ZAKON O UGOVORU O TRGOVINI I PLOVIDBI IZMEĐU SRBIJE I RUMUNIJE Izdavač: CARINSKA UPRAVA MINISTARSTVA FINANSIJA Beograd Godina izdanja: 1907. Povez: broš Broj strana: 11 Pismo: ćirilica Stanje: dobro

Retko!!! Pogledajte slike za više informacija Knjiga je kompletna samo ima klasične tragove starosti Pravo blago i sjajan ukras za sve etno kuhinje Srbije Srbski kuvar Jerotija Draganovića 1855 Prvi srbski kuvar ikad napisan Stanje : kao na slikama Broj stranica : 116 Godina izdanja : 1855 Na kraju knjige su napisani dodatni recepti. Knjiga je raritet i poznata su samo dva primerka, jedan u Matici Srpskoj i drugi kod kolekcionara Puntijara, koji ima najveću privatnu kolekciju starih kuvara u Evropi Prvi pravi kuvar koji je bio zbirka recepata za jela i zvao se “Srpski kuvar” napisao je je jeromonah Jerotej Draganović . Ovaji kuvar je štampan i objavljen u manastiru Krušedol na Petrovdan 1855. godine. Jermonah Jerotej je bio kuvar patrijarha Josifa Rajačića a njegov kuvar je, iako se zvao “Srpski kuvar”, sastavljen od nemačkih recepata koje je on samo preveo. Prvi kuvari sa pravim srpskim jelima u kojima je opisan i način pripreme srpskih jela kao što su posni i mrsni pasulj, posna i mrsna sarma od kiselog kupusa, punjene paprike, pihtije, kačamak, gruvanica, popara, gibanica… pojavljuju se tek krajem 19. i početkom 20.veka. Kuvari stare antikvarne knjige ishrana i jela Srba u devetnaestom veku privatna istorija Srbije u 19. veku xix veka srbi ... tradicionalni recepti vojvodine vojvođanski serbski nemački austrougarski serbian meals cook book old books Alte Kochbücher

Kasper am Nordpol: eine lustige Geschichte von Sling, Mit Bildern von Walter Trier Tekst: Paul Felix Schlesinger - Sling Ilustracije: Walter Trier Izdavač: Ullstein Druckerei, Berlin, 1923. Pismo: gotica 22,2cmX15,3cm, 32 str, meki povez, 69g Knjiga je dobro očuvana s obzirom na godinu izdanja. Sadrži ilustracije u boji. Korice su pohabane, odvojene jedna od druge, a i od knjige. Stranice su požutele i krajevi su pohabani. Na prednjoj korici je mastilom ispisano ime i prezime i II razred (pretpostavljam). Nigde drugde nije pisano. Jedna strana je delimično odvojena od poveza, a dve stranice su zacepljene kod donjeg dela poveza. Pogledajte fotografije. Mogu fotografisati dodatno po zahtevu.

