Milun Perović - Putopisi života I i II , izdanje Draslar . Čovek i smisao življenja Korice sa minimalnim tragovima, unutra kao nove !

Komplet Nasim Nikolas Taleb 1-5 U online Knjižari Sigma dostupan je ekskluzivni komplet knjiga autora Nasima Nikolasa Taleba, koji obuhvata pet njegovih najznačajnijih dela: "Prokrustova postelja" - Talebova zbirka aforizama koja otkriva različite aspekte moderne civilizacije i njene zamke. "Crni labud" - Moderni klasik koji istražuje nepredvidljive događaje i njihov uticaj na svet. "Antikrhkost" - Knjiga koja izvrće naopako naše shvatanje nesigurnosti, predstavljajući je kao poželjnu i nužnu. "Koža u igri" - Provokativno delo o riziku, nesigurnosti i nasumičnosti, koje otkriva tradicionalne metode procene rizika. "Varljiva slučajnost" - Proučava važnost slučajnih događaja u našim životima, kroz priče o filozofima, finansijerima i mitološkim likovima. Ovaj komplet pruža čitaocima sveobuhvatan uvid u misli i ideje Nasima Nikolasa Taleba, nudeći im priliku da dublje razumeju svet oko sebe i nauče kako da se nose sa nesigurnošću i rizicima. Nabavite svoj primerak kompletne kolekcije i istražite različite koncepte koje je Taleb istraživao kroz svoja dela. Povez knjige :mek Format : 24 cm Pismo : latinica

Beograd 2004. Tvrd povez, 330 strana. Knjiga je odlično očuvana. R7 Da li je Evropska unija doista evropska? Da li ona verodostojno predstavlja osobenosti političkog bića evropskog čoveka? Znajući da odgovor na takva i slična pitanja iziskuje prethodno posedovanje saznanja o onom što je specifično evropsko u političkom domenu — Dragoš Kalajić je preduzeo jedinstvenu istraživačku pustolovinu. O težini tog spoznajnog zadatka dobro svedoči činjenica da pod okriljem Evropskog saveta već decenijama traje bezuspešna potraga za evropskim identitetom, obeležana i velikim naučnim skupovima, od početnog u Rimu 1953. godine, do poslednjeg, u Strazburu 2001 .godine. Sporno je i samo vreme rađanja Evrope i Evropljana. Da li su oni rođeni s Renesansom i Reformacijom, ili zahvaljujući neoimperijalnom poduhvatu Karla Velikog, ili u trouglu zračenja Atine, Rima i Jerusalima? Kalajić pak smatra da su koreni evropskog čoveka preistorijski i da je njegov politički identitet nagovešten već u najdrevnijim pisanim spomenicima indoevropskih kultura. Jedno je izvesno: Kalajićevo novo delo će imati osporavatelje i pobornike ali nikoga neće ostaviti ravnodušnim.

Dodatne informacije Pisac NIKOLO MAKIJAVELI Izdavač GLOBUS – ZAGREB Izdanje 1985 Povez TVRDI Stanje Vrlo Dobro

Informacije SKU 9788681306543 Kategorije FILOZOFIJA, KOMPLET, SAJAM 2023 Težina 2.65 kg Proizvođač Zadužbina Vladeta Jerotić Povez knjige tvrd Pismo ćirilica Pisac Vladeta Jerotić Godina izdanja knjige 2023 Izdavač Zadužbina Vladeta Jerotić Jezik Srpski Tagovi Knjiga Knjizara Odabrana dela Vladeta Jerotić Vladeta Jerotić sabrana dela - vladeta jerotic

Informacije SKU 9788681306550 Kategorije FILOZOFIJA, KOMPLET, SAJAM 2023 Težina 2.5 kg Proizvođač Zadužbina Vladeta Jerotić Povez knjige tvrd Pismo ćirilica Pisac Vladeta Jerotić Godina izdanja knjige 2023 Izdavač Zadužbina Vladeta Jerotić Jezik Srpski Tagovi Knjiga Knjizara Odabrana dela Vladeta Jerotić Vladeta Jerotić sabrana dela - vladeta jerotic

