Srpske crkve i manastiri - Vladimir Dulović Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO Pismo Ćirilica Povez Tvrd u kožnom povezu Godina 2019 Format 24 x 30 cm Strana 304 NOVA knjiga, u celofanu!!! Kroz 32 priče o prelepim mestima u našoj zemlji, s vrednim zdanjima, burnom istorijom i ponekom zanimljivom legendom, ovo izdanje pruža sjajan i sveobuhvatan uvid u našu pravoslavnu istoriju i umetničku baštinu. Crkve i manastiri predstavljaju ne samo izraz naše vere, već su i jedno od najvažnijih izvora znanja o srpskoj prošlosti, kulturi i istorji. Čitajući o ovim velelepnim zdanjima zapravo saznajemo kako je izgledao svetovni i crkveni život doba u kojem su podignuta, kao i potonju sudbinu koja ih je do današnjih dana obeležila. Detaljne i nadahnute opise prate živopisne fotografije i ilustracije, koje će čitaocu u potpunosti dočarati lepotu naših svetinja.

,, Благодатно устројство и свештено изграђивање Цркве Божије не могу бити поимани изван оквира синергијског односа Пресвете Тројице и човечанског рода. Једна од неизоставних одлика овакве метаисторијске „стварности“ огледа се, првенствено, у многоразличитости дарова Духа Утешитеља и црквених служби. Несумњиво да, тим поводом, сваком хришћанину понаособ бива дарована пројава Духа, чија је сврсисходност – благообразно и уредно служење „Храму Светом у Господу“ (Еф 2, 21). Стога, не треба да изазива чуђење што Бог произраста и штедро дарује христоименитим служитељима Логоса и такве личности, којима је поверено знатно више дарова од осталих. Ради се, заправо, о онима који су обдарени спасоносном синтезом и мером истинског богословствовања и молитве. Сходно таквом контексту, треба разумети и став одређених отаца и учитеља Цркве Христове, који истичу да је највећи дар у Цркви умножавање и тумачење речи Божије, то јест харизма богословствовања. Управо таквог дара био је удостојен и професор литургике на Богословском факултету у Солуну, блаженог помена Јован Фундулис…``

