Horizonti moderne astronomije Autor (i): Zoran Zivkovic Format: 22x12 cm Broj strana: 221 Izdavač: Svetlost Kragujevac Godina izdanja: 1979 Povez: Tvrd Zastitni omot Zastitni omot na krajevima malo iskrzan, na par mesta malo zacepljen. Unutrasnjost dobro ocuvana. Pogledati slike. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Pre kupovine procitajte uslove prodaje da ne bi doslo do nesporazuma. Danska, suvenir koji moze da stoji uspravno i da se okaci na zid, masivan je i tezak je 166 gr dimenzije: 6,5 x 6,5 cm stanje kao na slikama, slikane obe strane, kolekcionarski primerak - ostale suvenire, magnete i kolekcionarske predmete mozete videti u mojoj ponudi na Kupindu tags: suvenir iz Danske danskog danska denmark danski magnet suveniri danska ukras iz danske danski suveniri

Uskršnje dekoracije, zeka i pile su dimenzija: dužina zeke 7,3cm i pile 5cm.

prekoričena odlično očuvana JUN.21/12

Nov,nekorišćen set Tupperware flašica za decu. U setu su 2 flašice 350ml zapremine. Flašica bivo u ljubičastoj boji i flašica žaba u zelenoj boji. Flašice su nove,nekorišćene u foliji.

Nova,nekorišćena Tupperware posuda 650ml zapremine. Odlična je za frižider i prenos hrane. Dužina posude je 22.5 cm Širina je 14.5 cm Visina je 3cm sa poklopcem. Odlična je za čuvanje dugotrajnih suhomesnatih proizvoda za čajne kobasice, slaninu, suvi vrat, pršutu itd.- Odlična je i za fetu za krastavce,masline itd. Sve slično što je načeto. Propušta minimalnu količinu vazduha. Proizvoda nema u redovnoj Tw ponudi.

Nov, nekorišćen Tupperware set posuda za zamrzavanje. Odlične su za zamrzavanje porcija hrane. U ponudi su posude 3x675ml sa jednim poklopcem Dimenzije su 16.05×23.05×4.34 cm

Nov,nekorišćen Tupperware silikonski kalup srce. 100% silikon koji podnosi temperaturu od +250 do -25 stepeni. Može se koristiti u tradicionalnoj rerni,mikrotalasnoj i u zamrzivaču. Dimenzije Prečnik je 23.5 cm x 4 cm

Nov,nekorišćen poslužavnik talas.

Nov,nekorišćen Tupperware poslužavnik za vaše slane i skatke poslastice. Za peciva za torte, kolače, za voće, grickalice, umak i tortilje itd. Sklopljeno je isto idealno za palačinke -tortilje. Dimenzije 26x 14cm

Nova,nekorišćena Tupperware posuda za miksiranje. Zapremina 1.25 ml

Nov, nekorišćen Tupperware Mickey set. U ponudi je tanjir sa priborom. Dimenzije Tanjir 23x24x2cm Pribor 15x3 cm

