U dobrom stanju, zaštitna kutija lošija. Folio Society First Impression Publisher Folio Society, London; 1960 Quarter Green Cloth with Marbled Paper Boards Hardback, 265 pp Illustrations by ‘Phiz’ [Hablot K. Browne]. Size 225 x 145mm, 800g The New Newgate Calendar A volume of criminal trials of the 19th century including cases of murder, burglary, child stealing, High Treason, rape, bigamy, theft etc. The Newgate Calendar, subtitled The Malefactors` Bloody Register, was a popular collection of moralising stories about sin, crime, and criminals who commit them in England in the 18th and 19th centuries. Originally a monthly bulletin of executions, produced by the Keeper of Newgate Prison in London, the Calendar`s title was appropriated by other publishers, who put out biographical chapbooks about notorious criminals such as Sawney Bean, Dick Turpin, John Wilkes[ and Moll Cutpurse. Collected editions of these stories began to appear in the mid-18th century, and in 1774 a five-volume bound edition became the standard version. While many of its accounts are highly embellished and/or drawn uncritically from other sources, they are lively and full of incident, and often refer to contemporary events and social issues. Along with the Bible and John Bunyan`s The Pilgrim`s Progress, the Calendar was famously in the top three works most likely to be found in the average home. The entries editorialise strongly against their subjects, including Catholicism, The Protectorate and Commonwealth, any political enemies of Britain (such as the French), drunkenness, prostitution (`Women of abandoned character`), gambling, `dissipation` in general and other `vices`, while eulogising Protestantism, the Church of England, the English monarchy and legal system, the Common Law and Bloody Code, with some rare exceptions. One edition contained an introduction suggesting that swindling be made (another) capital offence. A new edition in four volumes was published in 1824-26 by Andrew Knapp and William Baldwin, two lawyers, and a further edition in 1826, under the title, The New Newgate Calendar. A penny dreadful edition of The New Newgate Calendar appeared between 1863 and 1866. The Newgate Calendar had a lasting legacy on early 19th-century crime fiction. Critics believed that the Calendars` publication would inspire copycat criminals and romanticize crime culture. There was a communal and social element to the stories. According to Henry Mayhew, orphans in common lodging-houses would read the stories out loud in groups. Spoofs were dubbed `Newgate novels` of the `Newgate school` of literature in a derogatory manner. Oliver Twist, which mentions the Calendar twice, was designated as such by Dickens` contemporary, William Makepeace Thackeray, much to Dickens` chagrin. Tom Cringle in Michael Scott`s novel Tom Cringle`s Log apologises for interrupting the pirate smuggler Obed`s confessional story, saying `It was not quite the thing to cut you short in the middle of your Newgate Calendar, Obed--beg pardon, your story I mean; no offence now, none in the world--eh?` Thomas Carlyle wrote, in his Life of Friedrich Schiller: `Look at the biography of authors! Except the Newgate Calendar, it is the most sickening chapter in the history of man.`

izdavac graficki institut `narodna misao`a.d.beograd SKZ 1925 tvrdi povez181 str jako lepo ocuvana pecat biblioteke

Beograd,1939.god. meki povez, 278 strana u dobrom stanju

Летопис Матице српске је књижевни часопис који у читавом свету најдуже, а без већих прекида излази још од 1824. године. Делује необично и чудесно податак да је такву тековину створила управо српска култура, тако често изложена прекидима развојних континуитета. Покренут у Новом Саду под називом Сербска летопис, а штампан у Будиму, овај часопис је, по замисли његовог покретача Георгија Магарашевића, постао централно место на којем су излагани резултати српског књижевног и научног стваралаштва. Уз то, Летопис се систематски бавио сазнањима која у средиште пажње стављају језик, књижевност, историју, религију, фолклор и културу не само српског народа него и целог словенског света, „от Адријатског до Леденог, и от Балтиског до Црног мора”. Потешкоће у организацији читавог посла подстакле су Магарашевића да се посаветује са пештанским трговцима и интелектуалцима, који су закључили да решење треба потражити у оснивању културне установе која би не само бринула о часопису него и развила знатно шири програм рада. У склопу тога рада одмах се кренуло са издавачком делатношћу, будући да су оснивачи сматрали да је њихов основни задатак „да се Књиге Србске рукописне на свет издају и распрострањавају, и то сад и отсад без престанка за свагда“. Тако су, на самом почетку Матичине делатности, објављене књиге Милована Видаковића, Јована Стерије Поповића, Доситеја Обрадовића, Лукијана Мушицког, Јована Суботића и др. За све време свога трајања Летопис је, понешто мењајући име (Новиј сербскиј летопис, од 1837; Сербскиј летопис од 1842; Србскиј летопис, од 1855; Србски летопис, од 1865; Српски летопис, од 1867; Летопис Матице српске, од 1873), био и остао централни српски часопис који, понешто конзервативан, настоји да окупи проверене вредности српске књижевности, науке и културе. Своју мисију Летопис Матице српске је остваривао са променљивим, али несумњивим успехом. Прекиди у раду су настајали само у времену великих историјских догађаја када није било елементарних услова за културни рад: у периоду снажних настојања угарске администрације да угаси установу 1835–1836, у време револуционарне 1848. године, као и током Првог и Другог светског рата. Часопис су уређивали значајни културни посленици. Urednik: Радивоје Врховац (1930) knjiga 326 sveske 1-2 i 3 iz sadržaja: Za ćirilicu Iz engleske lirike Filozofski odlomci Biotička vrednost ljudskog materijala u plemenu,narodu i državi Jugoslovenska misao Slovenski pregled jedna neštampana monografija Episkopa D-ra Nikodima Milaša Iz istorije događaja pred Srpski ustanak Vojvoda Savatije Zemljoradničko zadrugarstvo i njegovo unapređenje Istpro+ija i dokumenti... odlično očuvano

