Книнска опћина налази се између далматинских опћина: Врлике (Кијево), Дрниша (Петров кланац, Тепљух), Про- мине (Лукар) и личко-хрватско- босанске границе (Зрмања, Лапац, Грахово). Запрема простор од 60.987 хектара на коме живи 24.919 станов- ника од којих су православне вјере 22.263, а римокатоличке 2.656. Свега је кућа 6.671 (домова 3.677). Книн при- пада области Спљет. Школе су у: Бискупији, Голубићу, Книну (мушка, женска и Реална нижа реформна гимназија), Книнском Пољу, Мокром Пољу, Оћестову, Отону, Пађе- нима, Плавну, Полачи, Радучићу и Стрмици. Римокатоличке су у Книну (жупанија) и Врпољу (капеланија). Српско-православни дио насеља има протопрезвитеријат и потпада под шибенског епископа а римокатолички дио под шибенског бискупа.

Сарајевски или Видовдански атентат се догодио 28. јуна (15. јуна по јулијанском календару) 1914. го- дине у Сарајеву, (Босни и Херцего- вини) када је Гаврило Принцип из групе од шесторице атентатора (пе- торице Срба и једног босанског муслимана), чланови организације Млада Босна, којима је координи- рао Данило Илић, убили аустро- угарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију, војвоткињу од Хоенберга. Политички мотиви убиства сy биле жеља за одвајањем аустро- угарске провинције Босне и Херце- говине и њено уједињење у Велику Србију или Југославију. Иза органи- зације убиства стајали су официри српске војске. Атентат је директно водио до Првог светског рата. Ова књига из 1031. године су- мира нове и старе изазове пред којима се налазио српски народ у Босни.

Своју комплексну и занимљиву причу о првим Словенима, Романовић по- чиње на обалама Црног мора и вије је преко дале- ких равница завијених, у то време, у тајанство и непо- знато... Из тих непознатих и тајанством обавијених крајева долази, да искори- стимо Крајиновићеве речи “један непознати колос: Словенско племе”

ТОПЛИЧКИ УСТАНАК ЈЕ БИО УСТАНАК СРПСКОГ НАРОДА И ЈЕДИНИ УСТАНАК У НЕКОЈ ОКУПИРАНОЈ ДРЖАВИ ТОКОМ ЦЕЛОГ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА! На корици књиге је вођ овог устанка Војвода Коста Војиновић. Непосредан повод, сем неподношљиво тешких услова геноцидно настројених Аустро Угара и Бугара, била је мобилизација коју су бугарске власти хтеле да изврше на територији Топлице, Јабланице и Пусте реке... ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1940. ГОДСИНЕ, А5 ФОРМАТ, 120 СТРАНА!

Ова древна књига говори о нама више него било шта друго. Она говори о нама јер каже Милојевић ми нисмо знали да је поштујемо и чувамо у по- четку - све и свашта је завршавало на њеним странама, стране су цепане, откидане, на њима је писано, цртано.... а онда, је, ипак, неко схватио да је то вредна књига и да ће нам тре- бати за времена која долазе и за генерације које долазе и кренули смо да је чувамо! А садржај је, заиста, драгоцен: српски патријарси пишу о старим српским краљевима! И већ у првој реченици списа кажу српски или илирски краљеви.... То личи на ону општу клетву не само нас Срба, већ уопште човечанства, имао па немао! Што се будемо пре освестили и схватили све наше вредности и предности као људи ћемо имати веће шансе да се изборимо са нељудима и лажима, разним привидима који нас сколише са свих страна. Милош С. Mилојевић, велики србски историк, национални борац, васпитач, агитатор и неустрашиви ратник, живи и живеће док је србског народа, КАО ЊЕГОВ НАЈВЕЋИ СИН!!! Милојевић, човек-џин, је пред нама и његово велико и неумрло дело. Најзабрањиванији аутор у светској историографији, Милојевић, и његово дело доживљавају заслужену ренесансу!!! Од забране силника и моћника, крвника и геноцидних нација, уништавања његових књига и забране штампања његових 16 томова светске историје, нападања колега, неистомишљеника, кукавица и клеветника, шпијуна и аустрофила, бугарофила и сличних до читања у свакој србској кући - то је тај исусовски, хришћански, православни, страдалнички пут Милојевића и његовог васкрслог дела!!! Прошла су немушта времена када се и један човек-џин, као што је свакако Милојевић, требао спустити у вечну кућу без речи, немушто и несрпски, нехришћански, када је једино Панта Срећковић, велики србски историчар и члан Ученог друштва, смогао куражи да у општем муку у збуњености изговори следеће опроштајне речи: `Браћо! Грехота је да се овако велики човек спусти у гроб без и једне речи опроштајне. Ја нећу много говорити. Рећи ћу само толико: СРПСКА МАЈКА НИЈЕ РОДИЛА СИНА КАО ШТО ЈЕ РОДИЛА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА. Слава му!`, кажем прошла су та немушта времена. Милојевић нам је дао ту златну временску инјекцију, њоме нам је улио понос, сузе, зној и крв безбројних ратника - Срба који су умирали за свој народ, за своју браћу, за србску идеју, са једном једином речју на уснама, речју која их је обасјавала и васкрсавала, речју која је њихове жртве чинила бесмртним, са речју: СРБИЈА!

