Umetnička Slika - Pejzaž Naziv: Pejzaž sa Rtnja (Pansion Radgost) Tehnika: Ulje na platnu (platno na blind ramu) Dimenzija: 30x40cm Godina izrade: 2020 Autor: Darko Topalski Sertifikat-Potvrda autora o autentičnosti

Dimenzije slike su 70cm x 50cm. Na blind ramu.

u svakom slucaju mnogo bolje od mnogih izvikanih umetnika iz tog perioda a cena prava sitnica s obzirom na to da je bilo koje delo ove autorke esktremno retko u ponudi Gordana POPOVIC (1932), certifikat Enformel, 1970 kombinovana tehnika, ulje ili uljana boja na podlozi od udarcima deformisane ekstra debele, durabilne i tvrde aluminijumske folije, gotovo limene ploce, sve to postavljeno na dasci dimenzija cca. 42 x 42 cm, i ceka na uramljivanje, signirana, veoma retko nova umetnost sedme decenije, postmoderna, konceptualna umetnost, nova figuracija, pravci u savremenoj srpsko jugoslovenskoj umetnosti, muzej savremene umetnosti,

Dimenzije slike bez rama su 40cm x 60cm. Prodaje se uramljena.

Slika nastala 1916. godine. A kao da je danas oslikana.Bez ikakvih tragova oštećenja ili ispucalosti uljanih boja, koje su nanete u debelom sloju. Slika je oslikana sa punim nanosom uljanih boja na lanenom platnu, koje je kaširano na čvrstu podlogu, lesonit, dimenzija 60x48 cm.Slika je uramljena, u novom drvenom ramu, čoje su spoljne dimenzije 73x61 cm.Sliku je potpisao autor, a koliko sam razgovetio reč je slikaru Lajoviću.