odlično očuvana exlibris

tvrdi povez 1901 434 str jako lepo ocuvana

knj.XXXVII,br.2 odlično očuvana , odvojila se zadnja korica na drugoj slici kompletan sadržaj iz sadržaja: Iz novije španske lirike Vreme postanka kosovske poezije Ako HITLER dobije vlast Književni pregled, Ekonomski pregled, Politički pregled... Srpski književni glasnik je jedan od najznačajnijih srpskih književnih časopisa. Izlazio je u dva navrata, u Beogradu od februara 1901. do jula 1914. i u novoj seriji od septembra 1920 do aprila 1941. Publikovan je dva puta mesečno u više knjiga godišnje, tako da su do 1914. izašle 32 knjige u 323 sveske i od 1920. do 1941. 62 knjige u 495 svezaka.[1] Časopis je pokrenuo Bogdan Popović i uz pomoć odbora uređivao ga je do 1905, kada su uredništvo preuzeli Pavle Popović (1905−06) i Jovan Skerlić (1905−1914). Novu seriju 1920. pokreću Bogdan Popović i Slobodan Jovanović i jedno vreme je uređuju, da bi se kasnije uz široki redakcijski odbor, urednici menjali. Između ostalih, to su bili Svetislav Petrović, Miodrag Ibrovac, Milan Bogdanović, Milan Predić, i Božidar Kovačević. Časopis kroz 40 godina svoga izlaženja ostaje jedan od vodećih književnih časopisa u Srbiji. Najveću zaslugu za fizionomiju časopisa imaju njegovi prvi urednici braća Popović i Jovan Skerlić, koji su i aktivno sarađivali u njemu, okupljajući oko sebe mnoge istaknute pisce. Negujući književnu formu strogog izbora priloga, Srpski književni glasnik je uspeo da ostvari i bogatstvo sadržaja. U časopisu su objavljivani prozna dela i poezija najboljih domaćih pisaca, izbor stranih dela sa dobrim prevodima, kao i članci iz oblasti društvenih nauka, književnosti i umetnosti koje su pisali neosporni poznavaoci. U časopisu debituju i afirmišu se Stevan Sremac sa Zonom Zamfirovom, Petar Kočić svojom pripovetkom Kroz maglu, Bora Stanković Koštanom, Radoje Domanović Stradijom i Kraljevićem Markom po drugi put među Srbima, Ivo Ćipiko, Simo Matavulj, pesnici Jovan Dučić, Milan Rakić, Tin Ujević, Aleksa Šantić, Sima Pandurović, Milutin Uskoković Milutin Bojić i drugi, uključujući i pisce iz oblasti nauke i kulture kao što su Jovan Cvijić, Aleksandar Belić, Jaša Prodanović i druge. Jovan Skerlić je uspeo da okupi veliki broj mladih pisaca, van Srbije i da časopisu da jugoslovenski karakter. Od 1920. nova redakcija uređuje časopis u duhu građanskog liberalizma i estetičkih koncepcija osnivača Bogdana Popovića, ali pruža mogućnost da na stranicama časopisa dođu do izražaja talenti i vrednosti nezavisno od umetničkih struja i grupacija. Za 20 godina izlaženja nove serije, Srpski književni glasnik ima među svojim redovnim saradnicima i Ivu Andrića, Isidoru Sekulić, Momčila Nastasijevića, Milana Bogdanovića, Desanku Maksimović, Gvidu Tartalju, Rastka Petrovića, Branka Lazarevića, Bogdana Čiplića, Ristu Ratkovića, Gustava Krkleca, Miloša Crnjanskog, Branimira Ćosića i druge. U toku 40 godina svoga izlaženja časopis je izvršio veliki uticaj na razvoj srpske književnosti. Prestao je da izlazi 1941. godine.