FEDERALISTIČKI SPISI Hamilton; Medison; Džej Str 463 Povez tvrd

Nekoriscena kao nova. Zozef de Mestr - Dijalozi u Sankt Petesburgu 448 strana Malo redje u ponudi Written and set on the banks of the Neva, St Petersburg Dialogues is a startlingly relevant analysis of the human prospect in the twenty-first century. As the literary critic George Steiner has remarked, `the age of the Gulag and of Auschwitz, of famine and ubiquitous torture ... nuclear threat, the ecological laying waste of our planet, the leap of endemic, possibly pandemic, illness out of the very matrix of libertarian progress` is exactly what Joseph de Maistre foretold. In the Dialogues Maistre addressed a number of topics that are discussed briefly or not at all in his other works already available in English. These include an apologetic for traditional Christian beliefs about providence, reflections on the social role of the public executioner and the `divinity` of war, a critique of John Locke`s sensationalist psychology, meditations on prayer and sacrifice, and a mini-course on `illuminism.` The literary form is that of the `philosophical conversation` – one that allowed Maistre to be deliberately provocative and to indulge his taste for paradox, a `methodical extravagance` that he judged particularly appropriate for the eighteenth-century salon. Translator and editor Richard Lebrun provides a full scholarly edition of this classic work, complete with an introduction, chronology, critical bibliography, and generous explanatory notes. The Dialogues will be of interest to scholars of literary history as well as the history of ideas. Publisher ‎McGill-Queen`s University Press; 2nd ed. edition (March 9, 1993) Language ‎English Hardcover ‎448 pages ISBN-10 ‎0773509828 ISBN-13 ‎978-0773509825 Item Weight ‎1.77 pounds Dimensions

Umetnost i njena uloga u istoriji:između trajnosti i prolaznih-izama, knjiga je u vrlo dobrom stanju. Izdanje:Kosovska Mitrovica Povez:tvrd Broj strana:800 Težina:2,2kg OP

Izdavač: Demetra Zagreb 2003. Tvrd povez, zaštitni omot, XIV + 751 strana. Knjige su nekorišćene (nove). Grupa od 100 autora radila je na ovoj enciklopediji Urednik David Miller Vodič kroz glavne ideje i doktrine koje su izvršile utjecaj na suvremeni svijet, a namijenjena je svakome tko izučava političku misao, bilo studentima, bilo profesionalcima. Prikazani su glavni politički teoretičari iz prošlosti i sadašnjosti, kao i način na koji se razmišljanje o politici razvijalo tijekom povijesti. Tags Istorija politickih teorija, politicke ideologije, Aristotel, Platon, antička misao o politici, srednjovekovna misao, Renesansa, Makijaveli, Rimska politička misao, Ciceron, Polibije, Avgustin, Akvinski, Mor, Makijaveli, Renesansa i politicka misao, protestantizam, kalvinizam, Martin Luter, Vestfalski poredak, apsolutizam, tiranija, demokratija, republikanizam, Monarhija, Monteksje, Boden, suverenost, podela vlasti, Reformacija, Kalvin, sekularizam, liberalizam, francuska revolucija, američka revolucija, Tokvil , Džon Stjuart Mil, utilitarizam, Edmund Berk, konzervativizam, socijalizam, industrijsko društvo, Hegel, romantizam, Kant, Fihte,nemacki idealizam, Niče , nacizam, Monteskje, međunarodni odnosi, politicke ideologije, političke teorije, Maks Veber, političke nauke, pozitivizam, politička filozofija, Sokrat, Džon Rols, Teorija pravde, Nozik, Volzer, Sandel, Čarls Tejlor, Komunitarizam, istorija političkih i pravnih teorija, istorija političkih ideja, savremene političke teorije, ljudska prava, legitimitet, Hajek ,Hjum , Hajdeger, Kant korporativizam, fašizam, nacizam, neoliberalizam, nova desnica , levica, socijaldemokratija, država blagosatanja, Adam Smit, sloboda, klasična i moderna ideja slobode, prava čoveka, granice državne vlasti, sloboda versus vlasti, plodnost konflikta, antičke i moderne ideje demokratije, liberalizam i demokratija, individualizam i organicizam, liberali i demokrati u XIX veku, tiranija većine, prestavnička demokratija, Spinoza, Monteskje, Fridirh Niče, Hegel, Džon Stujart Mil, Federalistički spisi , Tomas Pejn, Žan Žak Ruso, protestantizam, Kalvin, Žan Boden, suverenost, Džon Lok, Tokvil, Medison, Aristotel, polis, Platon, Šumpeter, Robert Dal, Bentam, utilitarizam

