K015

VUKIĆ M.MIĆOVIĆ 1896-1981 Život i delo Vukić Mićović (Bare Kraljske, 1. januar 1896 — Beograd, 19. januar 1981) je bio srpski hemičar, profesor i dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu, rektor Beogradskog univerziteta i akademik SANU. Tvrd povez,142.strane,ilustrovano. 1s

TRIDESET GODINA MATEMATIČKE GIMNAZIJE U BEOGRADU 1966-1996 TVRD POVEZ SA OMOTOM MATEMATIČKA GIMNAZIJA KNJIGA JE U PERFEKTNOM STANJU, KAO NOVA. 1g

Oblast: Filozofija Autor: Strani Autor: Ijan Olasov Žanr: Filozofija, Popularna nauka, Publicistika Izdavač: Laguna Godina izdanja: 11. septembar 2021. Broj strana: 240 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm ISBN: 978-86-521-4216-3 Odgovori na vaša najvažnija, neočekivana i sva ostala pitanja • Da li su ljudi po prirodi dobri ili loši? • Da li je prihvatljivo držati ribice kao kućne ljubimce? • Da li je moralno ispravno imati decu? • Da li je boja nešto subjektivno? • Da li je kečap smuti? • Postoji li život posle smrti? • Treba li davati novac beskućnicima? • Pitajte filozofa je izuzetna knjiga u kojoj je obrađeno mnoštvo filozofskih pitanja, koja su slučajni prolaznici postavljali filozofima, od onih suštinskih pitanja klasične filozofije (Imamo li slobodnu volju? Zašto postoji nešto a ne ništa?) do nekih od najvažnijih u savremenoj filozofiji (Šta dečaka čini dečakom?). A tu su i zabavna, naizgled kompleksna pitanja za koja niste ni znali da vam treba odgovor (Ako Supermen svoju moć crpi iz Sunca, zašto nije preplanuo?). Ovo je i uspešna knjiga na mnogo načina i na mnogim nivoima. Može da posluži kao idealan uvod u filozofiju za sve koje filozofija zanima a nisu je studirali. Time autor pokazuje da su pitanja kojima se filozofi bave i te kako važna svima nama, a ne samo profesionalnim filozofima. Ističe i koliko je bitno da se filozofsko razmišljanje uvede u svakodnevni život, recimo tako što ćemo razgovarati o teškim pitanjima kao što je smrtnost roditelja. Još važnije, pokazuje da tako osetljivoj temi treba pristupiti sa filozofskom strogošću koje nema tamo gde se inače raspravlja o ličnim i praktičnim pitanjima, na primer u novinskim kolumnama u kojima se nude saveti. Čitaocu će knjiga pomoći da makar malo jasnije razmišlja o ovim i sličnim problemima, da ih pažljivije sagleda i izgradi obazriviji i promišljeniji odnos prema njima. Knjiga je i dobra reklama za filozofe jer odlično demonstrira šta oni to zapravo rade i ruši mit o filozofima kao gomili pretencioznih ljudi koji pišu formalnim žargonom o nerazumljivim pitanjima nebitnim za život. Autorovi odgovori na pitanja koja su postavljali prolaznici pokazuju kako filozofsko promišljanje može da se primeni na svakodnevni život i koliko je značajno za svakoga od nas. Zato, jednostavno, pitajte filozofa.