Prvo komercijalno izdanje čuvene knjige konceptualne umetnosti Joko Ono, objavljeno šest godina nakon prvog izdanja objavljenog u ograničenom tiražu, od kog se razlikuje po uvodnim ilustracijama Džona Lenona. Izuzetno retko u ponudi! Veoma dobro očuvano, korice blago potamnele od vremena, unutra odlično, bez pisanja, podvlačenja, pečata. 1st trade edition having been preceded 6 years before with a limited edition, square 24mo, unpaginated, introductory drawings by John Lennon; Title: Grapefruit Publisher: Peter Owen, London Publication Date: 1970 Binding: Hardcover Book Condition: Very Good+ Dust Jacket Condition: Very Good Edition: 1st Edition First Edition/First Printing. First trade edition. Grapefruit is an artist`s book written by Yoko Ono, originally published in 1964. It has become famous as an early example of conceptual art, containing a series of `event scores` that replace the physical work of art – the traditional stock-in-trade of artists – with instructions that an individual may, or may not, wish to enact. Grapefruit is one of the monuments of conceptual art of the early 1960s. She has a lyrical, poetic dimension that sets her apart from the other conceptual artists. Her approach to art was only made acceptable when [people] like Kosuth and Weiner came in and did virtually the same thing as Yoko, but made them respectable and collectible. — David Bourdon [de] Origins of the event score Event scores were developed by a number of artists attending John Cage`s experimental music composition classes at the New School for Social Research in New York. Whilst Ono did not attend these informal lessons, her husband at the time, Ichiyanagi Toshi (an experimental musician), did and Toshi and Ono became regulars of Cage`s circle of friends by 1959. Other members of this group included David Tudor, Morton Feldman, Richard Maxfield and Merce Cunningham. Invention of the event score is usually credited to George Brecht, but La Monte Young and Yoko Ono are also cited as amongst the first to experiment with the form. Both Cage and Brecht were deeply influenced by `Oriental thinking`, and Ono found that her Buddhist-inspired work was, almost accidentally, fêted by the emerging New York counterculture as avant-garde. Event Scores, involve simple actions, ideas, and objects from everyday life recontexualized as performance. Event Scores are texts that can be seen as proposal pieces or instructions for actions. The idea of the score suggests musicality. Like a musical score, Event Scores can be realized by artists other than the original creator and are open to variation and interpretation. Origins of the book Often considered a Fluxus artwork, in fact the work was originally published by Ono`s own imprint, Wunternaum Press, in Tokyo in an edition of 500. After leaving New York in 1962 – where she had exhibited at Maciunas` AG Gallery, amongst others – her then-husband Anthony Cox suggested she collect her scores together. George Maciunas, the central personality in Fluxus, had apparently been trying to reach her in Tokyo with the aim of printing a similar book in New York, as part of his series of Fluxkits (see Water Yam), but his letters had not reached her; she sent some of the scores and a prepublication advertisement to be published in his Fluxus newspaper in February 1964 when contact was finally established. First edition The name Grapefruit was chosen as title because Ono believed the grapefruit to be a hybrid of an orange and a lemon, and thus a reflection of herself as `a spiritual hybrid`. It also seems likely that it is a playful allusion to Brecht`s Water Yam, itself a pun on Brecht and Watt`s Yam Festival, which, culminating in a series of events and performances in May 1963, had been derived from `May` backwards. The first edition that was published in 1964 in Japan by Wunternaum Press created by Yoko Ono, contains over 150 `instruction works`; virtually all are in English, with about a third translated into Japanese. They are divided into five sections; Music, Painting, Event, Poetry and Object. The instructions are preceded by dedications to figures including John Cage, La Monte Young, Nam June Paik, Isamu Noguchi and Peggy Guggenheim, and also includes documentation relating to Ono`s recent exhibitions and performances. The work was originally sold for $3.00 before publication, $6.00 after. Subsequent editions The second edition was published in 1970 by Simon & Schuster in New York, Peter Owen Ltd in London, and Bärmeier & Nikel in Frankfurt. As well as an introduction by John Lennon (`Hi! My name is John Lennon. I`d like you to meet Yoko Ono ...` In the 2000 reissue of Lennon`s 1964 book, In His Own Write, Ono wrote a similar introduction), the work contained 80 more instruction pieces, and included two more sections, Film and Dance. The book ends with a collection of Ono`s writings including To The Wesleyan People, 1966. There were also paperback versions printed by Sphere and Touchstone around the same time, and a reprint by Simon & Schuster in 2000. The sphere edition has a particularly memorable sleeve, conflating the title with Yoko Ono`s film Bottoms, (or no. 4), a film composed exclusively of naked bottoms, made in 1966. 1970 Bärmeier & Nikel. Frankfurt am Main, Germany Peter Owen. London, UK Simon & Schuster. New York, USA (Hardcover with dust jacket) POMELO. Ediciones de la Flor. Buenos Aires, Argentina 1971 Sphere Books. London, UK Simon & Schuster. New York, USA (Paperback) TouchStone Book, USA 2000 Simon & Schuster. New York, USA Bakhåll. Sweden 2004 PAMPLEMOUSSE. Textuel. France 2005 GRAPEFRUIT. INSTRUZIONE PER L`ARTE E PER LA VITA. Mondadori. Italy 2006 POMELO. Centro de Creación Experimental. Cuenca, Spain 2015 Museum of Modern Art. New York, USA. (Facsimile of first edition in slip case.)[10] Planned sequel Grapefruit II was planned as a sequel. It is mentioned once in Grapefruit and had a pre-publication price of $5 and a post-release price of $10. It was planned to be released in 1966 and is currently unreleased. Ono stated that it would contain 150 new pieces not featured in Grapefruit, including her `touch poems`. A sequel to Grapefruit was published in 2013, Acorn. Some of the scores PIECES FOR ORCHESTRA No.1 Peel No.2 Peek No.3 Take off — 1962 Summer COUGH PIECE Keep coughing a year. — 1961 Winter CLOUD PIECE Imagine the clouds dripping. Dig a hole in your garden to put them in. — 1963 Spring PAINTING TO EXIST ONLY WHEN IT`S COPIED OR PHOTOGRAPHED Let people copy or photograph your paintings. Destroy the originals. — 1964 Spring PAINTING TO BE CONSTRUCTED IN YOUR HEAD Go on transforming a square canvas in your head until it becomes a circle. Pick out any shape in the process and pin up or place on the canvas an object, a smell, a sound or a colour that came to your mind in association with the shape. — 1962 Spring Sogetsu SNOW PIECE Think that snow is falling. Think that snow is falling everywhere all the time. When you talk with a person, think that snow is falling between you and on the person. Stop conversing when you think the person is covered by snow. — 1963 TUNAFISH SANDWICH PIECE Imagine one thousand suns in the sky at the same time. Let them shine for one hour. Then, let them gradually melt into the sky. Make one tunafish sandwich and eat. — 1964 Spring PAINTING TO BE STEPPED ON Leave a piece of canvas or finished