Radionica SIC Beograd, 1984 Mek povez, strana 112 Dobro stanje

Knjiga je u dobrom stanju. Svetovi,Novi sad,1992. 235 strana,17cm ,,Ролан Жерар Барт (франц. Roland Gérard Barthes; Шербур Октевил, 12. новембар 1915 – Париз 25. март 1980) био је француски теоретичар књижевности, филозоф, књижевни критичар и семиотичар. Његово поље интересовања било је широко. Извршио је снажан утицај на развој структурализма, семиотике, егзистенцијализма, марксизма, антропологије и постструктурализма. Барт је рођен 12. новембра 1915. у Шербуру у Нормандији као син Анријете и Луја Барта, поморског официра.[2] Отац му је погинуо 1916. на Северноме мору за време Првог светског рата. Са једанаест година заједно са мајком преселио се у Париз, но упркос пресељењу Барт је читав живот остао везан за свој родни крај. На париској Сорбони, коју похађа од 1935. до 1939, показује се амбициозним учеником. У том раздобљу боловао је од разноразних болести, укључујући и туберкулозу, због које је много времена провео у изолацији санаторијума.[3] Учестали здравствени проблеми негативно су утицали на његову академску каријеру и полагање испита. Због лошег здравља био је ослобођен војне службе. Од 1939. до 1948. радио је на добијању дипломе из граматике и филологије, издао је своје прве академске радове, суделовао је у медицинским студијима, али се и даље борио са лошим здравственим стањем. Године 1948. вратио се искључиво академскоме раду, те је добио неколико краткорочних послова на институтима у Француској, Румунији и Египту. Истовремено писао је за париски левичарски часопис Борба (Combat), а ти чланци су временом израсли у књигу Le degré zéro de l`écriture (1953). Наредних седам година провео је у Centre national de la recherche scientifique где је студирао лексикологију и социологију.[4] Такође, у томе периоду почео је да пише популарни серијал есеја за часопис Les Lettres Nouvelles у којима је побијао митове популарне културе (касније су есеји окупљени и објављени у збирци Митологије изданој 1957. године).[5] Познавајући у извесној мери енглески језик, Барт је предавао на Мидлбери колеџу 1957. године и спријатељио се са будућим енглеским преводиоцем великог дела његовог рада, Ричардом Хауардом, тог лета у Њујорку.[6] Ране шездесете провео је истраживајући семиотику и структурализам. Многи његови радови су критиковали постојеће традиционалне академске погледе књижевне критике. Његове идеје довеле су га у јавни сукоб са Ромоном Пикаром, који га је напао у тексту Нова критика због наводног недостатка поштовања према францускпј књижевној традицији. Барт му је одговарио у своме делу Критика и истина из 1966. где је оптужио стару грађанску критику за мањак бриге о нијансама и финоћи језика, те о селективној неукости у критици дијалектичких теорија (као што је на пример марксизам). До касних шездесетих Барт је стекао велики углед. Путује у САД и Јапан те одржава презентације. Своје најпознатије дело, есеј Смрт аутора, које служи као један од основних прелазних радова у истраживању логике структуралистичке мисли, објавио је 1967. године. Наставио је да доприноси заједно са Филипом Солером авангардном књижевном часопису Tel Quel, где се развијају сличне идеје Бартовим. Барт објављује књигу С/З 1970, у којој је анализирао Балзакову приповетку Саразин. Током седамдесетих наставио је градити књижевну критику, те развија појмове текстуалности и књижевничке неутралности. 1971. гостује као предавач на универзитету у Женеви. Године 1977. био је одабран за предавача на катедри за књижевну семиологију на Колежу де Франс у Паризу. Исте године његова мајка Анријета Барт, са којом је живео 60 година умире. Његово последње велико дело Мрачна комора је делом есеј о природи фотографије, а делом помирење са смрћу његове мајке. Дана 25. фебруара 1980. Барта је ударио аутомобил, након што је напустио забаву, коју је одржао Франсоа Митеран. Месец дана касније умиро је од последица повреде.``