Lepo ocuvana,,spolja kao na slici,,unutra odlicna

513 str tvrd povez ruski jezik dobro stanje

Tvrd povez sa omotom - 520 strana Moskva 1988 Zastitni omot je sa vidljivim znacima koriscenja Unutrasnjost je dobro ocuvana - bez pisanja i podvlacenja RU

Autor: Nadežda Stošić-Bogdanović Odlično Očuvano !!! Naučna knjiga 1988 g. , 500 grama , 300 strana gajbica

O apokaliptičnome tonu usvojenom u novije vrijeme u filozofiji / Jaques Derrida O jednom u novije vrijeme podignutom otmjenome tonu u filozofiji / Immanuel Kant Zagreb 2009. Mek povez, 87 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). V4 Ovaj ogled Jacquesa Derride, jednog od najvećih filozofa druge polovice 20. stoljeća, rasprava je s Kantovim spisom sličnog naslova iz 1796. godine O jednom u novije vrijeme podignutom otmjenome tonu u filozofiji. Posrijedi je ton, najprije kod Kanta, potom kod Derride. Kant piše o stanovitom podignutom, uzvišenom ili povišenom, gospodskom tonu koji je filozofija u novije vrijeme, to jest krajem 18. stoljeća, prihvatila ili se njime poslužila kako bi govorila o `posljednjim stvarima` istine, o istini na `posljednjem sudu`. Filozofi su počeli govoriti kao znalci istina o posljednjim stvarima života, a ne kao skromni istraživači tih istina. Podižu glas, ton, prave se otmjeni, a otmjenost zapravo nemaju: zato su prevaranti. Ali i više od toga: kao inicijatori zanesenjačke vizije, entuzijastičkog ili egzaltiranog gledanja čine nešto što je smrt svakoj filozofiji. No, zapaža Derrida, filozofska neutralizacija tona i sama je jedan ton. Barem jedan ton. Derrida se u ovom sad već legendarnom spisu pita: što je neki ton – `manira`, `stil` – u filozofiji? Odazivajući se na svoj ogled o Nietzscheu, Derrida naglašava da je pitanje tona uvijek u svezi s načinima ispitivanja istine, istine u filozofiji. Filozofija bi se u svojoj istini morala izložiti tom tonu, kao `posljednjem sudu`, sudu svojega govora, glasa, pisma: ona je tekst te izloženosti.

Nauka o drvetu, prof.dr Alija Karahasanović Povez: mek Broj strana: 456 Stanje: veoma dobro, posveta na predlistu

Visoko profesionalno delo

ZRNCA MUDROSTI - poslovice, misli, izreke -priredila Violeta Ilić Beograd 2003 god, 115 str, 17 cm,

Dodatne informacije Pisac BARUH DE SPINOZA Izdavač KULTURA – BEOGRAD Izdanje 1970 Povez TVRDI Strana 476 Stanje Dobro Edicija FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

Filip Petrović ZBIRKA REŠENIH ZADATAKA IZ ZDRAVSTVENE STATISTIKE, Medicinski fakultet, Beograd 1986. godine, format 23 cm, meki povez, ilustrovano, strana 283. NEKORIŠĆEN, ČIST primerak! Priložen SADRŽAJ knjige!

JAKO LEPO OCUVANA 4+,,5- NAUCNA BIBLIOTEKA 6 TVRDE KORICE,,,24cm,,,oko 940 str BEOGRAD 1981,,PRVO IZDANJE k-4

Tvrd povez - 177 strana VISA SKOLA LJVOV 1989 Korice su sa vidljivim znacima koriscenja - zamrljane i iskrzane Na predlistu je napisano nekoliko brojeva grafitnom olovkom Unutrasnjost je dobro ocuvana - bez pisanja i podvlacenja RU

Tvrd povez sa omotom - 460 strana NAUKA Moskva 1973 Zastitni omot je zamrljan,pocepan i iskrzan Korice su sa vidljivim znacima koriscenja Unutrasnjost knjige je u dobrom stanju - bez pisanja i podvlacenja RU

Izdavač: PLAMENICA, Ljubljana - Zagreb 201 str. : 21 x 26,5 ; ilustr. / Tvrd povez

Knjiga je nekorišćena. SUŠTINA ŽIVOTA - Frensis Krik priroda i poreklo Izdavač: Klub NT, Beograd 2001 Ćirilica, broširani povez, format 20x13, strana 175