painting on the floor or in the street. — 1960 winter Sequel: Acorn (2013) In July 2013, Ono released Grapefruit`s sequel, called Acorn, another book of `instructional poems`. Drugi život Joko Ono Drugi život Joko Ono U skladu sa novim zdravim životom koji praktikuje, razgovor je vodila uz šoljicu zelenog čaja. Novinare je u zgradu uveo asistent koji ih je zamolio da ostave cipele na vratima, što samo potvrđuje trend koji smo videli u jednoj popularnoj seriji. Imali su osećaj kao da idu na audijenciju kod velike istorijske ličnosti, što u neku ruku ona i jeste. Nakon što je nedavno napunila 80 godina, žena koja je nekad smatrana nekom vrstom moderne veštice, koja je Lenona vodila stranputicom i rasturila Bitlse, sada zauzima mnogo složeniju istorijsku poziciju u panteonu slavnih. Ona je sa zakašnjenjem priznata kao pionir konceptualne umetnosti, muzičar i izvođač u svom sopstvenom pravcu, i aktivista u duhu njenog pokojnog supruga. Njeni najnoviji izazovi uključuju kampanje za kontrolu oružja i vađenje prirodnog gasa koje izaziva velike ekološke probleme. „Osećam da počinjem novi život u 80. godini“, kaže ona u jednom trenutku. „Drugi život doneće mi nove stvari koje nisam imala u prvom životu. Samo ne znam koliko dugo ću živeti, ali moja prognoza je da ćemo imati raj na zemlji 2050. godine. Kad to kažem ljudima, oni mi odgovore: `Oh, ali ti tada nećeš biti tu`, a ja odgovorim `Pa, ko to zna?`“. Pre dolaska raja na zemlju Joko Ono ima važnije obaveze. Ona je selektor ovogodišnjeg Meldown festivala na kojem će predstaviti različite muzičke pionire, ali i sebe. “Mislim da je ovo početak jednog doba velikih promena”, kaže ona samouvereno. “Šezdesete su bile slatke na neki način, ali stvari su sada urgentne i treba da se uhvatimo u koštac s njima. Vreme ističe za planetu. Jedina opcija je nešto učiniti ili ne raditi ništa.” Kako opisujete svoju politiku, ako zaista verujete u politiku? „Pa, ja verujem u ljude. Ljudi menjaju stvari. I ja sam protiv negativnosti u svim njenim oblicima. Mislim da treba otkrivati stvari koje pomažu ljudskoj rasi, a da ne oštećuju planetu. Budućnost je sada. Mi ne možemo da čekamo na budućnost.“ Joko Ono poseban pik ima na naftne korporacije koje su pune novca i svoja istraživanja ne rade po pravilima. Navodi da su te korporacije zagadile vodu iz bunara raznim hemikalijama prilikom gasnih bušenja i da se kao posledica njihovih istraživanja javlja sve veći broj ljudi koji su dobili rak. Veliki je broj siromašnih ljudi koji ne mogu sebi da priušte čistu vodu svakog dana. U dahu priča kako su je neki prijatelji savetovali da bude oprezna i da ne upire prstom u te korporacije, međutim ona se ne boji, već kaže: „Ne možemo ćutati, molim ljude da mi se pridruže. Ako milion ljudi ustane, oni će morati da nas primete.“ TEŠKO DETINJSTVO Joko Ono je rođena u Tokiju 1933. godine u aristokratskoj porodici. Otac, za koga je bila vezana, želeo je kao mlad da bude pijanista, ali je sebe na kraju pronašao u bankarskim poslovima. Živeli su na relaciji SAD i Japan, da bi se vratili u Tokio pre izbijanja Drugog svetskog rata. Njena porodica se nalazila u gradu u martu 1945. godine kada je pri bombardovanju stradalo 100.000 ljudi, što je bio najsmrtonosniji vazdušni napad saveznika tokom čitavog rata. Posle rata slede teška vremena - njeni roditelji su morali da menjaju imovinu za hranu, a neko vreme živeli su nomadski na selu. Tog vremena Joko Ono se seća po tome što je baš tada nastalo njeno prvo umetničko delo. „Sećam se, kada smo bili evakuisani tokom rata, moj brat je bio nesrećan i depresivan i jako gladan, jer nismo imali dovoljno hrane. Ja sam mu rekla: `Ok, hajde da napravimo zajedno meni. Kakva večera bi ti se svidela?“ A on je rekao: „Sladoled“. Dakle, rekla sam: „Dobro, hajde da zamislimo našu sladoled večeru. “Mi smo to uradili, a on je počeo da izgleda srećno. Dakle, čak i tada sam shvatala da je upravo preko zamišljanja moguće da budemo srećni. Dakle, imali smo našu konceptualnu večeru i to je možda i moje prvo umetničko delo.“ Nakon rata porodica se vratila u Njujork, a Joko je pohađala ekskluzivni Sara Lorens koledž, gde je liberalni establišment bio aktivan i podsticao proučavanje umetnosti. Ona je takođe obilazila gradske umetničke galerije i mesta gde su se umetnici družili i tako se povezivala sa nekim od vodećih ljudi u američkoj avangardnoj umetnosti. Jedan od prvih performansa desio se 1955. godine i zvao se „Osvetljenje“. Sedela je za klavirom, a zatim je pratila svoju instrukciju: „Upali šibicu i gledaj dok se ne ugasi“. Godine 1964. prvi put je izvedeno najpoznatije delo „Iseci deo“ u kojem ona sedi na pozornici, a publika dolazi i seče joj odeću. „To je pomalo zastrašujuće“, kaže ona danas uz blagi osmeh. Deo njenog umetničkog opusa obuhvata i knjiga „Grejpfrut“, sa kratkim rečenicama („Zamislite, oblaci kaplju“). Ona smatra da danas u eri Interneta ljudi nemaju koncentraciju da čitaju velike knjige, tako da dok čitaju njen „Grejpfrut“ nema načina da im bude dosadno. LJUBAV SA LENONOM Kada je započela romansa između Džona i Joko očarala je svetske medije, a zaprepastila mnoge fanove Bitlsa. Još uvek je intrigantno da se pogleda film „Let it Be“, gde se vide mnogi detalji iz njihovog umetničkog života, snimanja albuma i međuljudskih odnosa. Mnogo smatraju da je ona veštica koja je kriva za razbijanje Bitlsa. „Primam negativnost prema meni već 40 godina. Osećam da svet pokušava duhovno da me ubije već 40 godina. Ako kažu da sam veštica, onda jesam.“ Lenon je često i strastveno govorio šta je dobio od Joko Ono. A šta je ona dobila od njega? Bez razmišljanja kaže: „Energiju.“ Joko govori o energiji koju je razmenjivala sa Lenonom i o tome da je samo ona videla jednu stranu njegove ličnosti koju okolina nikako nije mogla da vidi i koju on nije bio u stanju da izrazi što zbog svog vaspitanja, što zbog okruženja u kojem je živeo. Prošlo je više od 30 godina od Lenonove smrti. Iako je i dalje veoma prisutan u njenom životu, ona je uspela da pobegne od uloge koju su ljudi predviđali za nju: da večno tuguje kao udovica u senci svog supruga. „Ne mogu da imam samo jednu ulogu, a nikada nisam ni pomislila na reč udovica. On je bio vojnik na bojnom polju koji je pao za pravdu i slobodu. Tako da sam ja smatrala da moram da nastavim dalje. Imala sam malo dete, ali sam morala da nastavim“. Ne boji se starosti, uopšte. „Možda je to zato što ne mislim o prošlosti toliko. Prošlost je teška. Deo mene, naravno, i dalje je nosi, a deo mene slobodan je od nje.“ Džon Lenon je ubijen 8. decembra 1980. godine, samo tri nedelje nakon objavljivanja njihovog albuma „Double Fantasy“. Ove godine Meltdown festival će doživeti kulminaciju izvođenjem uživo pesama sa tog albuma uz gostovanje nekih „veoma posebnih“ muzičara i pevača. To će biti veoma emotivno i uzbudljivo veče za Joko Ono. Ona kaže da će ih Lenon te večeri posmatrati s neba. Joko Ono završava ispovest u svom stilu. „Budućnost je sada! Budućnost je ovde, upravo sad, samo je mi ignorišemo. Mnogo lepih stvari dešava se sad, u našim glavama posebno, ali moramo da delujemo brzo. Ono što je zaista važno je reći - ja to mogu! Idemo to da uradimo! Uvek to govorim sebi. I Džon je to govorio. Ono što najviše želim da kažem ljudima je da ako ne pokušavaju to da učine, nikad i neće učiniti. Vi ne shvatate da možete da uradite sve dok to ne uradite.“ I to je tako jednostavno. I to je tako komplikovano. KC (L)