Libri politici 1-2 / Marcus Tullius Cicero Svezak prvi: Država (De Re Publica) Svezak drugi: Zakoni (De Legibus) Izdavač: Demetra Zagreb 1995./1996. Tvrd povez, zaštitni omot, bilingvalno izdanje (uz prevod, latinski original), X + 260 + X + 210 strana. Knjige su, bukvalno, kao nove. Marko Tulije Ciceron, lat. Marcus Tullius Cicero (106-43 pr.n.e.) bio je rimski govornik, filozof i političar. Obavljao je visoke državne funkcije, nastupao je kao branitelj u civilnim procesima, kao konzul otkrio je Katalininu urotu. Stradao je kao žrtva proskripcija (političkih osuda na smrt, progonstvo ili konfiskaciju imovine). Dao ga je, naime, ubiti Marko Antonije. Velika je Ciceronova zasluga za prenošenje i popularizaciju grčke kulture na rimskom tlu. Ciceronovi govori smatranju se uzorom klasične rimske proze. Ciceron je držao vrlinu jedinim uvjetom blaženstva, a ćudorednost je smatrao najvišim dobrom. Humanistički ideal, kojem su utrli put rani stoici, Ciceron je izgradio kao etički i pedagoški princip. Bio je najistaknutiji zastupnik rimskog eklekticizma posljednjeg stoljeća prije nove ere. Njegovo je filozofsko stajalište mješavina akademske skepse i stoičko-peripatetičkih shvaćanja. Od preko 100 Ciceronovih govora ostalo je sačuvano njih 58, a sačuvana su i 774 Ciceronova pisma.

Izdavač: BERNAR, Beograd Biblioteka: IZABRANA DELA Ukupan broj stranica knjiga: 1720 ; 14,5 x 20,5 cm - Ćirilica / Tvrd povez sa omotom + zaštitna kutija

U cetiri knjige Izbor Vladimir Jaglicic Preveli Slavica Velickovic, Dragan Bunardzic, Vladimir Jaglicic Izdavac - Bernar, Beograd Godina - 2011. Cehov, Bulgakov, Andrejev, Gorki, Kuprin, Bunjin, Grin, Remizov, Paustovski, Platonov, Rasputin, Astafjev, Tefi, Smeljov, Avercenko, Zajcev, Arcibasev, Aldanov, Terc, Ertelj, Veresajev, Siskin, Maliskin, Neverov, Oveckin, Kurockin, Basargin, Gracov, Borodin, Epelj, Makanjin, Varlamov, Volos, Jekimov, M. Tarkovski, Ilicevski, Visnjevjecka, Sarunov... Kjnige u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,tvrd povez,sa omotnicama u dobrom stanju,sa zastitnom omotnicom u dobrom stanju,format 22 cm. (54)

Dodatne informacije Pisac PETER SLOTERDIJK Izdavač FEDON – BEOGRAD Izdanje 2010 Povez TVRDI Stanje Vrlo Dobro

P3-1) ODLIČNO OČUVANE.

