MARTIN DAVIS NA LOGIČKI POGON - podrijetlo ideje računala Prevod - Ljerka Vukić i Ognjen Strpić Izdavač - Naklada Jesenski i Turk, Zagreb Godina - 2003 294 strana 21 cm Edicija - Biblioteka 42 ISBN - 953-222-138-7 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Uvod 1 LEIBNIZOV SAN Leibnizova divna ideja Pariz Hannover Univerzalna karakteristika 2 BOOLE PRETVARA LOGIKU U ALGEBRU Težak život Georgea Boolea Boolea Algebra logike Georgea Boolea Boole i Leibnizov san 3 FREGE: OD VELIKOG OTKRIĆA DO BEZNAĐA Fregeov Begriffsschrift Frege smišlja formalnu sintaksu Zašto je pismo Bertranda Russella bilo tako razorno? Frege i filozofija jezika Frege i Leibnizov san 4 CANTOR: ZAOBILAZNICOM KROZ BESKONAČNOST Inženjer ili matematičar Beskonačnih skupova ima raznih veličina Cantorova potraga za beskonačnim brojevima Dijagonalna metoda Depresija i tragedija Presudna bitka? 5 Hilbert stiže u pomoć Rane Hilbertove pobjede Ususret novom stoljeću Kroneckerov duh Metamatematika Konačni slom 6 GÖDEL REMETI PLANOVE Povratak Kroneckerovog duha Neodlučivi iskazi Kurt Gödel, programer Konferencija u Königsbergu Ljubav i mržnja Hilbertova presuda Tužan kraj jednog čudaka 7 TURING STVARA SVENAMJENSKO RAČUNALO Dijete Imperija Hilbertov Entscheidungsproblem Turingova analiza postupka izračunavanja Turingovi strojevi u pogonu Turing primjenjuje Cantorovu dijagonalnu metodu Nerješivi problemi Turingov univerzalni stroj Alan Turing na Princetonu Rat Alana Turinga 8 STVARANJE PRVIH UNIVERZALNIH RAČUNALA Tko je izumio računalo? John von Neumann i fakultet Moore ACE Alana Turinga Eckert, von Neumann i Turing Zahvalna nacija nagrađuje svog junaka 9 NAKON LEIBNIZOVOG SNA Računala, mozak i um Epilog Bilješke Bibliografija Kazalo ``Temu ove knjige čine ideje koje su omogućile stvaranje modernih računala i ljudi koji su te ideje razvijali. Netom nakon što sam završio doktorat iz matematičke logike na Sveučilištu Princeton, u proljeće 1951. godine, predavao sam na Sveučilištu Illinois. Predavanja su se temeljila na Turingovim zamislima. Na istom sveučilištu radio je i sam Turing jedno desetljeće prije mene. Moja predavanja je pohađao jedan mladi matematičar koji me upozorio da se u ulici nasuprot učionice upravo konstruiraju dva stroja za koja je bio uvjeren da su nastala na osnovu Turingovih zamisli. Ubrzo sam počeo pisati programe za ta prva računala. Pola stoljeća sam se profesionalno bavio vezom između apstraktnih logičkih ideja koje stoje u pozadini modernih računala i njihove realizacije. Računala su pedesetih godina bila ogromna i jedva su mogla stati u sobu. Danas su to moćni strojevi koji mogu izvesti začuđujući broj različitih zadataka, no logika koja stoji u njihovoj pozadini nije se promijenila. Ona se razvila iz radova nekolicine mislilaca kroz nekoliko stoljeća. U ovoj ću knjizi ispričati njihove životne priče i objasniti dio njihovih razmišljanja.` `Elegantna povijest potrage za granicama logike i strojevima koji u tim granicama žive` —Wired `Pravo je zadovoljstvo autoru ovih redaka bilo čitati nešto čime je mislio da vlada, a ispostavilo se posve suprotno. Tehnička i matematička pitanja u ovoj se knjizi raspravljaju jasno i pristupačno` —Domagoj Juričić, MeritorMedia `Svatko tko danas radi s računalima, i svatko tko teži proniknuti u ovu elektroničku budućnost, čitanjem [ove knjige] bit će na velikom dobitku.` —John McCarthy, Sveučilište Stanford` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Martin Dejvis Engines Of Logic

