literaire thriller Lepo očuvana knjiga na Holandskom jeziku.

Informacije SKU 9788610041750 Kategorije BELETRISTIKA, TRILERI, SAJAM 2023 Težina 0.47 kg Proizvođač Vulkan izdavaštvo Broj strana 320 Povez knjige Mek Pismo latinica Godina izdanja knjige 2022 Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO Jezik Srpski Format 145x205x19 mm Tagovi Vulkan izdavaštvo Vrati se kući pre mraka Rajli Sejger

Informacije SKU 9788610041712 Kategorije BELETRISTIKA, TRILERI, SAJAM 2023 Težina 0.45 kg Proizvođač Vulkan izdavaštvo Broj strana 336 Povez knjige Mek Pismo latinica Pisac Maks Sek Godina izdanja knjige 2022 Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO Jezik Srpski Format 145x205x20 mm Tagovi Vulkan izdavaštvo Maks Sek Mreža zla

Aleksandar Gatalica VEK Sto jedna povest jednog veka Izdavač: IPS Media,PROSVETA Vek Aleksandra Gatalice dobio je Andrićevu nagradu i po mišljenju nekih kritičara nadmašio Moj vek nobelovca Gintera Grasa koji je pisan sa sličnom ambicijom da se da celovita, uzbudljiva slika dvadesetog veka. Prateći neobične događaje i likove, istorijske i izmišljene, Gatalica pričom obeležava svaku od godina koje su činile taj neverovatni i porazni, a opet neodoljivi vek. 1. izdanje, 2010; Broširani povez; latinica; 21 cm. ilustrovano 293. str.; Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` 1k

K016

Mek povez, koriscene, iznuta su očuvane odlično G4

NOVA KNJIGA TVRD POVEZ 325 STR „Glas Garsije Markesa ovde dostiže jedan nivo koji je u isto vreme klasičan i govorni, koji se preliva koji je i čist, u stanju da hvali i kune, da se smeje i plače, da pripoveda i peva, da pada i leti kada je to potrebno.“Thomas Pynchon, The New York Times. Istorija ljubavi izmedu Fermine Dase i Florentina Arise, u okruženju jednog lučkog grada Kariba, koja traje duže od šezdeset godina, može da liči na melodramu kontradiktornih ljubavnika koja je na kraju savladana milošću vremena i snage njihovih osećanja. Garsija Markes sa zadovoljstvom upotrebljava većinu klasičnih resursa tradicionalnih serija. Ali ovaj put, scenario i likovi su kao tropska smeša biljaka i gline, koju ruka majstora oblikuje i izmišlja na svoje zadovoljstvo, da bi je na kraju doveo na teritorije mitova i legendi. Sokovi, mirisi i ukusi tropskih predela hrane jednu halucinatornu priču koja ovog puta stiže na oscilirajuća vrata srećnog kraja.Gabrijel Garsija Markes rodio se u Kolumbiji 1927. godine. Primio je Nobelovu nagradu za književnost 1982. On je najbolja figura magičnog realizma i jedan od najvažnijih i najuticajnijih pisaca (univerzalne) književnosti.

Odlicno ocuvano.. Lion Fojhtvanger ovim romanom ne samo da predstavlja slikarski put Fransiska Goje, jednog od najvećih svetskih slikara, već uspeva da dočara i okruženje u kome se taj genije razvija. To je Španija XVIII veka, španski kraljevski dvor, svet bludnica, intriga i ratnih sukoba, sve pod budnim okom Inkvizicije čija je senka sve prekrila...

