Odlicna torba engleskog brenda Tommy & Kate izradjena od kvalitetne, prirodne koze. Torba iznutra ima jednu veliku pregradu i manji dzep na kome je ugraviran naziv brenda kao i da je izradjena od prirodne koze. Spolja postoji cetiri manjih dzepova koji se zatvaraju na magnet. Torba je u odlicnom stanju i izgleda jos lepse uzivo. Moze se nositi i u ruci i na ramenu. dimenzije duzina 35cm visina 21cm sirina 12,5cm visina kaisa 24cm

SUPREME maskirni ranac, potpuno nov. Kupljen mom sinu kao školski ranac, ali ga je samo 1x nosio. Kupljen tako da se moze nositi samo na jednom ramenu, na drugom je dibji deo koji ulazi ispao.

Ogroman RANAC za putovanje, ima dosta pregrada, kači se na dosta mesta, i moze se zakaciti i oko struka dok je na ledjima. Nikad nosen, nov je. Crne boje bas veliki i moze mnogoo stvari da stane u njega. Zapremina je prilicna.

Dodatne informacije Pisac FREDERIK KOPLSTON Izdavač BIGZ – BEOGRAD Izdanje 1988 Povez TVRDI Strana 571 Stanje Dobro Edicija FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

Dodatne informacije Pisac VALTER BENJAMIN Izdavač SLUŽBENI GLASNIK – BEOGRAD Izdanje 2011 Povez MEKI Strana 384 Stanje Vrlo Dobro

Komplet od 3 moderne zenske torbe u Pink boji,novo nekorisceno,kupljeno u Engleskoj.U pitanju je jedna veca torba,jedna manja i jedna kao novcanik.

Dodatne informacije Pisac FREDERIK KOPLSTON Izdavač BIGZ – BEOGRAD Izdanje 1989 Povez TVRDI Strana 599 Stanje Dobro Edicija FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

Dimenzije proizvoda 30 x 47 x 18 cm Težina 0.62 kg Pregrada za laptop 15.6inch Ojačana leđa Ojačane naramenice Dvosmerni ziper organizator pribora

CONVERSE platneni ranac tirkizne boje u obliku patike s pertlom i gumenim đonom. Osim centralnog prostora ima dva unutrašnja i jedan spoljni džep. Kopčanje na gurtnu, zip i driker. Visina odnosno dubina - 36 cm.

Veličina: 42 x 28 x 24cm Materijal: Poliester, kopče: NIFCO, zakačka za rajsfešlus: metal, Rajsfešlus: SBS, Logo: metal Pregrade: 2 velike + 1 prednja + 4 sa strane Kaiš za rame: da, banana oblik sa gumenim ojačanjem Leđa: mrežasta ergonomskog oblika Dno: troslojno Dodatna oprema: media džep, specijalni svetleći materijal

Fantasticna Camomilla XL tirba Italijanskog brenda Camomilla sa zlatnim rucicama i ukrasnim nitnama, doneta iz Firence.Biagiotti cizme i Kocca kardigan nisu predmet prodaje .

CREAZIONI ITALIANE velika kožna vrhunska torba,izradjena od prirodne fine mekane kvalitetne 100%kože,prelep veći model jednostavna i praktična,ima dva duža kožna kaiša za rame sa predivnim ukrasnim alkama u boji starog zlata kao nove,dužina kaiša od torbe 40cm,sa prednje strane jedan veliki pretinac na cibzar,torba se zatvara na cibzar,unutra ima 4 velika pretinca dva su na cibzar,kožna pločica sa imenom brenda,postava vrhunska kvalitetna print,perfektna kao nova,mere 40x35cm ***ITALY*** ***PRIRODNA FINA MEKANA 100%KOŽA*** ***POGLEDAJTE SVE MOJE OGLASE***

BELA KOŽNA TORBA – MADE IN ITALY Italijanski brend `Genuine leather` Proizvodnja: Genuine leather Borse in Pelle Prodavnica kožne galanterije iz Firence Materijal: Koža Boja: Bela sa crnim ivicama Postava: Crna Dimenzije: Dužina: 25 cm, Visina: 20 cm, Profil: 7 cm, Visina preklapanja: 13 cm Način zatvaranja: Crno-crvena kopča Način nošenja: Ručka: 30 x 3 cm, Podužni kaiš: 65 x1,5 cm sa mognućnošću skraćenja Detaljno stanje: Nova, nekorišćena. Opis: Mala bela tašna od teleće boks kože. Čvrsta koža omogućava četvrtastu formu ove tašne, koja se zatvara se efektnom crno-crvenom kopčom na povratnoj gornoj strani tašne. Od dve alke sa gornje strane efektna drška, a zatim se nastavlja tanak kaišić širine 2 cm. Unutrašnjost je postavljena crnom svilenom postavom.