RIDIGER ZAFRANSKI ROMANTIZAM - jedna nemačka afera Prevod - Mirjana Avramović Izdavač - Adresa, Novi Sad Godina - 2011 320 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Prag ISBN - 978-86-86761-44-6 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor.. ROMANTIZAM Prvo poglavlje Romantičan početak: Herder se otiskuje na more. Iznova pronaći kulturu. Individualizam i glasovi naroda. O ljuljanju stvari na reci vremena. Dugo poglavlje Od političke ka estetskoj revoluciji. Politička nemoć i poetska smelost. Šiler ohrabruje na veliku igru. Romantičari pripremaju svoj nastup. Treće poglavlje Skribomansko stoleće. Oproštaj od prosvećene trezvenosti. Od bizarnog ka čudnom. Fridrih Šlegel i karijera ironije. Lepi haos. Čas kritičkih diktatora. Učiniti svet umetničkim delom. Četvrto poglavlje Fihte i romantičarska želja da se bude Ja. Izobilje srca. Stvaranja iz ničega. Romantičarska društvenost. Legendarna komuna Jene. Uzleti u visine i strah od sunovrata. Peto poglavlje Ludvig Tik. U fabrici književnosti. Ja-ekscesi Vilijama Lofela. Književne satire. Virtuoz pisanja susreće umetnički skromnog Vakenrodera. Dva prijatelja u potrazi za stvarnošću svojih snova. Čarobna noć obasjana mesečinom i vreme Direra. Venusberg u sumrak. Putovanja Franca Šternbalda. Šesto poglavlje Novalis. Prijateljstvo sa Šlegelom. Pokraj Šilerove bolesničke postelje. Sofija fon Kin. Ljubav i smrt. O slasti transcendiranja. Himne noći. Nad zemljom, pod zemljom. Misterija brda. Hrišćanstvo ili Evropa. Gde nema bogova vladaju aveti. Sedmo poglavlje.... Romantična religija. Izmisliti Boga. Šlegelovi eksperimenti. Nastup Fridriha Šlajermahera: Religija je smisao i ukus za beskonačno. Religija s one strane dobra i zla. Večnost u sadašnjosti. Spasenje kroz lepotu sveta. Iz života jednog virtuoza religije. Osmo poglavlje............. Lepo i mitologija. Najstariji sistemski program nemačkog idealizma. Mitologija uma. Od uma budućnosti ka istini porekla. Geres, Krojcer, Šlegel i otkrivanje Istoka. Druga antika. Helderlinovi bogovi. Njihova sadašnjost i prolaznost. Nestati u slici. Deveto poglavlje Poetična politika. Od revolucije ka katoličkom uređenju. Romantičarska ideja o carstvu. Šiler i Novalis o kulturnoj naciji. Fihteova nacija. Od Ja ka Mi. Društvo majčine utrobe. Adam Miler i Edmund Berk. Popularnost. Hajdelberški romantizam. Oslobodilački rat. Romantizam u oružju. Mržnja i Napoleon. Klajst kao genije mržnje. Deseto poglavlje Romantičarska anksioznost prema normalnosti. Prosvećeno otrežnjenje. Racionalno i delotvorno. Gordost i patnja umetnika. Krajzler. Kritika filistara. Gubitak raznovrsnosti. Duh geometrije. Dosada. Romantičarski bog protiv velikog zevanja. Lirsko kao da. Jedanaesto poglavlje Romantičarski polasci i prekidi. Ajhendorf: nova vožnja. Pojanja sirena. Poverenje u Boga. Na prozoru. Pesnici i njihovi pomoćnici. Poezija života. Pobožna ironija. Dangube - luda u Hristu. E. T. A. Hofman: lakom rukom. Neukorenjeno. Igrač. Estetika užasa. Raj je tu pored, ali i pakao. Princeza Brambila i veliki smeh. Skeptični fantast. ROMANTIČNO Dvanaesto poglavlje Osvrt na haos ideja. Hegel kao kritičar romantizma. Komandne reči svetskog duha i pretenciozni subjekti. Bidermajer i Mlada Nemačka. Na putu ka stvarnoj stvarnosti. Takmičenja u razgolićavanju. Kritika neba, otkriće zemlje i tela. Romantična budućnost, prozaična sadašnjost. Štraus. Fojerbah. Marks. Hajne između frontova. Zbogom romantičnoj školi i odbrana slavuja. Vojnik u oslobodilačkom ratu čovečanstva i ništa do pesnik. Trinaesto poglavlje Mladonemački Vagner. Rijenci u Parizu. Romantični revolucionar u Drezdenu. Ostvarenje ranoromantičarskih snova: nova mitologija. Prsten Nibelunga. Kako slobodan čovek prouzrokuje sumrak bogova. Antikapitalizam i antisemitizam. Mitsko doživljavanje. Tristan i romantična noć. Simbolistička opijenost. Opšti napad na čula. Četrnaesto poglavlje Niče o Vagneru: prvo oplovljavanje sveta umetnosti. Neromantični duh vremena: materijalizam, realizam, istoricizam. Radna kuća. Romantika dionizijskog. Svetski jezik muzika. Ničeovo okretanje od Vagnera: spasenje od spasitelja. Ostati veran zemlji. Heraklitovo i Šilerovo zaigrano dete sveta. Kraj ironičnog otpora. Slom. Petnaesto poglavlje Život, samo život. Omladinski pokret. Životna forma. Landauer. Proboj mistike. Hugo fon Hofmanstal, Rilke i Štefan George. Vilhelminska čarolija kulisa: čelična romantika gradnje ubojnog brodovlja. Ideje 1944. Tomas Man u ratu. Etički vazduh, faustovski miris, krst, smrt i grob. Šesnaesto poglavlje Sa Čarobnog brega u ravnicu. Langemark. Putnik između dva sveta. Dva avanturistička srca:Ernst Jinger i Franc Jung. Pomama za plesom u Tiringenu. Jutarnja vožnja po unutrašnjosti. Naporna stvarnost. Čekanje na veliki trenutak. Eksplodirajuće starine na kraju Republike. Hajdegerov politički romantizam. Sedamnaesto poglavlje Romantizam pod optužbom. Koliko je romantičan bio nacionalsocijalizam? Rasprava oko romantizma u NS-kulturnom aparatu. NS-modernizam: čelični romantizam. Romantizam Rajha. Nirnberg. Romantični mentalitet kao predistorija. Dionizijski život ili biologizam. Otuđenost od sveta, pijetet prema svetu i svetorušilački bes. Viša interpretacija grubog dešavanja. Hajdeger kao primer. Hitler i grozničavi snovi romantizma. Zabluda i istina. Osamnaesto poglavlje Katastrofa i njeno romantično tumačenje: Doktor Faustus Tomasa Mana. Viša interpretacija grubog dešavanja. Otrežnjenje. Alkoholičari na suvom. Skeptična generacija. Još jednom nova stvarnost. Avangardizam, tehnika i mase. Adorno i Gelen u Noćnom studiju. Koliko je romantičan bio pokret 68? O romantizmu i politici. Literatura Registar imena `Ridiger Zafranski (1945, Rotvajl u Virtenbergu), studirao i doktorirao filozofiju, nemačku književnost i istoriju u Frankfurtu na Majni i Berlinu. Bio je docent na Slobodnom univerzitetu u Berlinu i urednik Berlinskih svesaka. Sarađivao je sa Peterom Sloterdijkom na Drugom programu nemačke televizije. Objavio je petnaestak knjiga o E. T. A. Hofmanu, Šopenhaueru, Geteu, Šileru, Ničeu, Hajdegeru i dr. Njegova dela su prevedena na preko trideset jezika. Ono što je oko 1800. godine nazvano „romantičarska škola`, okupljalo se oko braće Šlegel, i časopisa „Ateneum`. Taj razjareni i spekulativni duh filozofskog početka Fihtea i Šelinga, te proza Tika i Vakenrodera očaravali su kao čežnja za pro- šlošću i kao novoprobuđeni smisao za čudnovato, kao i Novalisova naklonjenost noći i mistici, kao poletni duh generacije koja je nastupala misaono i razigrano, da bi u svet duha i poezije donela impuls revolucije. Istorija romantizma počinje s Herderovim pomorskim putovanjem do Frankfurta. Tragovi romantizma i romantičnosti u nemačkoj kulturi vode u Berlin, Jenu, Drezden. Romantizam je epoha, romantičnost je ideologija koja nije ograničena na epohu. Romantični duh ne ostaje isti, promenljiv je i protivrečan, čežnjiv i ciničan, zatreskan u nerazumljivo i narodno, ironičan i sanjalački, zaljubljen u sebe i društven, svestan forme i ukidanja forme. Stari Gete je rekao da je romantično bolesno. Ali ni on nije mogao da ga se odrekne.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Rüdiger Safranski Romantik Jozef Frajher Fon Ajhendorf Ahim Fon Arnim Gotfrid Ben Edmund Berk Isaija Berlin Šarl Bodler Klemens Brenatno Albreht Direr Erik Fegelin Johan Gotlib Fihte Ludvig Fojerbah Arnold Gelen Jozef Geres Johan Volfgang Gete Karl Grose Martin Hajdeger Hajnrih Hajne Fridrih Helderlin Gotfrid Johan Herder Goerg Vilhelm Fridrih Hegel Adolf Hitler Ernst Teodor Amadeus Hofman Hugo Fon Hofmantal Imanuel Kant Ludvig Klages Hajnrih Fon Klajst Tomas Man Karl Marks Herbert Markuze Adam Miler Napoleon Bonaparta Fridrih Niče Gotlob Fridrih Fon Hardenberg Novalis Žan Paul Žan Žak Ruso Fridrih Vilhelm Šeling Fridrih Šiler Fridrih Ernst Šlajermaher Avgust Vilhelm Šlegel Fridrih Šlegel Artur Šopenhauer David Fridrih Štraus Ludvig Tik Rihard Vagner Hajnrih Vakenroder Maks Veber Johan Joakim Vinkelman