Memoari jedne gejše Autor: Artur Golden Izdavač: Narodna knjiga - Alfa, Beograd Biblioteka Mega Hit Godina : 2002. Tvrde korice Latinica Broj strana: 166 Stanje: vrlo dobro Troškove slanja snosi kupac Lično preuzimanje moguće u centru Beograda Polica 2 stst

U dve knjige Preveo Veljko Lukic Pogovor Aleksandar Flaker Izdavac - Naprijed, Zagreb Godina - 1963. Knjige u dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,tvrd povez,format 20 cm,375 + 536 str. (00)

Novo. Serijal HIGHLANDER KNJIGA 4

Meki povez, kao nova B4

Lepo očuvano Autor - osoba Potocki, Jan, 1761-1815 = Potocki, Jan, 1761-1815 Naslov Rukopis nađen u Saragosi / Jan Potocki ; [preveo s francuskog Slobodan Petković] Jedinstveni naslov Manuscrit trouvé à Saragosse. srp Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1964 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1964 (Beograd : Kultura) Fizički opis 303 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Petković, Slobodan Subotin, Stojan Zbirka Svetski klasici ; ǂkolo ǂ4, 20 ISBN (Pl.) Napomene Prevod dela: Manuscrit trouvé à Saragosse / Jan Potocki Str. 297-[304]: Pogovor / Stojan Subotin. Potocki [poto`ck’i], Jan, poljski književnik (Pików, danas Pykiv, Ukrajina, 8. III. 1761 – Uładówka, danas Uladivka, Ukrajina, 2. XII. 1815). Potomak magnatske velikaške obitelji, obrazovanje stekao u Švicarskoj i Francuskoj. Pisao isključivo na francuskom jeziku. Prosvjetitelj i svjetski putnik; zastupnik u poljskom Sejmu (1788–92). Boravio u Njemačkoj (1793–96) i Sankt Peterburgu (1798–1805), putovao u Tursku, Egipat, Maroko, na Kavkaz i u Mongoliju. Objavio je tri arheološke studije o podrijetlu Slavena, putopise, ciklus dramskih jednočinki Parade (Recueil de Parades, 1793) te fantastični roman Rukopis pronađen u Zaragozi (Manuscrit trouvé à Saragosse, 1803–15; prijevod na poljski 1847). Taj mu je strukturalno i motivski kompleksan roman, radnjom smješten u imaginarnu Španjolsku, koji stilom i konstrukcijom podsjeća na zaplete u Pričama iz tisuću i jedne noći, nakon prijevoda na engleski jezik (1961) i filma Wojciecha Jerzyja Hasa (1965) donio svjetsku slavu. Postoje zapravo dva romana pod tim naslovom (prvi iz 1804, drugi iz 1810) i oba su autentična, a ipak različita. Prva verzija je vedrija i neodoljiva. Druga, ozbiljnija i dalekosežnija, još neodoljivija, nudi nam prerađen, konačan i celovit tekst. Njihov originalni francuski autograf je najzad, dvesta godina od nastanka, pronađen u jednoj od poljskih biblioteka, gde je bio zaturen tako da za njega niko nije znao. Sad možemo prvi put s poverenjem u autentičnost da se predamo čitanju tog vrhunskog dela kao dvostrukom poklonu, jer ovo je prvi srpski prevod sa izvornika onakvog kakvog je pisac ispisao. U Rukopis nađen u Saragosi zaklinjali su se Luis Bunjuel, Rože Kajoa, Martin Skorseze, Frensis Ford Kopola, Nil Gejman, Salman Ruždi... A i vi ćete, ne manje od njih. U Nacionalnom arhivu u Poznanju, Fransoa Rose i Dominik Trijer otkrili su, 2002, nepoznate delove Rukopisa nađenog u Saragosi Jana Potockog, u prepisima na hartiji sa datiranim vodenim žigom, i došli do zaključka da zapravo postoje dve autentične verzije romana. U svom istraživanju, Rose i Trijer upustili su se u detektivski posao: sastavili spiskove u kojima bi se mogli naći rukopisi, počev od arhiva dece Jana Potockog i njihovih potomaka, analizirali istorijate fondova, tragali po arhivima u petnaest zemalja... Na sreću, Potocki je pisao na engleskoj hartiji koja nosi vodeni žig sa godinom proizvodnje i, uz identifikovanje rukopisa prepisivača i kvaliteta mastila, dva istraživača uspela su da rekonstruišu vreme i etape nastajanja i nestajanja Rukopisa. Tako je pouzdano utvrđeno da zapravo postoje dva romana pod naslovom Rukopis nađen u Saragosi, koji odražavaju različite filozofske koncepcije dela u zamisli Potockog. Dva romana dopunjavaju se kao dva krila velikog diptiha, ali je i svaki od njih autonomno delo, koje su nazvali Rukopis nađen u Saragosi (1804) i Rukopis nađen u Saragosi (1810). U ovoj knjizi je roman iz 1810. godine. Tags: Španska poljska knjizevnost fantastika fantasticna postmodernizam postmoderni roman preteča postmoderne knjizevnosti

