Један од тешких периода у српској историји јесте и период од 1903. - 1908. године. Основну тегобу представљају тада `спасилачки` планови разних `пријатељских` европских народа који смишљају начине даноноћно како би помогли себи не помажући хришћанске поробљене народе тзв. Источно питање. Један од одговора који су били понуђени српским политичарима био је и тај да се Срби удруже са Турцима и да се спасу од толиких и таквих `пријатеља`. Никада не смемо изгубити из вида ту хришћанску, слободољубиву Европу и њихов натчовечански напор да ми, Срби, али и остали хришћански, балкански народи, останемо под турском чизмом. Прецизном анализом Јовановић долази до најдубљих интереса бројних европских актера тѕв. Источног питања! ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1921. ГОДИНЕ. СТРАНА 160, ФОРМАТ А5, МЕКИ ПОВЕЗ

FOTOTIPSKO IZDANJE KNJIGE ÖSTERREICHS UNTERGANG NA NEMAČKOM JEZIKU, A5 FORMAT, 352 STRANE. Кад изговоримо име Спиридона Гопчевића морамо бити свесни једне ноторне чињенице: реч је о генијалном Србину! Једини Србин који чији је астрономски рад вреднован тако да је добио долину на Месецу по свом научном псеудониму: Лео Бренер! По емигрирању у САД 1917. године компоновао је оперу која је успешно извођена, писао драме, романе, историјске расправе, путописе... Оно што га је, између осталог, принудило да емигрира у САД била је и његова визија да јужно словенске земље треба да оснују своју заједничку државу везујући своју судбинму са судбином тадашње супер силе на евртопским просторима : Аустро-Угарске. Уосталом, није био једини који је тако размишљао. Gopčević u ovoj knjizi vrši jednu opsežnu analizu razloga šta je dovelo do propasti Austro-Ugarskog carstva. Počev od sredine XIX veka on daje položaj svih nacija koje su potlačene u KUNDK: Česi, Mađari, Sloveni, Italijani... Dotiče veoma važno pitanje odnosa u okviru familije Franca Jozefa i odnos prema Francu Ferdinandu.

У књизи `Јеврејско питање` Јаша има, за разлику од ранијег периода, негативан став о Јеврејима, након што је добро проучио то питање. Оптужује их да преко 11 од 13 бечких дневних новина сеју раздор међу народима, по принципу завади па владај. Због таквих ставова Јеврејска заједница се противила постојању његовог споменика у Новом Саду, али браниоци његовог лика и дела износе позитивне стране које је имао у сједињењу Војводине Србије са Kраљевином Србијом, као и целокупно очување националног идентитета Срба у Угарској, Хрватској и Славонији. Томићев антисемитизам није верске или националне природе већ етичке. Замера Јеврејима што имају другу врсту морала од већине других народа, тј. талмудизму који као и Kуран, који по Талмуду и настаје (по Томићу), намеће мисао да треба бити добар према Јеврејину или муслиману а нечовечан према осталима. Он тако објашњава антисемитизам кроз читаву историју од фараона до његовог времена, да је узок управо у дуплим стандардима и варању оних који би трговином и тражењем рупа у закону оставривали материјалну добит. Kритикује и право које нема довољно параграфа да често осуди кривце, који се добро сналазе да учине безакоње али да се формално о њега не огреше, иако је сам провео само седам година у затвору за убиство са предумишљајем.

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1937. ГОДИНЕ ОБЈАВЉЕНЕ У ZAGREBU. 130 страна, А5 формат, меки повез. НЕДРАГА НЕБРАЋО MILOGORCI! Štedimlija je ову пашквилу противу, не само Црногораца, већ против свеколиког Српства објавио 1937. године у Zagrebu. Да је знао да се катедра за албанологију захуктава још од 1920. година на Београдском универзитету можда би и сучекао годиницу коју да је објави у Tirani. Како истина и лаж делују на принципу повезаних судова, док се једно не испразни - друго се не напуни, сматрам за своју обавезу да вам укажем недрага небраћо Milogorci на једну ноторну чињеницу: како тврде `научници` од најблиставијег кова од кад је ове цивилизацијице Црногорци и нису и део Српства; чији сте део и које је ваше порекло они тренутно не говоре - није још прави час, али, ја вам могу рећи (да бих оне повезане судове изнивелисао: како се суд Истине испразнио ред је да укажем на суд Лажи, који је тренутно вешти мађионичар сакрио за народ , Ви сте део hrvatstva, само сте то задњих тристотинак година заборавили... СРПСКА СПАРТО ВРАТИ СЕ СЕБИ! До тада ће Српство бити сигурна кућа за Његоша, Марка Миљанова и друге вечно живуће величине Српства!