SAJMON BLEKBURN FILOZOFSKI REČNIK Prevod - Ljiljana Petrović, Ljubica Stanković, Vladimir Gvozden, Olivera Pajin, Danilo Egelja, Ivana Velja, Viktor Radun, Nataša Pralica Izdavač - Adresa, Novi Sad Godina - 2013 458 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Prag ISBN - 978-86-86761-82-8 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `Blekburnov rečnik dolazi u pravi čas, jer je prvi put objavljen 1994. godine, pa je samim tim autor u njega mogao da uključi nove autore koji su s manje sintetičkog promišljali svet nego njihovi slavni prethodnici, ali su u nekim segmentima bili bliži današnjem čitaocu i samim tim neophodni za, nažalost, pravu recepciju filozofske misli (takav je sigurno Bodrijar koga nema u rečniku). Valja odmah reći da se ovaj autor prevashodno bavio autorima, činjenicama i pojmovima iz analitičke filozofije, koja je produkt anglosaksonskog načina mišljenja, a mnogo manje drugim autorima. Blekburnov rečnik sadrži objašnjenja za više od 2.500 pojmova i termi na i oko 500 biografija filozofa, od početaka filozofije do današnjih dana, i to je već dovoljan razlog da stručnjaci, ali i oni koje zanima celovitiji uvid u filozofsko mišljenje poklone pažnju ovom priručniku. Na prevodu rečnika sa engleskog radilo je više autora: Ljiljana Petrović, Ljubica Stanković, Vladimir Gvozden, Olivera Pajin i Danilo Egelja, dok je stručnu redakciju uradio Milan Brdar.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Simon Blackburn Dictionary Of Philosophy Rečnik Filozofije