AGATA KRISTI - komplet 7 knjiga sa slike AGATA KRISTI - kod belog konja AGATA KRISTI - tajanstveni gospodin kvin AGATA KRISTI - parker pajn na delu AGATA KRISTI - poslednji slucaj gospodjice marpl i sabrane price AGATA KRISTI - klasicna kolekcija kratkih prica AGATA KRISTI - divov hleb AGATA KRISTI - 13 problema gospodjice marpl i druge price Izdavac - BDR Media , Beograd , 2019-21. Mek povez , latinica , ocuvane dobro , kao na slici

U dve knjige Grin Prevela Blanka Pecnik Izdavac - August Cesarec, Zagreb Godina - 1990. Knjige u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,format 18 cm,352 + 294 str. (99)

Dodatne informacije Pisac HAVIJER SERKAS Izdavač ARHIPELAG – BEOGRAD Izdanje 2018 Povez TVRDI Strana 373 Stanje Vrlo Dobro

Novo. Serijal HIGHLANDER KNJIGA 3

Serijal Highlander knjiga 2 Nove!

Knjiga je dobro očuvana. ,,Izdavač: Paideia Kako se ostvaruje život ?na jaslama? bogatih stranaca, ?slasti? bespravne gradnje i useljavanja, muke sa promenama imena koja nose ulice, grešni snovi o ljudima koji vladaju našim životima ? to su teme i dileme stanovnika Iljfovog i Petrovljevog grada Kolokolamska. Ne čine li vam se odnekud poznatima?``

Knjiga je veoma dobro očuvana. ,,Stejn i Sulrun su bili mladi i zaljubljeni i pet intenzivnih godina bili su par, a onda su se iznenada razišli. U leto 2007. godine, više od trideset godina kasnije, opet se sreću u starom planinskom hotelu od drveta uz koji ih vezuju snažne uspomene i jedna nerešena misterija. Da li je njihov susret baš na tom mestu, i baš tada, slučajnost? Najnoviji roman Justejna Gordera Zamak u Pirinejima sačinjen je od elektronskih pisama koje razmenjuju Stejn i Sulrun posle sudbonosnog susreta u hotelu. Gorder, veliki majstor pripovedanja i kompozicije, vešto nas vodi kroz napetost otkrivanja misterije davnih događaja. No, daleko je važnije što glavni likovi različitim tumačenjem tajni iz prošlosti zapravo iznose dva osnovna pristupa u tumačenju nastanka i postojanja sveta i čoveka u njemu. I dok On ushićeno veruje u naučnu sliku sveta, zakone fizike i matematike i ne veruje da postoje više sile koje upravljaju svetom i našim životom, dotle se Ona prepušta natprirodnim pojavama, telepatiji, duhovima, vidovitosti, Bogu i snovima. U ovoj elektronskoj struji misli konačni odgovor naravno ne postoji niti ga može biti, ali nas Gorder i u ovom romanu vraća večitoj filozofskoj upitanosti - ko smo, kako smo nastali, odakle potičemo. Zagledan u beskrajni svemir poziva nas da uživamo u tome što smo samim postojanjem deo najveće misterije, ali i opominje da čuvamo svet, jer time čuvamo i čoveka (sebe) u njemu.``

Informacije SKU 9788652143825 Kategorije BIOGRAFIJE I MEMOARI, SAJAM 2023 Težina 0.5 kg Proizvođač Laguna Broj strana 392 Povez knjige Mek Pismo latinica Godina izdanja knjige 2022 Izdavač LAGUNA Jezik Srpski Format 13x20 cm Prevodilac Nevena Andrić Tagovi Laguna Rahman Ali Moj brat Muhamed Ali: Sveobuhvatna biografija - Rahman Ali laguna knjige

