Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
51-75 od 6768 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Autor - osoba Plutarch, 46-oko 120 = Plutarh, 46-oko 120 Naslov Romul : mitski osnivač Rima / Plutarh ; prevod sa helenskog i predgovor Ksenija Maricki Gađanski Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Grafos, 1987 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 61 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Maricki-Gađanski, Ksenija, 1939- = Maricki-Gađanski, Ksenija, 1939- Zbirka Biblioteka Istorija i mitologija (broš.) Napomene Prevod dela: Ploutarchou Rhõmylos Vivisekcija odnosa moći i vrline kod Plutarha: str. 9-14. Tiraž 3.000 Predmetne odrednice Plutarh, 46-120 Mitologija -- Rimska država Rim – Istorija „ISTORIJA I MITOLOGIJA“ Plutarh: filozof po onome što je rekao, po onome što je učinio, po onome čemu je ljude poučio. Zaslužan je za širenje slave kod potomstva ne samo grčke kulture i njenih junaka, već i rimske... Pre no što je počeo da piše uporedne biografije, kao praktičan primer svojih shvatanja о konretnim realizacijama moći i vrline, on je više od pola života proveo na istim temama: Da li se vrlina može učiti, Vrlina i mane, Sreća, Sudbina, Da li sreći Atinjana doprinosi više rat ili mudrost, Sreća i vrlina Aleksandrova, Sreća Rimljana itd. Rimska država se tada prostirala od Britanije do Mesopotamije, u njenom sastavu je skoro cela nastanjena zemlja. Plutarh piše ovu biografiju Romulovu ne bi li objasnio, sebi i drugima, odakle je sve to počelo i kako je nastalo. Upoređuje Romula sa Tesejem, polumitskim osnivačem Atine. Njegova metoda delatne filosofije, u vidu pisanja biografija, dala je velike rezultate u spoznavanju ličnosti, njihovih ciljeva i zasluga u istoriji. Mestrije Plutarh (rođen oko 46. g. p. n. e. umro 127. g. p. n. e.) bio je starogrčki istoričar, biograf i esejist. Rođen u gradiću Heroneja u grčkoj oblasti Beotija, verovatno za vreme vladanja rimskog cara Klaudija, Plutarh je proputovao čitav mediteranski svet, uključujući i dve posete Rimu. Imao je veliki broj uticajnih rimskih prijatelja, među njima i Soscija Senecija i Fundana, koji su obojica bili poznati Senatori, kojima je posvetio neka od kasnijih dela. Najveći deo života proveo je u Heroneji, i bio je posvećen u misterije grčkog boga Apolona. Međutim, njegove dužnosti kao starijeg od dva Apolonova sveštenika u proročištu u Delfima (gde je bio odgovoran za interpretiranje Pitijinih proricanja) očigledno mu nisu uzimale mnogo vremena – vodio je vrlo aktivan društveni i građanski život i napisao veliki broj spisa, od kojih su mnoga sačuvana do danas. Magistrat i ambasador Pored dužnosti sveštenika Delfskog hrama, Plutarh je bio i magistrat Heroneje i često je predstavljao svoj zavičaj u raznim misijama u stranim zemljama u svojim ranim zrelim godinama. Njegov prijatelj Lucije Mestrije Flor, rimski konzul, pomogao je Plutarhu da dobije rimsko građansko pravo, a prema hroničaru iz 10. veka, Georgiju Sinkelu, car Hadrijan ga je imenovao u poznim godinama za prokuratora provincije Ahaje na Peloponezu – položaj koji mu je davao pravo da nosi odeću i ukrase samog konzula. (Suda, srednjevokovna vizantijska enciklopedija tvrdi da ga je Hadrijanov naslednik Trajan imenovao za prokuratora Ilirika, ali većina istoričara to smatra malo verovatnim, jer Ilirik nije bila provincija kojom je upravljao prokurator). Uporedni životopisi Njegovo najpoznatije delo je Uporedni životopisi, niz biografija poznatih Grka i Rimljana, datih uporedo da osvetle njihove zajedničke moralne vrednosti i mane. Sačuvani „životi“ čine dvadeset tri para biografija, a svaki par predstavljao je jednu grčku i jednu rimsku ličnost, kao i četiri samostalne neuparene biografije. Kako objašnjava u prvom pasusu „Života Aleksandra Velikog“, Plutarha nije zanimalo pisanje istorije kao takve, već ga je zanimalo da istraži uticaj karaktera – dobrog ili lošeg – na život i sudbinu poznatih ljudi. Neki od najinteresantnijih „života“ – na primer Heraklov i Filipa II Makedonskog – nisu sačuvani. Život Aleksandrov Njegov „Život Aleksandrov“ je jedan od pet preživelih tercijalnih izvora o makedonskom osvajaču i kralju i on sadrži anegdote i opise događaja koji se nigde drugde ne javljaju. Takođe, i njegov portret Nume Pompilija, drugog od sedam rimskih kraljeva, sadrži jedinstvene informacije o ranom rimskom kalendaru. Druga dela Moralija Ostatak njegovih preživelih radova je sakupljen pod