FILOZOFSKA BIBLIOTEKA Tom II Prevod: Jovan Babić Autor: Frederik Koplston Izdavač: BIGZ Broj strana: 599 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 22 cm Koplston, uvod u drugi tom srednjovekovne filozofije: U ovom drugom tomu moje Istorije filozofije prvobitno sam nameravao da prikažem razvoj filozofije kroz čitav period srednjeg veka, podrazumevajući pod srednjovekovnom filozofijom filozofsko mišljenje i sisteme izgrađene od karolinške renesanse krajem VIII veka (Jovan Skot Eriugena (Johannes Scotus Eringena), prvi istaknuti srednjovekovni filozof, rođen je oko 810) pa do kraja XIV veka. Međutim, razmišljajući, došao sam do zaključka da je potrebno posvetiti dva toma srednjovekovnoj filozofiji. Kako se moj prvi tom završava prikazom novoplatonizma i ne razmatra filozofske ideje koje mogu da se nađu u ranih hiišćanskih pisaca, smatrao sam poželjnim da u ovom tomu kažem nešto o tim idejama. Doduše, tačno je da ljudi poput sv. Grigorija Niskog (Gregorios Nvsaios) i sv. Avgustina (Augustinus) pripadaju periodu Rimskog Carstva, da je njihova filozofija bila povezana sa platonizmom shvaćenim u najširem smislu, i da se otuda ne mogu smatrati srednjovekovnim misliocima; ali, ipak ostaje činjenica da su oni bili hrišćanski mislioci i da su izvršili veliki uticaj na srednji vek. Teško bi bilo shvatiti sv. Anselma (Anselm) ili sv. Bonaventuru (Bonaventura) bez poznavanja sv. Avgustina, kao što bi teško mogla da se shvati misao Jovana Skota Eriugene a da se ne zna ponešto o misli sv. Grigorija Niskog ili Pseudo Dionisija (Psefidos Dionvsios). Prema tome, jedva da je potrebno opravdavati to što istoriju srednjovekovne filozofije počinjemo razmatranjem mislilaca koji pripadaju, bar kada je reč o hronologiji, periodu Rimskog Carstva. AVGUSTIN - SKOT

cena po kom

testirani ispravni, omski

Prodaje se polovan, proban, ispravan motor od usisivaca Iskra. Motor je Tip MGP 0720, 220 V, 50Hz, i 1100 W

Kao novo

Dvobroj,dobro ocuvan,broj strana 133.

biblioteka LOGOS S pogovorom Dr.Anđelka Habazina VESELIN MASLEŠA Sarajevo 1964. dobro očuvana JES.19/12

Odlično očuvana. Taoističke priče Ove priče mogu se čitati bez obzira da li poznajemo ili ne taoističku filozofiju i religiju.Reč TAO reč znači Put kojim se kreću sve stvari. Njime se može ići jedino ako delujemo i živimo u potpunom skladu sa svetom. Iz tog vidokruga i potiču ove priče, parabole i koani, čiji izbor nalazimo u ovoj knjizi. Ukratko, ove neodoljive priče, pune neobične intuicije i drukčije mudrosti, proširuju naš um i doprinose našoj kreativnosti.

COLLIER BOOKS New York 1962. odlično očuvana LOK.1

Гајо Петровић Датум рођења 12. март 1927. Место рођења Карловац Краљевина СХС Датум смрти 13. јун 1993. Место смрти Загреб Хрватска Гајо Петровић (Карловац, 12. март 1927 — Загреб, 13. јун 1993) је био филозоф из СФРЈ и СР Хрватске, по националности Србин.[1] Један од најважнијих представника праxис филозофије. Своје је филозофско усмерење означавао као мишљење револуције. Био је професор онтологије, спознајне теорије и логике на загребачком Филозофском факултету од 1950. године до своје смрти. Предавао је на многим универзитетима у Европи и САД-у. Био је и почасни доктор универзитета у Стразбуру. Један је од оснивача и главни уредник међународно познатог часописа Праxис (1964 — 1974), и саоснивач и члан Савјета Корчуланске љетне школе (1964-1974). Бранио је нову интерпретацију марксизма, која је била базирана на филозофским радовима младог Маркса. Упркос томе, критиковао је догматску идеологију комунизма у тадашњој Југославији што је довело до тога да је часопис на крају забрањен. Објавио је 14 књига (Енглески емпиризам, Од Лоцкеа до Аyера, Филозофија и марксизам, Прологомена за критку Хеидеггера и др.) и више расправа и есеја. OD ` ONTOLOGIJE ` DO ` FILOZFIJE POLITIKE ` Гајо Петровић С Википедије NEČITANA glanc JAN.21/4

Srimad Bhagavatam deseto pevanje-prvi deo tvrd povez, A.G.Matoš, Samobor, -deseto pevanje-Summum bonum Prvi deo poglavlja 1-13, 480 stranica, izdanje 1990, ilustrovano. Stanje vrlo dobro.

Jedan list je probusen

FILOZOFSKA BIBLIOTEKA korice malo ofucane unutra odlična

Srimad Bhagavatam deseto pevanje-prvi deo tvrd povez, A.G.Matoš, Samobor, -deseto pevanje-Summum bonum Prvi deo poglavlja 1-13, 480 stranica, izdanje 1990, ilustrovano. Stanje vrlo dobro.

Duct traka 48mm x 50m ima ima višestruku primenu kod termo i hidro izolacija, pakovanja teških paketa, reparacija i dekoracija. Zahvaljujući hot melt lepku, traka osigurava čvrsto prianjanje na različite površine, pružajući dugotrajnu izdržljivost. Armirana konstrukcija trake donosi dodatnu čvrstoću i otpornost na kidanje.

Svet kao volja i predstava I-IV - Artur Šopenhauer "Svet kao volja i predstava" je klasična filozofska knjiga nemačkog filozofa Artura Šopenhauera koja se bavi pitanjem prirode sveta i ljudskog postojanja. U njoj Šopenhauer tvrdi da svet koji nas okružuje nije stvoren u našu korist, već je izraz "volje za životom" koja vlada svime što postoji. Autor ističe da je ključ za razumevanje ljudskog postojanja u oslobođenju od ovog neprestanog stremljenja i u preobražaju volje u svest. Ova knjiga je bila izuzetno uticajna u evropskoj filozofiji i književnosti i smatra se jednim od najvažnijih dela 19. veka. Ako želite da produbite svoje znanje o filozofiji i razumevanju sveta oko nas, poručite knjigu "Svet kao volja i predstava" od autora Artura Šopenhauera. Povez knjige : tvrd Strana : 463 + 437 + 576+ 559 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