Knjiga je u dobrom stanju,malo okrzana sa strane. ,,Vesela nauka označava prelaz od ranih spisa ka zrelijem stvaralačkom periodu u kojem su nastala dela poput Tako je govorio Zaratustra i Volja za moć. Prvo izdanje Vesele nauke (1882) obuhvatalo je četiri knjige sa uvodnim tekstom „Šala, lukavstvo i osveta” koji se sastoji od izreka i aforizama u stihu. Već u drugom izdanju (1887) autor je dodao i petu knjigu, kao i „Pesme princa slobodnog ko ptica na grani”, što predstavlja jedinu poeziju koju je objavio. I u ovom delu Niče govori o središnjem problemu svoje filozofije, problemu kulture, pogotovo ako je ona institucionalizovana i kao takva lišena vitalističkih osobina ili ukoliko apsorbuje dekadentnu umetnost kojoj se veliki filozof žestoko protivio. Značaj ovog dela ogleda se, između ostalog, i u tome što će u njemu prvi put formulisati čuvenu tezu „Bog je mrtav”, kojom osporava dotadašnje načelo Boga kao apsolutnog izvora moralnih principa. Ničeove refleksije o moralu često su bile pogrešno interpretirane, zbog čega ga je dugo pratio epitet kontroverznog mislioca. Vesela nauka pisana je u Ničeu svojstvenoj fragmentarnosti i, kako sam autor kaže, jezikom jugovine, što bi značilo jezikom svežine, ali i nemira, nadmenosti i radosti povratku životnih sokova, uprkos tome što je često isticao značaj bolesti u razvoju duha. Snažan poetski izraz koji dominira u oblikovanju refleksija čini ovo delo najboljim pokazateljem Ničeove strastvene stvaralačke prirode.``

IZDAVAC NARODNA PROSVJETA,1957,178 STR,ILUSTROVANA KNJIGA JE ODLICNO OCUVANA,KOLEKCIONARSKI PRIMERAK

EMIL ILI O VASPITANJU + EMIL SOFIJA ILI ZENA - ZAN ZAK RUSO KOMPLETNO DELO SE NALAZI U OVE DVE KNJIGE IZDAVAC ESTETIKA,1989,1990.GODINA,UKUPNO 595 STRANA KORICE PRVE KNJIGE SU IZGREBANE NA IVICAMA,UNUTRASNJOST JE ODLICNO OCUVANA.DRUGA KNJIGA JE NOVA

Knjiga je dobro očuvana. ,,`Sva trojca, Hese, Jung i Serano, bili su pesnici, mistici i ljudi osvetljeni „svetlošću sa Istoka“. Pričom o dva prijateljstva i poslednjim godinama „hermetičkog kruga“ u kojem su se Hese i Jung kretali, Migel Serano, treći i najmlađi član kruga, sa stavom povlašćenog svedoka zatvorio je taj krug i preneo nam poslednje poruke dva mudraca za sva vremena, povezana filozofijom, načinom života i umiranja, delom koje su stvorili. Poruke koje izviru iz knjige Jung i Hese, tog izuzetnog dokumenta, inspirišu sve tragaoce za istinom, kako one koji „putuju na Istok“ kao Heseovci junaci, tako i one koji se suočavaju sa nasleđem svoje hrišćanske prošlosti na Zapadu sa kojeg su potekli. Dušica Lečić Toševski Mnogo je već dobrih knjiga napisano o životu i delu Karla Gustava Junga i Hermana Hesea u toku njihovih života, a naročito posle smrti ovih duhovnih velikana dvadesetog veka (Jung je preminuo 1961, a Hese 1962. godine). Oni koji su voleli i cenili Junga i Hesea revnosno su pratili objavljivanje ovakvih knjiga i iz njih saznavali mnoge pojedinosti o njihovom ličnom životu, često iz pera vrhunskih svetskih stručnjaka iz oblasti književnosti, psihijatrije, psihologije i antropologije. I onda kada je izgledalo da polako jenjava interesovanje za ovu dvojcu neobičnih stvaralaca, ili da su oni zanimljivi još samo stručnjacima („jungovcima“ i „heseovcima“), 1966. godine se pojavila čudesna knjiga Migela Serana Jung i Hese – hermetički krug, koja je ovoga puta usmerila interesovanje u jednom drugom pravcu. Vladeta Jerotić```