Odlicno ocuvano... U romanu Tango za Buenos Ajres autor odmotava tajnu mapu megalopolisa u čijim je predgrađima tango i nastao – grada čija je istina zapravo u mračnom saglasju s rečima tanga, te pesme bića iskidanog između strasti i istorije, između neprebolne čežnje i osećanja rastuće prikraćenosti pojedinca, između plesa zanosa i paklene igre nedokučive, a sveprisutne stvarnosti. Strani student stiže, tako, u Buenos Ajres, ne bi li pronašao mitskog pevača koji je tangu vratio onaj izvorni naboj što je i Borhesa podstakao da se osvrne na njegove korene. Ono što tamo zatiče još je i dragocenije: jedan grad mu postepeno otkriva zapretanu prošlost i muke svakodnevice što se razlivaju već i po ulicama, i to takvom snagom, lepotom i bezumljem da stranac ne može da se povrati od čuda. Tomas Eloj Martines je napisao zanosan roman koji sažima suštinu tanga čijom bi muzičkom pratnjom mogao da se smatra ceo grad, grad čija se ukupna stvarnost razgranava u niz zapleta, čije su posledice nepregledne kao i ravnica na kojoj se Buenos Ajres izdiže. Uostalom, Buenos Ajres je – kao i njegovi junaci – iako ozbiljno ranjen, ostao uspravan i kad se krajem 2001. godine prebogata Argentina našla na ivici finansijskog ponora. Grad je pobedio.

