Ова древна књига говори о нама више него било шта друго. Она говори о нама јер каже Милојевић ми нисмо знали да је поштујемо и чувамо у по- четку - све и свашта је завршавало на њеним странама, стране су цепане, откидане, на њима је писано, цртано.... а онда, је, ипак, неко схватио да је то вредна књига и да ће нам тре- бати за времена која долазе и за генерације које долазе и кренули смо да је чувамо! А садржај је, заиста, драгоцен: српски патријарси пишу о старим српским краљевима! И већ у првој реченици списа кажу српски или илирски краљеви.... То личи на ону општу клетву не само нас Срба, већ уопште човечанства, имао па немао! Што се будемо пре освестили и схватили све наше вредности и предности као људи ћемо имати веће шансе да се изборимо са нељудима и лажима, разним привидима који нас сколише са свих страна. Милош С. Mилојевић, велики србски историк, национални борац, васпитач, агитатор и неустрашиви ратник, живи и живеће док је србског народа, КАО ЊЕГОВ НАЈВЕЋИ СИН!!! Милојевић, човек-џин, је пред нама и његово велико и неумрло дело. Најзабрањиванији аутор у светској историографији, Милојевић, и његово дело доживљавају заслужену ренесансу!!! Од забране силника и моћника, крвника и геноцидних нација, уништавања његових књига и забране штампања његових 16 томова светске историје, нападања колега, неистомишљеника, кукавица и клеветника, шпијуна и аустрофила, бугарофила и сличних до читања у свакој србској кући - то је тај исусовски, хришћански, православни, страдалнички пут Милојевића и његовог васкрслог дела!!! Прошла су немушта времена када се и један човек-џин, као што је свакако Милојевић, требао спустити у вечну кућу без речи, немушто и несрпски, нехришћански, када је једино Панта Срећковић, велики србски историчар и члан Ученог друштва, смогао куражи да у општем муку у збуњености изговори следеће опроштајне речи: `Браћо! Грехота је да се овако велики човек спусти у гроб без и једне речи опроштајне. Ја нећу много говорити. Рећи ћу само толико: СРПСКА МАЈКА НИЈЕ РОДИЛА СИНА КАО ШТО ЈЕ РОДИЛА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА. Слава му!`, кажем прошла су та немушта времена. Милојевић нам је дао ту златну временску инјекцију, њоме нам је улио понос, сузе, зној и крв безбројних ратника - Срба који су умирали за свој народ, за своју браћу, за србску идеју, са једном једином речју на уснама, речју која их је обасјавала и васкрсавала, речју која је њихове жртве чинила бесмртним, са речју: СРБИЈА!

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1868. ГОДИНЕ, А5 ФОРМАТ, 100 СТРАНА! Зборник закона који су донети од почетка до краја 1868. године. Књига XXII.

Одувек ми је `падало у очи` или `боло очи` то да у тзв српском националном програму помињемо Чехе, и оворимо о уједиињењу са њима...али, кад се има у виду чињеница ко је стварно написао НАЧЕРТАНИЈЕ онда ствари долазе на своје место...

У истини, нити смо ми кудили, нити смо хвалили Кнеза Милоша и Кнеза Михаила. Oни ce нe 6oje ничије покуде, као што немају потребе да их ко брани. Њuxoвa je иcтopuja закључена, и онa je светла и поноснa зa cpпски нapод, rпри свима погрешкама што cy oнu мoглu yчuнити. Што смо, дакле, налазили да стоји у ствари ми смо то и написали, ништа више!