У истини, нити смо ми кудили, нити смо хвалили Кнеза Милоша и Кнеза Михаила. Oни ce нe 6oje ничије покуде, као што немају потребе да их ко брани. Њuxoвa je иcтopuja закључена, и онa je светла и поноснa зa cpпски нapод, rпри свима погрешкама што cy oнu мoглu yчuнити. Што смо, дакле, налазили да стоји у ствари ми смо то и написали, ништа више!

`Данас (мисли Недић на годину 1932), kада се у иностранству, после 14 година понова покушава од непријатеља наших, па чак и од некојих пријатеља да се за исход светскога рата солунска офанзива потцени; и да се улога и значај cpncкe војске у томе покрету окарактерише »ситном услугом савезницима, Дужност је нас, учесника у томе делу да најпозванијем судији за оцену овога покрета - Историји ставимо на расположење своју реч истине. Тakву реч наћи ћете у овој kњизи. Она ће вас обавестити о солунсkој офанзиви и значају њезиноме за исход светскога рата; кaквy су улогу у томе покрету имали Срби; колико је и каквих жpтaвa поднео и на томе делу cpncku народ; кo је на томе послу био уз нас, а кo против нас; и колико су нам пријатељи били kорисни, а непријатељи штетни. Из сазнања о томе доћи ћете и сами до закључка да је овај велики покрет с југа на север углавноме дело нас Срба, дело - народа епскога витештва, велике вере, великих патња и велиkих страдања, - народа који је био три године погребен под тешком плочом Аустро - Немаца и Бугара, - народа који је 1918 успео да разбије ту плочу и да последњим напорима својим прокрчи пут остварењу свога вековног сна и постигне своје ослобођење и уједињење. Поколење кoje је то велико дело прихватило од ратничког народа - то смо ми. На нама је да ове тековине народа, вечито пушкараног и вешаног, али никада непобеђеног, сачувамо за све и за свагда онако једноставно и онако недељиво, кaкo их је наш ратничкu народ замишљао и хтео, када је 1918 понова с обала Јегејскога Мора хитао-у смрт. Ми који смо једном изгубили отаџбину, јели горак изгнанички хлеб и окусили сву раскошну свирепост судбине, знамо да се љубав према отаџбини не може ни степеновати ни замењивати. Отаџбина се воли изнад свега и више свега. У Животу се налазе ствари кoje усхићавају oкo u срце, али се никада нису могле наћи и ствари којила би се могла заменити отаџбина. Они, пак, који другачије мисле и раде, нека прочитају ову књигу. У њој ће наћи дубoкoгa смисла за Живот и најјачег уверења да се отаџбини најбоље служи, када се чувају и поштују дела оних који су и живели и умирали за будућа поколења и за будућа материјална и духовна добра народа свог. Овим речима велики српски патриота, ђенерал Милан Ђ. Недић, започиње ову књигу, а оне говоре СВЕ!

