Жуњић, Слободан, Филозофија и постмодерност : разматрања о стању филозофије на размеђу векова. Београд : Отачник, 2013 512 стр. ISBN 978-86-87057-18-0 COBISS.SR-ID 198273036

Tvrd povez, novo

POREKLO I BUDUĆNOST EVROPE Mihailo Đurić Str 140 Povez mek Stanje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Nešto iskusniji i filosofski obavešteniji čitalac bi, i ne uzimajući u ruke ovu vanredno vrednu knjigu, mogao pogoditi da je u njoj na delu pokušaj da se sa stanovišta filosofske obrazovanosti osmotri sveukupna evropska stvarnost i to prevashodno posredstvom ocene stanja njenoga duha. Ovakvom svojom namerom, a, usudili bismo se i odmah reći - i dometom, ovo delo se pridružuje nizu vanredno prodornih i značajnih filosofskih priloga, koji bi se zajednički mogli podvesti pod žanrovski naslov - dijagnoza vremena. Iako je jedan od najvlastitijih pokretača filosofskoga etosa oduvek bila briga za ovaj svet, za užu i širu zajednicu kojoj filosof pripada, a ne nekakvo navodno bekstvo od sveta, iako je, nadalje, najkasnije sa Hegelom filosofsko tematizovanje stvarnosti i sveta u kojem se živi dovedeno u najprisniju vezu sa samom stvari filosofije, tj. sa `večnim stvarima`, ipak se čini da ovakva razmatranja počinju poprimati svojevrsni kvalitet upravo u 20. stoleću. Vremensko-dijagnostička, odnosno povesnodijagnostička, filosofska razmatranja na početku, i celim tokom nedavno izmakloga veka zadobijaju teško prečujne, gotovo apokaliptičke tonove, što neposredno odgovara stanju vremena, odnosno sve dubljoj krizi u koju je zapadao evropski svet života.

ДУШЕКОРИСНЕ ПОУКЕ ПРЕПОДОБНИХ ОПТИНСКИХ СТАРАЦА I том Издање КИВОТ, 2020. Београд Тврд повез 570 страна Превод Милан Радовановић стање ново

Fenomenologija duha predstavlja jedno od najvećih filozofskih dela, čiji se neposredni uticaj može pratiti do današnjih dana. Sa stanovišta fenomenologije duha opštom samosvešću je najzad dosegnut stepen uma, gde su «vlastite misli» shvaćene ujedno i kao određenja «suštine stvari», čime je omogućeno napuštanje čiste unutrašnjosti i prelaz na konkretni subjektivni duh, koji je predmet psihologije, a koja se bavi teorijskim duhom, praktičnim duhom i najzad onim što Hegel naziva slobodnim duhom a čime je označena moć subjektivnog duha da se objektivira i da dokuči ono što je apsolutno. U ovom kontekstu možemo shvatiti čuvenu Hegelovu rečenicu, da je ono što je stvarno-umno.

Početak i smisao metafizičkih pitanja: Studije o povijesti grčke filozofije / Franci Zore Izdavač: Demetra Zagreb 2006. Tvrd povez, 270 strana. Knjiga je, bukvalno, kao nova. Predsokratovsko iskušavanje i počeci grčke filozofije samo su uvod u Platonov metafizički put, njegovu estetiku i istinu. U knjizi slijedi tumačenje Aristotelove metafizike, pitanje Boga u Aristotelovoj filozofiji i njegov zaokret prema znanosti. Zadnja su poglavlja posvećena neoplatonističkoj baštini, uvodu u misaono-religijski kontekst neoplatonizma i razmatranju o dijalektici ustrajavanja. Navedena je bibliografiji i objavljene napomene o tekstovima i njihovim izvorima.

lepo očuvana

PRAGMATIZAM - Vilijam Džems Izdavač: KOSMOS Beograd, biblioteka KARIJATIDE Godina izdanja: 1940. Povez: tvrd Broj strana: 302 Pismo: ćirilica Stanje: dobro

STVARALAČKA EVOLUCIJA - Anri Bergson Izdavač: KOSMOS Beograd, biblioteka KARIJATIDE Godina izdanja: 1932. Povez: tvrd Broj strana: 334 Pismo: ćirilica Stanje: dobro

