Knjiga je nova. ,,Tragom mnoštva evropskih putnika namernika, koji su stizali sa raznih strana i različitim povodima, Đorđe S. Kostić nas svojom knjigom – kulinarskim bedekerom i azbučnikom srpskog „blagoutrobija“, vodi kroz Srbiju devetnaestog veka. U zemlji koja je postepeno dobijala svoje prepoznatljive obrise na karti Evrope, kao ulazna kapija na putu ka nepoznatom, haotičnom ali izazovnom „Orijentu“, stranci su srdačno dočekivani i ugošćavani za kneževskom i kraljevskom trpezom, u prvim beogradskim modernim hotelima, palanačkim kafanama, manastirskim konačištima, putničkim svratištima, seoskim krčmama i kolibama ili uz ognjište pod vedrim nebom. Ostavljajući svoje utiske o jelima i piću, običajima za stolom, slavama i teferičima, načinu pripremanja hrane, gajenju voća, povrtarskim kulturama, vinovoj lozi, otkrivali su savremenicima jedan do tada malo ili nikako poznat deo, za njih, ako ne „prave Evrope“, onda makar „evropske Turske“, kasnije „Balkana“, „Jugoistoka“. Zapažajući posebnosti „srpskog jelovnika“, uočavali su uticaje, različite lokalne kuhinje, njegove dobre i – povremeno za njih – njegove teško svarljive osobine, oslobađali se predrasuda o domaćinima i zemlji. Kroz „prizmu jelovnika“ prelamali su se i procesi „deorijentalizacije“, i „evropeizacije“ promene socijalnih, privrednih i kulturoloških obrazaca mladog srpskog modernog društva. Pažljivo iščitavajući ova svedočanstva, Đorđe S. Kostić, iskusan i akribičan istraživač, otkriva podjednako zanimljiv i važan, do sada zanemaren, deo naše društvene istorije, potvrđujući tačnost zapažanja, jednog od „njegovih“ putnika, francuskog ekonomiste Emila de Lavelea, koji je osamdesetih godina devetnaestog veka zapisao, kako „Uvek treba znati šta u kojoj zemlji ljudi jedu; od seljaka u kolibi do princa... jer to omogućava da se shvati nacionalno bogatstvo i sazna više o lokalnim resursima.“``

Knjiga je dobro očuvana,uo riginalu na francuskom. >>Si l`on devait citer le poète qui a exercé l`influence la plus profonde sur la poésie du début du xxe siècle, il faudrait nommer Rimbaud. Avec plus de hardiesse encore que Baudelaire, il a étendu le champ d`exploration de la poésie. Avant lui, l`expérience poétique était principalement l`expérience de la création littéraire. Après lui, la poésie devient un moyen de connaissance. [...] C`est qu`il n`a pas hésité à se mettre en communication avec la part inconnaissable de lui-même. Il y a découvert un grand jeu d`images, fleurs éclatées, filles à lèvres d`orange, déluges et miracles, un jeu dont chaque figure ressemble à un message marqué d`un sceau incompréhensible et sacré. Dès lors, Rimbaud va libérer tous les phénomènes de l`inconscient, préparer les voies du surréalisme et créer, si l`on veut, un nouveau mystère dont les symboles resteront étrangers au merveilleux et au fantastique.<<

K007

Preveo Milivoj Andjus Izdavac - Mladost, Zagreb, Jugoslovenska revija, Beograd Godina - 1980. Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa posvetom na prvoj strani,tvrd povez,sa omotnicom u solidnom stanju,ilustracije,format 27 cm,127 str. (00)

Diether Raff - DEUTSCHE GESCHICHTE Vom Alten Reich zur Zweiten Republik (Max Hueber Verlag, München, 1985, broš, 431 str + 8 tabli u boji sa istorijskim kartama)