CR CLOTHING AUSTRALIA vrhunska kožna torba,izradjena od fine,mekane,kvalitetne,prirodne 100%kože,zaista perfektan model,praktičan i lepo organizovan,ima dve kožne ručke visina od torbe 20cm,kožni duži kaiš za rame visina od torbe 36cm,sa prednje strane kožni pretinac na cibzar i u donjem delu dva kožna kaiša sa metalnim šnalama,torba se zatvara na jak magnet ima i kožni kaiš po sredini torbe sa dve nitne,postava od debljeg platna(pamuka)u braon boji sa kožnom pločicom/besprekorna,boja torbe kao na slikama boja mesinga(svetlucava),malo nošena/besprekorna,ćoškovi i obodi besprekorni, koža je toliko meka i fina da se to ne može opisati,mere 33x31x15cm ***CR CLOTHING AUSTRALIA*** ***PRIRODNA VRHUNSKA MEKANA 100%KOŽA*** ***POGLEDAJTE SVE MOJE OGLASE***

Dodatne informacije Pisac BARUH DE SPINOZA Izdavač KULTURA – BEOGRAD Izdanje 1970 Povez TVRDI Strana 476 Stanje Dobro Edicija FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

kao na slikama retko New Theories of Revolution: A commentary on the views of Frantz Fanon, Regis Debray and herbert Marcuse Woddis, Jack Published by Lawrence and Wishart, 1972 1. edition nove teorije revolucije marksizam filozofija xx veka markuze herbert Revolucija (lat. revolutio, „preokret”), u opštem slučaju, radikalna je promena drušvenih odnosa. U političkom označava korenitu promenu društvenog uređenja. Reč revolucija znači preobrat. U nekim revolucijama učestvuje veliki broj ljudi, ili čak većina neke socijalne grupacije ili naroda, dok u neke revolucije vodi samo mala grupa revolucionara. Aristotel je opisao dve vrste političkih revolucija: (i) Potpuna promena iz jednog sistema u drugi i (ii) izmena trenutnog sistema[1] Revolucije su se pojavljivale kroz istoriju i bile su različitih načina, trajanja i ideologija. Rezultati uključuju velike promene u kulturi, privredi i društveno-političkim ustanovama. Akademske rasprave o tome šta čini, a šta ne čini revoluciju se vrte oko nekoliko pitanja. Rana proučavanja revolucija ponajprije su analizirala događaje u evropskoj istoriji s gledišta psihologije, ali novija proučavanja uključuju svetske događaje kojima se bavi i nekoliko društvenih nauka uključujući sociologiju i politikologiju. Nekoliko generacija akademske misli o revolucijama je stvorilo puno suprotstavljenih teorija i u mnogočemu doprinelo u trenutnom razumevanju ove složene pojave. Većinu istorijskih revolucija prati revolucionarni teror. Vrste[uredi | uredi izvor] Vatova parna mašina u Madridu. Razvoj parne mašine pokrenuo je industrijsku revoluciju u Ujedinjenom Kraljevstvu te u celom svetu. Parna mašina je bila napravljena za pumpanje vode iz rudnika uglja omogućujući spuštanje rudara ispod nivoa vode. Postoji puno različitih tipologija revolucija u društvenim naukama i literaturi. Na primer, klasični naučnik Aleksis de Tokvil razlučivao je[2] : 1) političke revolucije 2) iznenadne i nasilne revolucije koji ne traže samo utemeljenje novog političkog sistema već transformaciju celog društva i 3) polagane ali brišuće transformacije celog društva koja se događa nekoliko generacija (pri. religija). Jedna od nekoliko različitih marksističkih tipologija deli revolucije u predkapitalističke, ranoburžoaske, buržoaske, buržoasko-demokratske, rane proleterske i socijalističke revolucije.[3] Čarls Tili, moderni istraživač revolucija, radi razliku[4] između puča, smanjenja moći, građanskog rata, pobune i „veličanstvene revolucije“ (revolucije koje su preobrazile ekonomske i društvene strukture kao takođe i političke institucije, kao što je Francuska revolucija iz 1789. godine, Ruska revolucija iz 1917. godine ili Iranska revolucija u Iranu).[5] Ostale vrste revolucija, stvorene za ostale tipologije, uključuju društvene revolucije; proletersku ili komunističku revoluciju (nadahnute Marksističkim idejama kojima je cilj zamena kapitalizam komunizmom); neuspele revolucije (revolucije koje nisu uspele da osiguraju moć nakon privremenih pobeda ili prevelikih uključivanja); te nasilne kontra nenasilnih revolucija(Baršunasta revolucija). Izraz revolucija se takođe koristio kako bi se obiležile velike promene nevezane uz politiku. Takve revolucije su obično prepoznate kao one koje su preobrazile društvo, kulturu, filozofiju i tehnoglogiju puno više nego političke sisteme; često su poznate kao društvene revolucije[6]. Neke mogu biti globalne, dok se neke mogu ograničiti samo na pojedinu zemlju. Jedan od klasičnih primera upotrebe izraza svetska revolucija u tom kontekstu je industrijska revolucija (uoči da takve revolucije takođe pristaju Tokvilovoj definiciji „polaganih revolucija“.