Otkako je sišla sa drveća i iz pećina, rasa koja je postala čovek bila je sumnjičava prema inovatorima, rugala se novim otkrićima, progonila velike mislioce – ali je na kraju, udarajući, vrištala i boreći se, morala da prihvati posledice novog razmišljanja. Dvaput su takvi efekti doveli čovečanstvo na ivicu istrebljenja, dva puta su se ljudi popeli nazad. Sada, daleko u budućnosti, Treći ljudi su sačuvali drevnu, zastarelu kulturu sa fanatičnom i krvavom odlučnošću... CORORNET BOOKS 1975. 223 str. dobro očuvana exlibris

O knjizi Pustinjak, bivši lovac i plaćenik, Klajd Bar je čovek s kojim se ne treba šaliti. Šesnaest godina. Toliko je Klajd Bar proveo daleko od gustih šuma, kanjona Kolorada i krševitih vrhova Stenovitih planina, bežeći od utvara iz prošlosti. Prešao je tri kontinenta, bio je usamljeni lovac, plaćenik i na kraju zatočenik, bez krivice lišen slobode. Sada se vratio, ali čim je zakoračio u svoj nekadašnji život, prošlost je došla po njega... Kada u pustinjski sumrak Kolorada dobije poziv od Džen, svoje sestre, koja ga očajnički moli da joj pomogne, Klajd kreće u grozničavu potragu. Prek i ne naročito druželjubiv, usput je navukao na sebe gnev nekih vrlo nezgodnih momaka. Kada je, povrh svega, jednom od njih nehotice preoteo devojku, potpisao je sebi smrtnu presudu bez prava na pomilovanje. Na prilično obeshrabrujuć početak nadovezuje se i neizvesnost: Klajd ne zna ko je oteo Džen, ne zna gde se ona nalazi ni koliko mu je vremena ostalo. Ali zna da ga samo smrt može zaustaviti, jer Klajd ne voli siledžije i kad ga put nanese na nekog od njih, pretvara se u smrtonosno oružje... „Amerika iz romana Čovek koji je dao reč nije se promenila još od vremena O. K. korala, a Klajd Bar je oličenje muškarčine, savremena verzija kauboja sa Divljeg zapada, šerifa i usamljenog jahača iz filmova, kakvima ste se uvek divili.” Nelson de Mil „Čovek koji je dao reč možda je najbolji debitantski triler ove godine, a Klajd Bar je oličenje heroja samotnjaka koji može sam da se izbori protiv zla. Ščepaće vas poput kurjaka, zariće očnjake u vas i neće vas pustiti... Uveren sam da će svi koji pročitaju prvi roman Erika Storija nestrpljivo iščekivati nastavak.” Vilijam Kent Kruger, autor bestselera Njujork tajmsa „U ovom savremenom revolveraškom klasiku svi su loši momci, a Klajd Bar je najgori među njima.” Skot Sigler, autor bestselera Njujork tajmsa „Ovo je roman u kome se, jedna za drugom, nižu akcione scene pucnjave sa mnogo krvi. Čovek koji je dao reč je mesto na kome su se susreli Kventin Tarantino i Divlji Bil Hikok.” Milan Aranđelović, Bookvar magazin

Alisa je inteligentna gimnazijalka, kojoj su roditelji namenili doktorski poziv. Stres sa kojim se suočava usled strogog vaspitanja i ličnih, tinejdžerskih problema, pokušava da prevaziđe uz pomoć nedozvoljenih lekova. Alisa želi da ispuni roditeljska očekivanja, ali njena težnja za samostalnošću biva ostvarena tokom jednog raspusta koji provodi bez nadzora. Stvari izmiču kontroli kada se upusti u vezu sa narkomanom uz koga vrtoglavo ulazi u kandže droge.

O knjizi: „Prelepo i potresno, veliki doprinos književnosti XXI veka.“ Toni Morison, dobitnica Nobelove nagrade za književnost Korali je kćer tajanstvenog Profesora Sardija, zlokobnog impresarija Muzeja nesvakidašnjih bića. Svake večeri ona nastupa u velikom akvarijumu kao devojka-sirena, jedna od „živih čudesa“ poput čoveka-vuka i stogodišnje kornjače. Jedne noći Korali nailazi na intrigantnog mladića koji fotografiše drveće na divljim obalama reke Hadson. Edi Koen je ruski imigrant koji se odmetnuo od svog oca i porekla kako bi se posvetio novom čudu tehnologije – fotografiji. Kada Edi fotografiše šokantne i tragične posledice velikog požara koji je zahvatio Njujork, uplešće se u misteriozni nestanak jedne devojke i raspaliti vatru u Koralinom srcu. Njihov susret u gradu laži, žudnje i preobražaja navešće ih na put koji će im otkriti magiju, strah i uzbuđenje ljubavi . Opčinjavajući i uzbudljiv Muzej nesvakidašnjih bića Alis Hofman je priča o naelektrisanoj i strastvenoj ljubavi dvoje potpuno različitih ljudi koji žive u Njujorku tokom turbulentnih prvih decenija dvadesetog veka. „Danas za mnoge romane kažemo da su ’sjajni’, ali ovaj to uistinu jeste: delom ljubavna, delom detektivska, delom istorijska priča, ali sva satkana od lepote.“ Džodi Piko, književnica „Raskošna, živopisna i upečatljiva priča... Jedinstveno čitalačko iskustvo.“ The Seattle Times