"Pisma prijatelju" - Lucije Seneka U "Pisma prijatelju", Lucije Seneka nudi duboke uvide u moral, život i iskrenost, postavljajući temelje za razmišljanje i delovanje u skladu s moralnim principima. Senekina originalnost leži u njegovoj sposobnosti da kompleksne moralne teorije prenese na razumljiv i primenjiv način, čineći ih relevantnim za svakodnevni život. Kroz ova pisma, Seneka podstiče čitaoce da razmišljaju o svojim postupcima, odnosima s drugima i dubljem značenju života. Jedna od najoriginalnijih misli Seneka je njegova ideja o unutrašnjem miru i spokoju kao temeljima istinskog zadovoljstva. On naglašava važnost samopouzdanja, autentičnosti i ličnog integriteta kao ključnih elemenata sreće. Seneka takođe ističe važnost samospoznaje i samoodgovornosti u postizanju moralne čistote i duhovne ravnoteže. Senekina pisma pružaju duboke uvide u prirodu prijateljstva i značaj iskrenosti u međuljudskim odnosima. On naglašava potrebu za poverenjem, razumevanjem i podrškom među prijateljima, ističući važnost iskrenog i otvorenog komuniciranja. Seneka podstiče čitaoce da neguju istinska prijateljstva koja se temelje na međusobnom poštovanju, empatiji i uzajamnom ohrabrivanju. "Pisma prijatelju" Lucija Seneka predstavljaju dragocen izvor mudrosti i inspiracije za sve koji teže moralnom i ispunjenom životu. Senekina originalna i duboka razmišljanja o moralu, životu i iskrenosti ostavljaju neizbrisiv trag u srcima i umovima čitalaca širom sveta, nudeći vredne lekcije koje su i danas aktuelne i relevantne. Knjiga "Pisma prijatelju" je izrađena u tvrdom povezu, ima 596 strana, autor je Lucije Seneka . Težina je 0.79 kg. Pisma prijatelju cena Cena knjige Pisma prijatelju je 1980,00 dinara. Cena sa popustom je 1683.00 din. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava.

⭐️⭐️⭐️⭐️⭐️ Šaljem i pouzećem kupcima BEZ NEGATIVNIH ocena ili bar sa manje od 2% negativnih ocena! Opis uređaja: Digitalni termostat HSW3230 za kontrolu grejanja ili hlađenja u opsegu -50-120 °C Specifikacija: Model: HSW3230 Dimenzije prednje ploče: 79 x 43 mm Dimenzije rupe za ugradnju: 73 x 39 mm Način kontrole temperature: uključeno / isključeno Opseg kontrole: -50-120 ℃ Rezolucija: Kada je temperatura između -9.9~99.9℃, rezolucija je 0.1℃, van tog opsega je 1℃ Preciznost merenja: 0.1 ℃ Podešavanje Histereze u koracima od: 0.1℃ Vreme uzorkovanja: 0.5 sec. Napajanje: AC 220V (u ponudi i verzije na 12V i 24V DC) Potrošnja u mirovanju: ≤ 5mA, i kada je uključen izlaz ≤ 10mA Izlaz: rele max. 10A, AC Senzor: NTC (10K 0.5%) vodootporan (ide uz uredjaj) 1 metar - dodatna sonda 3 metra, cena 400 din. Uslovi rada modula: temperatura -10 ~ 60 ℃ ，vlažnost 20% -85% Napomena: ne preporučujem direktno priključenje jačih (>1000W) potrošača na ugrađeni rele, već preko jačeg relea, sklopke, elektronskog relea (SSR), . . . Podešavanje: 1. Podešavanje temperature je jednostavno, pritisnite dugme SET (srednje dugme) na kratko i dugmićima GORE (kao +) i DOLE (kao -) podesite željenu temperaturu. Sačekate oko 3 sekunde i automatski će se memorisati. 2. Za podešavanje načina rada uredjaja pritisnite dugme SET nekoliko sekundi. Na displeju se pojavi P0, . Zatim gornjim ili donjim tasterom podesite mod rada (H - grejanje, C - hladjenje). Sačekate oko 3 sekunde i automatski će se memorisati. 3. Ako pritisnete SET duže dok se pojavi P0, a onda ponovo pritisnete SET na kratko pojaviće se P1. Zatim gornjim ili donjim tasterom podesite histerezu tj. razliku temperature izmedju uključenja i isključenja. Podešavanje je moguće u koracima od 0,1 stepen. Sačekate oko 3 sekunde i automatski će se memorisati. . . . itd. P0 - mod rada, kontrola grejanja (H) ili hladjenja (C) P1 - Histereza - razlika u stepenima izmedju uključenja/isključenja P2 - . . . Početnici treba samo da podese P0, ostalo bolje da ne diraju, jer je fabrički podešeno za većinu namena. Kada završite podešavanje posle nekoliko sekundi uredjaj automtski prelazi u radni režim. Code Description Setting Range Factory Setting P0 Heating / cooling H/C C P1 Return difference 0.1-30 2.0 P2 Set upper limit 110 110 P3 Set lower limit -50 -50 P4 Temperature correction -15-15 0 P5 Delay start 0-10 0 P6 High temperature alarm -50-110 P7 Data locked ON-OFF OFF P8 Factory reset ON-OFF OFF Kod poručivanja napomenite koju veziju hoćete: ▪ sa napajanjem 12V DC ▪ sa napajanjem 24V DC ▪ sa napajanjem 220V AC - trenutno nema ova verzija ▪ sa napajanjem 220V AC - SSR izlaz (za SSR rele) - cena ovog modela: 1499 din. Ukoliko ne navedete, biće poslata verzija 220V AC. ŠIFRA: X0007 - verzija 12V DC ŠIFRA: X0008 - verzija 24V DC ŠIFRA: X0009 - verzija 220V AC - trenutno nema ova verzija ŠIFRA: X0010 - verzija 220V AC - SSR izlaz (za SSR rele) ŠIFRA: X0011 - dodatna sonda 3 metra NAPOMENA: kod poručivanja telefonom, SMS-om, Viberom ili mejlom navedite i šifru proizvoda!