[7] Socijalne i političke revolucije[uredi | uredi izvor] Sloboda predvodi narod, slika Ežena Delakroa u čast Julske revolucije 1830, koja je postala opšte prihvaćena kao simbolika francuskih narodnih ustanaka protiv monarhije Političke revolucije često prati nasilje, i velike promene u strukturama moći koje često rezultuju novim institucionalizovanim nasiljem, kao što je bio slučaj sa ruskim i francuskim revolucijama (koje su pratile „čistke“ i „Teror`). Politička revolucija je nasilna zamena jednog skupa vladalaca drugim (kao što se dogodilo u Francuskoj i Rusiji), dok je socijalna revolucija fundamentalna promena u socijalnoj strukturi društva, kao što su bile Protestantska reformacija ili Renesansa. Međutim, ovo razgraničenje je retko jasno, jer većina političkih revolucija teži da iznese i socijalne revolucije, i imaju osnovne filozofske ili socijalne motive koji ih predvode. Najpoznatije revolucije sa ovakvim motivima u modernom svetu su bile liberalne revolucije i komunističke revolucije, kao i povremene nacionalističke revolucije. Za razliku od revolucija, pučevi često ne teže promenama izuzev promene trenutnog vođe. Neki politički filozofi smatraju revolucije sredstvima za postizanje svojih ciljeva. Većina anarhista se zalaže za socijalnu revoluciju kao sredstvo slamanja struktura vlasti, i zamenjivanja ih ne-hijerarhijskim institucijama. Socijalne i socijalno-političke revolucije često spadaju u najradikalnije socijalne pokrete. One utiču na sve društvene komponente, uvode novi socijalni poredak i(li) teže da unište sve ili skoro sve starije strukture. Među marksističkim komunistima postoji podela na one koji su podržavali Sovjetski Savez i ostale takozvane komunističke države, i na one koji su kritički nastrojeni prema ovim državama (neki ih čak odbacujući kao ne-komunističke), na primer trockisti i ortodoksni marksisti. Lenjin, vođa oktobarske revolucije, drži govor. Socijalne i političke revolucije često bivaju „institucionalizovane“ kada ideje, slogani, i ličnosti koje učestvuju u revolucijama nastave da igraju važnu ulogu u društvu, dugo nakon što je revolucija okončana. Komunističke države su često institucionalizovale svoje revolucije kako bi dale legitimitet svojim vladama. Neke ne-komunističke države, kao što su SAD, Francuska ili Meksiko su takođe institucionalizovale revolucije, i nastavljaju da slave sećanje na svoje revolucionarne prošlosti kroz praznike, pesme, i na druge načine. Revolucijama se pristupalo i iz antropološke perspektive. Oslanjajući se na zapise Viktora Tarnera o ritualima i performansima, Bjern Tomasen je tvrdio da se revolucije mogu shvatiti kao „liminalni“ trenuci: moderne političke revolucije veoma podsećaju na rituale i stoga se mogu proučavati u okviru procesnog pristupa.[8] To bi podrazumevalo ne samo fokusiranje na političko ponašanje „odozdo“, već i prepoznavanje trenutaka u kojima se „visoko i nisko“ relativizuju, čine irelevantnim ili podmetnutim, i pri tome se mikro i makro nivoi spajaju u kritičnim vezama. Kulturne, intelektualne i filozofske revolucije[uredi | uredi izvor] Renesansa Protestantska revolucija Naučna revolucija Seksualna revolucija Tiha revolucija Nenasilna revolucija Kulturna revolucija Stounvolska revolucija Tehnološke revolucije[uredi | uredi izvor] Tehnološke revolucije obično dovode do transformacija u društvu, kulturi i filozofiji. Poljoprivredna revolucija Digitalna revolucija Neolitska revolucija Revolucija cena Industrijska revolucija Druga industrijska revolucija

retro torbica od prirodne krokodilske koze 25cm x 17cm a dno i stranice 8cm unutarsnjost kozna sa oznakom REAL REPTILE unutra dva pridzepka otvorena,u jednom ogledalce na ivicama ima malo znakova koriscenja

Drzac sa alke na rajfeslusu je izgubljen. Unutra ima jedan dzep sa rajfeslusom i jos dva mala otvorena. Dimenzije: duzina 36cm sirina 19cm visina 23cm Izmerene su najvece mere.