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Engleski jezik! Bogato ilustrovano! 1948 god. Geologija (od grč. γεα [gea] — „zemlja“ i λογος [logos] — „rasprava (diskusija)“[1][2]) je nauka koja se bavi proučavanjem Zemlje, njenog nastanka i procesa koji su je oblikovali, njenog sastava i strukture. Naučnici, koji se tim bave, nazivaju se geolozi. Reč „geologija“, prvi je upotrebio 1778. godine Žan Anri Delik (1727—1817) a terminološki je definisao 1779. godine Horas-Benedikt od Sosura (1740—1799). Geologija je, uz astronomiju, jedna od najstarijih nauka. Prva upotreba geologije vezana je za korišćenje tehničkog kamena kao građevinskog materijala. Još u doba neolita, kada se javljaju prva naselja, ljudi su znali koja je vrsta kamena dobra za koju potrebu, pa su za pravljenje alatki koristili opsidijan i kremen, a za gradnju mermer i krečnjak. O tome svedoče arheološki nalazi. Prva znanja o mineralnim sirovinama, njihovom korišćenju i razmeni, javljaju se pre pet hiljada godina. U to doba su u Belgiji i južnoj Engleskoj postojali podzemni rudnici kremena. Najstariji dokumenti u kojima se obrađuju geološke teme vezani su za razvoj civilizacije u dolini Nila. Iz Egipta potiče mapa nastala 1160. p. n. e., na kojoj su prikazani Wadi Hammamat, Wadi Atala i Wadi El-sid, sa okolinom. Na njoj su prikazani kamenolom i rudnik zlata Bir Umm Fawakir, sa brojnim oznakama za pojedine specifične pojave na tom području. Spoznaje o vrlo složenoj problematici postanka i razvitka Zemlje javljale su se postupno, a neke datiraju još iz antičkih vremena. No, tek u 15. veku dolazi do pokušaja sistematizacije znanja o Zemlji, a postupno se javljaju i novi pojmovi kao temelj geologije u nastajanju. Pitagorejci su, još u 6. veku pre nove ere znali oblik i položaj Zemlje. Herodot je, u svojim spisima, opisao deltu Nila i zaključio da se širi u more zbog prinosa mulja. Aristotel je beležio svoja zapažanja o Zemlji i njenom nastanku. Takođe, objašnjavao je i razne pojave, npr. da zemljotresi nastaju kada se mase vazduha u zemlji sukobe zbog razlike u temperaturi i eksplozivno je napuštaju kroz pukotine i pećine. U delu Meteorologica objašnjava nastanak minerala. Uočio je i fosile, ali je smatrao da su to ostaci organizama koji ne žive u moru, već ispod zemlje. Smatrao je da imaju neorgansko poreklo, da su nežive materije, kao i da predstavljaju neuspešne pokušaje nastanka živih bića. Teofrast, koji je bio Aristotelov učenik, napisao je, 314. p. n. e., delo Peri Lithon (O stenama). Ovo delo predstavlja katalog mineralnih supstanci koje su se koristile u tadašnjem svetu i verovatno je prva napisana geološka knjiga uopšte. U njoj se, po prvi put, pominju nazivi velikog broja minerala i stena. Strabon je razmatrao postanak vulkana i zemljotresa, ali se uglavnom oslanjao na ideje Aristotela. Takođe je pominjao mogućnost da su fosilni organizmi tragovi života u stenama. Ovidije je izneo zapažanja o školjkama koje se nalaze u planinama, i zaključio da je zemlja nekada bila prekrivena morem. Zapazio je i da voda svojim delovanjem postepeno snižava uzvišenja u reljefu. Uvideo je da se tako dobija materijal koji se deponuje tokom poplava i zatim suši i očvršćava, čime prelazi u stenu. Plinije Stariji je napisao prvu enciklopediju, u 37 tomova, nazvanu Naturalis Historia. U njoj je dao precizan opis pojedinih minerala, uključujući njihov oblik, kristalne pljosni i druga svojstva. Poredio je i tvrdoću minerala, i zaključio da je dijamant najtvrđi od svih minerala. U Kini je napravljeno dosta instrumenata i sprava za geološka ispitivanja. Stari Kinezi su prvi konstruisali garnituru za bušenje bunara i prvi seizmoskop. U Kini je konstruisan i prvi kompas. Kineski naučnik Šen Ko (1031–1095) postavio je hipotezu o nastanku kopnenih formacija: on je zapazio fosilne ostatke školjki u geološkom stratumu u planinama stotinama kilometara daleko od okeana, na osnovu čega je pretpostavio da je kopno nastalo erozijom planina i taloženjem prašine .[3] U srednjem veku su ostaci izumrlih organizama najčešće smatrani „igrom prirode“ ili dokazima „opšteg potopa“. No, već je Leonardo da Vinči (1452—1519) upozorio da se jednim „potopom“ ne može objasniti rasprostranjenost fosilnih ostataka morskih organizama na kopnu. Osim toga, on je bio svestan dugog trajanja geološke prošlosti, a opisao je i prvi geohemijski ciklus (voda ispire so iz tla i odnosi je u more koje se tako zaslanjuje, a zbog izdizanja morskog dna stvaraju se lagune gde se voda isparuje i taloži novi sloj, koji opet može biti potopljen...). Leonardo da Vinči je shvatio i odnos erozije tla i izdizanja kopna (erozija narušava ravnotežu u litosferi, a ona se ponovno uspostavlja izdizanjem). Širi interes za geološke probleme izazvale su rasprave između tzv. neptunista i plutonista. Plutonisti, na čelu sa Džejms Hatonom (1726—1797) su oživeli zapažanje Strabona (1. vek p. n. e.) držeći da su pojedine stene nastale u vezi s vulkanskim erupcijama. Nazvani su po bogu podzemlja, Plutonu. Neptunisti, na čelu sa Vernerom su oživeli staru ideju Talesa iz Mileta (7/6. vek p. n. e.), pripisujući postanak stena litosfere - vodi. Zbog toga su i dobili naziv prema antičkom bogu okeana Neptunu. Sosur, (18. vek) prvi je shvatio da su nagnuti slojevi posledica kretanja litosfere i prodora starijih stena kroz mlađe. Baumont (19. vek) prvi spoznaje ulogu raseda u postanku doline Rajne, a tvrdi i da tektonske sile nastaju zbog hlađenja Zemlje i stezanja. Žorž Kivje (1769—1832), prirodnjak i zoolog, postavlja temelje naučnog proučavanja fosilnih ostataka organizama. Vilijam Smit (1769. – 1839) primenjuje fosilne ostatke za određivanje relativne starosti stena Zemljine kore .[4] Uočava se i lateralna različitost stena nastalih u isto vreme, pa tako nastaje pojam facija. Pojam geosinklinale kao labilnog sedimentacionog prostora, nastalog lomljenjem i savijanjem Zemljine kore dobija na značenju 1900. godine kada ga je istakao Haug pri postanku ulančanih gorskih sistema a 1908. godine predložio Frenk Bersli Tejlor (1860—1938). Geosinklinala ostaje u središtu interesa geologa sve do 1960-ih, kada ju je delom istisnula koncepcija tektonike ploča...