Autor - osoba Bataj, Žorž, 1897-1962 = Bataille, Georges, 1897-1962 Naslov Prokleti deo : esej iz opšte ekonomije : potrošnja / Žorž Bataj ; preveo sa francuskog Pavle Sekeruš Jedinstveni naslov ǂLa ǂpart mandite. srpski jezik Vrsta građe esej Jezik srpski Godina 1995 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 1995 (Apatin : Kraj beline) Fizički opis 162 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Sekeruš, Pavle, 1957- = Sekeruš, Pavle, 1957- Lošonc, Alpar, 1958- = Losoncz, Alpár, 1958- Zbirka ǂBiblioteka ǂSvetovi (broš. sa omotom) Napomene Prevod dela: La part mandite / Georges Bataille Politička ekonomija neproduktivnog trošenja / Alpar Lošonc: str. 153-161 Beleška o delu na presavitku omota Napomene s bibliografskim referencama uz svako poglavlje. Predmetne odrednice Politička ekonomija – Potrošnja Bataj pogađa u srce moderni ekonomski diskurs kada neprestano ističe zakon „opšte ekonomije`: nisu oskudica i retkost resursa te koje čoveku postavljaju osnovne probleme, nego proizvođenje viškova energije koji se ne mogu iskoristiti. To je momenat kad politička ekonomija, koja se kao „ograničena ekonomija` bavi robnim vrednostima, prelazi, premešta se u domen opšte ekonomije, u sferu energetike koja ima kosmološke aspekte polažući pravo na univerzalnost. Kanon o maksimalizaciji dobiti i minimalizaciji troškova pa osnovu postojećih resursa se ne može zamisliti bez ideje o oskudnosti. Naspram toga, Bataj strukturira svoju antropološko-kosmološku istoriju shodno oblicima beskorisnog gubitka, razmeštanju poprišta rasipanja dobiti i viška, shodno „zavodima obilja`. Otuda opisi umnogostručenih uništavanja resursa, destrukcija i rasipništva, neobuzdanosti, mahnitosti, pomamnih potrošnji, skretanja smisla, narušavanja diskurzivnih poredaka, prinosa žrtve, okrutnih lanaca religioznih obreda, raskošnih oblika praznika i igre koji imaju za cilj održavanje kohezije zajednice. Odatle prevazilaženje kalkulativne/funkcionalne računice i svrhovitosti pomoću različitih institucionalizacija raskošnog spoja elemenata sveta. Jer višak, taj prokleti deo, posreduje opasnost rastakanja zajednice, on polarizuje i ugrožava, instalira nerazrešive napetosti: ako se višak ne može pripitomiti, odnosno, kanalisati u rast, onda se mora uništiti u aktu koji je besmislen iz aspekta razumne ekonomije, iz perspektive racionalnog povezivanja inputa i outputa. Georges Albert Maurice Victor Bataille (/bɑːˈtaɪ/; francuski: [ʒɔʁʒ batɑj]; 10. rujna 1897. – 9. srpnja 1962.) bio je francuski filozof i intelektualac koji se bavio filozofijom, književnošću, sociologijom, antropologijom i poviješću umjetnosti. Njegovo pisanje, koje je uključivalo eseje, romane i poeziju, istraživalo je teme poput erotike, misticizma, nadrealizma i transgresije. Njegov će se rad pokazati utjecajnim na kasnije škole filozofije i društvene teorije, uključujući poststrukturalizam. Rani život Georges Bataille bio je sin Joseph-Aristidea Bataillea (r. 1851), poreznika (kasnije je oslijepio i bio paraliziran od neurosifilisa), i Antoinette-Aglaë Tournarde (r. 1865). Rođen je 10. rujna 1897. u Billomu u regiji Auvergne, a njegova se obitelj 1898. preselila u Reims, gdje je i kršten. Školovao se u Reimsu, a zatim u Épernayu. Iako je odgojen bez vjerskih obreda, prešao je na katoličanstvo 1914. i postao pobožni katolik oko devet godina. Razmišljao je o ulasku u svećenike i kratko je pohađao katoličko sjemenište. Međutim, dao je otkaz, očito djelomično kako bi se posvetio zanimanju u kojem bi na kraju mogao uzdržavati svoju majku. Na kraju se odrekao kršćanstva početkom 1920-ih. Bataille je pohađao École Nationale des Chartes u Parizu, gdje je diplomirao u veljači 1922. Diplomirao je s diplomskom tezom pod naslovom L“ordre de la chevalerie, conte en vers du xiiie siècle, s uvodom i bilješkama. Iako ga zbog zaposlenja u Bibliothèque Nationale često nazivaju arhivistom i knjižničarem, ondje se bavio zbirkama medaljona (objavljivao je i znanstvene članke o numizmatici). Njegov rad na École des Chartes bio je kritičko izdanje srednjovjekovne poeme L“Ordre de chevalerie koju je proizveo izravno klasificirajući osam rukopisa iz kojih je rekonstruirao pjesmu. Nakon što je diplomirao, preselio se na Školu naprednih španjolskih studija u Madridu. Kao mladić sprijateljio se s ruskim egzistencijalistom Lavom Šestovom i bio pod velikim utjecajem na njega, koji ga je poučio pisanju Nietzschea, Dostojevskog i Platona, kao i Šestovljevoj vlastitoj kritici razuma i filozofskoj sistematizaciji [potreban citat] Karijera Utemeljitelj nekoliko časopisa i književnih grupa, Bataille je autor velikog i raznolikog opusa: čitanja, pjesama, eseja o bezbrojnim temama (o misticizmu ekonomije, poeziji, filozofiji, umjetnosti i erotici). Ponekad je objavljivao pod pseudonimima, a neke od njegovih publikacija bile su zabranjene.