naslovom Moralia (slobodno prevedeno kao “Običaji`“). To je eklektička zbirka 78 eseja i prepisanih govora, među kojima su: O Sudbini ili vrlina Aleksandra Velikog – važan dodatak njegovom „životu“ velikog vojskovođe, „O obožavanju Izide i Ozirisa (ključni izvor informacija o egipatskim verskim ritualima), i „O Herodotovoj zlonamernosti (što je možda retorička vežba, kao i besede o Aleksandrovim dostignućima), u kojima Plutarh kritikuje ono što smatra sistematskom pristrasnošću u Herodotovim delima. Među radovima su i više filozofske rasprave, kao što je „O opadanju proročišta“, „O odlaganju božanske kazne“, „O miru duše“ i lakše teme , kao što su „Odisej Gril“, duhoviti dijalog između Homerovog Odiseja i jedne od Kirkinih začaranih svinja. „Moralije“ su pisane ranije dok su „Životopisi“ nastali uglavnom u poslednje dve decenije Plutarhovog života. Neki priređivači „Moralija“ uključuju i nekoliko radova za koje se danas zna da su „pseudibiografije“: među njima su „Životi deset besednika“ (biografije Deset besednika antičke Atine, zasnovane na „Učenjima filozofa“ Cecilija iz Kalaste) i „O muzici“. Jedan „pseudo-Plutarh“ bi mogao stajati iza ovih različitih spisa. Iako ovi tekstovi nisu Plutarhovi i potiču iz nešto kasnijeg perioda, ona su sva klasična po poreklu i imaju istorijsku vrednost. Quaestiones Par zanimljivih manjih dela su „Pitanja“ (Quaestiones, jedno o manje važnim detaljima rimskih navika i kultova, jedno o grčkim). Plutarhov uticaj Plutarhovi spisi su imali ogroman uticaj na englesku i francusku književnost. Šekspir je često citirao – i obilno parafrazirao – prevode nekoliko Plutarhovih „Života“ u svojim dramama. Ralf Valdo Emerson i transcedentalisti su bili pod velikim uticajem „Moralija“ (Emerson je napisao sjajan uvod u petotomno izdanje „Moralija“ u devetnaestom veku). Džejms Bozvel je navodio Plutarhove misli o načinu pisanja o životima u svom delu „Život Samjuela Džonsona“. Njegovi drugi obožavaoci bili su Ben Džonson, Džon Drajden, Aleksander Hamilton, Džon Milton i ser Frensis Bekon, kao i tako različite ličnosti kao što su bili Kotn Mader, Robert Brauning i Mišel de Montenj (čiji su „Eseji“ inspiraciju i ideje crpli iz Plutarhovih „Moralija“). MG141 (N)
Biografija Bože Rankovića Božidar Purić Iskra Minhen 1963 g. / 237 strana Emigracija, Boža Ranković je vlasnik prvih srpskih dnevnih novina u Americi, vlasnik prve srpske štamparije u Americi Srpska dijaspora političke prilike u vreme balkanskih, prvog i drugog svetskog rata Mihailo Pupin, Draža Mihailović, ravnogorci, četnici. četnik, Živojin Mišić, vladika Nikolaj. .. vr361
Sveti Jovan krstitelj preteča Hristov - Čedomilj Mijatović Ova knjiga je posvećena Svetom Jovanu Krstitelju, koji je autor slavio i kao svoje krsno ime. Želja mu je bila da napiše život ovog velikog sveca za svoje sasvečare i sve dobre pravoslavne Srbe. Kroz proučavanje i pročitavanje raznih književnosti, prikupio je materijal za ovu knjigu kako bi čitaocima pružio jasan i razumljiv pregled glavnih događaja iz života Svetog Jovana Krstitelja. Autor nije nameravao da piše učeno delo puno citata iz drugih dela, već je želeo da knjiga bude pristupačna širem krugu čitalaca. Cilj mu je bio da zadovolji potrebu za ovakvim delom među čitaocima. Ovom knjigom želi da slavi ime Svetog Jovana i da njegovo sveto ime ostane u čast u srpskom narodu kroz sve vekove. Knjiga je izdata na Sv. Nikolu, 1901. godine u Beogradu i potpisuje je Čeda Mijatović, akademik. Sveti Jovan krstitelj preteča Hristov cena Cena knjige "Sveti Jovan krstitelj preteča Hristov " je 770,00 dinara. Cena sa popustom je 654.00 din. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava
Beograd 1981. Mek povez, 479 strana. Knjiga je veoma dobro / odlično očuvana (tragovi korišćenja na koricama; unutrašnjost knjige je odlično očuvana). R13 U knjizi PRODOR NA BALKAN I SRBIJA 1908—1918 prikazan je prodor na Balkan kao varijanta nemačkog i austro-ugarskog »Drang nach Osten«. Reč je o programu, koji je, kao što autor pokazuje, bio formulisan, krojen i prekrajan počev od grofa Erentala pa do barona Burijana i grofa Tise, od generala Konrada fon Hecendorfa do profesora Redliha, od Vilhelma II do Krupa i Tisena, od Betmana Holvega do feldmaršala Hindenburga i generala Ludendorfa. Mitrović je na osnovu izuzetno obuhvatnih istraživanja stvorio sadržajno delo i u njemu izneo jednu modernu interpretaciju ove važne tematike.
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.