Kao nove. Sifra adp24.6

Zan Pol Sartr, Izabrana dela 1-12 komplet 01. Mucnina Reci Zid 02. Zrelo doba 03. Odlaganje 04. Ubijene duse 05. Drame 06. Sta je knjizevnost 07. Portreti 08. Filosofski spisi 09. Biće i ništavilo 1 10. Bice i nistavilo 2 11. Kritika dijalektičkog uma 1 12. Kritika dijalektičkog uma 2 Izdavac : Nolit, Beograd, 1984 tvrd povez, zaštitni omot. Stanje Vrlo dobro.

ANTOLOGIJA ARAPSKE NARODNE PRIČE SRPKO LEŠTARIĆ, preveo sa /a r a p s k o g!/ VREME KNJIGE B e o g r a d 1 9 9 4 A N T O L O G I J E a) Arapske naRodne pripovetke - Prevodi, srpskohrvatski b) Arapski jezik - PreVođenje ....................................................... 35 priča/ 1. Priča o kralju Kereka 2. Priča o kralju Betiru, 3. Ali Dembel u Damasku 4. Priče o kćeri kineskog kralja (1,2) 5. Priča o jerusalimskom kralju Nedžibu 6. Priča o zlatoPeroj ptici 7. Hasan i Husejn 8. Gazela devojka 9. Priča o ikoni i zlatnom kanDilu 10. Priča o kralju Sirije 11. Merjema, beduinka iz Hidžaza 12. JednoZuba i DvoZuba ........................................ Na koricama - Farhad i Širina na planini Bisutun. Minijatura iz Nizamijevog rukopisa `Hamsa` (1941) SRPKO LEŠTARIĆ (1949. Vrelo kod Uba) Orijentalistiku studirao u Beogradu i Alepu (Sirija), veći deo u periodu 1974-1994. proveo u zemljama Arapskog istoka (Mašreka) čije izvorne naRodne govore izučava... saRadnik časopisa Et-tegafa el alemiyya (Svetska kultura) koji izlazi u Kuvajtu BELEŠKA O IZVORNIKU: Izvornik je naučno izdanje s početka veka. Knjiga je namenjena vrlo uskom krugu korisnika. Ne pominje se ni u jednoj od velikih svetskih enciklopedija. Ukupno 35 /i z v o r n i h/ naRodnih pripovedaka stalo je na 272 strane arapskog teksta. Autor, znameniti nemački orijentalista Eno LITMAN (1875-1958), saKupio je ove priče kao član jedne američke arheološke ekspedicije na tlu tadašnje Velike Sirije... Broš Latinica, 317 stranica LEPO OČUVANO Bez podvlačenih stranica, Bez potpisa, Bez pečata! Č i s t o KOndicija: 1O