Нићифор Дучић био је српски историчар, добровољачки командант, калуђер и архимандрит Српске православне цркве, добротвор и редован члан Српске краљевске академије, те председник Српског ученог друштва. Рођен је 1832. у Лугу на Требишњици поред Требиња. Отац му се звао Јевто а мајка Сока. „ Док ме овде, и свуда где сам био, сматрају за тиха и погодна. Али никад за ласкавца. Ја имам своје мисли и своје увјерење, које браним, док се не увјерим о бољем. Ја сам кадар да сваком рекнем истину у очи. С тим сам и државну службу губио и стратио. Али сам увек остао свијетла образа и чврста карактера. А највише ме тјеши то: што никад никоме нијесам не само учинио него ни помислио зла, па ни најжешћим непријатељима својима. Што у мени нема колико би ваљало калуђерске кротости томе се не треба чудити јер сам ја више војник него смерни, преподобни монах. Али поштујем и монаштво српско. ” Он је један од најврснијих и најизабранијих Срба и да данас имамо једног таквог изврсног човека не бих се плашио ни секунде за нашу будућност. Али, наш народ га је изнедрио и, даће Бог, изнедриће га поново! Ево тих милозвучних и дубокоумних речи са којима један од великих дучића почиње ову драгоцену књигу: Прем да су учени путници (међу којима је и Србин Аврамовић) писали о Светој гори и Хиландару, па би се моrло рећи то је доста. Ну, сваки је писао по својему начину и са своје тачке посматрања, те не ћe бити, мислим, сувишно да и ја искажем своје утиске о Хиландару. Хиландар је између најлепших и најзнаменитијих монумената српске средњовјечне архитектуре. Пун је унутра и изван српскијех светијех спомена. Учинио је на ме неисказано побожан и весео утисак. Никад нијесам био прожет таквијем жмарцима радости, нити ми се икад коса на глави од милине тако подизала као у тренутку кад сам крочио преко прага у њ ; кад сам ушао у саборну дивну цркву,и кад сам се поклонио и цјеливао гроб нашега великог Немање, св. Симеуна. Немам ријечи којима бих могао исказати оне побожне мисли нема пера које би могло описати она узвишена осећања, оно душевно усхићење, оне тајанствене милине које обузимају у тај мах срце и душу Србинову.

Под мудром владавином Краља Петра , држава почиње нагло да се снажи. Наставља се одмах тамо где се последњих година застало. Четничка акција постаје живља и организованија. Где год држава не може да стигне да сврши известан посао општег националног карактера , ту стижу разна патриотска и витешка удружења , чији се број стално увећава. Акција ових удружења осећа се не само у земљи већ и ван њених граница, свуда где живи наш народ, а нарочито међу Србима у Турској , где држава не би ни могла ни смела званично да се ангажује. Код тамошњих Срба, ова акција наилази не само на добар пријем већ и на искрену сарадњу, јер је тамо и пре овог општег напретка у Србији , годинама већ , једн о родољубиво друштво просветно-културним радом одржавало сталан контакт са народом ; помажући га на тај начин да не малакше у тешкој борби за националну егзистенцију. То је било друштво Светога Саве , које основа наш родољубиви државник Светомир Николајевић, посвећујући му од првих дана стварања па за дужи низ година ону велику љубав расног шумадинца према нашем класичном југу, као и сву богату продуктивност једног великог интелектуалца.

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ: ДЕЛМАТИ, ИЛИРСКО ПЛЕМЕ. А5 ФОРМАТ, 160 СТРАНА. Делмати спадају међу најпознатија илирска (или српска) племена која су насељавала Балканско полуострво. Први помен њихов потиче од грчког историчара Полибија... Како су настањивали значајне делове приморја поред Јадранског мора то су и Римљани, након њиховог поробљавања, дали својој провинцији име по њима. И данас се тај део приморја назима истим именом - Далмација, управо по њима.

ЗБОРНИК ЗАКОНА КЊАЖЕВСТВА СРБИЈЕ ДОНЕТИХ ДО КРАЈА 1870. ГОДИНЕ! ФОТОТИПСКО ИЖЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1870. ГОДИНЕ, А5 ФОРМАТ, 200 СТРАНА!

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1913. ГОДИНЕ, А5 ФОРМАТ, 160 СТРАНА. Значајна расправа Стојана Протића о истинитом представљању догађаја који су обележили почетак XX века на Балкану, а били су различито пристрасно интерпретирани од заинтересованих сила. Све у свему много мање боле ставови које можемо да предвидимо и очекујемо од оних ставова које доживљавамо као ударац у леђа...