Knjiga je dobro očuvana. ,,U ovoj knjizi čovek nalazi na poslu „podzemnika`, bušača, kopača, podrivača. Čovek ga vidi, pod pretpostav­kom da ima oči za takav dubinski rad, kako lagano, smi­šljeno, s blagom neumoljivošću kroči napred, da se ne bi suviše pojavljivala preka potreba koju sa sobom donosi svako dugo lišavanje svetlosti i vazduha; čovek bi njega samog pri njegovom mračnom poslu mogao nazvati sreć­nim. Ne čini li se da ga vodi neka vera, da ga obeštećuje nekakva uteha? Da možda hoće da ima sopstvenu dugu tamu, nešto svoje nerazumljivo, skriveno, zagonetno, jer zna šta će i on imati; sopstveno jutro, sopstveno izbavlje­nje, sopstvenu zoru?... Izvesno je da će se on vratiti: ne pi­tajte ga šta želi tamo dole, on će vam to već sam reći, raj prividni Trofonije i podzemnik, tek kada opet postane čovek. Čovek se temeljno oduči od ćutanja kad je tako dugo kao on bio krtica, usamljen..``

Knjiga je dobro očuvana. Esej o paralelnom razvoju umetnosti u Indiji, Kini i Japanu.

Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu. Z.M.Batajnica 1992.,63 strane.

Knjiga je dobro očuvana. Biblioteka SPEKTAR,Bratstvo-jedinstvo,1987.62 strane. ,,Итало Калвино (итал. Italo Calvino; Сантјаго де лас Вегас, 15. октобар 1923 — Сијена, 19. септембар 1985) био је италијански књижевник, есејиста и новинар, познат по својим романима Невидљиви градови, Замак укрштених судбина, Ако једне зимске ноћи неки путник и збирци приповедака Космикомике. Калвино је такође дао важан допринос на пољу изучавања фолклора и на пољу књижевне критике. Као писац трансформисао се у складу са развитком оновремених књижевних токова. Тако је у књижевност ушао ратним романом писаним у складу са поетиком италијанског неореализма, потврдио свој таленат двема збиркама из партизанског ратовања, писаних у сажетом хроничарском стилу, потом је исказао ерудитност написавши триптих фантастичних романа из прошлости, утемељених на фолклору и старијим облицима књижевности, да би почетком седамдесетих, у складу са развојем постмодернизма, својим романима и приповеткама редефинисао и разбио традиционалне форме књижевности, истражујући метанаративност и улогу читаоца. Итало Калвино Italo-Calvino.jpg Итало Калвино Пуно име Итало Ђовани Калвино Мамели Датум рођења 15. октобар 1923. Место рођења Сантјаго де лас Вегас, Куба Датум смрти 19. септембар 1985. (61 год.) Место смрти Сијена, Италија Утицаји од Мигел де Сервантес, Лодовико Ариосто, Хорхе Луис Борхес, Данте Алигијери, Владимир Набоков, Џејмс Џојс, Оноре де Балзак, Роберт Мусил Утицао на Ејми Бендер, Аманда Филипачи, Најважнија дела Преполовљени виконт (1952) Барон на дрвету (1957) Непостојећи витез (1959) Замак укрштених судбина (1969) Невидљиви градови (1972) Ако једне зимске ноћи неки путник (1979) У своја дела укључивао је различите идеје позајмљене из природних наука, семиотике, структурализма и лингвистике. Калвинова приврженост свему што је једноставно, неконвенционално, нерационално испољило се и у начину приповедања. Он никада не инсистира на моралистичком контексту, није дидактичан ни декларативан, тако да филозофији и моралу, који творе позадину његових књижевних остварења, даје маштовиту, наративну форму.``

Govorni cinovi-Dzon Serl.Izdavac Nolit-Beograd,1991 godine.Mek povez,294 str.Odlicno ocuvana.

JEZIK I DRUŠTVENE KLASE, Bazil Bernstajn BIGZ, 1987. mek povez manji format 195 strana veoma dobro očuvana knjiga Sadržaj - Zajednički jezik (Neke sociološke implikacije jednog lingvističkog obrasca); Sociolingvistički pristup socijalnom učenju; Lingvistički kodovi i gramatički elementi; Sociolingvistički pristup socializaciji; Društvena klasa, jezik i socijalizacija; Kritika koncepta `nadoknađujuće obrazovanje`.