[potreban citat] Za života su ga relativno ignorirali i prezirali su ga suvremenici poput Jean-Paula Sartrea kao zagovornika misticizma, no nakon njegove smrti imao je značajan utjecaj na autore kao što su Michel Foucault, Philippe Sollers i Jacques Derrida, koji su svi bili povezani s časopisom Tel Quel. Njegov se utjecaj najeksplicitnije osjeća u fenomenološkom djelu Jean-Luca Nancyja, ali je također značajan za rad Jeana Baudrillarda, psihoanalitičke teorije Jacquesa Lacana, Julije Kristeve i noviji antropološki rad poput Michaela Taussiga. U početku privučen nadrealizmom, Bataille se brzo posvađao s njegovim osnivačem Andréom Bretonom, iako su Bataille i nadrealisti obnovili oprezno srdačne odnose nakon Drugog svjetskog rata. Bataille je bio član iznimno utjecajnog kolegija za sociologiju koji je uključivao nekoliko drugih odmetnutih nadrealista. Bio je pod jakim utjecajem Hegela, Freuda, Marxa, Marcela Maussa, Markiza de Sadea, Alexandrea Kojèvea i Friedricha Nietzschea, od kojih je posljednjeg branio u značajnom eseju protiv prisvajanja od strane nacista. Fasciniran ljudskim žrtvama, osnovao je tajno društvo Acéphale, čiji je simbol bio bezglavi čovjek. Prema legendi, Bataille i ostali članovi Acéphalea pristali su svaki biti žrtva žrtve kao inauguracija; nitko od njih ne bi pristao biti krvnik. Ponuđena je odšteta za krvnika, ali nijedan nije pronađen prije raspuštanja Acéphalea neposredno prije rata. Grupa je također objavila istoimenu recenziju Nietzscheove filozofije koja je pokušala postulirati ono što je Derrida nazvao „antisuverenitetom“. Suradnici na ovim projektima bili su André Masson, Pierre Klossowski, Roger Caillois, Jules Monnerot, Jean Rollin i Jean Wahl. Bataille je crpio iz različitih utjecaja i koristio različite načine diskursa za stvaranje svog djela. Njegov roman Priča o oku (Histoire de l“oeil), objavljen pod pseudonimom Lord Auch (doslovno, Lord „u sranje“ – „auch“ je skraćenica za „aux chiottes“, sleng za odvraćanje nekoga slanjem u WC), u početku se čitalo kao čista pornografija, dok je interpretacija djela postupno sazrijevala kako bi otkrila istu značajnu filozofsku i emocionalnu dubinu koja je karakteristična za druge pisce koji su kategorizirani unutar „književnosti transgresije“. Slikovitost romana izgrađena je na nizu metafora koje pak upućuju na filozofske konstrukte razvijene u njegovom djelu: oko, jaje, sunce, zemlja, testis. Među ostalim poznatim romanima su posthumno objavljeni Moja majka (koji će postati osnova filma Ma Mère Christophea Honoréa), Nemoguće i Podnevno plavetnilo, koji je, sa svojim incestom, nekrofilijom, politikom i autobiografskim prizvukom, mnogo mračniji tretman suvremene povijesne zbilje. Tijekom Drugog svjetskog rata Bataille je proizveo Summa Atheologica (naslov je paralelan Summa Theologica Tome Akvinskog) koja se sastoji od njegovih djela Unutarnje iskustvo, Kriv i O Nietzscheu. Nakon rata skladao je Prokletu dionicu, za koju je rekao da predstavlja tridesetogodišnji rad. Jedinstvena koncepcija „suverenosti“ koja je tamo izložena postat će važna tema za raspravu Derride, Giorgia Agambena, Jean-Luca Nancyja i drugih. Bataille je također utemeljio utjecajni časopis Critique. Osobni život Batailleov prvi brak bio je s glumicom Silvijom Maklès, 1928; razveli su se 1934, a kasnije se udala za psihoanalitičara Jacquesa Lacana. Bataille je također imao aferu s Colette Peignot, koja je umrla 1938. Godine 1946. Bataille je oženio Diane de Beauharnais, s kojom je imao kćer. Godine 1955. Batailleu je dijagnosticirana cerebralna arterioskleroza, iako u to vrijeme nije bio obaviješten o terminalnoj prirodi svoje bolesti. Umro je sedam godina kasnije, 9. srpnja 1962. godine. Bataille je bio ateist. Teme Na raskrižju znanja i velikih ideoloških, filozofskih i antropoloških rasprava njegova vremena, njegovo djelo je i književno i filozofsko, višestruko, heterogeno, marginalno i izbjegava etiketiranje: „tradicionalne kategorije, razgraničenja koja uspostavljaju, pokazuju se neprikladnima ili glomaznima kada želi se polagati račun za sve njegove spise“. Tim više jer je dao sve od sebe da zamagli granice, kao što je sam izjavio u svom posljednjem intervjuu s Madeleine Chapsal u ožujku 1961: „Rado bih rekao da je ono na što sam najviše ponosan to što sam zamaglio granice [...], odnosno povezavši najburniji i najšokantniji način smijanja, najskandalozniji, s najdubljim vjerskim duhom”. To je „švrljanje“ tim očitije zbog višestrukih verzija, rukopisa i strojopisa njegovih tekstova, a i zbog toga što je često pseudonimima potpisivao pojedine spise (kao što su erotske priče): Troppmann, Lord Auch, Pierre Angélique, Louis Trente i Dianus. MG26 (N)