Sasvim dobro očuvana. F

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture/Jugoslovenska revija, Beograd, 1978, tvrd povez, 172 str., ilustrovano sitna oštećenja omota i knjiga je odlično očuvana

Istorija Nemačke od kraja srednjeg veka Autor: Franc Mering Izdavač: Kultura, Beograd Godina izdanja: 1951. god. Meke korice Ćirilica Broj strana: 290 str. Stanje knjige vrlo dobro Troškove slanja snosi kupac Lično preuzimanje moguće u centru Beograda K22.16

Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu.Ima podvučenih delova običnom olovkom(ne mnogo). ,,Esejistička knjiga koja se smatra najboljim delom koje čitaocu sa Zapada predočava istočnjački način razmišljanja. Kroz istoriju čaja i čajnu ceremoniju autor nam približava kulturu, umetnost i filosofiju Dalekog istoka.``

Istorijski razvoj poštanskog, telegrafskog i telefonskog saobraćaja Znacajni datumi Beograd kroz vekove Istorija Pošte Idanje Pošte 2005g./352 strane Mek povez,dosta istorijskih podataka,starih fotografija. Knjiga odlicno ocuvana. vr278

O neostvarenim graditeljskim vizijama nadbiskupije beogradske:prilozi za istoriju Srbije između dva svetska rata - Zoran Jovanović, vrlo dobro stanje. Izdanje:Beograd Povez:mek Broj strana:162 Težina:700g OP

Slobodan Prodic, Slobodan Cvetkovic Fragmenti iz istorije lova u srednjovekovnoj Srbiji i Bosni Човек чији је живот представљен на цртежима стећака неретко је и ловац. За њега, лов је свакодневница и, а то је нарочито потребно нагласити, за њега је лов један од елемената живота који га радује. Ловац са босанских стећака далеко је од `спавача`, како га препознаје Мак Диздар. Ловац са босанских стећака је жив, будан и срећан човек. Он нас својом снажном десницом поздравља, а кроз сцене лова као да се хвали и као да поручује да је имао среће што је живео у простору у коме је лов имао и има свој свецели смисао. Слично можемо рећи и за минијатуре које су сачуване у средњовековним рукописима. Једна од прилика да средњовековни ловци размене своја искуства у вези са ловом био је и вишенедељни сусрет деспота Стефана Лазаревића и властеле са простора Балканског полуострва са краљем Жигмундом у Тати, током пролећа 1426. године. 130 стр, илустровано

VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ Prvi i Drugi Srpski Ustanak Izdavač: Prodveta - Beograd Štampa: Prosveta Beograd - 1947. godine Format: 13,5 x 19 cm, 460 stranica + korice Očuvanost: Korice od mekog kartona u boji 4 Unutrašnjost 4+

Sasvim lepo očuvana. M 1/2 F

Izdaje - Školska knjiga Zagreb Stanje knjige kao na slikama Tvrd povez 109.strana

✰Izdavač: AMD Sistem, 2009. ✰Povez: broširan, 342 strane, tiraž 1000 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, nova knjiga, težina 470 grama *

Mirisni štapići za usisivače SVX Lily Sencor APA01050 daju prijatan miris ljiljana prostoriji tokom usisavanja. Mirisni štapići za usisivače Sencor namenjeni su za usisivače sa posudom/bez posude. Mirisni štapići za usisivače SVX Lily Sencor jednostavno se aplikuju-ubacivanjem jednog mirisnog štapića direktno u kesu za prašinu, ili kontejner. Mirisni štapići za usisivače SVX Lily Sencor posebno su efikasni kada usisavate životinjsku dlaku.

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1935(?), А5 ФОРМАТ, 150 СТРАНА, МЕКИ ПОВЕЗ. Дубинском анализом комплетних европских односа, који су били сазрели за разрешење једино путем рата, аутор нас уводи у предворје пакла који се сасвим сигурно очекивао, а повод за рат, могао је бити и пре 1914 а и после, тако да гледајући сарајевски атентат из тог угла он свакако није могао бити једини и прави узрок светског или Великог рата, већ сама криза постојећих расподела, што националних, то још више економских...