Nova,nekorišćena Tupperware Crystalwawe posuda za mikrotalasnu. Zapremina je 1litar. Praktična posuda u kojoj možete poneti ručak i u istoj podgrevati u mikrotalasnoj. Posuda nije u redovnoj Tw ponudi. Cena je akcijska.

70x50mm

70x50mm

Puno drvo, 188.5x94.5

Stanje kao na slikama.. Izdanje 1988 godine,531 strana.. Fleka sa strane.. unutra očuvana

Izdavač: Zmaj Broj strana: 397+420 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 24 cm Godina izdanja: 2008. Knjiga Velikani fizike oslanja se na 5 tomova razvoja fizike, koji sadrži istoriju klasične fizike, i na 2 toma istoriju nuklearne fizike (oba dela objavljena su na engleskom jeziku). U njima se izlaže tok teorije fizike i eksperimenata, bez dubljeg ulaženja u živote stvaralaca, ostavljajući po strani opštedruštvene uslove u kojima se stvaralo. Prilaz u ove dve knjige kritičniji je nego u knjigama pisanim u ikonografskom maniru. Razdvojeno je naučno stvaranje od ličnog života i karaktera. Po svojim ljudskim osobinama, naučnici pokrivaju čitav spektar od prekrasnih ljudi do potpuno odbojnih ličnosti. Neke od njih ne možemo da ne zavolimo, a neke je naprosto nemoguće voleti. VELIKANI FIZIKE – Velikani fizike, knjiga prva – od antičkog doba do kraja XIX veka: Aristotel Arhimed Ptolemej Kopernik Galilej Kepler Brahe Dekart Njutn Kulon Frenel Amper Helmholc Faradej Maksvel Marija Kiri Velikani fizike, knjiga druga – XX vek Plank Bor Ajnštajn Born De Broj Hajzenberg Šredinger Dirak Gamov Raderford Fermi Lorens Han Landau a4.2

Divan stoljnjak srpsko platno čipka ručni rad sa takozvanom težinom 146x115 Na par mesta neprimetna žuta mrlja i na jedno mesto rupica

Matematicki problemi iekspozicije - Mitrinovic ; Keckic Naucna knjiga, Beograd

nov bokal postarinu placa kupac

DVOSED SE MOZE PRODUZITI (pogledajte slike)

Lepa kuhinjska krpa, moldavski pamuk, sa natpisom na engleskom-Vreme je da se desi magija.:) Dimenzije ~60x36 cm. Veselih boja i detalja, osvežiće svaku kuhinju. Ostali kuhinjski tekstil iz moje ponude pogledajte na: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=0&Prodavac=indijanka&Grupa=2473

Kjartan Poskit - Ubitačni matiš