ЦАР И ПРВОСВЕШТЕНИК СТУДИЈА О ВИЗАНТИЈСКОМ `ЦЕЗАРОПАПИЗМУ` ЖИЛБЕР ДАГРОН C l i o Б е о г р а д 2 О О 1 POLIS a) Цезаропапизам - Византија б) Владари - Византија ц) Црква - Држава - Византија ............................................................ Поговор ЉУБОМИР МАКСИМОВИЋ Планови Илустрације Скраћенице Речник Регистар Ћирилица Тврде корице Шивен повез 4 3 5 страница НЕКОРИШЋЕНО

AMD® AM4 AMD® B550 DDR4 4x DDR4 1.866MHz, 2.133MHz, 2.400MHz, 2.667MHz, 2.667MHz (O.C.), 2.800MHz, 2.800MHz (O.C.), 2.933MHz, 2.933MHz (O.C.), 3.000MHz, 3.000MHz (O.C.), 3.066MHz, 3.066MHz (O.C.), 3.200MHz, 3.200MHz (O.C.), 3.466Mhz (O.C.), 3.600Mhz (O.C.), 3.733Mhz (O.C.), 3.866Mhz (O.C.), 4.000Mhz (O.C.), 4.133Mhz (O.C.), 4.266Mhz (O.C.), 4.400+ Mhz (O.C.) 128GB Dvokanalni (Dual-channel) režim rada memorije 1x PCI Express 4.0/3.0 2x PCI Express 3.0 AMD CrossFire™ 6 6x SATA III 2x M.2 RAID 0, RAID 1, RAID 10 1x 10/100/1.000Mbps (Gigabit ethernet) Realtek® 8 (7.1) Realtek® High Definition, Podrška za S/PDIF output 1x DisplayPort 1x HDMI 1 (tastatura ili miš) 8 1 1 (Tip A) Gen2, 1 (Tip C) Gen2, 2 (Tip A) Gen1 4 1 5x 3.5mm 1 x optical S/PDIF, BIOS Flashback taster 1x 8 pin 12V Power Connector, ATX 24pin 1 (podrška za 2 USB 3.2 Gen 1 porta), 1 (Tip C) Gen1 2 (podrška za 4 USB 2.0 porta) 1x Front panel audio 1 x Clear CMOS jumper, 1x 4-pin RGB LED connector, 1x Chassis Intrusion connector, 1x CPU Fan Connector (4-pin), 1x Water Pump connector (4-pin), 2 x M.2 slots, 2x 3-pin RAINBOW LED connectors, 2x System panel connectors, 6 x SATA 6Gb/s connectors, 6x 4-pin system fan connectors, TPM modul konektor Za iskorišćavanje određenih internih konektora potrebni su dodatni bracket-i ili priključci na kućištu ATX 305mm x 244mm 9 Full box retail Matična ploča AM4 MSI MPG B550 GAMING PLUS/DP/HDMI AMD matične ploče Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača

monografija FK Penjarol, Montevideo , Urugvaj 1932. Prvo svetsko prvenstvo u fudbalu; World cup; sa posvetom, odlično uvezana, korica pohabana, oko 100 +100 str.,meki povez,22cm, š s72

SILENT BASE 802 Black, MB compatibility: E-ATX / ATX / M-ATX / Mini-ITX, Three pre-installed be quiet! Pure Wings 2 140mm fans, Ready for water cooling radiators up to 420mm Vaše ime Komentar Ocena: Pošalji

Todor Manojlović - Centrifugalni igrač (Beograd, 1930.)