Свака књига о Јасеновцу је као камичак у огромном мозаику који ће Срби стављати у следећим хиљадама година не би ли подсећали себе, пре свега себе и своје џелате о страшном и неокајаном геноциду који се догодио у Јасеновцу и који се догађа још увек и вечно ће трајати догод не буде окајан и док се џелат не обрати жртви на коленима молећи за опроштај! ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1948. ГОДИНЕ СВЈЕТЛОСТ САРАЈЕВО; МЕКИ ПОВЕЗ, ФОРМАТ А5, 140 СТРАНА!

Хелмолд, Титмар, Сакс Граматик и ини одлични познаваоци и изучаваоци словенске митологије тврде да је већина артефаката о древним религиозним божанствима пронађена на северу Европе а по званичној историји словени, па ни Срби, нису живели тамо! Како је то могуће треба питати представнике бечко-берлинске историјске школе. Елем, Васиљев у овој књизи сажето и прецизно даје хијерархију божанстава словенских које је заменило хришћанство...

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ: БРАТОНОЖИЋИ, ПЛЕМЕ У ЦРНОГОРСКИМ БРДИМА ОД ДР ЈОВАНА ЕРДЕЉАНОВИЋА, 92 СТРАНЕ, МЕКИ ПОВЕЗ. `Братоножиhе сам проучавао 1904 године у септембру. Неке податке, до којих ја на своме путовању нисам био добио, узео сам из рукописа пок. Петра Majићa, који је био једну годину (1901-1902) учитељ у Братоножиhима и за то време их описао. Његов рукопис, који је својина Географског Завода на Универвзитету, ставио ми је на расположење управник тога Завода, г. д-р Јован Цвијић, коме на том искрено захваљујем. Што год је у моме раду из Мајиhева рукописа, то је под његовим . именоам наведено...`

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ДУШАНОВ ЗАКОНИК - НИКОЛАЈЕВИЋЕВ РУКОПИС, А5 ФОРМАТ, ПУН КОЛОР, 160 СТРАНА! Фототипско издање рукописа из XVIII века, са краћим коментаром.

По Слободану Јовановићу књига Драгише Васића Деветстотрећа представља најбољу књигу о овом преломном моменту српске историје.

Кад изговоримо име Спиридона Гопчевића морамо бити свесни једне ноторне чињенице: реч је о генијалном Србину! Једини Србин који чији је астрономски рад вреднован тако да је добио долину на Месецу по свом научном псеудониму: Лео Бренер! По емигрирању у САД 1917. године компоновао је оперу која је успешно извођена, писао драме, романе, историјске расправе, путописе... Оно што га је, између осталог, принудило да емигрира у САД била је и његова визија да јужно словенске земље треба да оснују своју заједничку државу везујући своју судбинму са судбином тадашње супер силе на евртопским просторима : Аустро-Угарске. Уосталом, није био једини који је тако размишљао. Ова књига још није преведена на српски језик, те ће познаваоцима немачког језика донети многе интересантне детаље, нама непознате а сазнате из бечких архива, о сарадњи Русије са Србијом. Како Гопчевић износи у својој чувеној СТАРА СРБИЈА И МАКЕДОНИЈА Милош Милојевић, тај чувени српски патриота и велики русофил, био је често на пакленим мукама када је требало изрджати `братске` нападе које су Руси чинили на Србе и српску позицију са својих патронатских позиција заштитника велике Бугарске...