IZABRANO DJELO 1-2 - Nikolo Makijaveli Izdavač: GLOBUS Zagreb Godina izdanja: 1985. Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! SVET KAO VOLJA I PREDSTAVA 1-2, Šopenhaurer... Preveo s nemačkog SRETEN MARIĆ... Latinica, Tvrde korice, Omot, Šiven povez, Obeleživač stranica, 1O6O stranica Artur Šopenhauer (nem. Arthur Schopenhauer; Gdanjsk, 22. februar 1788 — Frankfurt na Majni, 21. septembar 1860) bio je nemački filozof idealist, klasični predstavnik pesimizma, koji je „volji” dao glavno mesto u svojoj metafizici. Njegov otac je bio uspešan poslovni čovek – delom holandskog porekla – obožavalac Voltera i veliki protivnik apsolutističkih tipova vlasti. U Hamburg se s porodicom preselio 1783. godine, gde su ostali do smrti – naizgled samoubistva – njegovog oca. Šopenhauerova majka je bila uspešan pisac romana i kasnije je u Vajmaru držala salon koji su posećivali mnogi tadašnji književnici i intelektualci među kojima je bio i Gete. Arturovi odnosi s majkom su bili teški i antagonični i rezultirali su konačnim otuđenjem. Šopenhauer je smatrao da je volja osnova svega, Kantova „stvar po sebi”, suština sveta koji je samo predstava. Volja je večito nezadovoljena, i zato je život beskrajna patnja a ovaj svet najgori mogući svet. Cilj svega je nirvana (budizam). Glavno delo mu je Svet kao volja i predstava. Do većeg uticaja došao je tek pred kraj života i posle smrti. Ostala dela prevedena kod nas: Metafizika lepog, Metafizika polne ljubavi, O stilu i pisanju, O geniju i dr. Šopenhauerova filozofija se najbolje razume ukoliko se prepozna njegov dug Kantovoj filozofiji, kojeg je smatrao najvećim misliocem modernog doba. Njegova glavna zamerka filozofiji savremenika u Nemačkoj (Šelinga, Fihtea i Hegela), je da su pod izgovorom napretka i težnji da dalje razviju Kantove ideje, u stvari pokušali da filozofiraju na način koji je sâm Kant opisao kao sasvim neprihvatljiv. Ako je Kant išta pokazao, onda je to da je metafizička spekulacija u zastarelom „transcendentalnom” smislu potpuno neupotrebljiva za dostizanje saznanja koje leži izvan ljudskog iskustva. Po Šopenhaueru, takvo je saznanje u principu nedostižno, te se svaki filozof – i kojom god procedurom – koji pokuša da uspostavi postojanje Boga i besmrtonst duše, u stvari upustio u jedno beznadežno filozofsko ispitivanje. Šopenhauer je rođen u Gdanjsku 22. februara godine 1788. Otac mu je bio trgovac poznat zbog svoje obdarenosti, osorljivosti, nezavisnog karaktera, i zbog svoje ljubavi prema slobodi. Kad je Arturu bilo pet godina, otac mu se iz Gdanjska preselio u Hamburg, jer je Gdanjsk aneksijom Poljske godine 1793. izgubio svoju slobodu. Tako je mladi Šopenhauer odrastao usred poslovnog i finansijskog života. Mada je napustio ubrzo trgovačku karijeru u koju ga je otac bio uvukao, ipak je ona ostavila tragova u njemu, koji su se ogledali u izvesnoj sirovosti manira, u realističnom držanju duha, u poznavanju sveta i ljudi. To ga je učinilo antipodom onim kabinetskim ili akademskim filozofima koje je on tako prezirao. Otac mu je umro, misli se od svoje vlastite ruke, godine 1805. Očeva majka bila je umno bolesna. »Karakter ili volja (kaže Šopenhauer) nasleđuju se od oca, a intelekt od majke.« Njegova majka imala je intelekt — ona je bila jedna od najomiljenijih spisateljki romana svoga vremena — ali je imala i temperament i zlu ćud. Bila je nesrećna u životu sa svojim prozaičnim mužem; i posle njegove smrti, ona je usvojila slobodnu ljubav, i krenula u Vajmar kao najpodesnije mesto za takav način života. Artur Šopenhauer gledao je na to kao Hamlet na drugi brak svoje majke. Njegove svađe sa majkom donele su mu najveći deo onih poluistina o ženi kojima je začinjena njegova filozofija. Jedno njeno pismo osvetljava stanje njihovih odnosa: »Ti si dosadan i nesnosan, i meni je veoma teško da živim sa tobom. Sve tvoje dobre osobine pomračilo je uobraženje da si suviše pametan i učinilo ih nepodesnim za svet, prosto zato što ne možeš da savladaš svoj bes da znaš sve bolje no drugi. Time ogorčavaš ljude oko sebe.