MANUAL vrhunska kožna torba, prirodna kvalitetna 100%koža, fantastičan, jednostavan i praktičan model, ima dve kožne ručke za rame visina od torbe 30cm, zatvara se na čičak traku, unutar torbe dva pretinca jedan je na cibzar, postava platnena, kao nova, podnica od prirodne beblje kože, boja kao na slikama tamno braon, malo nošena/perfektna, cena je fixna MERE:34X20X14cm ***POGLEDAJTE SVE MOJE OGLASE**** ***MANUAL*** ***100%KOŽA***

prelepa kao nova deblja meka lak koza,postavljena sa nekoliko dzepova,kopcanje na magnet,stopice metalne na dnu torbe,visina 30 cm,sirina 35 cm,od napred dva dzepa,od nazad takodje dva dzepa

ETIKA - Baruh de Spinoza Izdavač: KULTURA Beograd Godina izdanja: 1970. Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Broj strana: 477 Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro

Tašna od teksasa dobijena, i nije nekorišćena. Interesantna je kombinacija teksasa sa braon detaljima mislim od kože. Zakopčava se na rajsfešlus i kajšićem preko sa znakom E na magnet. Nema pregrade, ali ima jedan džep sa rajsfešlusom i mali džepić sa druge strane. Kao što se vidi na slici ima i džep sa rajsfešlusom sa zadnje strane. Tašna je široka pri dnu 38cm, a kako se malo sužava prema gore, Gore je široka 34cm. Širina dna je 9cm. Dužina kajša je 64cm Stanje kao na slikama a za bolji pregled pogledajte uvećane slike. Ako imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica pitajte pre kupovine kako biste se što bolje obavestili. Predmet se prodaje u vidjenom stanju kao na slikama.

SANTORO torba za devojčice,veoma dobro očuvana,za nošenje preko ramena i u ruci,svega par puta nošena. Širina:24cm Visina:23,5cm bez ručki/35,5cm sa ručkama

Izvrstan Sensai dvobojni neseser, original kao i sve moje stvari. Dimenzija 23x15cm. Izrađen je kao kombinacija matetijala u 2 boje, beličasta i pesak siva. Izvrstan poklon sebi ilindragoj osobi. Oznake brenda na potezaču ( još je folija na njemu) i unutrasnjoj etiketi.