Ова књига је настала као одговор на расписани конкурс за књигу о пореклу, језику и обичајима Буњеваца од стране `Матице Српске`. Као једини рад није награђена обећаном наградом јер поред обрађених извора остало неких необрађеним, међутим, извесном сумом награђен је труд аутора и његово проналажење нових података те је тиме потпомогнута штампа ове књиге 1894. године у Суботици, у штампарији Д-ра Душана Петровића. ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ ИЗ 1894. ГОДИНЕ, 120 СТРАНА

Копитар пише (Мањи Списи, 1, 135): ”Под српским (језиком) ми овде ра- зумемо оно што се, довољно неисто- риски, назива илирским... Предео српског дијалекта се простире од Истре, преко Далмације, Хрватске Крајине, Босне, Србије, Бугарске до ко- лонија исељеника из ових земаља у Славонији и Јужној Угарској. Четири до пет милиона говори тај дијалекат... Ова четири милиона, пак, међу собом су раздвојена; једни, на западу, припадају латинском обреду, али већи део грчком... Грци (тј. Словени грчког обреда) имају, због њиховог већег броја, због употребе ћирилске азбуке (која је у IX веку нарочито за словенски језик уде- шена) и због старословенског црквеног језика, природне предности испред Ла- тина. Ускоро ће их они оставити иза себе...” Овако говори `хумани` помоћник Вуков у операцији раздвајања српског језика од осталих, а пре свега, руског језика. Тако да остасмо и без сопствених бисера из духовности јер су нама данас на страном - црквено српском језику...

Јадан не био, најбоља књига икад написана на цијелом свету: ако си човјек имао си се рашта и родити - вјечно ћеш живјети, но, ако си нечовјек и рђа дабогда те за живота сахранили у заборав и ад! Паметном је доста!

Највећи владар нека- дашње босанске државе; први њен краљ; и један од владалаца српских Средњег века, који је имао врло широке држав- ничке планове и веома велике успехе у свом раду; Стеван Твртко Кот- романић, остао је све до данас недовољно про- учен и без своје моногра- фије. Почетком јесени 1353. године умро је босански бан Стеван II Котрома- нић, оствавиши иза себе...

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ ЗНАЧАЈНЕ ЕДИЦИЈЕ `СРБИ У 19. ВЕКУ` ИЗ 1922. ГОДИНЕ 190 СТРАНА, А5 ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ. Злокобним чланом 25. Берлинског уговора предвиђено је окупирање и администрирање Босне и Херцеговине од стране Аустро Угарске и тиме је ударен печат крају свих напора да се до решења српског питања на Балкану дође мирним путем, одн да се уопште дође до неког логичног и праведног разрешења истог. Велике империјалне силе Велика Британија и Аустро-Угарска радо су се споразумеле на штету трећег - Срба - упасти на Балкан и не дозволити младом и `неодговорном` народу српском да од две државе начини државу која би обухватила цео српски народ, већ, уз помоћ Ватикана и осталих мрачних сила сећи, ломити, крунити, сажећи и обезличити што је могуће више... Сарајевски атентат јесте дошао као нормални ток ствари: Срби православци, као и Срби муслиманске вероисповести нису хтели да прихвате непријатељску управу!

IZDAVACI MINISTARSTVO ZA INFORMACIJE,ZAVOD ZA ZASTITU SPOMENIKA,BEOGRAD,1992,86 STR,VELIKI FORMAT,ILUSTROVANA FOTOGRAFIJAMA KNJIGA JE VEOMA DOBRO OCUVANA

Dušan M. Berić `SLAVONSKA VOJNA GRANICA U REVOLUCIJI 1848-1849.` Izdavač: Prosvjeta Zagreb i Institut za istoriju u Sarajevu, 1984. Tvrd povez, udžbenički format, 251 strana. Slavonska vojna granica od osnivanja do revolucije 1848-49. II. Odjek bečke i peštanske revolucije u Slavonskoj vojnoj granici (period mart-jun 1848) III. Sastavljanje graničarskih zahtevanja (mart-maj 1848) IV. Graničarsko pitanje u radu Hrvatskog Sabora 1848. V. Pokret u vojničkom i civilnom delu Slavonije u periodu jun-avgust 1848. i uloga bana Jelačića u njemu VI. Zaokret u držanju Slavonske vojne granice prema Hrabovskom i njena uloga u pripremama za hrvatsko-mađarski rat VII. Slavonska granica u vrtlogu hrvatsko-mađarskog rata VIII. Slavonska granica u revoluciji na Apeninskom poluostrvu IX. Slavonska vojna granica u odnosima između hrvatskog i srpsko-vojvođanskog pokreta 1848-1849. X. Kriza hrvatskog pokreta i uloga Slavonske granice u njenom raspletu (oktobar 1848 - septembar 1849). Izuzetno očuvana knjiga.