« Zato su rešili da žive odvojeno; on je mogao da je samo posećuje u njenoj kući, i da bude jedan gost među drugima; na taj način mogli su da učtivo saobraćaju jedno sa drugim kao stranci, umesto da se mrze kao rođaci. Gete, koji je podnosio gospođu Šopenhauer zato što mu je dopuštala da je posećuje sa svojom Hristijanom, još je više zategao odnose između majke i sina kad je majci saopštio da će joj sin postati slavan čovek; mati još nikad nije čula da ista porodica može imati dva genija. Naposletku, kad su svađe došle do vrhunca, mati gurne svoga sina i takmaca niza stepenice; a naš filozof na to joj ogorčeno izjavi da će njeno ime biti poznato potomstvu samo po njemu. Šopenhauer je ubrzo ostavio Vajmar; i mada mu je majka živela još dvadeset i četiri godine, on je nikad više nije video. Čini se da je Bajron, koji se takođe rodio godine 1788, imao sličnu nevolju sa svojom majkom. Možda su zbog te okolnosti obojica postali pesimisti. Međutim, Šopenhauer je završio svoje gimnazijske i univerzitetske studije, i naučio je više nego što su mu ovi instituti dali. Doživeo je susret sa ljubavlju i sa svetom, i posledice toga uticale su na njegov karakter i njegovu filozofiju. Postao je sumoran, ciničan i podložan sumnji. Bio je opsednut melanholijom i zlom voljom. Svoje lule držao je pod ključem i rezom, a svoj vrat nikad nije poveravao brijačevoj britvi. Uvek bi legao nakon što bi pištolje stavio nastranu pored svoje postelje — svakako da se njima posluži ako bi naišli provalnici. Graju nije mogao da podnosi: »Ja već odavno mislim (piše on) da kvantitet graje koju svako s lakoćom može da podnosi stoji u obrnutoj srazmeri prema njegovim duhovnim snagama, i da se otuda može posmatrati kao slučajna mera tih snaga.« Graja je za njega jedno mučenje za inteligentno biće. Tako preterana upotreba živih snaga »u kucanju, udaranju i zabijanju svakodnevno me je mučila kroz ceo moj život.« On je imao bezmalo paranoičnu ideju o svojoj neshvaćenoj veličini. Pošto su mu uskraćeni uspeh i slava, on se okrenuo u sebe i rastakao je svoju sopstvenu dušu. Nije imao ni majke, ni žene, ni deteta, ni porodice, ni otadžbine. »Bio je apsolutno usamljen, bez ijednog prijatelja — a između jednog i nijednog čitava je beskrajnost.« Nacionalističkim groznicama svoga vremena bio je još manje pristupačan nego Gete. Godine 1813, pao je isprva toliko pod uticaj Fihteovog entuzijazma za jedan oslobodilački rat protiv Napoleona da je mislio na dobrovoljačku službu, i stvarno kupio ratnu opremu. Ali, kasnije se predomislio; mislio je da je »Napoleon najzad samo snažno i nesmetano izrazio isti nagon za samoodržanjem i istu žudnju za životom koju osećaju svi smrtni ljudi, ali je moraju ugušivati.« Umesto da ide u rat, on je otišao na selo i napisao svoju doktorsku tezu iz filozofije. Doktorirao je na Univerzitetu u Jeni. Posle svoje disertacije O četvorostrukom korenu stava dovoljnog osnova (1813), Šopenhauer je sve svoje vreme i svu svoju snagu posvetio radu koji će biti njegovo majstorsko delo — Svetu kao volji i predstavi. Svoj rukopis magna cum laude poslao je izdavaču; tu je delo, pisao je, koje nije samo podgrejavanje starih ideja, nego jedan izvanredno koherentan sistem originalnih misli, »u najvišem stepenu jasan, razgovetan, i ne bez lepote«; »to će biti jedna od onih knjiga koje docnije postaju izvor i podstrek stotinama drugih knjiga.« Mnogo godina kasnije, Šopenhauer je bio toliko uveren u svoje rešenje glavnih problema filozofije da je hteo da nosi pečatni prsten sa slikom sfinge koja se strovaljuje u ponor, kao što je obećala da će to učiniti kad se odgonenu njene zagonetke.[1] Pored svega toga, knjiga je jedva privlačila pažnju; svet je bio isuviše siromašan i iscrpen da bi pored siromaštva i iscrpljenosti čitao knjige. Šesnaest godina posle objavljivanja dela izdavač je saopštio Šopenhaueru da je veća polovina izdanja prodata kao makulatura. U odeljku »O onom šta ko predstavlja« u Aforizmima mudrosti o životu, on navodi, s očevidnom aluzijom na svoje majstorsko delo, dve Lihtenbergove napomene: »Takva dela su ogledala; ako u njih gleda kakav majmun, ne može iz njih da gleda nikakav apostol«; i »kad se sukobe glava i knjiga, ječi praznina; da li je to svaki put u knjizi?