Izdaje - Grafos Beograd Prvi tom / drugi deo Ono što je potrebno da se posredstvom ove knjige saopšti, jeste jedna jedina misao.„Smatram da je ta misao ono što se već odavno tražilo pod imenom filozofije,a čije otkrivanje istorijski obrazovani ljudi smatraju tako nemogućim, kao iotkrivanje kamena mudrosti.” Stanje knjige kao na slikama Tvrd povez 354.strane

Samosvest i samoodredjenje / jezicko-analiticke intrpretacije Ernst Tugendhat Filozofska postmoderna 1989. Mek povez, strana 281 Vrlo dobro stanje

Izdaje - Bigz Beograd Stanje kao na slikama Mek povez 138.strana

kao na slikama retko New Theories of Revolution: A commentary on the views of Frantz Fanon, Regis Debray and herbert Marcuse Woddis, Jack Published by Lawrence and Wishart, 1972 1. edition nove teorije revolucije marksizam filozofija xx veka markuze herbert Revolucija (lat. revolutio, „preokret”), u opštem slučaju, radikalna je promena drušvenih odnosa. U političkom označava korenitu promenu društvenog uređenja. Reč revolucija znači preobrat. U nekim revolucijama učestvuje veliki broj ljudi, ili čak većina neke socijalne grupacije ili naroda, dok u neke revolucije vodi samo mala grupa revolucionara. Aristotel je opisao dve vrste političkih revolucija: (i) Potpuna promena iz jednog sistema u drugi i (ii) izmena trenutnog sistema[1] Revolucije su se pojavljivale kroz istoriju i bile su različitih načina, trajanja i ideologija. Rezultati uključuju velike promene u kulturi, privredi i društveno-političkim ustanovama. Akademske rasprave o tome šta čini, a šta ne čini revoluciju se vrte oko nekoliko pitanja. Rana proučavanja revolucija ponajprije su analizirala događaje u evropskoj istoriji s gledišta psihologije, ali novija proučavanja uključuju svetske događaje kojima se bavi i nekoliko društvenih nauka uključujući sociologiju i politikologiju. Nekoliko generacija akademske misli o revolucijama je stvorilo puno suprotstavljenih teorija i u mnogočemu doprinelo u trenutnom razumevanju ove složene pojave. Većinu istorijskih revolucija prati revolucionarni teror. Vrste[uredi | uredi izvor] Vatova parna mašina u Madridu. Razvoj parne mašine pokrenuo je industrijsku revoluciju u Ujedinjenom Kraljevstvu te u celom svetu. Parna mašina je bila napravljena za pumpanje vode iz rudnika uglja omogućujući spuštanje rudara ispod nivoa vode. Postoji puno različitih tipologija revolucija u društvenim naukama i literaturi. Na primer, klasični naučnik Aleksis de Tokvil razlučivao je[2] : 1) političke revolucije 2) iznenadne i nasilne revolucije koji ne traže samo utemeljenje novog političkog sistema već transformaciju celog društva i 3) polagane ali brišuće transformacije celog društva koja se događa nekoliko generacija (pri. religija). Jedna od nekoliko različitih marksističkih tipologija deli revolucije u predkapitalističke, ranoburžoaske, buržoaske, buržoasko-demokratske, rane proleterske i socijalističke revolucije.[3] Čarls Tili, moderni istraživač revolucija, radi razliku[4] između puča, smanjenja moći, građanskog rata, pobune i „veličanstvene revolucije“ (revolucije koje su preobrazile ekonomske i društvene strukture kao takođe i političke institucije, kao što je Francuska revolucija iz 1789. godine, Ruska revolucija iz 1917. godine ili Iranska revolucija u Iranu).[5] Ostale vrste revolucija, stvorene za ostale tipologije, uključuju društvene revolucije; proletersku ili komunističku revoluciju (nadahnute Marksističkim idejama kojima je cilj zamena kapitalizam komunizmom); neuspele revolucije (revolucije koje nisu uspele da osiguraju moć nakon privremenih pobeda ili prevelikih uključivanja); te nasilne kontra nenasilnih revolucija(Baršunasta revolucija). Izraz revolucija se takođe koristio kako bi se obiležile velike promene nevezane uz politiku. Takve revolucije su obično prepoznate kao one koje su preobrazile društvo, kulturu, filozofiju i tehnoglogiju puno više nego političke sisteme; često su poznate kao društvene revolucije[6]. Neke mogu biti globalne, dok se neke mogu ograničiti samo na pojedinu zemlju. Jedan od klasičnih primera upotrebe izraza svetska revolucija u tom kontekstu je industrijska revolucija (uoči da takve revolucije takođe pristaju Tokvilovoj definiciji „polaganih revolucija“.