Knjiga je upotrebljiva,korice okrzane ,izlizane (kao na slici) Rad,Beograd,1998. 127 strana,20cm Biblioteka Pečat ,,Formirani u školi bezvoljnika, u školi idolopoklonika fragmenata i ožiljka, pripadamo kliničkom vremenu u kome se računaju jedino slučajevi. Uresređujemo se na ono što je neki pisac prećutao, na ono što je mogao da kaže, na njegove neme dubine. Ako za sobom ostavlja delo, ako je sebe izrazio, sebi je osigurao naš zaborav. Sioran je mislilac koji može dvostruko da deluje, zavisno od prirode onoga koji ga čita. Slabe obeshrabruje, ali jake čeliči za životne strahote. Njegova filosofija, nastojanjem da odbaci sve moguće iluzije, deluje oslobađajuće na ljude sklone da žive u iluzijama, ali ne i na one koji su slabi i skloni neaktivnosti: njih može odvesti u propast. Sioran pretežno izražava ideje koje su istoriji ljudske misli već manje-više poznate, ali je on te ideje radikalizovao, zaoštrio, doveo do ekscesa. A to je baš ono što ga čini jednim od mislilaca tipičnih za duhovnu klimu našeg vremena. Sledbenik više filosofa i ideologa, on je stvorio filosofiju koja je antifilosofija i ideologiju koja je antiideologija. Primena njegove filosofije, međutim, može da bude samo nemoć, iz koje svaki čovek i svako društvo nastoji svim snagama da izađe i da ostvari neke, bar dogledne ciljeve. Ali prava primena njegove misli je njegovo književno delo. Oštroumni kritičar mnogih društvenih zala i čovekovih nedostataka, on i u svoje stavove o indiferentnosti unosi uzbuđenost i polet, koji njegov stil čine duboko ličnim i zavodljivim. Dok ga čitamo, čini nam se da zajedno s njim učestvujemo u uzbudljivoj avanturi otkrivanja često skrivenih nepravdi istorije i nesposobnosti čoveka da radikalno izmeni svoj položaj. Lepotom slika, finoćom zapažanja i toplinom iskaza, Sioran se donekle iskupljuje za jednostranost i neprihvatljivost svog nihilizma. - - - Emil M. Sioran rođen je 1911. godine u selu Rasinari u Karpatima, Rumunija, kao sin pravoslavnog popa (na rumunskom jeziku njegovo ime se izgovara Čoran). Po završetku gimanzije u Sibiu-u, studirao je filosofiju u Bukureštu, gde je i diplomirao, odbranivši rad o Bergsonu. Svoju prvu knjigu, na maternjem jeziku, pod naslovom `Na vrhovima očajanja`, objavio je 1933. godine i za nju dobio i nagradu. Tokom 1936. i 1937. godine bio je profesor u gimnazijama u Brašovu i Sibiu-u, a krajem 1937. godine dobio je stipendiju Francuskog instituta u Bukureštu za nastavak studija u Parizu, gde je trebalo da pripremi disertaciju i Ničeovoj etici, koju, kako sam priznaje, nikada ozbiljno nije nameravao da napiše. Od tog momeneta, međutim, nije napuštao Francusku, a deset godina kasnije počeo je da piše na francuskom jeziku i u međuvremenu postao jedan od korifeja savremene francuske misli. Nikada se nije vratio u Rumuniju. Sioran je bio poslednji veliki `mrzovoljnik` ovoga veka. Uticaj njegovog dela u direktnoj je suprotnosti sa njegovim načinom života, usamljenošću i odnosom prema javnosti i onim što obično nazivamo slavom. Stanovao je u potkrovlju u blizini Luksemburškog parka i tvrdoglavo odbijao da učestvuje u javnom životu. Između ostalog, odbio je nagradu Francuske akademije u iznosu od 200 000 franaka. Najčešće se hranio po jevtinim studentskim menzama. Nikada se nije ženio ali nije bio ženomrzac. Pored uzglavlja je stalno držao `Knjigu o Jovu` (a pri tome se gnušao žrtvovanja). U mladosti je izučavao Bergsona, Šestova i Kjerkegora i bio pod velikim uticajem nemačkog filozofa Zimela. Celoga života je prebacivao sebi zbog toga što ne može da raskrsti sa životom. Njegove knjige su taj stav samo pojačavale. Napustivši rumunsko govorno područje i preselivši se u francusko ubrzo je postao jedan od najvećih stilista francuskog jezika. Time se Emil Sioran pridružio velikanima poput Jozefa Konrada i Vladimira Nabokova. Pa ipak, raskid sa maternjim jezikom veoma mu je teško pao. Iako ne osobito plodan, on je za petnaest godina objavio više knjiga eseja, zapisa i aforizama: `Kratak pregled raspadanja` (1949), `Silogizmi gorčine` (1952), `Iskušenje da se postoji` (1956), `Istorija i utopija` (1960), `Pad u vreme` (1964) i `Rđavi demijurg` (1969) kao i nekoliko studija i članaka o piscima i misliocima (Makijaveli, Žozef de Mestr, Pol Valeri, Sen Džon Pers). Ovaj bliski prijatelj Semjuela Beketa i Ežena Joneska bio je pravi spomenik avangarde i svoje vlastite sudbine. Za jugoslovenske izadvače i čitaoce posebnu vrednost predstavlja to što je kod nas objavljeno toliko Sioranovih knjiga i što su sve za vrlo kratko vreme bile rasprodane - bez obira na to što smo, za razliku od Emila Siorana, većinom bili ubeđeni optimisti.``

Knjiga je dobro očuvana. Prelazak s feudalne na građansku sliku sveta,Franz Borkenau Studije o povesti filozofije manufakturnog perioda Izdavački centar Komunist,Beograd,1983. 521 strana.