`Данас (мисли Недић на годину 1932), kада се у иностранству, после 14 година понова покушава од непријатеља наших, па чак и од некојих пријатеља да се за исход светскога рата солунска офанзива потцени; и да се улога и значај cpncкe војске у томе покрету окарактерише »ситном услугом савезницима, Дужност је нас, учесника у томе делу да најпозванијем судији за оцену овога покрета - Историји ставимо на расположење своју реч истине. Тakву реч наћи ћете у овој kњизи. Она ће вас обавестити о солунсkој офанзиви и значају њезиноме за исход светскога рата; кaквy су улогу у томе покрету имали Срби; колико је и каквих жpтaвa поднео и на томе делу cpncku народ; кo је на томе послу био уз нас, а кo против нас; и колико су нам пријатељи били kорисни, а непријатељи штетни. Из сазнања о томе доћи ћете и сами до закључка да је овај велики покрет с југа на север углавноме дело нас Срба, дело - народа епскога витештва, велике вере, великих патња и велиkих страдања, - народа који је био три године погребен под тешком плочом Аустро - Немаца и Бугара, - народа који је 1918 успео да разбије ту плочу и да последњим напорима својим прокрчи пут остварењу свога вековног сна и постигне своје ослобођење и уједињење. Поколење кoje је то велико дело прихватило од ратничког народа - то смо ми. На нама је да ове тековине народа, вечито пушкараног и вешаног, али никада непобеђеног, сачувамо за све и за свагда онако једноставно и онако недељиво, кaкo их је наш ратничкu народ замишљао и хтео, када је 1918 понова с обала Јегејскога Мора хитао-у смрт. Ми који смо једном изгубили отаџбину, јели горак изгнанички хлеб и окусили сву раскошну свирепост судбине, знамо да се љубав према отаџбини не може ни степеновати ни замењивати. Отаџбина се воли изнад свега и више свега. У Животу се налазе ствари кoje усхићавају oкo u срце, али се никада нису могле наћи и ствари којила би се могла заменити отаџбина. Они, пак, који другачије мисле и раде, нека прочитају ову књигу. У њој ће наћи дубoкoгa смисла за Живот и најјачег уверења да се отаџбини најбоље служи, када се чувају и поштују дела оних који су и живели и умирали за будућа поколења и за будућа материјална и духовна добра народа свог. Овим речима велики српски патриота, ђенерал Милан Ђ. Недић, започиње ову књигу, а оне говоре СВЕ!

Нићифор Дучић био је српски историчар, добровољачки командант, калуђер и архимандрит Српске православне цркве, добротвор и редован члан Српске краљевске академије, те председник Српског ученог друштва. Рођен је 1832. у Лугу на Требишњици поред Требиња. Отац му се звао Јевто а мајка Сока. „ Док ме овде, и свуда где сам био, сматрају за тиха и погодна. Али никад за ласкавца. Ја имам своје мисли и своје увјерење, које браним, док се не увјерим о бољем. Ја сам кадар да сваком рекнем истину у очи. С тим сам и државну службу губио и стратио. Али сам увек остао свијетла образа и чврста карактера. А највише ме тјеши то: што никад никоме нијесам не само учинио него ни помислио зла, па ни најжешћим непријатељима својима. Што у мени нема колико би ваљало калуђерске кротости томе се не треба чудити јер сам ја више војник него смерни, преподобни монах. Али поштујем и монаштво српско. ” Он је један од најврснијих и најизабранијих Срба и да данас имамо једног таквог изврсног човека не бих се плашио ни секунде за нашу будућност. Али, наш народ га је изнедрио и, даће Бог, изнедриће га поново! Ево тих милозвучних и дубокоумних речи са којима један од великих дучића почиње ову драгоцену књигу: Прем да су учени путници (међу којима је и Србин Аврамовић) писали о Светој гори и Хиландару, па би се моrло рећи то је доста. Ну, сваки је писао по својему начину и са своје тачке посматрања, те не ћe бити, мислим, сувишно да и ја искажем своје утиске о Хиландару. Хиландар је између најлепших и најзнаменитијих монумената српске средњовјечне архитектуре. Пун је унутра и изван српскијех светијех спомена. Учинио је на ме неисказано побожан и весео утисак. Никад нијесам био прожет таквијем жмарцима радости, нити ми се икад коса на глави од милине тако подизала као у тренутку кад сам крочио преко прага у њ ; кад сам ушао у саборну дивну цркву,и кад сам се поклонио и цјеливао гроб нашега великог Немање, св. Симеуна. Немам ријечи којима бих могао исказати оне побожне мисли нема пера које би могло описати она узвишена осећања, оно душевно усхићење, оне тајанствене милине које обузимају у тај мах срце и душу Србинову.

Под мудром владавином Краља Петра , држава почиње нагло да се снажи. Наставља се одмах тамо где се последњих година застало. Четничка акција постаје живља и организованија. Где год држава не може да стигне да сврши известан посао општег националног карактера , ту стижу разна патриотска и витешка удружења , чији се број стално увећава. Акција ових удружења осећа се не само у земљи већ и ван њених граница, свуда где живи наш народ, а нарочито међу Србима у Турској , где држава не би ни могла ни смела званично да се ангажује. Код тамошњих Срба, ова акција наилази не само на добар пријем већ и на искрену сарадњу, јер је тамо и пре овог општег напретка у Србији , годинама већ , једн о родољубиво друштво просветно-културним радом одржавало сталан контакт са народом ; помажући га на тај начин да не малакше у тешкој борби за националну егзистенцију. То је било друштво Светога Саве , које основа наш родољубиви државник Светомир Николајевић, посвећујући му од првих дана стварања па за дужи низ година ону велику љубав расног шумадинца према нашем класичном југу, као и сву богату продуктивност једног великог интелектуалца.