P1-5)BESPLATNA DOSTAVA KAO PREPORUČENA TISKOVINA ILI PAKET, UNUTAR SRBIJE. NEKE STRANICE ISPADAJU I ISKRZANE SU. NEDOSTAJU STRANICE: 1-16,19-22, 35-36, 59-60, 79-80, 103-104, 128-129, 131-132, 196-197, 215-216,235-236, 265-266, 281-284, 303-304 343-344, 363-364, 384-385, 389-390, 403-404, 407-410, 424-425, 429-430, 447-450 453-454, 467-468, 473-474, 487-492, 495-496, 504-505, 517-520. IZGLEDA DA UGLAVNOM NEDOSTAJU POSLEDNJE STRANICE ČASOPISA, OSIM AKO NIJE GREŠKA U UPISIVANJU BROJEVA NA STRANICAMA.

Mikroskop BAKU BK-007 prenosivi

ČEZAREMOLINARI ISTORIJA POZORIŠTA VUK KARADŽIĆ BEOGRAD 1982 Prevod JUGANA STOJANOVIĆ Likovno oblikovanje RADE RANČIĆ ............................................................. INDEKS Ilustracije Ćirilica Tvrde korice Omot Šiven povez 335 stranica BESPREKORAN PRIMERAK !!!!! NEKORIŠĆENO NEOTVORENO Ekstra !!!!!!!!!!!!!!!!!! G88

DOBRI PASTIR - ČAST I&II&III - GERASIM PETRANOVIĆ [TA-4] tri knjige u jednoj Čast I - 1850te godine u Zagrebu, broj strana 311 Čast II - 1853te godine u Novom Sadu, broj strana 296 Čast III - 1859 u Karlovcima, broj strana 357