Главни научни рад Епископа Никодима (Милаша) је био канонског темата. Важио је за једног од најбољих канониста свога времена. На науци је почео да ради 1872. Многи његови чланци и расправе разасути су по бројним стручним и научним часописима. Још за време школовања у задарској гимназији Милаш се суочио са буђењем на- родне словенске свести у Далмацији: Јер су се у далматинском сабору организовале две странке: италијанска и словенска. Због свог словенског опредељења Милаш је и сам, у три наврата, био кажњаван. Од 1885. залагао се (и после аудијенције, 1896, код цара, у Бечу, и успео) да се у гимназији у Задру настава из- води на српско-хрватском језику. Већ тада је јасно разлучио да је ита- лијански утицај веома велики код далматин- ских Хрвата који су порицали Србима у Далмацији њихову националну индивидуал- ност, што га је и навело да 1876. и 1877. године напише неколико политичких чланака. Све је то допринело да се Милаш нађе у жижи ондаш- њег политичког прагматизма, што му је донело много непријатности. Овде Милаш долази у жижу наших инте- ресовања као историчар. Дајући неколико ње- гових књига читаоцима желимо наградимо његов труд и отргнемо од заборава део исто- рије нашег народа.

Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu. ,,Antologija pravoslavnih viđenja Cilj ove antologije jeste da podstakne i uvede čitaoca u dublje sagledavanje Crkve Hristove. Kao i prilikom prvog izdanja, ja se i sada uzdržavam od predstavljanja nekog svog viđenja – svoje viđenje, koje želim stalno da upotpunjujem, ocrtao sam viđenjima drugih autora unoseći ih i razmeštajući ih u knjizi. Učeći se iskustveno i teorijski od same Crkve Hristove – a pod njom podrazumevam Pravoslavnu Crkvu od Istoka – možemo istinski da upoznamo Boga i samu Crkvu kao delo Njegovo. Ne može se Hristova Crkva upoznati kroz davno otuđene, i već sasušene i izbledele odlomke Hrišćanstva, kakvih je danas mnogo u svetu. Ova antologija nudi viziju koja zaista pripada Crkvi i koja će, kao takva, nadam se, moći dublje da uvede i čitaoca u onu atmosferu radosti sa kojom je i počelo Hrišćanstvo, a to je iskustvo novog života u Hristu, života kome neće biti kraja.`` Format 17x24 cm • 737 str.

Sadržaj: Predgovor 1.UVOD 2. “ŠTA DA SE RADI?” 3. USLOVI MOGUĆNOSTI SMISLA ŽIVOTA 4. BESMISLENOST ŽIVOTA 5. SAMOOČIGLEDNOST ISTINITOG BIĆA 6. OPRAVDANjE VERE 7. OSMIŠLjAVANjE ŽIVOTA 8. O DUHOVNOM I SVETOVNOM DELANjU Sergej Levicki o SEMJONU FRANKU… www.logos.in.rs

Knjiga je u upotrebljivom stanju,okrzana sa strane.Otpis biblioteke. Fridrih Niče (1844 – 1900) svoju filozofiju zasniva na odnosu prema antičkoj grčkoj kulturi. On smatra da je kultura bila u usponu do pojave Sokrata, a nakon toga da dolazi do dekadencije kulture. Po njemu, od tada nastupa moral stada, moral slabih ljudi koji propoveda odricanje od života i nadu u drugi svet. Niče tvrdi da čovek pripada zemlji i da joj treba biti veran. Njegovo učenje se sastojalo i u tome da svetom ne vlada zakon (logos) nego haos, i da je život borba. Osnova svega je volja za moći (Niče smatra da ono što čovjek hoće je višak moći), i ovakvu volju ima svaki čovek. Ovaj filozof u umetnosti vidi najpotpunije prihvatanje života, jer u umetnosti svet dobija svoj smisao, i zahvaljujući umetnosti možemo podneti egzistenciju.