- LJE VINA. Oprez - erotizovana kompozicija, ne na prvi pogled. Berba, muljačica grožđa i radnik, 1993. godina, E.A. primerak, potpisan, 40 x 28 cm plus ram iz superiorne kolekcije. kljucne reci : Vino od A do Š Više stotina eksponata, raznih sprava, pribora i alata koji su nekada služili za spravljanje vina mogu se i danas videti u Muzeju vinarstva i vinogradarstva u Aleksandrovačkoj župi. Smešten je u podrumu Poljoprivredne škole, koja je građena davne 1924. godine, a osnovan pre četiri leta sa namerom da otrgne od zaborava tradiciju vinarstva i vinogradarstva ovog blagorodnog kraja. Već u holu muzeja, na požutelim fotografijama posetioci mogu da vide lepotice berbe, muljačice grožđa, stari način proizvodnje vina, bosonoge nadničare, gazde u gospodskim odelima kako nadgledaju berbu. Na pojedinim foto-zapisima prepoznaju se i poznate vinarske porodice kao i čuvene župske poljane, stara vinogradarska naselja koja čine vajati gde su vinogradari provodili letnje dane. Izložene su i razne vinske sprave koje već dugo nisu u upotrebi, krčazi, satlik iliti vinska flaša kao i stare „deljane“ čaše za vino. Već u prvoj sobi koja se jednostavno zove „Župska trpeza“ predstavljeno je svo bogatstvo blagorodne Župe. Na trpezi su vinari ovog kraja izložili, šta bi drugo, nego vina, rakije, sokove, razno voće. „Poljanski dvor“ je prostorija koja odiše tradicijom minulih vremena i svedoči o mitu uzgajanja i kulturi vinove loze na prostorima Župe. Tu su i vajati sa ognjištem, niskim drvenim stolom, krevetom ali i kolevkom jer su se mnoge žene radeći na polju i porađale. „Vrionica“ je prostorija gde su smeštene stare sprave za preradu grožđa, muljače, prese koje su iz Austrije stigle 1926. kao deo ratne odšete. - Vinova loza se u ovim krajevima gaji od Rimljana. U pisanim dokumentima prvi put se pominje još u studeničkoj povelji 1196. godine gde se navodi da je župan Stefan Nemanja manastiru Studenica darovao vinogradarska sela u Župi. Postoji svedočenje da je francuski konzul Deko prilikom posete Župi 1904. godine rekao za ovaj kraj da je evropska Šampanja - priča Gvozden Đolić, direktor Muzeja vinarstva i vinogradarstva Aleksandrovačke župe. Madam od Aleksandrovca, figurina iz neolita može se videti u sobi „vinarski zbor“ gde se okupljaju vinogardari i vinari a održavaju se i pesničke večeri i muzički koncerti. Majstorska soba namenjena je nadaleko čuvenim župskim vinarima u kojoj ocenjuju plodove rada. Tu je i ikona zaštitnika vinara, Svetog Trifuna kao i tron srpske gidže ili župski čokot koji može da rađa i do 150 godina. Ovu sobu posetioci najčešće opsedaju, jer na ovom mestu degustiraju različite vrste vina. Teškom mukom ih nateraju da pođu u dalje razgledanje. Sto se u majstorskoj sobi okreće, a verovatno i čitava soba pojedinim posetiocima koji preteraju u degustaciji. Uz čašu župskog pića može se čuti i zanimljiva vinska priča. - Sve vrste grožđa koje se gaje u vinogorjima Evrope uspevaju i u ovom kraju zbog župske klime. Planine Jastrebac, Kopaonik, Željin i Goč štite Župu od jakih planinskih vetrova, veliki je broj sunčanih dana u godini, malo magle, što izuzetno pogoduje uzgajanju vinove loze-priča naša sagovornik. Dominantne sorte vina u ovom kraju su prokupac, stara blizu hiljadu godina, i tamnjanika, muskantna sorta poreklom iz Francuske koja se u Srbiji gaji unazad pet stotina godina. Gaje se i sovinjon, smederevka, župljanaka, šardone, italijanski rizling, a najpoznatije vino u kraju je župska „ružica“, „župsko crno“, „rizling“, „kaberne sovinjon“ i „merlo“. - Župa je bogom dana zemlja koju zovu srpska Kalifornija, gde uspevaju sve vrste grožđa, jabuke, šljive, žitarice, zato ovaj narod opstaje bez obzira na sve, pa i na svetsku ekonomsku krizu - kaže u šali Gvozden Đolić, direktor Muzeja vinarstva i vinogradarstva Aleksandrovačke župe. Na pitanje koje je vino najbolje Aleksandrovčani imaju unapred smišljen odgovor. - Mora da zadovolji tri uslova, prvi, da ga ima mlogo, da je ladno i, što je najvažnije, da je džabe. Vođeni ovom istinom, kada je davne 1963. godine obnovljena župska berba, meštani su rakiju i vino nudili u buradima na kojima je pisalo „potegni koliko možeš, sve je džabe“. Te godine, kažu, bilo je najviše pijanih gostiju koji su teturajući napuštali Aleksandrovac.

Grafika iz 1944.godine Umetnik i slikar Bozidar Jakac. Partizani, Karel Pahor . Neuramljena

Grafika iz 1944.godine Umetnik i slikar Bozidar Jakac. France Mihelič, partizanski slikar. Neuramljena. Kolekcionarski primerak