Kонстантин Михаиловић рођен је 1435. у Островици код Новог Брда у Србији (Деспотовина). Kао војник у српским вазалним трупама деспота Ђурђа Бранковића (са 1500 војника) учествовао је у османском освајању Цариграда 1453. У Новом Брду је заробљен са братом 1455. од стране Османлија. У Анaдолији је обучен за јаничара и у том својству учествује у свим биткама Османлија (опсада Београда, Пелопонез, Трапезунт, Влашка и на крају Босна 1463.). Након освајања Босне Kонстантин Михаиловић је постао заповедник тврђаве Звечај на Врбасу. Мађари су га заробили приликом продора Матијаша Kорвина у Јајце и предаје Звечаја и одвели у Угарску. Из Угарске Kонстантин је прешао у Пољску. Између 1497-1501. Kонстантин је написао једино своје дело чији први наслов није сачуван, а посветио га је пољском краљу Јану Олбрахту (1492-1501). У пољској науци се уобичајио назив Јаничарове успомене или Јаничарови мемоари. Други познати наслов је Турска хроника. Kонстантинов циљ је био да прикаже европским дворовима како је изгледала и како изгледа османска војна сила. На крају се даје порука да се сви европски владари требају ујединити да би се супротставили Османлијама.

Милош С. Mилојевић, велики србски историк, национални борац, васпитач, агитатор и неустрашиви ратник, живи и живеће док је србског народа, КАО ЊЕГОВ НАЈВЕЋИ СИН!!! Милојевић, човек-џин, је пред нама и његово велико и неумрло дело. Најзабрањиванији аутор у светској историографији, Милојевић, и његово дело доживљавају заслужену ренесансу!!! Од забране силника и моћника, крвника и геноцидних нација, уништавања његових књига и забране штампања његових 16 томова светске историје, нападања колега, неистомишљеника, кукавица и клеветника, шпијуна и аустрофила, бугарофила и сличних до читања у свакој србској кући - то је тај исусовски, хришћански, православни, страдалнички пут Милојевића и његовог васкрслог дела!!! Прошла су немушта времена када се и један човек-џин, као што је свакако Милојевић, требао спустити у вечну кућу без речи, немушто и несрпски, нехришћански, када је једино Панта Срећковић, велики србски историчар и члан Ученог друштва, смогао куражи да у општем муку у збуњености изговори следеће опроштајне речи: `Браћо! Грехота је да се овако велики човек спусти у гроб без и једне речи опроштајне. Ја нећу много говорити. Рећи ћу само толико: СРПСКА МАЈКА НИЈЕ РОДИЛА СИНА КАО ШТО ЈЕ РОДИЛА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА. Слава му!`, кажем прошла су та немушта времена. Милојевић нам је дао ту златну временску инјекцију, њоме нам је улио понос, сузе, зној и крв безбројних ратника - Срба који су умирали за свој народ, за своју браћу, за србску идеју, са једном једином речју на уснама, речју која их је обасјавала и васкрсавала, речју која је њихове жртве чинила бесмртним, са речју: СРБИЈА!

Војвода Вук, болно ожалошћен ранијим губитцима на Кајмакчалану и Сивој Стени, . . мора поново да гледа смрт СВОЈИХ људи, КОЈИ су га годинама свесрдно помагали у тешкој МИСИЈИ. То је и за њега већ много. Он не жели . . да надживи СВОЈУ команду која се сваким даном све више смањује. Са презривим осмехом на, леденом лицу, он посматра напад Бугара на његов први батаљон. Повијају се танки редови четника, који се с муком одржавају против бројно јачег непријатеља. Око два часа по подне, једна Вукова чета попушта. Вук, праћен остатком најбољих јунака из одреда, напушта своје дотадашње место и кроз кишу врелог челика одлази тој чети, ставља јој се на чело и води је на јуриш. Подилазећи под саме стене на којима су начичкани Бугари, бива рањен парчетом бомбе у десну руку. Муњевитом брзином он пребацује пушку из десне у леву руку и креће даље ... Ово су речи Илије Бирчанина о саборцу и ЛЕГЕНДАРНОМ ЧЕТНИЧКОМ ВОЈВОДИ, ВОЈВОДИ ВУКУ, НАЈИЗАБРАНИЈЕМ ОД ИЗАБРАНИХ! Како је бити под командом Војводе Вука видимо на примеру Станислава Кракова, који је као седамнаестогодишњак искалио свој челични патриотизам управо код њега (види слику бр 2). Што би Сима Лукин Лазић рекао: `Јер народи бивају велики само по великим људима својим. А не умијемо ли ми цијенити заслуге заслужних људи својих, на истину, онда И НЕ ЗАСЛУЖУЈЕМО ДА ИХ ИМАМО!` А ВОЈИН ПОПОВИЋ, ВОЈВОДА ВУК, БИО ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈИЗАБРАНИЈИХ МЕЂУ ИЗАБРАНИМА!