Bez ostecenja

Odbrana Sokratova - Platon Platonova "Odbrana Sokratova" predstavlja jedno od ključnih dela antičke filozofije i pruža dubok uvid u lik i delo Sokrata, jednog od najznačajnijih filozofa u istoriji. U ovom delu, Platon se bavi sudbinom Sokrata koji je optužen za korumpiranje atinske omladine i bogohuljenje protiv bogova grada. Sokrat, poznat po svojoj skromnosti, mudrosti i principijelnosti, brani svoje učenje pred sudom, ne pristajući na lažne optužbe ili odstupanje od svojih principa. On zastupa ideju moralnih vrlina, ističući važnost pravednosti, hrabrosti i umerenosti u životu. Njegova odbrana predstavlja borbu za istinu i moralne vrednosti, uprkos pritiscima i pretnjama koje dolaze iz atinske vlasti. Platonov prikaz Sokratove odbrane oslikava njegov karakter kao čoveka koji se ne boji suočiti sa svojim optužiteljima i braniti svoje učenje pred sudom. Sokratova ravnodušnost prema novcu i umerenost u životu simbolizuju snagu njegove svesti i autentičnost njegovih uverenja. Kroz ovo delo, Platon prenosi poruku o važnosti istine, pravde i moralnih vrednosti u društvu, dok istovremeno daje dubok uvid u filozofiju i karakter Sokrata, čija je mudrost ostavila dubok i trajan uticaj na filozofsku misao i ljudsku civilizaciju. "Odbrana Sokratova" je izrađena u mekom povezu, ima 151 stranu, autor knjige je Platon. Težina je 0.3 kg. Odbrana Sokratova cena Cena knjige "Odbrana Sokratova" je 737,00 dinara. Cena sa popustom je 626.00 din. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava

Autorka istražuje unutrašnju sadržinu Dekartove filozofije, sa posebnim osvrtom na problem odnosa duše i tela kao jednog od njenih centralnih pitanja. U prvi plan su istaknute one karakteristike Dekartove metafizike koje ga čine jednim od ključnih inspiratora moderne misli. Izdavač: MALI NEMO NOVA/nečitana više primeraka u ponudi E