Autor - osoba Fuko, Mišel, 1926-1984 = Foucault, Michel, 1926-1984 Naslov Rađanje biopolitike : predavanja na Kolež de Fransu, 1978-1979 / Mišel Fuko ; priredio Žak Lagranž pod rukovodstvom Fransoa Evalda i Alesandra Fontane ; [sa francuskog preveli Bojana Novaković ... [i dr.]] Jedinstveni naslov Naissance de la biopolitique. scc Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2005 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 2005 (Novi Sad : MBM plas) Fizički opis 453 str. ; 18 cm Drugi autori - osoba Lagranž, Žak Evald, Fransoa Fontana, Alesandro Novaković, Bojana Mijić, Gorana Stefanović, Bojan Mihailović, Jelena Božić, Marko, 1980- = Božić, Marko, 1980- Defer, Danijel Senelar, Mišel Zbirka ǂBiblioteka ǂSvetovi (broš. sa omotom) Napomene Prevod dela: Naissance de la biopolitique Tiraž 1.000 Str. 5-10: Predgovor / Fransoa Evald, Alesandro Fontana Str. 431-440: Rezime predavanja / priredili D. Defer i F. Evald u saradnji sa Ž. Lagranžom Str. 441-445: Mesto predavanja / Mišel Senelar Napomene uz svako poglavlje. Predmetne odrednice Foucault, Michel, 1926-1984 Liberalizam Neoliberalizam Biopolitika Fuko, u okviru kursa na Kolež de Fransu, raspravlja o tome kako treba shvatiti termin „liberalizam”?, oslanjajući se na razmišljanja Pola Vejna o istorijskim opštim pojmovima, i o potrebi da se u istoriji pokuša primenite nominalistički metod. Osvrćući se na izvestan broj već odabranih i primenjivanih metoda, ovde se ne analizira „liberalizam” kao teorija, ni kao ideologija, a još manje kao način da se „društvo” „reprezentuje”, nego kao praksa, to jest, kao „način delanja” usmeren ka ciljevima i regulisan stalnim razmišljanjem. Liberalizam se, dakle, analizira kao princip i metod racionalizacije vršenja upravne vlasti – racionalizacije koja sledi – a u tome je njena specifičnost-unutarnje pravilo maksimalne ekonomije. Dok svaka racionalizacija vršenja upravne vlasti nastoji da maksimalizuje rezultate, umanjujući što je više moguće rashode (shvaćene u političkom koliko i u ekonomskom smislu), liberalna racionalizacii a polazi od postavke da vlada (tu se, naravno, ne radi o „vladi” kao instituciji, nego o aktivnosti koja se sastoji u upravljanju ljudima u državnom okviru i pomoću državnih instrumenata) ne može biti, sama za sebe, sopstveni cilj. Drugi deo knjige je posvećen aspektima takozvanog američkog neoliberalizma, koji se uglavnom stavlja pod znak Čikaške škole, a koji se takođe razvio kao reakcija na „preterano državno upravljanje”. Mišel Fuko (franc. Michel Foucault; Poatje, 15. oktobar 1926 – Pariz, 25. jun 1984) francuski filozof. Držao je katedru na College de France koju je nazvao „Istorija sistema mišljenja“. Njegova djela su imala ogroman uticaj na humanističke i društvene nauke druge polovine 20. vijeka. Njegov rad se odnosi na oblasti filozofije istorije, kulturnih studija, sociologije, obrazovanja, teorije književnosti, filozofije nauke kao i na mnoge druge. Fuko je poznat po svojim kritikama društvenih ustanova svih vrsta, ponajviše psihijatrije, medicine i kaznenog sistema, kao i po svojim idejama istorije seksualnosti. Njegove opšte teorije koje se tiču moći kao i odnosa znanja i moći, kao i ideje o govoru u odnosu na istoriju zapadne misli su široko primjenjivane i raspravljane. Komentatori i kritičari savremenici često su opisivali Fukoov rad kao postmodernistički ili post-strukturalistički. U toku