49789) KRVAVI BEHARI , o. Ber. Markušić Tisak i naklada Voglera i drugova Sarajevo 1908 veoma retko prvo izdanje pesma Josipa ( Berislava ) Markušića ukoričeno sa još tri antikvarna izdanja u jednu knjižicu formata 11 x 14,5 cm , 1: Na moru ; Gi de Mopasan ; Umetnička biblioteka , preveo Grgur Berić ; 52 strane 2: Jesen; August. Strindberg ; preveo Vladimir Babić ; 48 str. 3: Jedna noć u raju ; autor Saher Mazoh - Psiha Psihanova ; Izdanje knjižare Bor. J. Dimitrijevića Beograd 1922 4: Krvavi behari ; o. Ber. Markušić , Tisak i naklada Voglera i drugova Sarajevo 1908 ; 93 str. autor : Josip (Berislav) Markušić (Čepak, kod Kotor Varoša, 23.1.1889 – Jajce, 26.2.1968.), bio je čovjek rada, reda i molitve. Osnovnu školu završio je u Kotor Varošu 1894, gimnaziju u Gučoj Gori (1894 – 1899), novicijat u Fojnici (1899 – 1900), teologiju u Kraljevoj Sutjesci (1900 – 1901) i Budimpešti (1901 – 1904). Za svećenika je zaređen 1904. Bio je duhovni pomoćnik u Jajcu 1905, profesor u Visokom (1905 – 1915), gvardijan u Jajcu (1915 – 1916, 1922 – 1928), Sarajevu (1919 – 1922) i Beogradu (1931 – 1939), te župnik u Kotor Varošu (1916 – 1919). Biran je za predsjednika gimnazije u Visokom (1914 – 1915), definitora, tri puta za provincijala (1928 – 1931, 1949 – 1952, 1952 – 1955) i kustosa (1934 – 1937) Bosne Srebrene. Bio je 1950. generalni vizitator u slovenskoj provinciji. Kao umirovljenik živio je i djelovao u Jajcu (1940 – 1949, 1955 – 1968), a skupa s gvardijanom fra Bonom Ostojićem sudjelovao je na Drugom zasjedanju AVNOJ-a. Kao pristaša kršćanskog pozitivnog aktivizma zalagao se za ostvarenje kršćanskih moralnih, etičkih i socijalnih načela. Spisateljskom djelatnošću počeo se baviti kao mladi svećenik i nastavio tijekom čitava života. Bavio se proučavanjem naše narodne i crkvene prošlosti. Osobito drag, bio mu je Ivan Franjo Jukić. Osim nekoliko samostalnih djela napisao je oko 200 raznih priloga: studija, članaka, refleksija, komemorativnih sastava, nekrologa, prikaza i pjesama. Zanimali su ga narodna i crkvena povijest, umjetnost, kulturna i društvena zbivanja. Pisanje mu je prožeto živom vjerom i ljubavlju prema Crkvi, franjevačkom redu, svojoj redovničkoj zajednici Bosni Srebrenoj, domovini i narodu. Znatan dio njegovih pjesama slika socijalnu bijedu bosanskog puka. Jajce i gradska okolica bili su također predmet njegova proučavanja. Najmanje, što ne samo fratri Bosne Srebrene i ne samo jajački katolici, nego svi Jajčani, i svi ljudi dobre volje duguju Markušiću, a to je živa uspomena na njegov život i njegovo djelo. Toj uspomeni pripada i susret koji se u ljeto 1926. odigrao u jajačkom samostanu između tadašnjeg gvardijana fra Joze Markušića i književnika Ive Andrića, kojeg je stvaralački nemir ovdje doveo da se upozna s kronikama fra Ante Kneževića. Naime nakon Milana Ilića, o kojem smo vam pisali prethodno u našoj rubrici „Ugledni jajčani“ sticajem okolnosti Markušić nastavlja da bilježi događaje vezane za grad na onom mjestu gdje je to prota silom prilika prekinuo. Služeći se tzv. monumentalnom historijom, kao okvirom za opisivanje događaja, prota Milan Ilić ostavio je vrijedna zapažanja o Markušiću, prije svega o njegovu nastojanju da pomogne taocima: „U manastiru je bio i fra Jozo Markušić, a to je bilo važno. Markušić je uživao najveći ugled među franjevcima. Veliki dio svog slobodnog vremena proveo je s nama, samnom i doktorom Mićom. Svaki dan je dolazio makar jedan put u našu sobu, tu je sjedio i pričao s nama. Inače je dolazio k nama u vrijeme šetnje. U manastiru su bili nastanjeni njemački oficiri. S desne strane i s lijeve strane fra Jozine bile su njihove sobe. On je ipak navijao radio London, tiho, i slušao vijesti pa ih nama prenosio. Upravo se vodila očajna borba za Krit. Fra Jozi je bila glavna briga da kod nas održi duh. Bio je sretan kad smo pjevali i skakali. Govorio je: Teško je biti Srbin. Teško ali slavno. Želio je da s ponosom nosimo svoje breme.“ Aktivnost fra Jozina i njegove otvorene simpatije za taoce nisu prošli nezapaženo kod Nijemaca. Jedan njemački podoficir rekao je Leli Matekalo – članici gradskog zbora: „Onaj stari fratar (Markušić) trebalo je da bude srpski pop.“ Prota Ilić bilježi od Markušićevih komentara povijesne težine, i to upravo onih dana kada su taoci trebali biti pušteni: „Milane! Nikoga nisam mrzio kao Sovjetsku Rusiju. Ali ako ona zarati s Njemcima, svaki dan ću se na svome klečalu moliti Bogu za njenu pobjedu.“ U svojim Memoarima prota je zapisao: Rijedak katolik, rijedak Sloven, rijedak čovjek.“ Ove fragmente o Markušiću nužno je znati kao „uputu“ za čitanje njegove samostanske kronike – dokumenta jednog vremena nazvanog vremenom mraka. Pored toga, Markušić pripada u red najistaknutijih bosanskohercegovačkih javnih djelatnika XX stoljeća, posebno kada se radi o praktičnom i teorijskom odnosu vjere i politike, vjerskih zajednica i države. Svojim se kroničarskim zapisima Markušić uvrstio u niz franjevačkih kroničara Bosne Srebrene, emanirajući razumjevanje općeg smisla povijesti kao drugog i upornog rada na dnevnim poslovima u kontinuitetu kroničarova čekanja ispunjenog vjerom i nadom. Zato je u Markušićevim ratnim zabilješkama, kao i inače u njegovom dugom i plodnom životu, uvijek prisutan motiv „rada za narod, a ne stranku“. Tako će otkaz tripartitnog pakta u Beogradu 27.3.1941. popratiti komentarom: “Svi smo voljeli mir, ali ne mir vezanog za čovjeka koji je izgubio slobodu, poštenje, čast i poštovanje u svijetu, nego mir među slobodnim narodima ili onima koji se bore za slobodu; mir među junacima, kako kaže narodna pjesma.“ Snažno osjećajući kako se u „nastupajućoj svjetskoj kataklizmi mrak spušta na našu zemlju, ali ne i na naša srca“, Markušić će tokom ratne oluje brižljivo bilježiti događaje ponajprije vezane za Jajce i gradsku okolicu, ali i one na širem planu. Neće zaobići odbijanje jajačkih fratara da 21.4.1941. na Hitlerov rođendan za banket angažiraju limenu glazbu, spomenuti će boravak srpskih talaca u samostanu kao „izuzetne jajačke dane svih nacija i nacionalnosti“, neće zaboraviti zlostavljanja Srba u režiji ustaških vlasti i njihovu svirepu likvidaciju, ali isto tako i opću solidarnost jajačkih katolika – Hrvata, dodjelu tridesetoro srpske siročadi na idržavanje viđeno „ tragičnim prizorom svojstvenim kamenom dobu“, vojne operacije koje su na svim stranama odnosile ljudske živote. Sve to sažeto u jednu misao: „Svaka sila za vremena, a nevolja redom ide.“ Za 1941. godinu zapisao je: „Kao brodolom po noći, pri kojem svak svoju glavu čuva; ne znaš ima li osim tebe još tko živ, ili kome bi mogao pomoći?! A nakon proživljene katastrofe da se vidimo i upoznamo tko je tko?! Ne pada snijeg da zamete svijet, već da svaka zvijerka svoj trag pokaže.“ Godinu 1942. ispratio je riječima: „U duši sam živio slobodan, premda sam izvanjski robovao i sjetio se narodne pjesme: „ Žari pali udbinski dizdaru i tvojoj će kuli reda doći.“ Ratno vrijeme u Jajcu, pored ostalog i šest bombardiranja grada 1943, našlo je u Markušiću kroničara, koji je pored spisateljskog dara za konciznim opisom događaja imao tu prednost da se poput prote Milana Ilića, ideološki neutralnim stavom približi običnom čovjeku. Već je bilo vrijeme da se ne samo ovo Markušićevo djelo, nego cijela njegova ostavština tiska i tako učini dostupnom javnosti kao „Pjesma novog doba“ kako nosi naslov jedna od njegovih rodoljubivih pjesama. Preuzeto iz: „Fotomonografija JAJCE Središte i margina povijesti i ljepote“; Prof. dr Dubravko Lovrenović, Danka Damjanović, dr Enes Milak; Društvo za zaštitu kulturno povijesnih i prirodnih vrijednosti Jajca, Grafid d.o.o. Banja Luku; Jajce 2008. U zaključku kronike, Markušić poručuje: Ja ovako mislim, a mislio sam i u aprilu 1941.: Ne možeš biti okupiran dok te ne zarobe; ali ni ako si svezan još nisi zarobljen, dok okupatoru dušu ne predaš. Godine 1941. ja i moje kolo u Jajcu smo bili okupirani, ali ne i zarobljeni, jer se nismo tuđinu predali, od one godine pa na stotine godina, do godina narodne vječnosti! (…) Cijelo vrijeme rata, na svaki dolazak ili pred svakim dolaskom Njemaca, održavani su u samostanu sastanci nekih građana Hrvata, Srba i Muslimana, da se zdogovore u onim tjeskobama: a kuda i šta sada?! Zdogovor kuće ne obara: stoga su se braća Muslimani, Srbi i Hrvati uvijek sretno izvlačili. (…) Ono što sam ja doživljavao i gledao, kako se seljaci, a ne manje i građanstvo, međusobno pomažu, čuvaju, štite, zauzimaju, zaklanjaju; jedan drugoga upozoravaju, brane, napominju, pravdaju i hrabre – to je od hiljadugodišnje vrijednosti za nasljedovanje. Pjesnički pripadajući naraštaju katoličkih neoromantičara s početka 20. st., zapaženo je djelovao na raznim područjima kulturnoga, crkvenoga i društvenoga života. Pjesme, njih ukupno stotinjak, i razne članke započeo je objavljivati u »Poletu« Zbora franjevačkih bogoslova »Jukić«, a zatim u »Serafinskom perivoju«, koji je 1907. – 1908. uređivao, te u njegovu sljedniku »Našoj misli«, »Vrhbosni«, »Hrvatskoj straži« (časopisu), »Osvitu«, »Glasniku sv. Ante«, »Prosvjeti«, kalendaru »Napredak«, »Hrvatskoj zajednici«, »Primorskim novinama«, »Franjevačkom vjesniku«, »Glasniku katoličke crkve u Beogradu«, »Kalendaru sv. Ante«, »Bosni Srebrenoj«, »Dobrom Pastiru« i dr. Godine 1908. objavio je zbirku »Krvavi behari«, u kojoj prevladavaju domoljubne i religiozne pjesme. Markušića se, kao Škaricu, Blažinčića, F. Galovića i Petkovića, označava neoromantičarom, koji je stajao pod utjecajem programa obnove kršćanske književnosti na osnovi programa austrijskoga književnika Rikarda von Kralika, koji je na hrvatskim prostorima početkom 20. st. promicao najutjecajniji katolički kritičar dr. Ljubomir Maraković.