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Branko Pavlović (16. avgust 1928 – 14. mart 1986) bio je filozof i pisac. Predavao je Antičku filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu . Uređivao je časopise: Gledišta, Filozofija, i Savremene filozofske teme. Dela: Rasprava o filozofskim naukama (1973), Filozofija prirode (1978), Eros i dijalektika (1997), Metfizika i egzistencija (1997), Presokratska misao (1997), Filozofski rečnik (1997), Filozofski triptih (1998), Vidovija Artura Polačeka (2000), Mislilac na Agori (2000). Uvod u savremenu filozofiju (2003) , Filozofija nauke (2007), Udžbenik „Istorija filozofije“, pisan zajedno sa V. Koraćem i M. Životićem. Učesnik mnogih tribina, radio i TV emisija, okruglih stolova. Mnogi njegovi savremenici će se setiti prepunih predavanja na Kolarcu, i ništa manje posećenih redovnih predavanja na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Nakon ni malo lakog detinjstva, odlazi u Beograd. Posle završenih studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu, radio je kao profesor filozofije i matematike u jednoj beogradskoj gimnaziji. Prve radove je pisao i objavljivao za časopis Jež. Objavljene tekstove je potpisivao pseudonimom. Želeo je da prođe barem još nekoliko godina rada na fakultetu, sazrevanja njegovog filozofskog bića kako bi se posvetio pisanju, ali ga je na ogromnu žalost prerana i zloćudna bolest u tome sprečila, 14. marta 1986. godine. Zahvaljujući borbi porodice da se radovi i spisi sačuvaju od zaborava, boreći se da ne odu u pogrešne ruke, velikom ljubaznošću njegovih studenata Ilije Marića (danas profesora na Hemijskom fakultetu u Beogradu) i Branislava Gojkovića (osnivača izdavačke kuće Plato), radovi su pažljivo pregledani, pročitani, sa ljubavlju uređeni i objavljeni pod okriljem izdavačke kuće Plato. Tu se, između ostalih mogu naći: Metfizika i egzistencija (1997), Presokratska misao (1997), Filozofski triptih (1998), Vidovija Artura Polačeka (2000), Mislilac na Agori (2000) Ostao je upamćen kao vrsni predavač antičke filozofije, kao neko ko je celim bićem umeo da prenese helensku misao na svoje studente, kao i na one koji to nisu bili. Nesumnjiv filozofski eros je iz kroz njega govorio, a profesor Pavlović je to sa ljubavlju od iskona primao i nesebično delio. Mnogi studenti pamte čuvene ekskurzije po Grčkoj i Italiji. Presokratska misao je posvećena Milošu N. Đuriću : „Njegova predavanja i dela uputila su me da visoko cenim i volim helensku misao“ I čini se da je veliki deo ovog najvećeg heleniste u Srba ostavio traga na pokojnog profesora Branka Pavlovića. Za njegov kabinet broj 353, bile su karakteristične biste Sokrata, Platona i Aristotela, kojih se sećaju mnogi studenti i dan danas, kao još jednu od asocijacija na dragog profesora. Mnogi koji su iskreno osećali i poštovali izvor filozofske misli, i dan danas emotivno govore o profesoru Pavloviću. Kao velika inspiracija i uzor, kao najčistiji prenosilac ljubavi ka antičkoj filozofiji bio je i profesoru dr. Bogoljubu Šijakoviću (profesor na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu), prof. dr. Vladanu Perišiću (profesor na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu i bivši dekan tog fakulteta), pomenutom Iliji Mariću i Branislavu Gojkoviću kao i Petru Živadinoviću[1], (nekadašnjem uredniku BIGZ-a i direktoru kulturnog centra u Parizu; osnivač izdavačke kuće Paidea) i mnogim drugima. Sahranjen je u rodnom selu - Piromanu. Epitaf na nadgrobnoj ploči, reči su supruge Mire i sina Darka, koji glasi: „Tvoje reči imaju vatrenu moć i beskonačnu dubinu“ Na porodičnom grobu gde je samo majka sahranjena, nalaze se i fotografije tragično nastradalog oca i brata. Na tom mestu se može pročitati epitaf najintimnijeg značenja za pokojnog Branka Pavlovića: Jov 17,15 I gde je sada nadanje moje? Moje nadanje ko će videti? Dubina i težina ovog pitanja ga je pratila i obeležila ceo život. Rekli su o Branku Pavloviću Posmrtno slovo profesora Slobodana Žunjića povodom smrti Branka Pavlovića: „Smrću Branka Pavlovića gubimo verovatno poslednjeg velikog zastupnika izvornog antičkog shvatanja filozofije kao težnje ka mudrosti. Za njega filozofija nije bila samo deo školskog sistema i kulturno- naučnog pogona, nego suštinsko obeležje pa i glavno izvorište duha jednog vremena i jednog naroda. U epohi sveopšte politizacije i tehnifikacije umešno je branio jedno tradicionalnije, ali i plemenitije razumevanje zadatka filozofa u javnom i društvenom životu. Zato se filozofijom bavio sa patosom na koji upućuje prvi deo njenog imena, ne osvrćući se previše na to što je ovaj intelektualni afekt ljubavi mnogima u međuvremenu postao nerazumljiv ili čak sumnjiv. On ga je sa ubeđenjem smatrao preduslovom svakog pravog filozofiranja, razume se, ne i samom filozofijom. Filozofija je za njega jednako malo bila samo jedno stanje duže koliko i samo neki poseban oblik i znanje. Bila mu je sve to zajedno, saznajni, moralni i kulturni stav, ali i vrhunac jednog obrazovnog procesa, koji se opsegom i nadasve etičko-praktičnim usmerenjem direktno nadovezivao na Platonov akademjiski krug znanja i vaspitanja. Ovu filozofsku praideju je Pavlović želeo da preuzme modernim sredstvima pouzdajući se s pravom u svoj autentični dar filozofskog propitivanja i poučavanja. Izuzetni i pomalo samonikli talenat ga je učinio vrsnim filozofskim spisateljem i još sjajnijim predavačem. Sokratske po duhu, njegov filozofske besede su imale i sokratsko dejstvo: generacije i generacije mladih ljudi bile su u svom prelomnom dobu privučene i konačno pridobijene za filozofiju upravo Pavlovićevim predavanjima, možda najboljim predavanjima iz filozofije koja su se kod nas u kontinuitetu mogla slušati krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina. Plenio je istančanošću svojih formulacija, oštroumnim zapažanjima, duhovitim i originalnim improvizacijama, a naročito izvanrednim filozofskim obrazovanjem koje danas sve više postaje retkost. Ono mu je omogućavalo da se pouzdano i lako kreće u širokim istorijskim i tematskim rasponima, od presokratovaca do egzistencijalista, od filozofije religije i mita do filozofije prirode i nauke. Za sobom je ostavio nekoliko vrednih knjiga i mnogo značajnih studija. Ipak, oni koju budu poznavali jedino njegove objavljene radove