Ilustrovano Nekorišćena knjiga Dobrica Erić (Donja Crnuća, 22. avgust 1936 — Beograd, 29. mart 2019) bio je srpski književnik, pesnik, prozni i dramski pisac. Dobrica Erić Dobrica Erić photo (by Vujcic).jpg Dobrica Erić, 2005. godine Datum rođenja 22. avgust 1936. Mesto rođenja Donja Crnuća, Kraljevina Jugoslavija Datum smrti 29. mart 2019. (82 god.) Mesto smrti Beograd, Srbija Bio je član Udruženja književnika Srbije i mnogih drugih značajnih udruženja, između ostalog i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, gde se nalazi i deo njegove zaostavštine, u okviru Zbirke književnika Dobrice Erića. Biografija Uredi Rođen je 22. avgusta 1936. godine u Donjoj Crnući , pored Gornjeg Milanovca. Roditelji Miloš i Radmila bili su poljoprivrednici. Završio je četiri razreda osnovne škole u selu Vraćevšnici. Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. godine, a kasnije još više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd. Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na strane jezike. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[1] Bio je urednik časopisa Raskovnik (sa Dragišom Vitoševićem), Poletarac Duška Radovića, glavni urednik Izdavačke kuće Nolit.[2] Bio je domaćin Dragačevskog sabora u Guči 2013. godine.[3] Preminuo je u 29. marta 2019. godine, u 83. godini, u Beogradu.[4][5][6][7][8] Sahranjen je u rodnom mestu, na seoskom groblju u Donjoj Crnući.[9] Ja sam uvek išao pomalo u raskoraku sa stvarnošću, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu. Sad su u modi neke tuđe reči i sunca, čiji smisao, ili pre besmisao, ja ne razumem i ne prihvatam, čak i po cenu potpune izopštenosti i samoće koja je preuranjena čak i za moje godine. — Dobrica Erić U oktobru 2021. otkrivena je Erićeva bista u dvorištu Srednje škole u Kniću.[10][11] Zanimljivost Uredi Manje je poznato da je Dobrica Erić napisao i prvu pesmu za poznatog pevača folk muzike Miroslava Ilića pod nazivom „Voleo sam devojku iz grada”. Autor je i Cecine pesme „Detelina sa četiri lista”.[12] Po njemu se zove Udruženje za odbranu ćirilice „Dobrica Erić”. Priznanja Uredi Goranov vijenac 1974. Mlado pokolenje 1977. Orden zasluga za narod 1977. Nagrada Zmajevih dečjih igara 1982. Nagrada Vukove zadužbine 1982. Nagrada Milan Rakić 2000. Zmajeva nagrada i Povelja Zmajevih dečjih igara Nagrada Neven Nagrada za životno delo u oblasti umetničkog stvaralaštva o selu i seljaštvu Zlatni prsten festivala Bulka Zlatna potkovica i zvanje Vitez čarapanije u Kruševcu Zlatni ključ Smedereva Matićeva povelja Nagrada Srpske knjige Zlatni leptir i Vitezova povelja za životno delo u književnosti za decu Najviša priznanja zavičajnih gradova, Gornjeg Milanovca, Topole i Knića Diploma redovnog člana ruske Petrovske akademije dodeljena mu je u Sankt-Peterburg, 2012. Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[13] Razapeta zemlja Za knjigu rodoljubivog pesništva Razapeta zemlja, koja je doživela deset izdanja dobio je petnaest nagrada: Žička hrisovulja, Žiča, 1992. Nagrada Lazar Vučković, Priština, 1994. Vidovdanska nagrada Republike Srpske Sveti Sava, 1995. Oktobarska nagrada Beograda, 1995. Velika Bazjaška Povelja saveza Srba u Rumuniji, 1996. Povelja Šušnjara, Banja Luka, 1998. Nagrada Šušnjar, Srpski Sanski Most, 1999. Zlatni beočug grada Beograda, 2000. Nagrada Filip Višnjić, Višnjićevo, 2001. Kondir Kosovke devojke, Gračanica, 2002. Povelja Morave, Mrčajevci, 2003. Povelja Stevana Sinđelića, Svilajnac, 2006. Sretenjska nagrada Odzivi Filipu Višnjiću, Orašac, 2008. Suza Jasenovca, Donja Gradina, Kozarska Dubica, 2008. Pesničko uspenije, Zvečan, 2009. Dela Uredi Deo Zbirke književnika Dobrice Erića u Udruženju „Adligat” Književna dela Uredi Svet u Suncokretu, (1959) Vašar u Topoli, (1965) Stari seljački kalendar, (1966) Slavuj i sunce, (1968) Ogrlica od grlica, Kulturni Centar, Novi sad (1969) Torta sa pet spratova, (1973) Od rata do zlatara, (1973) Dobrica čobanska torbica, (1973) Sišlo bure u obruče, (1974) Pesma o svicima, (1975) Dolina suncokreta, (1976) Reka s ružom rimovana, (1976) Večni kratkovečnici, (1977) Slavuj i sunce, IRO. Mladost, Zagreb (1978) Bašta sa sedam ruža, (1979) Čitanka godišnjih doba, (1979) Torbica čarobnica, (1979) Sricanje žene, (1980) Leto u Kalipolju, IRO. Veselin Masleša, Sarajevo (1980) Čardak između četiri jabuke, (1980) Doba duleka, (1980) Car pčelar, (1981) Šeširić kao bulka, (1981) Prsten u izvoru, (1981) Moj drug, Milivojčićev lug, (1982) Od azbuke do zlatne jabuke, (1982) Dobro veče, dobra zelena dolino, (1984) Stablo tvog tela, (1984) Sunčeva verenica, (1985) Spomenar na dar, (1986) Tako žubori reka, (1987) Mesečevi miljenici, (1987) Kad konj zarže, (1987) Pismo kraljici cveća, Rad, Beograd (1988) Vukova starinarnica, (1988) Roždestvo ratarevo, (1989) Krunisanje, (1989) Bunar za prijatelje, (1990) Kokajte se kokice, (1990) Bal vampira, (1990) Puževa srma, (1991) Ekološki bukvar, (1991) Plava mesečina, (1991) San Gružanske letnje noći, (1992) Jezero Ježeva bara, (1993) U vatri bismo, ne izgorismo, (1993) Plači voljena zemljo, (1993) Razapeta zemlja, (1999) Vilina Dolina, (1999) Pusti puže rogove, IP. Rad, Beograd (2002) Krunisanje, IP. Rad, Beograd (2002) Dečak sa zlatom lipe u kosi, (2005) Peta strana sveta, Pčelica (2012) Bajka o caru pčelaru, Pčelica (2013) Brojanice iz Gračanice, Catena Mundi (2013) Cica Mica Čačkalica, Pčelica (2014) Stripovi Uredi Erić je tokom šezdesetih godina bio jedan od najvažnijih stripskih scenarista gornjemilanovačkog izdavača Dečje novine. Debitovao je u časopisu Dečje novine, ali je glavna dela ostvario u ediciji istorijskih stripova Nikad robom, gde se izdvaja serijal Blažo i Jelica. Zimska bajka, Dečje novine, crtač Aleksandar Klas Začarana šuma, Dečje novine, Aleksandar Klas Začarana truba, Dečje novine, Aleksandar Klas Plava praćka, Dečje novine, Aleksandar Klas Pod zidinama drevnog Borča, „Nikad robom“ br. 5, 1964, Radivoj Bogičević Tajanstveni lagumi, „Nikad robom“ br. 9, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Otmica u šumi, „Nikad robom“ br. 16, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Krvavo svitanje, vanredna sveska „Nikad robom“, april 1965, Brana Jovanović Sultanova robinja, „Nikad robom“ br. 21, 1965, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Zatočenik i orlovi, „Nikad robom“ br. 36, 1966, Branko Plavšić (serijal Blažo i Jelica) Požar na pamučnom polju, „Nikad robom“ br. 62, 1966, Miodrag Đurđić Braća, „Nikad robom“ br. 63, 1966, Petar Radičević Topovi sa Ješevca, „Nikad robom“ br. 78, 1967, Miodrag Đurđić (serijal Blažo i Jelica, kasnije nastavili Čolić i Plavšić) Tragovi slobode, „Nikad robom“ br. 81, 1967, Petar Radičević Zamke, „Nikad robom“ br. 95, 1967, Ljubomir Filipovski Takovski ustanak II, Barjak nad Srbijom, „Nikad robom“ br. 136, 1968, Brana Jovanović Bubnjevi u noći, „Nikad robom“ br. 148, 1968, Branko Plavšić Zbirka književnika Dobrice Erića Uredi Dobrica Erić bio je član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu i jedan od prvih ljudi koji su podržali formiranje ove institucije.[14] U Udruženju je za života formirao Zbirku književnika Dobrice Erića i poklonio veliki broj svojih rukopisa i knjiga iz lične biblioteke, a za kolekciju potpisa Udruženja potpisao je više od stotinu knjiga. U njegovoj Zbirci su takođe i njegov omiljeni nož za papir, naočare i ručni sat.