The ANTIQUITIES OF ATHENS and others monuments of Greece London, MDCCCLVIII (1858), third edition Tvrd povez, 150 strana + ilustracije. Korice u stanju kao na slikama, pri lagerovanju malo iskrivljena, unutra očuvana, požutela, predlist u stanju kao na slici. Antička Grčka, Atina, arhitektura, spomenici...

Pun naslov: MISSALE ROMANUM EX DECRETO SACROSANCTI CONCILLI TRIDENTINI RESTITUTUM S. PII V. PONTIFICIS MAXIMI JUSSU EDITUM CLEMENTIS VIII. URBANI VIII. ET LEONIS XIII. AUCTORITATE RECOGNITUM EDITIO DECIMASEPTIMA POST ALTERAM TYPICAM. Ovaj primerak Misala iz 1911. godine je 17. izdanje, štampan prema tipskom izdanju koje papa Lav XIII objavio 1884. godine. Svi listovi su provereni i na broju. Mesto izdanja:.....RATISBONAE (Regensburg) ROMAE (Rim) NEO EBORACI (New York Sity) & CINCINNATI. Godina izdanja:...1911. Format:...............veliki, 25 x 36 cm Povez:.................drvo presvučeno kožom, zlatotisak Broj strana:.........ukupno 974, na latinskom jeziku, ilustrovano, razdelnici strana Težina:................5 kg Stanje knjige:......kožni povez na koricama je pohaban na uglovima i ivicama, koža na koricama je mestimično izgubila sjaj, strane do 210 su potpuno očuvane, osim negde češćih tamnih mrlja; od 214 strane, od odeljka ORDO MISAE, koji je najšešće listan, papirni spoj strana potpuno je odvojen od strane 214 do strane 246 i drži se delimično na končanom spoju; od strane 297 nadalje listovi su dobro očuvani; 6 listova je delimično ODVOJENO OD POVEZA u gornjem, središnjem ili donjem delu (listovi 231/232, 9/10, 233/234, 390/91, 18/19, 312/313); na 13 mesta listovi su MEĐUSOBNO SPOJENI papirnom trakom po Nsredini (listovi 253/4, 260/61, 262/63, 266/65, 270/71, 346/347, 348/349, 16/17, 24/25, 66/67, 68/69, 70/71); 7 listova je LEPLJENO TRAKOM na margini (listovi 231/232, 233/234, 234/6, 369/370, 17/18, 19/20, 21/22); 9 liastova je ZACEPLJENO NA MARGINI (listovi 221/222, 286-296, 481/482, 3/4, 5/6, 7/8, 17/18, 69/70, 71/72); na 2 lista nedostaje gornji vrh (299/300, 457/458); delimičan TRAG VLAGE na bočnoj margini na od strane 60 do 144; u donjem uglu izrazito su isprljani od listanja listovi 279/80 i 281/82 (deo navedenog vidljiv je na posebnim slikama, ono što se ponavlja prikazano je najočitijim primerima); kod prednjeg dela knjige oseti se miris, koji ne mogu da definišem, verovatno od stajanja u negrejanoj prostoriji, kao što je crkva. Misal se sastoji od 5 delova koji su zasebno numerisani: Uvodni deo (36 strana) PROPRIUM MISSARUM DE TEMPORE (624 strane) COMMUNE SANCTORUM (245 strana) APPENDIX CANTUS AD LIBITUM (32 strane) MISSAE IN FESTIS PROPRIIS (34 strane) “MISSALE ROMANUM” (Rimski misal ili jednostavno Misal, od srednjov.lat. missale, prema crkvenolat. missa: misa) jedna je bogoslužbenih knjiga dela Katoličke crkve, koji se služi rimskim obredom. Sadrži sabrane misne molitve, čitanja, pevanja i rubrike. U ranom srednjem veku, na misi se koristilo nekoliko knjiga: sakramentar sa molitvama, jedna ili više knjiga za biblijska čitanja i jedna ili više knjiga za antifone i druga pojanja. Postepeno su nastali rukopisi koji su uključivali delove više od jedne od ovih knjiga, što je konačno dovelo do verzija koje su same po sebi kompletne. Takva knjiga se do X veka nazivala “Missale Plenum” (Pun misal). Prvi štampani “Missale Romanum“ objavljen je u Milanu 1474. godine. Papa Pije V, prema preporukama Tridentskog sabora (1545–63), objavio je službeno izdanje Rimskog misala 1570. godine (revidiran 1604. i 1634), koji je ostao na snazi u celoj Zapadnoj crkvi, s malim izuzecima (kartuzijanski i dominikanski, kao i ambrozijanski i mozarapski misal), sve do 1970. godine. Neke ispravke u tekstu pape Pija V pokazale su se neophodnim, i papa Kliment VIII ga je 7. Jula 1604. godine zamenio novim tipskim izdanjem, što je značilo da se radi o tekstu s kojim svi ostali otisci moraju biti u skladu. Sledeće revidirano tipsko izdanje objavio je papa Urban VIII 2. septembra 1634. godine. Počev od kasnog XVII veka, u Francuskoj i susednim područjima pojavilo se mnoštvo nezavisnih misala koje su objavljivali biskupi pod uticajem jansenizma i galikanizma. Episkopi Langres Pierre-Louis Parisis i iguman Gueranger pokrenuli su kampanju za povratak u Rimski misal, a papa Lav XIII je iskoristio priliku da 1884. godine objavi novo tipsko izdanje, koje je uzelo u obzir sve promene uvedene od vremena pape Urbana VIII. 3. aprila 1969. godine papa Pavle VI proglasio je novo izdanje, koje su crkveni stručnjaci iz čitavog sveta preuredili prema preporukama i smernicama Drugog vatikanskog opšteg crkvenog sabora (1961-1965). Prvo tipsko izdanje pod naslovom “Missale Romanum ex decreto Sacrosancti Oecumenici Concilii Vaticani II instauratum” objavljeno je sledeće godine. Ponovljeni otisak koji je ispravio pogrešne otiske pojavio se 1971. Drugo tipsko izdanje, sa manjim izmenama, usledilo je 1975. godine. 2000. godine papa Jovan Pavle II odobrio je treće tipsko izdanje koje se pojavilo 2002. U međuvremenu, usledili su i prevodi na narodne jezike. (111/33-265-kp/985)

