula u istočnoj Mađarskoj. Od svog prvog romana objavljenog 1985. Krasnahorkai na sebe skreće kako pažnju čitalaca tako i kritičara. Dobitnik je mnogobrojnih književnih nagrada. Ide svet je zbirka koja sadrži 21 priču. Priče sakupljene u ovoj knjizi odvijaju se na raznim stranama sveta, radnje su smeštene ili u sadašnjost ili u sasvim blisku prošlost. Glavni junaci su ljudi koji imaju velika očekivanja i želje, neprestano maštaju o odlasku, i napuštanju svoje svakodnevice, ali oni zapravo nemaju hrabrosti da bilo šta promene u svojim trivijalnim životima, i oni se u stvari ne mrdaju s mesta, dok svet prolazi, kako i sam naslov implicitno sugeriše. ``

Autor : Artur ŠOPENHAUER Izdavač : Matica srpska - Novi Sad ; 1986.god. Stanje : Veoma dobro(4) Broj strana : 602, formata 17 x 25 cm.

Autor : Imanuel KANT Izdavač : BIGZ - Beograd ; 1991.god. Stanje : Veoma dobro(4) Broj strana : 395, formata 15 x 22 cm.

Autor : Frederik KOPLSTON Izdavač : BIGZ - Beograd ; 1995.god. Stanje : Veoma dobro(4) Broj strana : 383, formata 15 x 22 cm.

čomski na nemačkom lokaf

Emil Sioran, Suze i sveci 1989 bratstvo jedinstvo novi sad mek povez 17 cm stanje vrlo dobro bez nedostataka

Nolit, 2008. 139 strana. Odlično očuvana ali ima posvetu (možda autorke).

Stanje: Odlično - Nekorišćeno Naslov: Estetika Autor: Stefan Petrović Izdavač: Narodna knjiga mek povez, ćirilica, 24 cm, 310 str. _____