u antologijskoj knjizi Srpska umetnost od XIX (19-og) do pocetka XX (20-og) veka, ciji je autor Slobodan Maldini Videti i primer procene cene rada slicnih dimenzija lista sa aukcije u prilogu. Marko MURAT Autoportret, rukopis (1933) mastilo na kartonu 9,3 x 14,2 cm signature, zapisi Marko Murat rođen je u Luki Šipanskoj 1864. godine. Umetničko obrazovanje stekao je na Akademiji u Minhenu. Godine 1898. učestvovao je u osnivanju Udruženja srpskih umetnika za plastične umetnosti i muziku u Beogradu. Bio je jedan od umetnika koji su 1900. predstavljali Srbiju na Svetskoj izložbi u Parizu. Bio je jedan od osnivača Lade 1904. i član istog društva do 1910. Do početka rata bio je član Medulića, društva srpsko-hrvatskih umetnika. U njegovom slikarskom opusu srećemo brojne pejzaže, među kojima dominiraju oni iz okoline Dubrovnika, zatim brojne portrete, ali je negovao i istorijsko slikarstvo. Марко Мурат Murat Marko.jpg Информације Датум рођења 30. децембар 1864. Место рођења Лука Шипанска (Аустроугарска) Датум смрти 14. октобар 1944. Место смрти Дубровник (Југославија) Дела Марко Мурат (Лука Шипанска поред Дубровника, 30. децембар 1864. – Дубровник, 14. октобар 1944) — српски сликар који је након студија у Минхену, радио у Београду, а затим се у Дубровнику посветио бризи о културним споменицима као конзерватор. Стварао је пејзаже (махом из околине Дубровника), портрете и историјске композиције. Његово најпознатије дело је велика историјска композиција „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је добио бронзану плакету на светској изложби у Паризу 1900. године. Био је римокатоличке вероисповести Живот и дело „Долазак цара Душана у Дубровник“ „Дах дубровачког пролећа“ Основну школу и гимназију је 1883. године завршио у Дубровнику и после је три године студирао теологију у Задру. 1886. године је отишао на студиј у уметничкој академији у Минхену у Немачку и диплпмирао је 1893. године а затим путовао по Риму и Паризу. Од 1898. се настанио у Београду и ту предавао у Другој београдској гимназији и Уметничко-занатској школи, а једно време је био и предавач цртања краљевићу Александру Карађорђевићу. У склопу делегације која је представљала Краљевину Србију на Светској изложби у Паризу 1900. године, Марко Мурат се представио историјском композицијом „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је награђен бронзаном плакетом. Поред њега, у делегацији је учествовао и Паја Јовановић са монументалном композицијом „Проглашење Душановог законика“, за коју је добио златну плакету. За време рата је био у Дубровнику и ту је хапшен и прогањан (као Србин, католичког верског опредељења) од аустријских власти. После рата је постао управник за надлештво уметности и споменике у Дубровнику. Био је један од првих импресиониста на словенском југу који је доследно радио у пленеру и тако израдио многе пејзаже из Дубровника и његове околине а радио је и историјске композиције као и портрете. Временом је његова палета постала затворенија и ликови пластичнији. Излагао је на свим значајнијим изложбама у Југославији у Београду и Загребу али и у иностранству у Софији, Минхену, Паризу, Риму, Бечу, Лондону итд.

Jedinstveno, originalno, unikatno delo ulje na platnu, kajl ram 50x60, 2020 autor: Dragana Simić

Grafika Lazara Vujaklije ( 1914-1995). Godina nastanka grafike 1970. Potpisana. Grafika je neuramljena. Pise na njoj : Kragujevac 1941. Crvena poema Dimitrije Nikolajevic Lazar Vujaklija Sa parspartuom duzina 35cm x 25cm sirina, a bez 30x20

Jovana Popović Benišek, PREDEO 6, kombinovana tehnika – tempera, pastel, 50x30 cm uramljeno. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Јована_Поповић_Бенишек