Na rubovima listova vidljiv trag fleke od kvašenja. Z Bim

Ima potpis prethodnog vlasnika i belešku o početku čitanja. Bim

Knjigaje dobro očuvana.Na nekim stranama ima podvučenih delova običnom olovkom,bojicom i vrlo malo hemijskom. Tvrd povez.422 strane,21cm Beograd,Prosveta,1990. ,, Odmah po objavljivanju (1987), knjiga `Sumrak američkog uma` čikaškog profesora Alana Bluma izbila je na liste bestselera, što je u američkom kulturnom prostoru zazvučalo gotovo neverovatno, jer ovakva vrsta štiva, filozofsko-politička esejistika, obično nikad nema veći odziv kod čitalačke publike. Nadahnuti predgovor za ovu provokativnu i kontradiktornu studiju, proglašenu za knjigu decenije, napisao je romansijer i pripovedač, nobelovac Sol Belou.``

Friedrich Engels - Anti-Dühring Naprijed, Zagreb, - 394 str. tvrdi povez stanje: vrlo dobro Fridrih Engels

Knjiga je dobro očuvana. ,,Tako je govorio Zaratustra je najzagonetnije filozofsko delo nemačkog filozofa, pesnika i klasičnog filologa Fridriha Ničea, koje zauzima središnje mesto u njegovom stvaranju. Ovo delo nastalo, između 1883. i 1885. godine je jedno od najčitanijih, ali najviše osporavanih dela u XX veku. Sva bića dosad stvorila su nešto više od sebe: a vi zar hoćete da budete oseka te velike plime, rađe još da se ponovo vratite k životinji nego da prevladate čoveka? Šta je majmun za čoveka? Stvor za podsmeh ili bolan stid. I isto to biće čovek za natčoveka: stvor za podsmeh ili bolan stid. Vi ste prešli put od crva k čoveku, ali je u vama mnogo još ostalo crv. Nekada ste bili majmuni, a čovek je još i sada više majmun nego ikoji majmun. ``