Sobrané spisy TIMRAVY Božena Slančíková Timrava SVAZOK 1 Tažké položenie ( nije kompletna- jer knjiga počinje od 67.str.) Pozde Najednom dvore Bal SVAZOK 2 Pripad Jana Hrkal`u V predvečer Nijakej radosti Mocnár retko u ponudi očuvan exlibris LETO.20/11

Seefahrt ist not Borch Sock Hamburg 1927. tvrde korice 282 str odlično očuvana pisana staro/nemačkim - gotikom Поморство је неопходно Горцх Фоцк Горцх Фоцк: Поморство је неопходно! Клаус Мевес - познат као Стортебекер - разапет је између авантуристичке професије дубоког морског рибара, која је оца коштала живота, и мајчиног страха да ће сина изгубити на мору. Реално приказивање живота рибара на Ватерканту Јоханна Вилхелма Кинауа његов је највећи књижевни успех. Брод за обуку немачке морнарице добио је име по његовом псеудониму Горцх Фоцк.

POZORIŠNA BIBLIOTEKA štampano u štampariji VREME 1923 korice ojačane papirnom trakom kompletna očuvana redak primerak

odlično očuvana exlibris manji format

Hygiène du système nerveux docteur Chatelain 1922 polutvrde korice 177 strana dobro očuvana

biblioteka EPOHA ‚1935. Фонтамара је роман из 1933. године италијанског аутора Игназио Силоне, написан кад је био избеглица фашистичке полиције у Давосу, у Швајцарској. То је први роман Силоне и сматра се његовим најпознатијим делом. Добио је признање широм света и продао више од милион и по примерака на двадесет и седам језика. У Фонтамари, делу протканом прецизном историјском истином и обележеном смењивањем регистара, Игнацио Силоне успева да споји популарну баладу, евангелистичку параболу и политичку сатиру у ритмичку хорску партитуру која насилно осуђује сваку неправду. „Онима који гледају Фонтамару издалека, са Феудо дел Фуцино, град личи на стадо тамних оваца, а звоник на пастира. Укратко, село као и многа друга; већ за оне који се ту рађају и одрастају космос. Тамо се одвија цела универзална историја: рађања, смрти, љубави, мржња, завист, борбе, очај.` У првим годинама фашистичке диктатуре, овде у Фонтамари, „сељаци“ – радници, надничари, сиромашни занатлије – трпели су злостављања и неправде тако древне да су им се чиниле природним као киша, ветар и снег. Берардо Виола, који доноси искру побуне, претрпеће тортуру фашистичке милиције и биће убијен, али се уздиже до амблема новог, иако још увек непрецизног и нереалног, нивоа достојанства. У Фонтамари, делу протканом прецизном историјском истином и обележеном смењивањем регистара, Игнацио Силоне успева да споји популарну баладу, евангелистичку параболу и политичку сатиру у ритмичку хорску партитуру која насилно осуђује сваку неправду. odlično očuvana isečena naslovna KORO.9