šezdesetih, često je dovođen u vezu sa strukturalizmom. Iako je u početku prihvatao ovaj opis, Fuko je kasnije isticao svoju udaljenost od strukturalističkog pristupa, ističući da, za razliku od strukturalista, on nije usvojio formalistički pristup umetnosti. Nije prihvatao čak ni svrstavanje u postmodernizam, govoreći da bi radije raspravljao o definiciji „modernosti“. Fuko je rođen 1926, u Poatjeu, u Francuskoj, kao Pol Mišel Fuko, u poznatoj provincijskoj porodici. Otac mu je bio poznat hirurg. Kasnije iz nepoznatih razloga izbacuje Pol iz svog imena. Pohađa jezuitski univerzitet „Sveti Stanislav“. Nakon rata Fuko se uključuje u prestižnu Višu normalnu školu iz Ulma, koja tradicionalno uvodi na široka vrata u akademsku karijeru u Francuskoj. Fukoov život u „Višoj normalnoj školi“ je bio težak — patio je od akutne depresije, čak je pokušavao samoubistvo. Posjećivao je psihijatra. Možda je ovo jedan od uzročnika njegovog kasnijeg bavljenja psihologijom. Čak uz filozofsku diplomu dobija i diplomu iz oblasti psihologije, koja je u to vrijeme bila novitet kao zanimanje u Francuskoj. Fuko je bio član Komunističke partiji Francuske od 1950. do 1953. Sa partijom ga upoznaje Luj Altiser, koji mu je u to vrijeme mentor. Napušta partiju zabrinut Staljinovim postupcima u Sovjetskom Savezu. U njenom radu nikada nije aktivno učestvovao. Rana karijera Posle kratkog perioda predavanja u Višoj normalnoj školi, prima se položaja na Univerzitetu u Lilu u gdje od 1953. do 1954. predaje psihologiju. Godine 1954. objavljuje prvu knjigu Mentalne bolesti i ličnost, koje se kasnije odriče. Ubrzo postaje jasno da Fuko nije zainteresovan za karijeru profesora, tako da se seli iz Francuske na jedan dug period. 1954. je delegat za kulturu pri Univerzitetu u Upsali u Švedskoj. 1958. napušta Upsalu da bi na kratko zuzeo poziciju u Varšavi i Univerzitetu u Hamburgu. Vraća se u Francusku 1960-te godine kako bi završio doktorat i počeo sa radom na katedri za filozofiju na Univerzitetu „Klemon – Fernan“. Tamo upoznaje Danijela Deferta, sa kojim živi u vezi do kraja života. 1961. doktorira prilažući dvije teze kako je to uobičajeno u Francuskoj: glavna teza nazvana Folie et déraison: Istorija ludila klasičnog doba i sekundarnu tezu koja je uključivala prevod i komentar Kantove antropologije sa pragmatičke tačke gledišta. Folie et déraison (Istorija ludila) veoma je dobro prihvaćena. 1963. objavljuje Rođenje klinike, i reizanje dijela iz 1954 (sad nazvano Mentalne bolesti i psihologija) kojih se kasnije po drugi put odriče. Nakon što je Defert poslat u Tunis u vojnu službu, Fuko se premješta na Univerzitet u Tunisu 1965. Godine 1966. objavljuje Riječi i stvari, koja stiče ogromnu popularnost uprkos težini. Ovo se odigrava u jeku interesa za strukturalizam pa Fuko biva svrstan sa posljednjim talasom mislilaca kakvi su Klod Levi Stros pa i Žan-Pol Sartr. U jesen 1968. vraća se u Francusku, gdje objavljuje L`archéologie du savoir (Arheologija poznanja) kao odgovor kritičarima – 1969. Posle 1968: Fuko aktivista Nakon 1968, francuska vlada pravi eksperimentalni univerzitet u Vensenu. Fuko postaje prvi dekan filozofske katedre u decembru te godine, postavljajući većinom mlade ljevičarske akademike, a radikalizam jednog od njih (Džudit Miler) dovodi do povlačenja akreditacije katedri. Fuko takođe učestvuje u studentskim protestima i tučama studenata sa policijom. Godine 