« S tonom uvređene sujete, Šopenhauer dodaje: »Što više neko pripada potomstvu - drutima rečima, čovečanstvu uošpte - sve je više tuđ svome vremenu; pošto njegovo delo nije specijalno posvećeno ovome, dakle pošto ne pripada njemu kao takvom, nego samo ukoliko je deo čovečanstva, otuda i ne nosi prisnu lokalnu boju: zato se lako može dogoditi da ono ne obrati pažnju na takvo delo. Šopenhauer je sebe svega toliko uneo u to jedno delo da su svi njegovi kasniji radovi samo komentari tog dela; on je postao talmudista svoje sopstvene Tore. Godine 1836, objavio je veću raspravu O volji u prirodi, koja je, donekle prerađena 1844, ušla u prošireno izdanje Sveta kao volje i predstave. Godine 1841, izašla su Oba osnovna problema etike, a 1851. dve sadržinom bogate sveske Parerga i paralipomena (doslovno: Sporedni radovi i dopune), koje su i na engleski prevedene kao Ogledi. Za ovo svoje najpopularnije i mudrošću i duhovitošću ispunjeno delo Šopenhauer je, kao celokupan honorar, dobio deset besplatnih primeraka. Pošto je ostavio Vajmar, samo jedna avantura pomela je monotoniju njegove istraživačke usamljenosti. Nadao se da će moći da predaje svoju filozofiju na nekom od velikih nemačkih univerziteta; godine 1822. mu se za to pružila prilika, kad su mu dopustili da se u Berlinu habilituje kao privatni docent. Svoja predavanja stavljao je namerno u one iste termine u koje je tada i moćni Hegel stavljao svoja. Šopenhauer je očekivao da će studenti njega i Hegela posmatrati očima potomstva; ali, čitao je pred praznim klupama. Odrekao se predavanja, i osvetio se ljutim napomenama protiv Hegela koje unakažuju kasnija izdanja njegovog glavnog dela. Godine 1831. u Berlinu je izbila kolera; izbegli su i Hegel i Šopenhauer; ali, Hegel se vratio suviše rano, zarazio se, i umro za veoma kratko vreme. Šopenhauer se zaustavio u Frankfurtu na Majni, gde je ostao do smrti. Kao osetljiv pesimista, klonio se pokušaja da svoje izdržavanje zaslužuje perom. Bio je nasledio jedan deo očeve radnje, pa je živeo u skromnoj udobnosti od prihoda koje je dobijao od tog dela. Svoj novac ulagao je s umešnošću neobičnom za jednog filozofa. Kad je poslovno društvo u kojem je imao svoj deo palo pod stečaj, i drugi poverioci bili sporazumni da budu podmireni sedamdesetprocentnim podmirenjem, Šopenhauer je uporno tražio punu isplatu, i dobio ju je. Imao je dovoljno sredstava da uzme pod kiriju dve sobe; u njima je stanovao trideset godina, sa svojim kudrovom, kao jedinim drugom. Malom psu dao je ime Atma (bramanski izraz za »Svetsku dušu«); ali, varoški vragolani zvali su ga »mladi Šopenhauer«. Večerao bi obično u »Engleskom dvoru«. Svaki put kad bi počeo da jede stavio bi preda se na sto jedan dukat; posle jela metnuo bi ga opet u džep. Naposletku, jedan nesumnjivo neuzdržljiv konobar zapitao ga je šta znači ta nepromenljiva ceremonija. Šopenhauer je odgovorio da se tajno zavetovao da će u sanduče u koje se stavlja milostinja ubaciti dukat čim prisutni engleski oficiri prestanu da govore samo o konjima, ženama i psima. Univerziteti nisu ništa zabeležili o njemu i o njegovim delima da se kao obistini njegovo tvrđenje kako se svaki napredak u filozofiji vrši izvan akademskih zidova. »Ništa nemačke naučnike nije vređalo jače nego Šopenhauerova različnost od njih«, kaže Niče. Ali, Šopenhauer se postepeno navikavao da bude strpljiv; bio je uveren da će ga, mada kasno, ipak priznati. I naposletku, polagano, priznanje je došlo. Ljudi srednjih klasa — advokati, lekari, trgovci — našli su u njemu filozofa koji im je pružao ne samo pretenciozan metafizički žargon, nego razumljiv pregled pojava aktuelnog života. Evropa koja je izgubila veru u ideale i napore 1848. godine dočekala je gotovo sa klicanjem tu filozofiju koja je izražavala očajanje od godine 1815. Napad nauke na teologiju, socijalističko optuživanje zbog siromaštva i rata, biološko naglašavanje borbe za opstanak — svi ti činioci pomogli su najzad da se raširi Šopenhauerova slava. On još nije bio suviše star da uživa u svojoj popularnosti: požudno je čitao sve članke koji su o njemu napisani; molio je svoje prijatelje da mu šalju svaku štampanu napomenu koju mogu naći — a on će platiti poštarinu. Godine 1854, Vagner mu je poslao jedan primerak svog dela Prsten nibelunga, sa nekoliko popratnih reči kojima odaje priznanje Šopenhauerovoj filozofiji muzike. Veliki pesimista preobrazio se u svojoj starosti u optimistu; posle jela svirao bi istrajno u flautu, i blagodario bi vremenu što ga je oslobodilo vatre njegove mladosti. Sa svih strana dolazili su ljudi da ga pohode; i o svom sedamdesetom rođendanu, godine 1858, bio je pretrpan čestitkama sa svih strana sveta. Ovaj preobražaj nije došao prerano: ostalo mu je da živi još dve godine. 21. septembra 1860. seo je da doručkuje, i činilo se da se nalazi u najboljem zdravlju. Sat vremena kasnije našla ga je gazdarica kako još sedi za stolom, ali mrtav.