4+,5-,,JAKO LEPO OCUVANA,,MOZDA I NECITANA Mek povez,,,22 str a-6,,,28

Izdavač: .... Godina izdanja: .... Povez: Broširan Format: 20 cm Broj strana: 255 Stanje: Veoma dobro SADRŽAJ 1. Čudesni svetac koji melje žito – Poštovanje – Priča o filozofskom značenju mlevenja žita 2. Cilj pisanja ove knjige – Nesposobnost i hrabrost u preduzimanju ovog poduhvata – Uzavreli razgovori – Dobijanje značajnog i proročkog naziva „Hemadpant” – Potreba za guruom 3. Sai Babino odobrenje i obećanje – Dodeljivanje zadataka poklonicima – Babine priče kao svetionik – Njegova majčinska ljubav – Rohilina priča – Njegove reči slatke kao nektar 4. Misija svetaca – Sveto mesto Širdi – Ličnost Sai Babe – Izjava Golibua – Pojavljivanje Vitala – Kirsagarova priča – Das Ganuovo kupanje u Prajagu – Bezgrešno začeće Sai Babe i Njegov prvi dolazak u Širdi – Tri rezidencije (vade) 5. Babin povratak sa Čand Patilovom svadbenom povorkom – Pozdravljen i oslovljen kao Sai – Kontakt sa drugim svecima – Njegova nošnja i dnevna rutina – Priča o padukama – Rvanje sa Mohidinom i promena načina života – Pretvaranje vode u ulje – Lažni guru Đavhar Ali 6. Efikasnost dodira guruove ruke – Ram Navami festival – Poreklo, transformacija itd. Popravke na džamiji 7. Predivna inkarnacija – Ponašanje Sai Babe – Njegova jogijska praksa – Njegova sveprisutnost i milost – Služenje gubavog poklonika – Slučaj sa kugom g. Kaparda Odlazak u Pandarpur 8. Važnost ljudskog rađanja – Sai Baba prosi hranu – Služenje Baiđabai – Sai Babina spavaonica – Njegova naklonost prema Kušalčandu 9. Efekti povinovanja i nepovinovanja Babinim uputstvima pred nečiji odlazak – Nekoliko primera – Prosjačenje i njegova neophodnost – Iskustva poklonika iz Tarkad porodice – Kako je Baba obilno nahranjen 10. Sai Babin stil života – Njegova daska za spavanje – Njegov boravak u Širdiju – Njegova učenja – Njegova poniznost – Nanavali, najlakša staza 11. Sai kao Sagun Brama – Dr Panditovo bogosluženje – Hađi Sidik Falke – Kontrola nad elementima 12. Saijeve lile – Iskustva (1) Kaka Mahađani, (2) Dumal Pleader, (3) gđa Nimonkar, (4) Mule Šastri, (5) Doktor 13. Još Saijevih lila – Isceljenje bolesti kod (1) Bimađi Patil, (2) Bala Šimpi, (3) Bapusahib Buti, (4) Alandi Svami, (5) Kaka Mahađani, (6) Datopand iz grada Harda 14. Ratanđi Vadia iz grada Nanded – Sveti Mulisahib – Dakšina 15. Naradija kirtan padati – G. Čolkarov nezašećereni čaj – Dva guštera 16-17. Brzi Brama-džnan 18-19. Kako je Hemadpant primljen i blagoslovljen – Priče g. Sate i gđe Desmuk – Ohrabrivanje dobrih misli da se ostvare – Raznovrsnosti u upadešu – Učenja u vezi sa klevetanjem i nadoknadom za rad 20. Kako je Das Ganuov problem rešila Kakaova služavka 21. Priče o (1) V.H. Takuru, (2) Anantrao Patankaru, i (3) pravobraniocu iz Pandarpura 22. Spašavanje od ujeda zmije (1) Balasahib Mirikara, (2) Bapusahib Butija, (3) Amir Šakara, (4) Hemadpanta – Babino mišljenje u vezi ubijanja zmija 23. Joga i luk – Izlečenje Šame od ujeda zmije – Uredbe u vezi kolere su prekršene – Teška iskušenja posvećenosti učitelju 24. Babina duhovitost i humor – Čudo sa leblebijama – (1) Hemadpant, (2) Sudama, (3) Ana Činčanikar protiv ujne (maušibai) 25. Damu Ana Kasar iz Ahmednagara (1) Špekulacije, (2) Amra lila 26. Priče o (1) Bakta Pant, (2) Hariščandra Pitale, (3) Gopal Ambadekar 27. Milost prikazana kroz davanje Bagvata i Višnu sahasranama – Diksitova vizija boga Vitala – Gita Rahasja – Gospodin i gđa Kapard 28. Vrapci koje je privukao Širdi (1) Lakšmičand, (2) dama iz Burhanpora, (3) Mega 29. Priče o (1) Bađan grupi iz Čenaja, (2) Tendulkarovi (otac i sin), (3) Kapetan Hate, (4) Vaman Narvekar 30. Privučeni u Širdi (1) Kakađi Vaidja iz Vanija, (2) Ramlal Punđabi iz Bombaja 31. Umiranje u Babinom prisustvu (1) Sanjasi Viđajanand, (2) Balaram Mankar, (3) Nulkar, (4) Mega, (5) tigar 32. U potrazi za guruom i Bogom – Post koji nije odobren 33. Veličanstvenost svetog pepela (udi) – Kako su izlečeni ubod škorpiona i slučaj kuge – Čudo u Đamneru – Bolest Narajana Raoa – Balabua Sutar – Apasahib Kulkarni – Haribau Karnik 34. Veličanstvenost svetog pepela udi (nastavak) - Doktorov nećak – Dr Pilej – Šamina svastika – Devojka Iranka – Gospodin iz Harda – Dama iz Bombaja 35. Testiran i potvrđen – Kaka Mahađanijev prijatelj i gazda – Bandrin slučaj insomnije – Bala Patil Nevaskar 36. Čudesne priče o (1) dva džentlmena iz Goe, (2) gospođi Aurangabadkar 37. Čavadi povorka 38. Babin handi – Nepoštovanje svetilišta – Šolja neobranog mleka 39. Babino znanje sanskrita – Njegova interpretacija stiha iz Gite – Izgradnja Samadi mandira 40. Priče o Babi: (1) Prisustvovanje Udjapan ceremoniji gđe Dev u formi sanjasina uz pratnju još dvoje, (2) Poseta Hemadpantovoj kući u formi Njegove slike 41. Priča o slici – Krađa starih krpa i čitanje Dnjanešvari 42. Babina smrt – Prethodne naznake – Sprečavanje smrti Ramčandra Dada Patila i Tatja Kote Patila – Milosrđe prema Lakšmibai Šinde – Poslednji trenutak 43-44. Babina smrt (nastavak) – Pripreme – Samadi mandir – Lomljenje cigle – Sedamdeset dvosatni samadi – Đogova sanjasa – Babine reči kao nektar 45. Kakasahibova sumnja i Anandraova vizija – Drvena daska – Babino postolje kreveta, a ne poklonikovo 46. Babin put u Gaju – Priča o dve koze 47. Babina prisećanja – Priča o Virbadrapi i Čenbasapi (zmija i žaba) 48. Suzbijanje nesreće kod poklonika – Priče o (1) g. Ševade, (2) Sapatnekar 49. Priče o (1) Hari Kanoba, (2) Somadev Svami, (3) Nanasahib Čandorkar 50. Priče o (1) Kakasahib Diksit, (2) Šri Tembe Svami, (3) Balaram Durandar EPILOG ARATI