[7] Socijalne i političke revolucije[uredi | uredi izvor] Sloboda predvodi narod, slika Ežena Delakroa u čast Julske revolucije 1830, koja je postala opšte prihvaćena kao simbolika francuskih narodnih ustanaka protiv monarhije Političke revolucije često prati nasilje, i velike promene u strukturama moći koje često rezultuju novim institucionalizovanim nasiljem, kao što je bio slučaj sa ruskim i francuskim revolucijama (koje su pratile „čistke“ i „Teror`). Politička revolucija je nasilna zamena jednog skupa vladalaca drugim (kao što se dogodilo u Francuskoj i Rusiji), dok je socijalna revolucija fundamentalna promena u socijalnoj strukturi društva, kao što su bile Protestantska reformacija ili Renesansa. Međutim, ovo razgraničenje je retko jasno, jer većina političkih revolucija teži da iznese i socijalne revolucije, i imaju osnovne filozofske ili socijalne motive koji ih predvode. Najpoznatije revolucije sa ovakvim motivima u modernom svetu su bile liberalne revolucije i komunističke revolucije, kao i povremene nacionalističke revolucije. Za razliku od revolucija, pučevi često ne teže promenama izuzev promene trenutnog vođe. Neki politički filozofi smatraju revolucije sredstvima za postizanje svojih ciljeva. Većina anarhista se zalaže za socijalnu revoluciju kao sredstvo slamanja struktura vlasti, i zamenjivanja ih ne-hijerarhijskim institucijama. Socijalne i socijalno-političke revolucije često spadaju u najradikalnije socijalne pokrete. One utiču na sve društvene komponente, uvode novi socijalni poredak i(li) teže da unište sve ili skoro sve starije strukture. Među marksističkim komunistima postoji podela na one koji su podržavali Sovjetski Savez i ostale takozvane komunističke države, i na one koji su kritički nastrojeni prema ovim državama (neki ih čak odbacujući kao ne-komunističke), na primer trockisti i ortodoksni marksisti. Lenjin, vođa oktobarske revolucije, drži govor. Socijalne i političke revolucije često bivaju „institucionalizovane“ kada ideje, slogani, i ličnosti koje učestvuju u revolucijama nastave da igraju važnu ulogu u društvu, dugo nakon što je revolucija okončana. Komunističke države su često institucionalizovale svoje revolucije kako bi dale legitimitet svojim vladama. Neke ne-komunističke države, kao što su SAD, Francuska ili Meksiko su takođe institucionalizovale revolucije, i nastavljaju da slave sećanje na svoje revolucionarne prošlosti kroz praznike, pesme, i na druge načine. Revolucijama se pristupalo i iz antropološke perspektive. Oslanjajući se na zapise Viktora Tarnera o ritualima i performansima, Bjern Tomasen je tvrdio da se revolucije mogu shvatiti kao „liminalni“ trenuci: moderne političke revolucije veoma podsećaju na rituale i stoga se mogu proučavati u okviru procesnog pristupa.[8] To bi podrazumevalo ne samo fokusiranje na političko ponašanje „odozdo“, već i prepoznavanje trenutaka u kojima se „visoko i nisko“ relativizuju, čine irelevantnim ili podmetnutim, i pri tome se mikro i makro nivoi spajaju u kritičnim vezama. Kulturne, intelektualne i filozofske revolucije[uredi | uredi izvor] Renesansa Protestantska revolucija Naučna revolucija Seksualna revolucija Tiha revolucija Nenasilna revolucija Kulturna revolucija Stounvolska revolucija Tehnološke revolucije[uredi | uredi izvor] Tehnološke revolucije obično dovode do transformacija u društvu, kulturi i filozofiji. Poljoprivredna revolucija Digitalna revolucija Neolitska revolucija Revolucija cena Industrijska revolucija Druga industrijska revolucija