Slon je olicenje pravde. Jos jedan poklon za vaseg advokata. Figura jedne životinje u dom privlači NOVAC, donosi POSLOVNI USPEH i čuva brak Hindusi veruju da svet upravo leži na leđima ove životinje... Budistička tradicija uvreženo veruje da je slon je jedna od osam svetih životinja. Slon je simbol snage, moći, blagostanja i bogatstva. Veruje se da je Buda začet tako što je u obliku bijelog slona ušao u utrobu svoje majke, a da bi svaki dom bio zaštićen i blagosloven, figurice ove životinje neizostavan su deo dekoracije.Hindusi veruju da svet leži upravo na leđima ove životinje. Oni smatraju da je ova životinja povezana sa bogovima plodnosti i svakodnevno joj upućuju molitve. Sveti zaštitnici Slonovi, oličenje snage i moći, zaštitiće dom od provalnika ako ih postavite u hodnik. Bitno je samo da su slončići sa podignutim surlama i okrenuti ka ulaznim vratima. Niz od pet do sedam slonova, popularnije nazvan “karavan sreće”, dobro je držati u dnevnoj sobi jer privlače blagostanje za celu porodicu. Ako ste se odlučili da pokrenete novi posao, stavite malo veću figuru ispod lampe, na osunčanoj južnoj strani kuće. Takođe, za uspeh na ispitima, preporučuje se da noć uoči polaganja, na knjigu stavite malo slonče. Ukoliko želite da povećate kućni budžet, onda figuru ove posvećene životinje postavite pored fontane jer tako simbolizuje reku novca. Slon u blizini ulaznih vrata privlači sreću i snagu za ukućane, Figura slona u spavaćoj sobi predstavlja ljubav između dvoje i čuva brak, dok figura majke slona sa mladunčetom čuva dobar odnos roditelja s decom. Parovi koji žele bebu treba da stave slona u spavaću sobu, ali ne zaboravite jednog u dečijoj sobi za kreativnost i znanje. Sasa Micic Slon ulje na lesonitu 24 x 32 cm plus ram Zapis o autoru na poledjini dela

ulje na platnu 50 x 70 cm. 2001 god. original slikar : Milka Maćko KUPAC DOBIJA NA POKLON SAT - MUŠKI ILI ŽENSKI

Birajte koju ce te, fenomenalne su, dodjite da vidite Dubina slike 2,7cm format 40x32cm drvo, karton, keramika, sve rucni rad, sem cveca, Dodjite da vidite kako predivno izgledaju uživo Sve sto vas zanima pitajte Pogledajte ostale moje predmete

Na drvetu nekoj sperploči negde napuklo 41x26 https://www.facebook.com/galeriealberio/photos/a.908520699190161/908522345856663

Novcic na kom je greskom naopako ispisan tekst na ivici. Ocena je stavljena odpilike po mojoj proceni. Zbog cene i cinjenice da bi pri salnju mogao da se izgubi nije moguce slanje vec samo licno preuzimanje.

MIA , snajka, MIA . the Empire strikes back ... Ko zna, mozda je ova slika bila u vlasnistvu americke CIA-e, ali se prodaje bez ikakvog dokazanog pravnog tereta. Stojan Milanov Praziluk ili beli luk ( ne zna se il` izviruje il` ono bas ubija - zdiba, pa stoga oprez ovo je mozda slika koja malo dismr ) sas paradajs i fenjerce, 1992 ulje na dasci, 25 x 20 cm potpisano dole levo Milanov Posveta iz 1992. godine na poledjini dela. tags oprez beli luk ce zasmrdi dete u majku

Dodatne informacije Pisac LJILJANA ĐUROVIĆ Izdavač VIZUELNO – BEOGRAD Izdanje 2013 Povez TVRDI Stanje Vrlo Dobro

A.O. otisak 19 / 90 dimenzije lista sa marginama 24,8 x 24 cm potpisano

Milena Jeftic Niceva Kostic Kastelski bor, 1994 akvarel 36 x 49 cm plus dimenzije rama potpisan na poledjini zastitnog kartona a moguce i na poledjini samog rada (posto jos nije vadjen iz rama). Milena Jeftić Ničeva Kostić

80x60cm

80x60cm

Ulje na platnu Dimenzije 103x103cm 1995. godina Očuvana, uramljena, bez oštećenja! Najbolje da se ne šalje, da se dođe lično i pogleda!

Ulje na platnu Dimenzije 96x96cm Tačnu godinu ne znam! Očuvana, bez oštećenja! Treba je samo uramiti. Najbolje da se ne šalje, da se dođe lično i pogleda!