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1942. ГОДИНЕ, 320 СТРАНА, А5 ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ! Интересантан угао гледања на стварање Југославије (са доста доку документаристички вредних и истинитих епизода), до њених каснијих дана, описа свих Карађопрђевића и других значајних актера југословенске драме и њеног коначног пада и утрнућа у мочвари окупационих зона и новооснованих, геноцидних држава...

Sveta Gora Aleksandar Deroko Izdavac: Heres, 1998. Tvrd povez, strana 61 plus table sa fotografijama Na ivicama korica par manjih ostecenja, unutrasnjost odlicna

Mala Azija i priče o bolu Miroslav Toholj (autor) Izdavač: IGAM Knjiga sa potpisom,posvetom AUTORA,Miroslava Toholja Pošast rata i ratne rane, oduhovljenost i gordost bola, sliku sveta i vremena u kojem „pesnici ratuju dok generali sriču poeme i dok se svakojak skot gnezdi i preoblači”, Toholj književno briljantno predočava, manifestujući kroz ovih deset priča zavidan raspon pripovedačke empatije, uz vidnu uzdržanost modernog proznog govora, umetnički veoma efektnu. Nesumnjivo najboljem kod nas do danas napisanom proznom knjigom o ovoj temi njen pisac zaveštava nam delo od trajne vrednosti i šireg nacionalnog značaja. U deset priča svoje nove zbirke, Mala Azija i priče o bolu, Miroslav Toholj inspiriše se ratnim temama: to su crtice s fronta u Bosni, anegdote o srpskom dobrovoljcu u Čečeniji, melanholična sećanja na idilične prizore iz predratnog Sarajeva suprotstavljena nagoveštajima ratnih stradanja, priče o izbeglicama, razorenim porodicama i uništenim životima. Kao i u Toholjevoj prethodnoj knjizi, Kuća Pavlovića, i u ovim `pričama o bolu` dominiraju osećanja rezignacije, usamljenosti, beznađa i svest o prolaznosti i ništavnosti ljudskog života. Detaljne informacije o knjizi: Autor: Miroslav Toholj Žanr Istorija, mitologija Izdavač: Igam ISBN: 86-83927-05-9 Br. strana: 145 Povez: broširan Jezik: Srpski Pismo: Ćirilica Format: 20cm Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10```⭐️ ----------------------- 11

MNOGAJA LJETA-Radmila Kulundžija NOVA knjiga,tvrd lux povez.SRPSKO PJEVAČKO DRUŠTVO `JEDINSTVO`BANJA LUKA (1893-1941) I (1992-2002) 518.strana VEOMA RETKA knjiga. Knjiga je N O V A M

MIŠO LEKOVIĆ DELOVANJE RUKOVODSTVA NARODNOOSLOBODILAČKOG POKRETA Izdavač - Vojnoizdavački i novinski centar, Beograd Godina - 1989 218 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Ratna prošlost naroda i narodnosti Jugoslavije; Monografije Jedinica NOV i PO Jugoslavije Mišo Leković - Delovanje rukovodstva Povez - Tvrd Knjiga je NOVA ---------------------------- 1k