Knjiga je odlično očuvana.Ima malu posvetu. žSadržaj na slikama Izdavač:Naučna KMD,Beograd,2020.

Autor: Lorens Kraus Zemlja: SAD Žanr: Popularna nauka, fizika Izdavač: McMillan Broj strana: 346 Pismo: Latinica Povez: Meki Format: 21 cm Tumačeći žudnju za otkrivanjem nepoznatog, za nečim izvan okruženja koje možemo da iskusimo, autor nas vodi kroz istoriju otkrića, naročito u teorijskoj fizici i fizici čestica, koja su nas približila razumevanju otkuda mi ovde, u ovom i ovakvom kosmosu. Pišući istovremeno atraktivnim, poetičnim i naučnim stilom, Kraus pripoveda priču s dubokom pronicljivošću naučnika i majstorskom veštinom pisca, a svojim tezama pokazuje da je stvarnost fantastičnija od svega što možemo uopšte i da izmaštamo. „Za samo jedan vek, fizika je napredovala od sumnje da su atomi stvarni do jednačina toliko preciznih da možemo da predvidimo svojstva subatomskih čestica do desetog decimalnog mesta. Lorens Kraus s pravom svrstava to dostignuće među najveće od svih priča, a njegova knjiga – pisana istovremeno atraktivnim, poetičnim i naučnim stilom – pripoveda priču s dubokom pronicljivošću naučnika i majstorskom veštinom pisca.“ – Brajan Grin, autor knjige Elegantni kosmos i direktor Centra za teorijsku fiziku Univerziteta Kolumbija „Za razliku od nekih mnogo pametnih naučnika, Lorens Kraus se ne zadovoljava uživanjem na Olimpu savremene fizike. On je sjajan edukator i odličan fizičar i želi da podigne i druge do tog uzvišenog mesta da mu se pridruže. Ali, za razliku od nekih edukatora, on ne preteruje u uprošćavanju nauke. Kako bi rekao Ajnštajn, on je čini `što jednostavnijom, ali ne jednostavnijom od toga`.“ – Ričard Dokins, autor knjiga Zabluda o Bogu i Čarolija stvarnosti „Kao bard kosmosa, fizičar Lorens Kraus ima jedinstvene kvalifikacije da nam da Najveću priču ikada ispričanu – maestralan spoj istorije, savremene fizike i kosmičke perspektive koji daje čitaocu moć ne samo da usvoji naša saznanja o svemiru nego i da se naslađuje onim što još ostaje da se otkrije.“ – Nil de Gras Tajson, astrofizičar, Američki prirodnjački muzej „To je zaista najveća priča – kako je svemir nastao, od čega se sastoji, kako funkcioniše. Kraus je srdačan i pouzdan vodič kroz ono za šta će buduće generacije sigurno reći da je jedno od najvećih dostignuća naše vrste.“ – Stiven Pinker, profesor psihologije na Univerzitetu Harvard i autor knjiga Jezički instinkt i Prazna tabla „Svidele su mi se scene borbe, a scene seksa su bile odlične.“ – Erik Ajdl, komičar i jedan od članova grupe Monti Pajton