Др Јефто Дедијер има част и задовољство да српском читатељ- ству опише Нову Србију. Као и сви други заљубље- ници у Стару Србију и Македонију, Др Дедијер то чини са љубављу и великим познавањем. Какло би неумрли Милојевић рекао ово је опис Старе или Праве илчити Краљице Србије!!!

Kрајем седамдесетих и почетком осамдесетих година 19. века у Србији су формиране три политичке странке — Народна радикална странка, Либерална странка и Напредна странка.Већ 1880. постојала је декларативна сагласност свих политичких фактора (странака и двора) да је потребно донети нови устав. Према процедури која је прописана у Уставу из 1869. било је потребно да две редовне Народне скупштине донесу ре- шење о потреби мењања устава, а после тога је требало да се сазове Ве- лика народна скупштина која је једина могла да донесе нови устав. Две ре- довне Народне скупштине су 1881. и 1882. донеле решење о потреби про- мене устава.

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1898. ГОДИНЕ: КРАТКА ИСТОРИЈА ЛАЗАРЕВЕ ДРЖАВЕ ОД 1459. ДО 1804. ГОДИНЕ Оног дела српског народа који је живео у Лазаревој држави; А5 формат, меки повез, 80 страна. Веома захвална тема је пред нама. Како осветлити петстогодишњи мрак и шта се и да ли се ишта у њему догађало тема је ове књиге професора Р. Николића.

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ: ДЕЛМАТИ, ИЛИРСКО ПЛЕМЕ. А5 ФОРМАТ, 160 СТРАНА. Делмати спадају међу најпознатија илирска (или српска) племена која су насељавала Балканско полуострво. Први помен њихов потиче од грчког историчара Полибија... Како су настањивали значајне делове приморја поред Јадранског мора то су и Римљани, након њиховог поробљавања, дали својој провинцији име по њима. И данас се тај део приморја назима истим именом - Далмација, управо по њима.

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1868. ГОДИНЕ, А5 ФОРМАТ, 66 СТРАНА! Зборник закона који су донети од почетка до краја 1868. године. Књига XXI.

ЗБОРНИК ЗАКОНА КЊАЖЕВСТВА СРБИЈЕ ДОНЕТИХ ДО КРАЈА 1870. ГОДИНЕ! ФОТОТИПСКО ИЖЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1870. ГОДИНЕ, А5 ФОРМАТ, 200 СТРАНА!

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1913. ГОДИНЕ, А5 ФОРМАТ, 160 СТРАНА. Значајна расправа Стојана Протића о истинитом представљању догађаја који су обележили почетак XX века на Балкану, а били су различито пристрасно интерпретирани од заинтересованих сила. Све у свему много мање боле ставови које можемо да предвидимо и очекујемо од оних ставова које доживљавамо као ударац у леђа...

Свака књига о Јасеновцу је као камичак у огромном мозаику који ће Срби стављати у следећим хиљадама година не би ли подсећали себе, пре свега себе и своје џелате о страшном и неокајаном геноциду који се догодио у Јасеновцу и који се догађа још увек и вечно ће трајати догод не буде окајан и док се џелат не обрати жртви на коленима молећи за опроштај! ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1948. ГОДИНЕ СВЈЕТЛОСТ САРАЈЕВО; МЕКИ ПОВЕЗ, ФОРМАТ А5, 140 СТРАНА!

Хелмолд, Титмар, Сакс Граматик и ини одлични познаваоци и изучаваоци словенске митологије тврде да је већина артефаката о древним религиозним божанствима пронађена на северу Европе а по званичној историји словени, па ни Срби, нису живели тамо! Како је то могуће треба питати представнике бечко-берлинске историјске школе. Елем, Васиљев у овој књизи сажето и прецизно даје хијерархију божанстава словенских које је заменило хришћанство...