1970, biva izabran u najprestižnije francusko akademsko tijelo Univerziteta Francuske kao profesor na Istoriji sistema mišljenja. Politički je sada više angažovan. Pomaže da se osnuje Zatvorska informaciona grupa, kao način da se čuje glas zatvorenika. Dijelo Nadzirati i kažnjavati rezultat je takvih interesovanja. Pozni Fuko Sedamdesetih godina politički aktivizam u francuskoj opada, i većina Maoista (među kojim a je bio i Defert) okreću se suprotnoj ideologiji, postajući takozvani Novi filozofi, često citiraući Fukoa kao najveći uticaj na njih. U ovom periodu Fuko počinje pisati Istoriju seksualnosti, koju nikad ne završava. Počinje da provodi dosta vremena u SAD, budući univerzitetski angažovan na Berkliju, dok u San Francisku aktivno učestvuje u homoseksualnoj kulturi. Na taj način, najvjerovatnije, obolijeva od HIV-a, prije nego što bolest dobija svoj zvanični opis. Umire od bolesti vezane sa HIV-om u Parizu 1984. Istorija izgradnje seksualnosti: znanje i moć Prvi deo Fukoovog trotomnog rada, naslovljen sa Volja za znanjem, pojavio se 1976. godine. Javnost ga je toplo primila, ali su intelektualni krugovi ostali mlaki. Fuko je smatrao da se njegova kritika hipoteze o represiji nad seksualnošću ne razume najbolje[1], a ona, ukratko, glasi: „Devetnaesti vek i ovaj naš više su vreme umnožavanja: vreme rasipanja seksualnosti, potkrepljivanja njenih raznolikih formi, višestrukog usađivanja ’perverzija’. Naše je doba bilo začetnik seksualnih raznorodnosti.“ Fuko smatra da je devetnaesti vek – ozloglašen upravo po striktnim pravilima seksualnog morala viktorijanske epohe – u stvari doba proliferacije seksualnosti, dok godina objave dela sugeriše i kritiku tzv. seksualne revolucije, koja se dogodila nekoliko godina ranije: ono od čega smo se oslobađali, od represije nad seksualnošću, u stvari je proizvelo savremeno stanje seksualnosti. Karakterističan za oba veka, po Fukou, jeste „nagovor na govor“, podsticanje da se o seksualnosti priča, proizvodnja specifičnog diskursa o seksualnosti i rađanje nauke o njoj koja u svojoj devetnaestovekovnoj varijanti nalazi prostora unutar medicinske i psihijatrijske sfere, da bi se kasnije prenela na psihologiju, sociologiju i krajem devedesetih godina XX veka obrazovala i tzv. kvir teoriju. Fuko je kritičar psihoanalize, pre svega u domenu „izdavanja uši pod zakup“, kako on kaže, mislivši na naplaćivanje psihoterapijskih usluga. Takođe, Fuko kritikuje i „normalizujuću funkciju psihoanalize“, onu koja gradi nove norme između „zdrave psihe“ i „ludila“, povlačeći relativno jasne distinkcije između neuroza i psihoza, ove druge stavljajući u područje koje možemo opisivati, ali ne možemo lečiti. Znanje ne treba razumeti kao otkrivanje istine koja korespondira stvarnosti. Ono je pre skup hipoteza postavljen unutar jednog diskursa u čije se važenje veruje u određenom istorijskom periodu, a čije granice uspostavljaju epistemički uslovi mogućnosti da se jedan takav diskurs pojavi, promenljivu u vremenu – to Fuko naziva istorijski apriori. „Znanje je ono o čemu se može govoriti u okviru jedne diskurzivne prakse, koja time biva specifikovana: oblast obrazovana različitim objektima koji će steći ili ne naučni status (znanje psihijatrije u XIX veku nije zbir onoga što se smatralo istinitim, nego skup ponašanja, osobenosti, devijacija o kojima se može govoriti u okviru psihijatrijskog diskursa). MG98 (N)