Crkvena istorija Niša 1878 - 1914 2021. god. 261 str. Odlično očuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, blagoizvolite poslati poruku. Ovo je jedini primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 14062022

Главни научни рад Епископа Никодима (Милаша) је био канонског темата. Важио је за једног од најбољих канониста свога времена. На науци је почео да ради 1872. Многи његови чланци и расправе разасути су по бројним стручним и научним часописима. Још за време школовања у задарској гимназији Милаш се суочио са буђењем на- родне словенске свести у Далмацији: Јер су се у далматинском сабору организовале две странке: италијанска и словенска. Због свог словенског опредељења Милаш је и сам, у три наврата, био кажњаван. Од 1885. залагао се (и после аудијенције, 1896, код цара, у Бечу, и успео) да се у гимназији у Задру настава из- води на српско-хрватском језику. Већ тада је јасно разлучио да је ита- лијански утицај веома велики код далматин- ских Хрвата који су порицали Србима у Далмацији њихову националну индивидуал- ност, што га је и навело да 1876. и 1877. године напише неколико политичких чланака. Све је то допринело да се Милаш нађе у жижи ондаш- њег политичког прагматизма, што му је донело много непријатности. Овде Милаш долази у жижу наших инте- ресовања као историчар. Дајући неколико ње- гових књига читаоцима желимо наградимо његов труд и отргнемо од заборава део исто- рије нашег народа.

OCUVANA 4,4+ A-2,,27

Sasvim dobro očuvana. F

Главни научни рад Епископа Никодима (Милаша) је био канонског темата. Важио је за једног од најбољих канониста свога времена. На науци је почео да ради 1872. Многи његови чланци и расправе разасути су по бројним стручним и научним часописима. Још за време школовања у задарској гимназији Милаш се суочио са буђењем на- родне словенске свести у Далмацији: Јер су се у далматинском сабору организовале две странке: италијанска и словенска. Због свог словенског опредељења Милаш је и сам, у три наврата, био кажњаван. Од 1885. залагао се (и после аудијенције, 1896, код цара, у Бечу, и успео) да се у гимназији у Задру настава из- води на српско-хрватском језику. Већ тада је јасно разлучио да је ита- лијански утицај веома велики код далматин- ских Хрвата који су порицали Србима у Далмацији њихову националну индивидуал- ност, што га је и навело да 1876. и 1877. године напише неколико политичких чланака. Све је то допринело да се Милаш нађе у жижи ондаш- њег политичког прагматизма, што му је донело много непријатности. Овде Милаш долази у жижу наших инте- ресовања као историчар. Дајући неколико ње- гових књига читаоцима желимо наградимо његов труд и отргнемо од заборава део исто- рије нашег народа.