imaće samo bledu sliku misaonog bogatstva i retoričke uverljivosti njegove umne reči. Sada kada je ona nepovratno usahla, sada kada se njegova egzistencija izjednačila sa svojom konačnošću, sada kada je smrtno bivstvovanje postalo bivstvovanje smrti, tek sada, kao što to često biva, shvatamo jasnije da je njegova borba za dostojanstvo filozofije bila ujedno borba za sopstveni životni smisao U jednom fedonovski intoniranom cilju napisao je redove koji u fakticitetu smrti neminovno dobija autobiografski značenje: „Sile sudbine učinili smo svetovnim silama. Jednu od tih sila izazivamo prirodom nužnošću. Ona čini moje telo trošnim, a moju dušu samo harmonijom telesnih delova, muzikom na telesnoj liri. Telo će postepeno slabiti, lira će gubiti čvrstinu i zvučnost, muzika će jednog dana prestati. Mogu donekle odlagati taj čas, ali on mora doći. Protiv ove sile, dakle, ne mogu učiniti ništa. Ali zašto bi me ova nemoć sprečavala da svoj živt dostojno proživim? I ne samo to, mudrost mi nalaže da svoj život dostojno dovršim...“ Iz svog najdubljeg unutrašnjeg poriva bez ostatka posvećen filozofiji i nastavno-pedagoškom radu, njegov život se završio pre nego što je dao sve što je mogao dati, ali nalog mudrosti koja ga je vodila nije izneverio. „ Milorad Lj. Milenković: Nadgrobno slovo mome jedinom učitelju u filozofiji Branku U. Pavloviću: „/.../ Sada, kada si otišao, kada dar tvog duha ne može biti zaboravnjen, o putu kojim stupaš, velim: o toj svetoj stvari neka sveto ćutanje razmišlja! Večna ti slava i hvala!“ Zdravko Kučnar, Politika, 16. 6. 2001. „/.../U senci pomenutih izdanja izrasta u poslednjih nekoliko godina, postepeno, tiho i nenametljivo, izdanje celokupnog filozofskog stvaralaštva Branka Pavlovića (1928—1996). Iako nije formalno označeno kao sabrana dela, ovo izdanje sabire i iznosi na videlo sve ono što je napisao Branko Pavlović. Širina interesovanja Reč je o prerano preminulom autoru koji je za života objavio svega dve knjige: „Raspravu o filozofskim osnovama nauke“ (1973) i „Filozofiju prirode“ (1978), ako ne računamo udžbenik „Istorija filozofije“, pisan zajedno sa V. Koraćem i M. Životićem. Dugogodišnji profesor filozofije na Univerzitetu, Pavlović je bio istinski predan svom pozivu. Među svojim studentima stekao je istinske poštovace i učenike. Predanim radom onih koji su mu bili naprivrženiji - Ilije Marića, urednika, koji je prikupio i pripremio za objavljivanje sve Pavlovićeve radove i rukopise iz zaostavštine, i Branislava Gojkovića, izdavača, kod „Platoa“ se do sada pojavilo sedam, od deset, knjiga koje sam Pavlović nije stigao da objavi. Četiri knjige: „Eros i dijalektika“, „Metafizika i egzistencija“, „Presokratska misao“ i „Filozofski rečnik“, objavljene su 1997, „Filozofski triptih“ 1998, a nedavno (sa oznakom 2000) pojavile su se i najnovije knjige: „Vidovija Artura Polačeka“ i „Mislilac na agori“. Poslednje dve knjige su na najlepši način obeležile petnaestogodišnjicu autorove smrti. Izdanje Pavlovićevih dela uključiće još i „Uvođenje u filozofiju“, „Filozofiju nauke“ (članke) i opsežna „Predavanja o savremenoj filozofiji“, koja priprema Ilija Marić. Već i sami naslovi ukazuju na širinu piščevih interesovanja u filozofiji. Ona obuhvataju i antičku i modernu i savremenu filozofiju, kao i najrazličitije oblike filozofskog izlaganja - rasprave i studije, sintetičke preglede, članke stručnog i enciklopedijskog karaktera, fragmente, meditativne zapise i sl. Pavlovićevi tekstovi otkrivaju temeljitog istraživača retke filozofske kulture i obrazovanosti, autora koji čitaoce uvodi u izvorno grčko filozofiranje, ali isto tako umešno i u probleme i filozofsko razumevanje savremenog života, njegovih opsena i ideologija. Pavlović je filozof u osami i meditaciji, ali i na agori, u dijalogu i u polemici. Bio je usamljenik, izvan škola i pravaca, struja ili partija, ali angažovan u svim oblicima filozofskog i kulturnog delovanja – predavač na Univerzitetu, ali i na javnim i popularnim tribinama, urednik u filozofskim časopisima, jednako okrenut najdubljim filozofskim raspravama, popularizaciji filozofije i filozofskom sučeljavanju sa svakodnevnim životom. Antički izvori Delovao je u vremenu kada je, sticajem društvenih i kulturnih okolnosti, filozofija kod nas, naročito u Beogradu, imala važnije mesto negoli ikada pre i posle toga. Pavlović je tu okolnost koristio da bi interesovanje za filozofiju usmeravao na njene antičke izvore. Suprotstavljao se svođenju filozofske kulture na puku struku. Vlastiti život vodio je odista filozofski. Svojim radom pokazivao je da je filozofija stvar slobodnog mišljenja i dijaloga, a ne bilo kakve dogme i pripadništva strujama koje diktira vreme ili različite ideologije. Više nego iko drugi u našoj univerzitetskoj sredini, bio je okrenut studentima koji su ga prihvatali kao istinskog učitelja u filozofiji. „Mislilac na agori“, kako priređivač naslovljava deo Pavlovićevih tekstova iz praktične filozofije i njegova oglašavanja na javnoj sceni, na tribinama i u štampi, obelodanjuje jedan vid autorovog angažmana, ali je istovremeno i dokument o jednom razdoblju u našoj filozofiji u kojoj je Branko Pavlović ostavio svoj prepoznatljiv, trajan, ali nikada nametljiv trag. Trud Pavlovićevih učenika i poštovalaca i nastojanje da njegovo delo ne ostane zaboravljeno, već da ga saberu, pripreme za objavljivanje u učine dostupnim našoj kulturnoj javnosti redak je poduhvat u našoj sredini i svake pohvale vredan čin. Može se očekivati da će i druga „sabiranja“ koja su u izgledu, a valja ih i podsticati, doprineti boljem i potpunijem sagledavanju kretanja i dometa u našoj filozofiji. Irina Deretić o neposotojanju srpske filozofske škole danas „Središnji cilj projekta ’Istorije srpske filozofije’ jeste temeljno i kritičko preispitivanje nacionalne filozofske baštine, kao i njenog odnosa sa ostalim disciplinama duhovnih i prirodnih nauka, u cilju nastojanja da se pokaže postojanje identiteta i kontinuiteta u razvoju naše filozofije. Isto tako, ovaj projekat predstavlja težnju i da se započne kontinuirano institucionalno bavljenje srpskom filozofijom, koje u našoj novijoj prošlosti nije ostvareno uprkos velikim i značajnim doprinosima pojedinaca poput Branka Pavlovića, Mihaila Đurića, Slobodana Žunjića, Ilije Marića, Bogumira Đukića i drugih.“