MEK POVEZ 255 STRANA ODLICNO OCUVANA NECITANA KNJIGA POGLEDAJTE SVE MOJE KNJIGE NA KUPINDU UVEK SU MOJE KNJIGE PO NAJPOVOLJNIJIM CENAMA MENJAM BILO KOJE KNJIGE IZ MOJIH OGLASA ZA STRIPOVE ILI STARE ALBUME SA SLICICAMA MOZE I SAMO SLICICE A MOZE I ZA OCUVANE GRAMOFONSKE PLOCE LP ROK, ,DJEZ, BLUZ,POP HEVI METAL I SLICNO

Odlično očuvana. Sifra adp29.1

CORPUS HERMETICUM Naslov Corpus Hermeticum / [priredio i preveo Dušan Đorđević Mileusnić] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Knjižarsko-izdavačka zadruga Baraba, 2015 (Beograd : Alta Nova) Fizički opis 125 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Đorđević Mileusnić, Dušan Zbirka Bibliotheca Hermetica ; knj. 1 ISBN 978-86-80058-01-6 (karton) Sadržaj: I (Propoved) Hermesa Trismegistusa: Poimandres II III Tajna propoved Hermesova IV Propoved Hermesa Tatu: Krater ili monada V Propoved Hermesa Tatu, sinu njegovom: Da bog je nevidljiv i da potpuno je vidljiv VI Da je ono dobro jedino u bogu i nigde drugde VII Da najveće zlo u ljudi jeste neznanje o bogu VIII Da nijedna od stvari koje jesu nije uništena, i da greše oni koji kažu da promene jesu smrt i razorenje IX O razumevanju i opažanju čulima: (Da ono lepo i ono dobro jesu jedino u bogu i nigde drugde) X (Propoved) Hermesa Trismegistusa: Ključ XI Um Hermesu XII Propoved Hermesa Trismegistusa: O umu svemu zajedničkom, izgovorena Tatu XIII Tajni dijalog Hermesa Trismegistusa na planini sa sinom Tatom: O ponovnom rođenju, i o obećanju da se ćuti XIV Od Hermesa Trismegistusa Asklepiusu, zdravlju uma XVI Objašnjenja Asklepiusa Kralju Amonu o bogu, tvari, poroku, usudu, suncu, duhovnom jestestvu, božanskom jestestvu, ljudskom rodu, uređenju obilnosti, sedam zvezda, i ljudskom rodu shodno slici XVII XVIII O duši ometenoj uzbuđenostima tela »O kad bi mogla da ti izrastu krila i da odletiš u vazduh, uzdigneš se između zemlje i neba da vidiš čvrstu zemlju, tečno more, reke koje teku, gipki vazduh, prodirnu vatru, obrtanje zvezda, i nebo što juri po svojoj osi oko istih tačaka. O, ovo je najsrećniji prizor za videti, dete moje, imati viđenje svega ovoga u jednom trenu, videti nepokretni postav u pokretu i ono nevidljivo kako je učinjeno vidljivim preko stvari koje ono pravi! To je poredak kosmosa, i to je kosmos poretka.« iz spisa: (V) »Propoved Hermesa Tatu, sinu njegovom: Da bog je nevidljiv i da potpuno je vidljiv« Odlično očuvana knjiga, kao nova. cs