Sadržaj: DVA GROFA: ALEKSEJ VRONSKI I LAV TOLSTOJ VLADIMIR SOLOVJOV PROTIV DANILEVSKOG DOBRE VESTI NAD GROBOM PAZUHINA SLOVENOFILSTVO U TEORIJI I SLOVENOFILSTVO U ŽIVOTU DOSTOJEVSKI O RUSKOM PLEMSTVU

Priredili Snezana Brajovic i Milisav Savic Izdavac - Raska skola, Beograd Godina - 1966. Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez ostecenja,sa podvlacenjima grafitnom olovkom na par strana,bez ispisane posvete,mek povez,format 19 cm,219 str. (43)

julija ili nova eloiza zan zak ruso OCUVANA 3+ spolja kao na slikama,,malo pozutela-prasnjava sa strane tvrde korice sa omotom-sitnija ostecenja omota LOGOS,,Split 1984 Biblioteka BEATRICE cena umanjena f-3

Srpsko tajno oruzje Koautor Nikola Otas Dvojezicno izdanje, srpsko-engleski, Ilustracije Aforizmi, Karikature, Humor, Aforisticari Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa potpisom prethodnog vlasnika na prvoj strani,mek povez,ilustracije,format 20 cm,2459 str. (43)

Izdaje - Alma Beograd Stanje knjige kao na slikama Mek povez 149.strana

Knjiga je dobro očuvana. Beograd,KALEKOM,1998 96 strana.

Sasvim dobro očuvana. F

Retko predratno izdanje. Dobro očuvana. F

Ima potpis prethodnog vlasnika i podvlačenja. F

Danil Harms – Nula i ništa Upozorenje. Mole se čitaoci bojažljivog srca i slaboga duha da ovom izdanju prilaze sa izvesnom dozom opreza, jer ono nije sračunato na laku zabavu, već na veliku mozgovnu igru. Zato hrabro kroz “besmislenost, “slučajnog”, “prizornog” i “vickastog “ Harmsa! Oni forumaši koji nisu do sada imali prilike da čitaju Harmsa primetiće u toku mog citiranja njegovih kratkih priča da je on jedan od velikih, ako ne i najvećih majstora za pisanje takozvanih “književnih nebuloza” koja izgledaju veoma jednostavno, ali to je samo varka. Da nastavim : Hrabrima Harms pomaže!

Milan Brdar SOLUS SIVE COMMUNIS Izdavač: Kairos Tvrdi povez, 386 strana Ova knjiga predstavlja savremeno tumačenje Kanta koji, za razliku od Dekarta, računa na zajednicu umnih bića u dve ravni: prvo, u ravni saznanja o svetu, a drugo u pitanjima morala. Treću oblast knjige čini Kantovo razumevanje tehnike prirode, izlaganje njenog značaja za filozofiju i završno upoređenje s Hajdegerovom kritikom tehnike i Hegelovom filozofijom apsoluta izloženom u osavremenjenom tumačenju. Zaključnu oblast predstavlja isticanje Kantovog značaja za prosvećivanje preko granica prosvetiteljstva. Knjiga je NOVA..... ---------------------------- M