Odlično stanje Paor s bajonetom Zločin i kazna vojvođanskih folksdojčera Goran Babić Izdavač: Službeni glasnik, Beograd 2012; Detaljnije: mek povez, strana 96, 20cm Da je moja majka Lili 1941. ostala u Beogradu završila bi, sa žutom zvijezdom na prsima i leđima, na zemunskom Sajmištu i nikad me ne bi rodila. Goran Babić (Vis, 1944), pesnik, prozaista, dramaturg, novinar, konceptualni umetnik i društveno­politički radnik, školovao se u Mostaru, Metkoviću, Rijeci i Zagrebu, gde je 1968. diplomirao na Ekonomskom fakultetu. Godine 1969. osniva Centar za društvene djelatnosti omladine RK SOH koji tada objavljuje niz knjiga mladih pisaca. Od 1973. bio je glavni urednik časopisa Oko namenjenog aktuelnostima iz umetnosti i kulture. U periodu od 1981. do 1985. godine Babić je bio zadužen za kulturu u Predsedništvu Socijalističkog saveza Republike Hrvatske. Početkom devedesetih seli se u Beograd, gde i danas živi i radi. Objavio je više od stotinu knjiga poezije, proze, dramskih tekstova, književne kritike, kao i angažovanih i polemičkih tekstova, a njegova poezija uvrštena je u mnoge domaće i strane antologije. Kako i sam kaže, njegove tri kćeri, unučad i praunuk jesu najvrednije što će ostati iza njega, a sebe vidi kao poslednjeg pisca velike jugoslovenske književnosti. Tags: Folksdojceri zločini u drugom svetskom ratu protiv Srba i Jevreja na jevrejima Srbima jevrejska stradanja jevreji

STO GODINA TELEGRAFA U CRNOJ GORI-Marko Cvjetković Veći format, Titograd,1969.god.,138.strana,ilustrovana. KAKO JE DOŠLO DO UVOĐENJA TELEGRAFSKOG SAOBRAĆAJA U Crnoj Gori ,sadržajna knjiga. 2h

Broj strana: 220 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2015. Izdavač: Most Art Jugoslavija Svedoci smo oružanih sukoba u Ukrajini, svedoci umiranja u izbegličkim čamcima na Sredozemnom moru, antimigrantskog raspoloženja u čitavoj Evropi, proganjanja Roma u pojedinim evropskim zemljama (bez obzira na to da li su članice EU ili nisu), sve većih briga zbog nezaposlenosti mladih na jugu Evrope. U evropskim gradovima paralelno su u porastu islamofobija i islamski fundamentalizam, dok su se evropska društva, izgrađena u poslednjih sedamdeset godina na istorijskom porazu nemačkog nacionalsocijalizma i italijanskog fašizma, kao i svih ostalih kolaboracionih snaga, pokazala kao sve bespomoćnija naočigled tih totalitarnih i agresivnih fenomena. Stoga smo pozvali autorke i autore iz različitih delova našeg kontinenta s molbom da nam napišu kako vide poslednjih sedamdeset godina, kao i sadašnjost Evrope. Naše pitanje upućeno Istoku odnosilo na pojam „antifašizma“ i njegovo današnje značenje. Pitanje upućeno Zapadu odnosilo se na viziju Evrope s one strane birokratije.

Broj strana: 378 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 21 cm Godina izdanja: 2005. Izdavač: Knjiga komerc Srpska ideja i srpsko poimanje Evrope dobili su u ovoj knjizi nove smernice. Borba za očuvanje evropskih običaja i vrednosti je neophodna, kao i proces samoobrazovanja svakog pojednica, onako kako su to činila pokolenja autora, odbijajući komunističku indoktrinaciju, o čemu svedoče i mnoge stranice ovog romana-ideje.