Ilustrovano Nekorišćena knjiga Dobrica Erić (Donja Crnuća, 22. avgust 1936 — Beograd, 29. mart 2019) bio je srpski književnik, pesnik, prozni i dramski pisac. Dobrica Erić Dobrica Erić photo (by Vujcic).jpg Dobrica Erić, 2005. godine Datum rođenja 22. avgust 1936. Mesto rođenja Donja Crnuća, Kraljevina Jugoslavija Datum smrti 29. mart 2019. (82 god.) Mesto smrti Beograd, Srbija Bio je član Udruženja književnika Srbije i mnogih drugih značajnih udruženja, između ostalog i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, gde se nalazi i deo njegove zaostavštine, u okviru Zbirke književnika Dobrice Erića. Biografija Uredi Rođen je 22. avgusta 1936. godine u Donjoj Crnući , pored Gornjeg Milanovca. Roditelji Miloš i Radmila bili su poljoprivrednici. Završio je četiri razreda osnovne škole u selu Vraćevšnici. Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. godine, a kasnije još više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd. Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na strane jezike. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[1] Bio je urednik časopisa Raskovnik (sa Dragišom Vitoševićem), Poletarac Duška Radovića, glavni urednik Izdavačke kuće Nolit.[2] Bio je domaćin Dragačevskog sabora u Guči 2013. godine.[3] Preminuo je u 29. marta 2019. godine, u 83. godini, u Beogradu.[4][5][6][7][8] Sahranjen je u rodnom mestu, na seoskom groblju u Donjoj Crnući.[9] Ja sam uvek išao pomalo u raskoraku sa stvarnošću, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu. Sad su u modi neke tuđe reči i sunca, čiji smisao, ili pre besmisao, ja ne razumem i ne prihvatam, čak i po cenu potpune izopštenosti i samoće koja je preuranjena čak i za moje godine. — Dobrica Erić U oktobru 2021. otkrivena je Erićeva bista u dvorištu Srednje škole u Kniću.[10][11] Zanimljivost Uredi Manje je poznato da je Dobrica Erić napisao i prvu pesmu za poznatog pevača folk muzike Miroslava Ilića pod nazivom „Voleo sam devojku iz grada”. Autor je i Cecine pesme „Detelina sa četiri lista”.[12] Po njemu se zove Udruženje za odbranu ćirilice „Dobrica Erić”. Priznanja Uredi Goranov vijenac 1974. Mlado pokolenje 1977. Orden zasluga za narod 1977. Nagrada Zmajevih dečjih igara 1982. Nagrada Vukove zadužbine 1982. Nagrada Milan Rakić 2000. Zmajeva nagrada i Povelja Zmajevih dečjih igara Nagrada Neven Nagrada za životno delo u oblasti umetničkog stvaralaštva o selu i seljaštvu Zlatni prsten festivala Bulka Zlatna potkovica i zvanje Vitez čarapanije u Kruševcu Zlatni ključ Smedereva Matićeva povelja Nagrada Srpske knjige Zlatni leptir i Vitezova povelja za životno delo u književnosti za decu Najviša priznanja zavičajnih gradova, Gornjeg Milanovca, Topole i Knića Diploma redovnog člana ruske Petrovske akademije dodeljena mu je u Sankt-Peterburg, 2012. Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[13] Razapeta zemlja Za knjigu rodoljubivog pesništva Razapeta zemlja, koja je doživela deset izdanja dobio je petnaest nagrada: Žička hrisovulja, Žiča, 1992. Nagrada Lazar Vučković, Priština, 1994. Vidovdanska nagrada Republike Srpske Sveti Sava, 1995. Oktobarska nagrada Beograda, 1995. Velika Bazjaška Povelja saveza Srba u Rumuniji, 1996. Povelja Šušnjara, Banja Luka, 1998. Nagrada Šušnjar, Srpski Sanski Most, 1999. Zlatni beočug grada Beograda, 2000. Nagrada Filip Višnjić, Višnjićevo, 2001. Kondir Kosovke devojke, Gračanica, 2002. Povelja Morave, Mrčajevci, 2003. Povelja Stevana Sinđelića, Svilajnac, 2006. Sretenjska nagrada Odzivi Filipu Višnjiću, Orašac, 2008. Suza Jasenovca, Donja Gradina, Kozarska Dubica, 2008. Pesničko uspenije, Zvečan, 2009. Dela Uredi Deo Zbirke književnika Dobrice Erića u Udruženju „Adligat” Književna dela Uredi Svet u Suncokretu, (1959) Vašar u Topoli, (1965) Stari seljački kalendar, (1966) Slavuj i sunce, (1968) Ogrlica od grlica, Kulturni Centar, Novi sad (1969) Torta sa pet spratova, (1973) Od rata do zlatara, (1973) Dobrica čobanska torbica, (1973) Sišlo bure u obruče, (1974) Pesma o svicima, (1975) Dolina suncokreta, (1976) Reka s ružom rimovana, (1976) Večni kratkovečnici, (1977) Slavuj i sunce, IRO. Mladost, Zagreb (1978) Bašta sa sedam ruža, (1979) Čitanka godišnjih doba, (1979) Torbica čarobnica, (1979) Sricanje žene, (1980) Leto u Kalipolju, IRO. Veselin Masleša, Sarajevo (1980) Čardak između četiri jabuke, (1980) Doba duleka, (1980) Car pčelar, (1981) Šeširić kao bulka, (1981) Prsten u izvoru, (1981) Moj drug, Milivojčićev lug, (1982) Od azbuke do zlatne jabuke, (1982) Dobro veče, dobra zelena dolino, (1984) Stablo tvog tela, (1984) Sunčeva verenica, (1985) Spomenar na dar, (1986) Tako žubori reka, (1987) Mesečevi miljenici, (1987) Kad konj zarže, (1987) Pismo kraljici cveća, Rad, Beograd (1988) Vukova starinarnica, (1988) Roždestvo ratarevo, (1989) Krunisanje, (1989) Bunar za prijatelje, (1990) Kokajte se kokice, (1990) Bal vampira, (1990) Puževa srma, (1991) Ekološki bukvar, (1991) Plava mesečina, (1991) San Gružanske letnje noći, (1992) Jezero Ježeva bara, (1993) U vatri bismo, ne izgorismo, (1993) Plači voljena zemljo, (1993) Razapeta zemlja, (1999) Vilina Dolina, (1999) Pusti puže rogove, IP. Rad, Beograd (2002) Krunisanje, IP. Rad, Beograd (2002) Dečak sa zlatom lipe u kosi, (2005) Peta strana sveta, Pčelica (2012) Bajka o caru pčelaru, Pčelica (2013) Brojanice iz Gračanice, Catena Mundi (2013) Cica Mica Čačkalica, Pčelica (2014) Stripovi Uredi Erić je tokom šezdesetih godina bio jedan od najvažnijih stripskih scenarista gornjemilanovačkog izdavača Dečje novine. Debitovao je u časopisu Dečje novine, ali je glavna dela ostvario u ediciji istorijskih stripova Nikad robom, gde se izdvaja serijal Blažo i Jelica. Zimska bajka, Dečje novine, crtač Aleksandar Klas Začarana šuma, Dečje novine, Aleksandar Klas Začarana truba, Dečje novine, Aleksandar Klas Plava praćka, Dečje novine, Aleksandar Klas Pod zidinama drevnog Borča, „Nikad robom“ br. 5, 1964, Radivoj Bogičević Tajanstveni lagumi, „Nikad robom“ br. 9, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Otmica u šumi, „Nikad robom“ br. 16, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Krvavo svitanje, vanredna sveska „Nikad robom“, april 1965, Brana Jovanović Sultanova robinja, „Nikad robom“ br. 21, 1965, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Zatočenik i orlovi, „Nikad robom“ br. 36, 1966, Branko Plavšić (serijal Blažo i Jelica) Požar na pamučnom polju, „Nikad robom“ br. 62, 1966, Miodrag Đurđić Braća, „Nikad robom“ br. 63, 1966, Petar Radičević Topovi sa Ješevca, „Nikad robom“ br. 78, 1967, Miodrag Đurđić (serijal Blažo i Jelica, kasnije nastavili Čolić i Plavšić) Tragovi slobode, „Nikad robom“ br. 81, 1967, Petar Radičević Zamke, „Nikad robom“ br. 95, 1967, Ljubomir Filipovski Takovski ustanak II, Barjak nad Srbijom, „Nikad robom“ br. 136, 1968, Brana Jovanović Bubnjevi u noći, „Nikad robom“ br. 148, 1968, Branko Plavšić Zbirka književnika Dobrice Erića Uredi Dobrica Erić bio je član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu i jedan od prvih ljudi koji su podržali formiranje ove institucije.[14] U Udruženju je za života formirao Zbirku književnika Dobrice Erića i poklonio veliki broj svojih rukopisa i knjiga iz lične biblioteke, a za kolekciju potpisa Udruženja potpisao je više od stotinu knjiga. U njegovoj Zbirci su takođe i njegov omiljeni nož za papir, naočare i ručni sat.