Odlično očuvana.

Knjiga kao na slikama, ima mnogo sistematičnog podvlačenja Retko u ponudi Veselin Masleša Sarajevo Tags: metod hermeneutika postmoderna moderna filozofija pol riker dzon serl zak derida dekonstrukcija ...

GRČKI MITOVI I-II Robert Grevs 1974 nolit tvrd povez 17 cm na predlistu prve knjige zalepljena mala sličica stanje vrlo dobro.

SV12 58648) VELIKA KNJIGA MITOLOGIJA Bogovi i junaci antičke Grčke , Evro Giunti Beograd 2009 , Nikada u istoriji čovečanstva bogovi i junaci nisu bili bliže običnom čoveku, nego što je to slučaj sa božanstvima Olimpa i njihovim helenskim podanicima, u slavnim gradovima i državicama antičke Grčke. Mitologija tih drevnih i herojskih vremena predstavlja večitu inspiraciju čovečanstva, koja i dan-danas ostaje nepresušni izvor ljudskih sudbina. sadržaj : Kadmo i Harmonija : Danaj i njegovih 50 ćerki ; Persej ; Tantalove muke ; Sizifova lukavstva ; Belerofont i Pegaz krilati konj ; Edip ; Rat protiv Tebe ; Meleagar lovac ; Herakle ; Dvanaest Heraklovih podviga ; Tezej ; Jason i Argonauti ; Orfej ; Eho i Narcis ; Dedal i Ikar ; Arahna ; tekst Renato Kaporali ; ilustracije Đovano Kazeli , tvrd povez, format 21,5 x 28,5 cm , ilustrovano u boji, ćirilica, 235 strana

Komplet sadrži evropsku, jevrejsku, afričku mitologiju. Knjige su u besprekornom stanju, bez oštećenja. Cena je za komplet, može pojedinačno

tvrd povez solidno ocuvano nedostaje samo naslovna strana 135

Vladika zapadnoamerički Maksim Trebinje, Manastir Tvrdoš 2022. Mek povez, strana 735 Vrlo dobro / odlično stanje Vladika Atanasije Jevtić U ovoj knjizi sabrani su mnogi znakovi i putokazi koji prate duhovno veoma živopisan put Vladike Atanasija Hercegovačkog, kao i mnogobrojni detalji koji ocrtavaju njegov portret.

MISLI 1-2 Paskal bigz mek povez ispisana posveta na predlistu i potpis deo teksta podvučen uredno hemijskom olovkom

Ceznja vekova - Zivot Isusa Hrista Velika borba - Izmedju dobra i zla Istorija proroka i careva Stvaranje - Patrijarsi i proroci Nove knjige Izdavač Preporod Mek povez

Ове књиге су животопис, истинита повест о томе како је један амерички обраћеник у Православље постао подвижник, што је нарочита категорија или врста праведности у православном хришћанском Предању светлости. Књига о човеку који је извршио огроман утицај на страдалне источно-православне земље, о дубокоумном духовном философу, човеку који је изгледао као да се појавио из неког древног Отачника, и о томе шта се може догодити у савести душе када Бог у њој засвира на струнама праведности. Отац Серафим је, у годинама после његовог упокојења, благодаћу Божјом, постао „блистава звезда“: не више само постојана воштаница која танким пламеном гори на горском врху Северне Калифорније, већ сада и део огњеног свода самих Небеса. (тврд повез, заштитни омот, 500 стр., илустровано)

Robert Graves New Larousse Encyclopedia of Mythology Robert Grevs The Hamlyn publishing group, 1978. 500 pages, A4. Veoma očuvana. Malo požutela na bočnim stranama.