28920) RAZGOVOR STRANIKA SA DUHOVNIM OCEM , Manastir Hilandar 1997 , O blagotvornom iskustvu bavljenja `Isusovom` molitvom., U spisima kao što je Razgovori stranika sa duhovnim ocem, opisana su lična duhovna iskustva ljudi čiji je sav život bio prožet neprestanom molitvom. Reč je o stalnoj molitvi u srcu, ili srdačnoj molitvi. To danas zvuči kao poruka iz nekog dalekog, nedostižnog sveta i vremena. Da li je to uopšte moguće savremenom čoveku? I kako se to postiže? Na ovo pitanje iskustvo duhovnog života bezbrojnih hrišćana, znanih svetitelja Crkve, ali i potpuno nepoznatih ljudi, čak i mnogih naših savremenika, daje potvrdan odgovor - to je sasvim moguće, a za istinski hrišćanski život to je čak i neophodno. Jer, blagodatan razgovor sa Bogom kroz molitvu predstavlja otkucaje bila ljudske duše. Od hrišćanskog iskona bogotražitelji streme ovom neprestanom opštenju sa Gospodom, obraćajući mu se kratkim, čestim, unutrašnjim i sabranim prizivima. mek povez, format 16,5 x 24 cm , ćirilica, 174 strane ,

Saljem i kao preporucenu tiskovinu (cena dostave 170 rsd). Изабране библијске приповести. „Летописи из Вавилоније и Персије“ је књига за децу (они који су је читали кажу и не само за децу) заснована на библијским причама из првих шест поглавља Књиге пророка Данила (тзв. дворске приче) и Књизи о Јестири. Ова библијска основа садржи седам драматичних прича, Првих шест прича су изразито епског карактера, док је седма епска прича прожета предивним лирским моментима. Књига није осмишљена као популарне „Библије за децу,“ већ као низ повезаних прича у које су укључени многи ванбиблијски мотиви, што историјски, што фиктивни. Неки, штавише, преузети из српског народог предања. Ови ванбиблијски моменти служе као оквир унутар којег се смешта библијска нарација, чинећи да сама прича буде динамичнија, а њена порука јасније истакнута. Пажња читалаца се на тај начин усмерава ка снажним етичким принципима који проистичу из живописних библијски прича о пророку Данилу, његовим верним пријатељима Сердаху, Мисаху и Авденагу, као и њиховим потомцима –Мардохеју и царици Јестири. Инспирацију сам пронашао у цртаним филмовима: Јосиф, краљ снова и Принц Египта, као и веиком броју књига мог омиљеног жанра – епске фантастике.

Knjiga je dobro očuvana. ,,Kafkino pisanje je bilo „oblik molitve“. Priličan deo njegovih meditativnih uvida (koji pretežno sačinjavaju ovu knjigu sabranu iz njegove rukopisne ostavštine) o pojavama sveta u kojem obitavamo upravo potiče iz situacije stalnog izneveravanja onoga bez čega, po Kafki, života nema.``

Knjiga je dobro očuvana. ,,U poslednjim mesecima 1888. godine, samo nekoliko nedelja pre njegovog konačnog pada u ludilo, Niče je krenuo sa pisanjem svoje autobiografije i ’’Ecce homo’’ ostaje jedan od najintrigantnijih i najbizarnijih primera ovog žanra ikada. U ovom izuzetnom delu Niče opisuje svoj život, dela i svoj razvoj kao filozofa, istražuje heroje sa kojima se poistovetio, protiv kojih se borio i koje je na kraju prevazišao: Šopenhauer, Vagner, Sokrat, Hrist i predviđa kataklizmičke posledice svojih otkrića.``

Odlican primerak. Omot na jednom mestu malo zacepljen, nista strasno.