`Последњих деценија није било догађаја, који је изазвао толику узрујаност међу балканским народима и државама, а нарочито и на првом месту у српском народу, као анексија Босне и Херцеговине, коју је Ау- стро-Угарска самовласно извршила крајем септембра ове [1908] године. Тај чин убија веру у вред- ност међународних уговора, показује да су мале земље као Србија и Црна Гора, не само економски скоро за- гушене, него и политички необезбеђене; њиме се на очевидан начин вређа принцип народности, јер се де- финитивно ставља под туђинску управу централни део српскога народа, који је већ подељен на седам које управа које држава. Даље је због анексије Босне и Херцеговине и ширим слојевима постао јасан тешки национално-политички положај српско-хрватскога на- рода, кога има око десет милиуна и рељефно се сагле- дао његов национални проблем. Напослетку је ухватило корена дубоко осећање да за српскохрватски народ настају велики догађаји, који се можда могу само за неко време одложити.` Цвијић је потпуно у праву да велики догађаји за српски народ долазе! Велики догађаји и велика искушења! Оно што је тада радовало јесте један глас, један исти поклич који је српски народ имао:Рат! по цену живота не издати националне интересе....

Naslov: Nepokorena mladost, Koncentracioni logor u Smederevskoj Palanci 1942 - 1944. Autor: Miloš Krstić Izdavač i godina izdanja: Vuk Karadžić, 1981. Tvrdokoričeno izdanje, odlično očuvano. Za glavna oštećenja knjige pogledati slike 2 i 3. Ostatak knjige je odličan, ostali listovi dobri. Napomena: Za detaljniji opis stanja - kontakt pre kupovine. Prodajem još dosta knjiga, pogledajte sve moje oglase, možda pronađete još nešto što Vas zanima.

Knjiga je stara i iskrabana, u fazi raspada

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ: БРАТОНОЖИЋИ, ПЛЕМЕ У ЦРНОГОРСКИМ БРДИМА ОД ДР ЈОВАНА ЕРДЕЉАНОВИЋА, 92 СТРАНЕ, МЕКИ ПОВЕЗ. `Братоножиhе сам проучавао 1904 године у септембру. Неке податке, до којих ја на своме путовању нисам био добио, узео сам из рукописа пок. Петра Majићa, који је био једну годину (1901-1902) учитељ у Братоножиhима и за то време их описао. Његов рукопис, који је својина Географског Завода на Универвзитету, ставио ми је на расположење управник тога Завода, г. д-р Јован Цвијић, коме на том искрено захваљујем. Што год је у моме раду из Мајиhева рукописа, то је под његовим . именоам наведено...`

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ДУШАНОВ ЗАКОНИК - НИКОЛАЈЕВИЋЕВ РУКОПИС, А5 ФОРМАТ, ПУН КОЛОР, 160 СТРАНА! Фототипско издање рукописа из XVIII века, са краћим коментаром.

Задруга је школа зa многу врлину у српском народу; њен обим и утицај још није потпунце осветљен нити процењен; шта више, има законодаваца који не приэнају да ње мюже бити и међу оцем и синовима. Али је ми - и након толико стотина година - видимо и признајемо у најсјајнијем облику међу Немањом и његовим сином Растком, међу Светим Симеуном и Светим Савом. Њих двојица су сретна задруга у сваком раду зa СВОЈ народ, зa СВОЈУ отаџбину. 3а то и хоhемо њихове животе и дела да причамо уједно; да причамо о оцу и сину, као о једној снази која је створила толико дела угодних Богу а корисних народу.

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1869. ГОДИНЕ, А5 ФОРМАТ, 54 СТРАНЕ! Устав Књажевства Србије проглашен на Петровдан 1869. године са коментартима.

По Слободану Јовановићу књига Драгише Васића Деветстотрећа представља најбољу књигу о овом преломном моменту српске историје.

На Видовдан 1921 године донесен је Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Писан ћирилицом... Многе одредбе нам се данас, у XXI веку чине као недостижне вредности, нпр: `Право радника на организовање ради постигнућа бољих радних услова, зајамчено је!` Или`Слобода штампе је загарантована!` Видимо да се смисао неких права и институција потпуно изгубио, јер, данас у Србији имамо најобесправљенију радничку класу још од турских времена, а о слободи штампе да и не говоримо - потребно је имати новинаре и људе од интегритета да би се говорило о нечему смисленом... ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1921. ГОДИНЕ, ФОРМАТ А5, 30 СТРАНА!