Knjiga je dobro očuvana,spoljni omot malo zacepljen sa strane pri vrhu. Izvorii tokovi,Zagreb,1976.286 strana. ,,Ja sam Moju stvar na Ništa postavio Prvi odjeljak ČOVJEK I Jedan ljudski život II Ljudi starog i novog vremena 1. Stari 2. Novi 2.1. Duh 2.2. Opsjednuti Utvor Daska 2.3. Hijerarhija 3. Slobodni 3.1. Politički liberalizam 3.2. Socijalni liberalizam 3.3. Humani liberalizam Napomena Drugi odjeljak JA I Vlastitost II Vlastitelj 1. Moja moć 2. Moj obraćaj 3. Moj sebeužitak III Jedini Ja sam Moju stvar na Ništa postavio Što sve neće biti Moja stvar! Prije svega dobra stvar, pa stvar boga, stvar čovječanstva, istinitosti, slobodnosti, humanosti, pravednosti; dalje stvar Mojega naroda, Mojega vladara, Moje otadžbine; na koncu čak stvar duha i tisuću inih stvari. Samo Moja stvar ne treba nikad biti Moja stvar. »Fuj egoist koji samo na se misli!« Nego, pogledajmo kako to s njihovom stvari čine oni za čiju stvar Mi imamo raditi, žrtvovati se i oduševljavati. Vi znate o bogu puno temeljitoga naviještavati i tisućljećima ste »istraživali dubine božanstva« i u dušu mu zreli, te Nam dabome možete kazati kako bog sam tjera »stvar boga« kojoj smo Mi zvani služiti. A Vi to i ne tajite, to tjeranje Gospodinovo. Pa sad što je njegova stvar? Je li on, kao što se od Nas očekuje, neku tuđu stvar, je li stvar istinitosti, stvar ljubavi učinio svojom? Vas ovo neshvaćanje razjaruje i Vi Nas poučavate da je božja stvar svakako stvar istinitosti i ljubavi, no da se ova stvar ne može nazvati njemu tuđom, jer da bog sâm jest istinitost i ljubav; Vas razjaruje uzeće da bi bog Nama bijednim crvima mogao naličiti time što bi tuđu stvar promicao kao vlastitu. »Bog bi se imao zauzeti za stvar istinitosti kad sam ne bi bio istina?« On brine samo za njegovu stvar, no jer on jest Sve u Svemu, stoga i jest sve njegova stvar! Mi pak, Mi nismo Sve u Svemu, i naša je stvar posve malena i prezrena; zato Mi moramo nekoj »višoj stvari služiti«. – Sad je jasno, bog brine samo za Svoje, bavi se samo sobom, misli samo na sebe i ima samo sebe u vidu; jao svemu što njemu nije milo. On ne služi ničem Višemu i zadovoljava samo sebe. Njegova stvar je jedna – čisto egoistična stvar. Kako stoji s čovječanstvom čiju stvar imamo Mi učiniti svojom? Je li njegova stvar možda nekog inog i služi li čovječanstvo nekoj višoj stvari? Ne, čovječanstvo gleda samo sebe, čovječanstvo hoće samo čovječanstvo promicati, čovječanstvo je sebi samom svoja stvar. Da bi se razvilo, pušta ono narode i individue da se izmuče u njegovoj službi a kad su ovi učinili što čovječanstvo treba, tad ih ono iz zahvalnosti baca na smetište povijesti. Nije li stvar čovječanstva jedna – čisto egoistična stvar? Ja ne trebam baš na svakome, tko bi Nam mogao nametnuti njegovu stvar, pokazati, da mu je stalo samo do njega, ne do Nas, samo do njegove dobrobiti, ne do Naše. Pogledajte Si samo one preostale. Žude li istinitost, slobodnost, humanost, pravednost za nečim inim do da se Vi entuzijazmirate i njima služite? Svima je stalo naročito do toga, ako im se najrevnosnije klanja. Promatrajte jednom narod kojeg štite odani patrioti. Patrioti padaju u krvavoj borbi ili u borbi s glađu i nevoljom; zar narod mari za to? Narod postaje gnojem njihovih lešina »cvjetajući narod«! Individue su za »veliku stvar naroda« umrle, a narod im šalje nekoliko riječi hvale i – time profitira. Ja to nazivam unosnim egoizmom. Ta pogledajte onog sultana koji za »njegove« s toliko puno ljubavi skrbi. Nije li on čista nevlastokorisnost sama i ne žrtvuje li se on neprestano za one njegove? Dakako, za »njegove«. Pokušaj jednom i ne pokaži se kao Njegov nego kao Tvoj: Ti ćeš za to, što si uzmakao njegovom egoizmu, dospjeti u tamnicu. Sultan je svoju stvar na Ništa kao na se postavio: on je sebi Sve u Svem, sebi je jedini i ne trpi nikoga tko se usudio ne biti jedan od »Njegovih«. Ta zar nećete Vi na ovim sjajnim primjerima učiti da egoist najbolje prolazi? Ja se s Moje strane time poučujem i hoću, umjesto da dalje služim onom velikom egoisti, radije sâm biti egoist. Bog i čovječanstvo su postavili njihovu stvar na Ništa kao na Sebe. Tad nek i Ja postavim moju stvar jednako na Mene, Ja koji sam kao i bog ono Ništa od sveg inoga, Ja koji sam moje Sve, Ja koji sam Jedini. Ako bog, čovječanstvo, kako Vi uvjeravate, ima dovoljno sadržine u sebi da Sebi budu Sve u Svem; tad Ja njušim da će on Meni još daleko manje manjkati i da se Ja neću morati tužiti na moju »praznost«. Ja [ni]sam Ništa u smislu praznosti nego stvaralačko Ništa, ono Ništa iz kojeg Ja sâm kao stvoritelj Sve otvaram. Dalje od mene sa svakom stvari koja nije posve Moja stvar! Vi mnite da bi Moja stvar morala biti barem »dobra stvar«. Što dobro, što zlo? Ta Ja sam sâm Moja stvar, a Ja sam niti dobar niti zao. Oboje za Mene nema nikakvog smisla. Ono Božansko je božja stvar, ono Ljudsko stvar »čovjeka«. Moja stvar nije niti ono Božansko niti ono Ljudsko, nije ono Istinito, Dobro, Pravno, Slobodno, itd. nego samo ono Moje i ona nije opća nego jest – jedina, kao što Ja jedini jesam. Meni ništa ne nadilazi Mene!``