FOTOTIPSKO IZDANJE KNJIGE IZ 1867. GOD, A5 FORMAT, ВИДИ СТРАНУ ЗБОГ ЈЕЗИКА! “Много столећа пре до- ласка Хрвата и Срба у Или- рију, још за време римске републике и потоњих царева, живела су словенска племена с ове стране Дунава. У петом веку део данашње Бугарске, нарочито западна јој страна - древна Дарданија - бејаше стално насељена Словенима. Цар Јустинијан (раније Управда), родом из Ведрене, седео је на царском престолу у Византији” овако почиње ова интересантна књига др Петрановића која описује једну од верских секти, данас мало познату, која је била ухватила најдубље корене на територији данашње Босне и Херцеговине.

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1696 ГОДИНЕ НА ХРВАТСКОМ ЈЕЗИКУ; А5 ФОРМАТ, 234 СТРАНЕ. Витезовић, први хрватски књижевник и значајан историчар и штампар даје нам у овом делу хронолошки развој комплетне историје света њему познате. Први део обухвата стварање света и најзначајније догађаје и личности, а други део говори о догађајима и личностима после Христовог рођења до најновијих његових дана... Има много интересантних ствари нпр: 1331 (година) Уроша Великога Краља Хрватскога Рашкога по наговору неверних својих великаша Стефан Душан најдражи син његов улови, и у тамници уморити учини и краљевство очин(ск)о заузе (слика 2), као и опис Косовске битке (слика3) и тако даље

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1870. ГОДИНЕ, А5 ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ, 408 СТРАНИЦА!

Да ли је Милојевић пророк? Не! Он је `само` национални геније јер је видео многе историјске процесе у зачетку. Један од тих процеса који је Милојевић тада прецизно дијагностификовао а сада се тај процес разбуктао, распламсао и распламсава се управо пред нашим очима је разбаштињење Српске православне цркве. Чупање корена цркви српској од стране непријатеља српског народа занеме, зачуди и прокле и проклеће све оне који су умешани у ту чисто ђавољу работу, јер, корен цркве није у цркви него дубоко у срцу српског народа! Милош С. Mилојевић, велики србски историк, национални борац, васпитач, агитатор и неустрашиви ратник, живи и живеће док је србског народа, КАО ЊЕГОВ НАЈВЕЋИ СИН!!! Милојевић, човек-џин, је пред нама и његово велико и неумрло дело. Најзабрањиванији аутор у светској историографији, Милојевић, и његово дело доживљавају заслужену ренесансу!!! Од забране силника и моћника, крвника и геноцидних нација, уништавања његових књига и забране штампања његових 16 томова светске историје, нападања колега, неистомишљеника, кукавица и клеветника, шпијуна и аустрофила, бугарофила и сличних до читања у свакој србској кући - то је тај исусовски, хришћански, православни, страдалнички пут Милојевића и његовог васкрслог дела!!! Прошла су немушта времена када се и један човек-џин, као што је свакако Милојевић, требао спустити у вечну кућу без речи, немушто и несрпски, нехришћански, када је једино Панта Срећковић, велики србски историчар и члан Ученог друштва, смогао куражи да у општем муку у збуњености изговори следеће опроштајне речи: `Браћо! Грехота је да се овако велики човек спусти у гроб без и једне речи опроштајне. Ја нећу много говорити. Рећи ћу само толико: СРПСКА МАЈКА НИЈЕ РОДИЛА СИНА КАО ШТО ЈЕ РОДИЛА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА. Слава му!`, кажем прошла су та немушта времена. Милојевић нам је дао ту златну временску инјекцију, њоме нам је улио понос, сузе, зној и крв безбројних ратника - Срба који су умирали за свој народ, за своју браћу, за србску идеју, са једном једином речју на уснама, речју која их је обасјавала и васкрсавала, речју која је њихове жртве чинила бесмртним, са речју: СРБИЈА!