Odlicno stanje

Lepo očuvano Dnevnik / Ćirpanov Novi Sad 1985 Božidar Mandić (Novi Sad, 1952) književnik je i osnivač Porodice bistrih potoka 1977. godine.[1] Božidar Mandić Датум рођења 1952. Место рођења Novi Sad Svoje umetničko delovanje je započeo kao jedan od protagonista novosadske konceptualne scene. Sredinom sedamdesetih godina 20. veka, počeo je da se zanima za drugačiji oblik stvaranja. Dotadašnje sprovođenje sve intimnijih akcija i neizlagačkih koncepata unutar grupe KOD (Miroslav Mandić, Slobodan Tišma, Marko Radojičić i Slavko Bogdanović) i grupe „Januar-Februar-Mart“, doprineli su želji za svakodnevnim ostvarivanjem sličnih iskustava, čija je realizacija jedino bila moguća u prirodi. Slično onome što je je u isto vreme započela slovenačka grupa OHO (David Nez, Andraš Šalamun, Marko Pogačnik...) u selu Šempas (u Vipavskoj dolini). Godine 1977. iz Novog Sada se seli i nastanjuje u selu Brezovica, podno Rudnika gde je utemeljio prvu srpsku ekološko-umetničku komunu `Porodica bistrih potoka.[2] Objavio je petnaest knjiga, realizovao dvanaest samostalnih izložbi i teatarskih predstava. Saradnik je Dečje redakcije Radio Beograda i Radio Televizije Srbije i kolumnista dnevnog lista Danas.[3] Tags: Miroslav Mandić Porodica bistrih potoka Avangarda Konceptualna umetnost Toro Valden