SVET KAO VOLJA I PREDSTAVA 1-2 Artur Šopenhauer Izdavač: MATICA SRPSKA Godina izdanja: 1981/1986 Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Broj strana: 464 + 601 Pismo: latinica Stanje: Vrlo dobro, neznatno oštećenje omota.

Tvrd povez sa zaštitnim omotom. Izdanje Veselin Masleša, Sarajevo, 1976. godine. Biblioteka Logos. Na predstranici mali potpis. Omot manje oštećen. Veoma dobro očuvana knjiga, 522. strane. dule, veselina nikolića, 2022.

Tvrd povez sa zaštitnim omotom. Izdanje Naprijed, Zagreb, 1983. godine. Na predstranici manji potpis. Nekorišćene knjige, kao nove, - knjiga I, 447. strana, - knjiga II, 418. strana plus mapa. dule, veselina nikolića. 2022.

Izabrana dela 1-12 komplet 01. Mucnina Reci Zid 02. Zrelo doba 03. Odlaganje 04. Ubijene duse 05. Drame 06. Sta je knjizevnost 07. Portreti 08. Filosofski spisi 09. Biće i ništavilo 1 10. Bice i nistavilo 2 11. Kritika dijalektičkog uma 1 12. Kritika dijalektičkog uma 2 Izdavac : Nolit, Beograd, 1981 tvrd povez, zaštitni omot. Stanje Veoma dobro 4+, bez ispisivanja i cepanja. nikk2200

metafizičke rasprave rezime filozofskih i naučnih radova autobiografija pesme prepiska od zenona do bergsona osnovi teorije saznanja prirodnjački spisi principi metafizike I i II naučni spisi spisi iz praktične filozofije istorija novije filozofije kao nove vellok