knj.XVIII,br.7 odlično očuvana , potpis na prednjoj papirnoj korici na drugoj slici kompletan sadržaj iz sadržaja: Balzakovi književni počeci Donji sve kod starih/Veselin Čajkanović Bismarkov sistem Školski pregle, Muzički pregled, Vojni pregled, Politički pregled... Srpski književni glasnik je jedan od najznačajnijih srpskih književnih časopisa. Izlazio je u dva navrata, u Beogradu od februara 1901. do jula 1914. i u novoj seriji od septembra 1920 do aprila 1941. Publikovan je dva puta mesečno u više knjiga godišnje, tako da su do 1914. izašle 32 knjige u 323 sveske i od 1920. do 1941. 62 knjige u 495 svezaka.[1] Časopis je pokrenuo Bogdan Popović i uz pomoć odbora uređivao ga je do 1905, kada su uredništvo preuzeli Pavle Popović (1905−06) i Jovan Skerlić (1905−1914). Novu seriju 1920. pokreću Bogdan Popović i Slobodan Jovanović i jedno vreme je uređuju, da bi se kasnije uz široki redakcijski odbor, urednici menjali. Između ostalih, to su bili Svetislav Petrović, Miodrag Ibrovac, Milan Bogdanović, Milan Predić, i Božidar Kovačević. Časopis kroz 40 godina svoga izlaženja ostaje jedan od vodećih književnih časopisa u Srbiji. Najveću zaslugu za fizionomiju časopisa imaju njegovi prvi urednici braća Popović i Jovan Skerlić, koji su i aktivno sarađivali u njemu, okupljajući oko sebe mnoge istaknute pisce. Negujući književnu formu strogog izbora priloga, Srpski književni glasnik je uspeo da ostvari i bogatstvo sadržaja. U časopisu su objavljivani prozna dela i poezija najboljih domaćih pisaca, izbor stranih dela sa dobrim prevodima, kao i članci iz oblasti društvenih nauka, književnosti i umetnosti koje su pisali neosporni poznavaoci. U časopisu debituju i afirmišu se Stevan Sremac sa Zonom Zamfirovom, Petar Kočić svojom pripovetkom Kroz maglu, Bora Stanković Koštanom, Radoje Domanović Stradijom i Kraljevićem Markom po drugi put među Srbima, Ivo Ćipiko, Simo Matavulj, pesnici Jovan Dučić, Milan Rakić, Tin Ujević, Aleksa Šantić, Sima Pandurović, Milutin Uskoković Milutin Bojić i drugi, uključujući i pisce iz oblasti nauke i kulture kao što su Jovan Cvijić, Aleksandar Belić, Jaša Prodanović i druge. Jovan Skerlić je uspeo da okupi veliki broj mladih pisaca, van Srbije i da časopisu da jugoslovenski karakter. Od 1920. nova redakcija uređuje časopis u duhu građanskog liberalizma i estetičkih koncepcija osnivača Bogdana Popovića, ali pruža mogućnost da na stranicama časopisa dođu do izražaja talenti i vrednosti nezavisno od umetničkih struja i grupacija. Za 20 godina izlaženja nove serije, Srpski književni glasnik ima među svojim redovnim saradnicima i Ivu Andrića, Isidoru Sekulić, Momčila Nastasijevića, Milana Bogdanovića, Desanku Maksimović, Gvidu Tartalju, Rastka Petrovića, Branka Lazarevića, Bogdana Čiplića, Ristu Ratkovića, Gustava Krkleca, Miloša Crnjanskog, Branimira Ćosića i druge. U toku 40 godina svoga izlaženja časopis je izvršio veliki uticaj na razvoj srpske književnosti. Prestao je da izlazi 1941. godine.

Prvo izdanje iz 1926. godine. Naklada Cvijanović Beograd. Zbirka poezije Gustava Krkleca pripada avangardnim strujanjima vremena. S.B.Cvijanović beograd stara srpska izdanja odlično očuvana ( neznatno potamnelo ćošepredne korice i naslovne strane) APR.21/1

4 knjige F.C.Bilz Lajpcig 1901. reljefni kožni povez sa secesijskim ornamentom 4 toma fali 1 iz kompleta u ponudi tom I, III, IV i V fali tom II kompletne raskoričene sa oštećenim povezom cena bitno umanjena k0rnA.13

GECA KON 1933. odvojio se hrbat sa zadnje strane exlibris dobro očuvana

Ocuvano

CARMEN Oper in vier Akten Dichtung nacht Prosper Merimees Novelle Musik von Georges Bizet Köln 1927

Ricordo Di Roma Parte I & II Antique Souvenir Photo Books 4 languages Rome Italy Датум објављивања није наведен, вероватно 1930-их .. Књига сувенира у облику хармонике у бojи градским фотографијама са вишејезичним описима на полеђини сваке странице

Knjižara L.Hartmana St.Kugli knjiga izdata oko ( u preiodu između 1895 i 1905.) papirne korice blago krznute po obodu , unutra dobro očuvana PRO.20/6

odvojile se korice unutra dobro očuvana

Служност и војна величина Написао Алфред де ВИГНИ изводи Servitude etgrandeur militaires Alfred de VIGNY imprimerie laoruse 1946. meke papirne korice, manji format 94 str očuvana

antikvarna enciklopedija na francuskom iz 1914. očuvana

Maksim Gorki- Ruski seljak Preveo Nikola M. Popovic Svetlost, Beograd, 1927. Mek povez (vidi slike, verovatno nedostaju korice), potpisi, 40 strana. RETKO! socijalizam, komunizam...