Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
26-50 od 2009 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
КАКАВ ЧОВЕК!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Знам да је сувишно било шта додати, али, као мали и обичан човек дозвољавам себи тај луксуз да кажем да му страшно завидим: човек је имао ту привилегију да упозна Војводу Степу Степановића, Војводу Путника, Војводу Бојовића, Брану Петронијевића, Слободана Јовановића, море обичних (а величанствених) људи и ЧЕТНИКЕ, ОНЕ ПРАВЕ ПРАВЦАТЕ, ЧЕТНИКЕ... Арчибалд Рајс нас зналачки води кроз причу о Првом светском рату на Балкану, од момента када га је позвала српска влада 1914. године, кроз највеће срспке битке, кроз албанску голготу, до Солунског фронта, ређајући предивне профиле обичних, величанствених људи, патриота, ратника, али увек ЉУДИ - ЉУДИ КОЈИМА СЕ ДИВИО ЦЕО СВЕТ, ПА И САМ НЕПРИЈАТЕЉ.
ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ III КЊИГЕ ИЗ 1794. ГОДИНЕ, А5 ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ, 382 СТРАНЕ. СЛИКА ДВА И ТРИ ДАЈЕ САДРЖАЈ. Архимандрит манастира Ковиље, Јован Рајић, веома је значајан као истори- чар. Његова историја је врло обимно дело и први велики и озбиљан покушај да се прошлост Јужних Словена прикаже у це- лини и упоредо са историјом околних на- рода. Супротно ранијим хроникама, које почињу црквеном историјом и које догађаје и облике друштва тумаче Божјим провиђе- њем, његова историја почиње ранијом суд- бином Словена и у приказивању догађаја и државних облика ослања се на писана документа и критичка разматрања. Од ранијих историчара он се обилато служи Хроником Ђорђа Бранковића, Дани- ловим Животима и неким страним исто- ричарима, али му српски најважнији писани извори нису познати. Чуда и калуђерских схватања има и код њега. Према томе, правог научног ме- тода у његовој историји још нема, мада она несумњиво представља напредак у раз- витку српске историографије. Иако он у из- лагању избегава да каже оно чиме би се, као исправан аустријски грађанин, сгрешио о своју поданичку верност, он ипак увек брани и велича Србе.
dr Slobodan Prodic Озбиљна студија о стварању и деловању тзв. Хрватске православне цркве (ХПЦ) која је институционализована од органа НДХ. Одакле проистичу идеје о формирању ХПЦ, како је окупациони апарат гледао на ову неканонску заједницу, ко су свештеници који су суделовали у њеном раду, какав је био однос комуниста према ХПЦ, а како су званичне хришћанске цркве гледале на њу, да ли је ХПЦ стварана по угледу на Украјинску Православну Цркву, постоје ли и данас `хрватски православци` - кључна су питања на које ова темељна и документована књига даје одговоре. (150 стр, илустровано)
Aleksandar Nenadovic Izdavac: radio B91, 1998. mek povez, strana 255 Vrlo dobro stanje - S Nikezicem u ratu - S Nikezicem u miru - Liberalizam i nacionalizam - Saradnja i razlaz s Titom - Gde smo sada, posle svega - Zapisi o ratu, posle rata - Dokumenti, beleske, citati
U Evropi fašizam, nacizam i komunizam nikad nisu dosledno poraženi. Svaka pohvala kolektivizmu trebalo je da bude opomena da se nisu razumele strahovite poruke svetskih ratova. Nikad nije uspostavljen etički konsenzus o tragičnoj sudbini istočne strane Gvozdene zavese. Politički progoni i ubistva, provincijalizacija javnosti i kulture, međunarodno etablirani organizovani kriminal više nisu samo stvarnost Putinove Rusije. Ova knjiga ulazi duboko u svakodnevicu u kojoj je i dalje neizvesna budućnost evropskog sveta, slobode kretanja, mišljenja, poslovanja, odluka za budućnost. Drugi hladni rat vodi se u svakoj evropskoj državi, u svakoj društvenoj ćeliji, u svakoj važnoj debati. „Svež i dubok analitički pogled na korenite promene koje su se odigrale u prethodne dve decenije na svetskoj političkoj sceni. Autor detaljno prati novi uspon Rusije i promenu balansa u odnosima sa moćnim svetskim silama, najpre sa Sjedinjenim Američkim Državama. Analizirajući odnose dva nekadašnja rivala iz Prvog hladnog rata, autor uspostavlja parametre Drugog, precizno objašnjavajući različite aspekte ovog rivalstva, nove načine nekad tihog, nekada otvorenijeg sukobljavanja u težnji za uticajem i dominacijom.“ – Prof. dr Vlada Stanković, Filozofski fakultet u Beogradu „Nikola Samardžić dekonstruiše populističke narative koji u savremenim hibridnim dejstvima predstavljaju glavno oružje savremene Rusije. Zapadni svet, oličen u EU i SAD, svojim pak slabostima i nedoslednostima otvara prostor za delovanje Rusije i Kine, a glavne žrtve takvog delovanja su narodi koji žive na tzv. proksi teritorijama – Balkanu, Ukrajini i Bliskom istoku. Jezik i stil kojim je knjiga pisana čine je pristupačnom širokoj čitalačkoj publici i to je njena posebna vrednost.“ – Prof. dr Zoran Dragišić, Fakultet bezbednosti u Beogradu
Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu. ,,Део први 1954-1958. Рођење и успостављање КГБ, 7 Глава прва. Почетак, 10 Глава друга. Казнени мач Лубјанке, 25 Глава трећа. Заштита државних тајни у периоду реформи, 38 Глава четврта. У тајној служби код Никите Хрушчова, 43 Део други. 1959-1976., ЈСомитет”, 64 Глава пета. Основни закон Лубјанке, 65 Глава шеста. ТАСС је овлашћен да објави: спољне и унутрашње претње, 98 Глава седма. Обавепггајци из провинције, 103 Глава осма. Народни гардисти са Лубјанке против кинеских шпијуна, 112 Глава девета. Специјалци на фронтовима „хладног рата”, 112 Глава десета. Полигичка репресија под Никитом Хрушовом и Леонидом Брежњевом, 148 Део трећи. 1977—1984. Златне године Лубјанке, 160 Глава једанаеста. Ко је руководио комитетом, 161 Глава дванаеста. Из Јасењева се видео цео свет, 165 Глава тринаеста. Са киме су ратовали чекисти, 187 Глава четрнаеста. Лов на „Тигра” у планинама Авганистана, 217 Глава петнаеста. Пета управа против дисидената, 225 Глава шеснаеста. Олимпијске игре чекиста, 243 УВОД „По чему се обавештајац разликује од обичног човека?,> „Први, када сапштава сензационалну вест увек додаје фразу: „Прочитао сам у јутарњим новинама.” Ову шалу је средином деведесетих година прошлог века аутору испричао високи службеник Лубјанке. Тада смо осуђивали скандал изазван појавом књиге посвећене историјату радиоелектронске присмотре у руским књижарама. Аутори те монографије оптужени су за одавање државних и службених тајни. Обојица су служили у ФАПСИ-ју (1) - организацији која се бавила не само „организацијом и осигурањем криптографске и инжењерско-техничке безбедности шифрованих комуникација у Руској Федерацији и њеним заграничним испоставама” него и радиошпијунажом - „организовањем и управљањем спољном обавепггајном делатношћу у области шифрованих, тајних и других облика специјалних комуникација уз употребу радиоелектронских средстава и метода.” Ауторе скандалозне књиге није спасло чак ни то пгго су све изнесене чињенице биле непознате само читаоцима у домовини. На Западу су за успехе и неуспехе сарадника Осме (шифрантске) и Шеснаесте (радиоелектронске везе) управе КГБ-а знали још у време „хладног рата”. Баш тада се појавило мноштво публикација које су се позивале на сараднике ФАПСИ-ја. Истина, „зли језици” су установили да је основни вид „напада” на ауторе - завист појединих начелника те управе. У последњој деценији прошлог века било је модерно, престижно и уносно писати о пословима и људима Комитета државне безбедности СССР. Баш тада је домаће књижевно тржиште преплављено мемоарима чекиста и „исповестима” пребега, озбиљним и тенденциозним монографијама руских и иностраних историчара, резултатима сензационалистичких новинарских истрага. Прошло је неколико година и већина руских читалаца је изгубила занимање за ту тему. Можда и због тога што су чекисте са страница књига и екрана телевизора потиснули нови, јунаци нашег времена”: „буразери” и „пандури”. Њихови доживљаји су ближи и разумљивији савременом житељу Русије. Други разлог - разочарење у КГБ. Ако је Лубјанка била тако моћна организација, како је могла да допусти распад Совјетског Савеза? Значи да су били измишљени сви подвизи чекиста на фронтовима „хладног рата”. За ишчезавање СССР-а с политичке карте света и катастрофу с краја осамдесетих и почетка деведесетих година двадесетог века нису криви чекисти, него руководство земље, које је све то допустило. Чекисти, као и њихови претходници - жандарми у Руској империји - били су тек мач и штит у рукама владара. Они су увек испуњавали вољу императора или генералног секретара. Да је у зиму 1916-1917. Николај П завео дикгатуру у земљи, не би било Фебруарске револуције и Октобарског преврата. Друго је питање запгго је последњи руски цар био неодлучан и неспособан за такав чин. Мало ко зна да је министарство полиције последњих година постојања руске империје било савршено обавештено о свему што је долазило из крила опозиције. Трећи разлог - већина тајни Лубјанке већ је разоткривена и зато неће бити бурних сензација. Да, то је заиста тако. Зато у овој књизи постоји много недовољно познатих страница историје Комитета државне безбедности СССР. 1 ФАПСИ - владина савезна агентура за комуникације и информа-ције при председништву Руске Федерације. Чиниле су је 1991. го-дине Осма (шифрантска) и Шеснаеста (радиоелектронске везе) управа КГБ-а СССР-а. Ушла је у еастав ФСБ РФ 2003. године. ``