Knjiga je upotrebljiva,korice okrzane ,izlizane (kao na slici) Rad,Beograd,1998. 127 strana,20cm Biblioteka Pečat ,,Formirani u školi bezvoljnika, u školi idolopoklonika fragmenata i ožiljka, pripadamo kliničkom vremenu u kome se računaju jedino slučajevi. Uresređujemo se na ono što je neki pisac prećutao, na ono što je mogao da kaže, na njegove neme dubine. Ako za sobom ostavlja delo, ako je sebe izrazio, sebi je osigurao naš zaborav. Sioran je mislilac koji može dvostruko da deluje, zavisno od prirode onoga koji ga čita. Slabe obeshrabruje, ali jake čeliči za životne strahote. Njegova filosofija, nastojanjem da odbaci sve moguće iluzije, deluje oslobađajuće na ljude sklone da žive u iluzijama, ali ne i na one koji su slabi i skloni neaktivnosti: njih može odvesti u propast. Sioran pretežno izražava ideje koje su istoriji ljudske misli već manje-više poznate, ali je on te ideje radikalizovao, zaoštrio, doveo do ekscesa. A to je baš ono što ga čini jednim od mislilaca tipičnih za duhovnu klimu našeg vremena. Sledbenik više filosofa i ideologa, on je stvorio filosofiju koja je antifilosofija i ideologiju koja je antiideologija. Primena njegove filosofije, međutim, može da bude samo nemoć, iz koje svaki čovek i svako društvo nastoji svim snagama da izađe i da ostvari neke, bar dogledne ciljeve. Ali prava primena njegove misli je njegovo književno delo. Oštroumni kritičar mnogih društvenih zala i čovekovih nedostataka, on i u svoje stavove o indiferentnosti unosi uzbuđenost i polet, koji njegov stil čine duboko ličnim i zavodljivim. Dok ga čitamo, čini nam se da zajedno s njim učestvujemo u uzbudljivoj avanturi otkrivanja često skrivenih nepravdi istorije i nesposobnosti čoveka da radikalno izmeni svoj položaj. Lepotom slika, finoćom zapažanja i toplinom iskaza, Sioran se donekle iskupljuje za jednostranost i neprihvatljivost svog nihilizma. - - - Emil M. Sioran rođen je 1911. godine u selu Rasinari u Karpatima, Rumunija, kao sin pravoslavnog popa (na rumunskom jeziku njegovo ime se izgovara Čoran). Po završetku gimanzije u Sibiu-u, studirao je filosofiju u Bukureštu, gde je i diplomirao, odbranivši rad o Bergsonu. Svoju prvu knjigu, na maternjem jeziku, pod naslovom `Na vrhovima očajanja`, objavio je 1933. godine i za nju dobio i nagradu. Tokom 1936. i 1937. godine bio je profesor u gimnazijama u Brašovu i Sibiu-u, a krajem 1937. godine dobio je stipendiju Francuskog instituta u Bukureštu za nastavak studija u Parizu, gde je trebalo da pripremi disertaciju i Ničeovoj etici, koju, kako sam priznaje, nikada ozbiljno nije nameravao da napiše. Od tog momeneta, međutim, nije napuštao Francusku, a deset godina kasnije počeo je da piše na francuskom jeziku i u međuvremenu postao jedan od korifeja savremene francuske misli. Nikada se nije vratio u Rumuniju. Sioran je bio poslednji veliki `mrzovoljnik` ovoga veka. Uticaj njegovog dela u direktnoj je suprotnosti sa njegovim načinom života, usamljenošću i odnosom prema javnosti i onim što obično nazivamo slavom. Stanovao je u potkrovlju u blizini Luksemburškog parka i tvrdoglavo odbijao da učestvuje u javnom životu. Između ostalog, odbio je nagradu Francuske akademije u iznosu od 200 000 franaka. Najčešće se hranio po jevtinim studentskim menzama. Nikada se nije ženio ali nije bio ženomrzac. Pored uzglavlja je stalno držao `Knjigu o Jovu` (a pri tome se gnušao žrtvovanja). U mladosti je izučavao Bergsona, Šestova i Kjerkegora i bio pod velikim uticajem nemačkog filozofa Zimela. Celoga života je prebacivao sebi zbog toga što ne može da raskrsti sa životom. Njegove knjige su taj stav samo pojačavale. Napustivši rumunsko govorno područje i preselivši se u francusko ubrzo je postao jedan od najvećih stilista francuskog jezika. Time se Emil Sioran pridružio velikanima poput Jozefa Konrada i Vladimira Nabokova. Pa ipak, raskid sa maternjim jezikom veoma mu je teško pao. Iako ne osobito plodan, on je za petnaest godina objavio više knjiga eseja, zapisa i aforizama: `Kratak pregled raspadanja` (1949), `Silogizmi gorčine` (1952), `Iskušenje da se postoji` (1956), `Istorija i utopija` (1960), `Pad u vreme` (1964) i `Rđavi demijurg` (1969) kao i nekoliko studija i članaka o piscima i misliocima (Makijaveli, Žozef de Mestr, Pol Valeri, Sen Džon Pers). Ovaj bliski prijatelj Semjuela Beketa i Ežena Joneska bio je pravi spomenik avangarde i svoje vlastite sudbine. Za jugoslovenske izadvače i čitaoce posebnu vrednost predstavlja to što je kod nas objavljeno toliko Sioranovih knjiga i što su sve za vrlo kratko vreme bile rasprodane - bez obira na to što smo, za razliku od Emila Siorana, većinom bili ubeđeni optimisti.``

Knjiga je dobro očuvana. Prelazak s feudalne na građansku sliku sveta,Franz Borkenau Studije o povesti filozofije manufakturnog perioda Izdavački centar Komunist,Beograd,1983. 521 strana.