Broj strana: 128 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 14x20,5 cm Izdavač: Most Art Jugoslavija Zа štаmpаnje obnovljenog izdаnjа delа Dimitrijа Tucovićа dаnаs, 2011. godine, postoje brojni rаzlozi, а dvа rаzlogа zаsenjuju sve ostаle - u zаnemаrenoj 130. godini od rođenjа Dimitrijа Tucovićа, Kosovskа krizа, posle skoro punog vekа, doživljаvа svoju kulminаciju. U vreme štаmpаnjа ovog izdаnjа u toku je zаvršni čin stvаrаnjа još jedne držаve Albаnаcа nа Bаlkаnu, Republike Kosovo. Tа činjenicа jeste bolni istorijski trenutаk zа mnoge Srbe, аli je i prilikа dа se trаžeći odgovor nа pitаnjа zаšto se to dogodilo, suoče sа mnogim istorijskim činjenicаmа koje im nisu bile poznаte. Suočаvаnje sа stvаrnošću i skrivаnim činjenicаmа može imаti blаgotvorno dejstvo i doprineti oslobаđаnju u mitove zаrobljenog nаcionаlnog umа.

Kulturna i duhovna istorija Hercegovine Srpska proza danas Corovicevi susreti 2003. Tvrd povez, strana 776 Vrlo dobro ocuvana, na predlistu prethodnog vlasnika

Hercegovina za vrijeme austrougarske okupacije 1878-1918 Srpska proza danas Corovicevi susreti 2012. Tvrd povez, strana 563 Vrlo dobro stanje, pecat bivseg vlasnmika na predlistu

Broj strana: 265 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2016. Izdavač: Most Art Jugoslavija Sloboda štampe i cenzura nerazdvojni su činioci demokratskog kapaciteta u odnosu države i društva. U zavisnosti od razvijenosti društva, svesti o slobodi i pravima, i karaktera države, cenzura, njen obim i oblici su prirodna, uzročno-posledična pojava. Ovo je dinamičan odnos iz koga se može ustanoviti da društvo u kome ne postoji visok stepen individualne i kolektivne svesti i emancipatorskih ideja ne pokazuje potrebu niti hrabrost za slobodarskim zahtevima i nema cenzuru pa se tako stvara privid da slobode postoje. Kao što represivno ponašanje države i stalno proganjanje i sprečavanje slobodnog publikovanja kritičke misli jeste indikator da takve, po državu stvarno opasne ideje postoje u društvu, i da bez obzira na progon uvek nalaze nove puteve i nove ličnosti koji ih zastupaju. Do odgovora na pitanje kakva su bila vremena ranog uzleta slobode štampe i cenzorske reakcije države krajem XIX i početkom XX veka, u poređenju sa stanjem u društvu i državi danas, početkom XXI?veka, može se doći zahvaljujući ovom vrednom radu Nenada Ž. Petrovića.

Izdavač: Most Art Jugoslavija

STEVO Lukin LOPICIC ŠAKO iz CEKLINA Vojislav M. Lopicić Beograd 2007.posveta autora, Autorovo izdanje,Tvrd povez, 602 strane. Knjiga u PERFEKTNOM stanju M

Broj strana: 238 Pismo: Ćirilica Format: 21 cm Izdavač: Knjiga komerc Prava vrednost ovog romana krije se ne samo u vernom prikazu slavne epohe, već i u pripovedačkom stilu kojim se oživotvoruju srednjevekovni heroji rata i njihovi vojni i duhovni podvizi, počev od velikana, kakav je bio car Dušan, do onih manje poznatih i anonimnih junaka na kojima sveukupno počiva zlatno doba srpske istorije. Knjiga nadahnjuje sa duhovnih vrela i visina slavne prošlosti od koje možemo dosta da naučimo. Ona ponovo vraća slike srednjeg veka, o vitezovima, časti, junaštvu, porodici, principima, otadžbini.

Brosiran povez odlicno stanje

K011 Momčilo Zečević,Prošlost i vreme - iz istorije Jugoslavije

K014 Na predlistu posveta autora prethodnom vlasniku