ЛИКОВИ БАРОКА РОЗАРИО ВИЛАРИ C L I O Б е о г р а д 2 О О 4 П О Л И С а) Барок - Европа - Зборници б) Европа - Историја - 17в - Зборници ............................................................ Ћирилица Тврде корице Шивен повез 4 О 6 страница НЕКОРИШЋЕНО Одлично екстрА !!!

СРБИЈА ИСТОРИЈА ИЗА ИМЕНА СТЕВАН К. ПАВЛОВИЋ C L I O Б е о г р а д 2 О О 4 ПОЛИС а) Србија - Историја ....................................................... Р е ф е р е н ц е С р б и ј а Краљеви Цареви Деспоти Патријарси Ослободиоци Карађорђе Кнез Милош Држава Аутономија Независна Србија Супарништво династија Супарништво странака Србија у рату Југославија 1918 Србија у Југославији 1918-1941 Србија у парампарчад Жртве Отпори Сарадње 1941-1945 Србија под Титом (Део ширег комунистичког плана 1945-1980) Србија после Броза Од Титове апотеозе до Милошевићеве консекрације 198О-1989 Србија у тами - Милошевићево доба 1980-2ОО1 ....................................................... Мапе Слике у боји Регистар Ћирилица Тврде корице Шивен повез 3 О О страница НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО ГАРАНЦИЈА Кондиција: 1О Екстра !!!

ЛИКОВИ СТАРОГ ЕГИПТА СЕРЂО ДОНАДОНИ C L I O Б е о г р а д 2 О О 5 ПОЛИС а) Друштво - Египат - Стари век - Зборници ........................................................... Пажња !!! НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО ГАРАНЦИЈА Ћирилица Тврде корице Шивен повез 3 4 3 странице Екстра !!!!!!!!!!!!!!!

ХОЛМ ЗУНДХАУСЕН ИСТОРИЈА СРБИЈЕ ОД 19. ДО 21. ВЕКА C L I O БЕОГРАД 2ОО8 POLIS а) Србија - Историја - 19-21 врк ............................................................ Пажња !!! Књига која је изазвала велику буру и осуду на српској политичкој сцени и у историјској струци! З а ш т о? Због неких непријатних истина које је аутор изрекао, а које нису пријале режимским и набеђеним `чуварима` националне `ствари`! РЕГИСТАР СЛИКЕ ИЛУСТРАЦИЈЕ МАПЕ Превео с немачког ТОМИСЛАВ БЕКИЋ Ћирилица Тврде корице Омот Обележивач страна Белим коректором на другом и трећем предлисту пребојенo!! 579 страна Без подвлачених страна Без потписа Без печата ЈАКО СОЛИДАН ПРИМЕРАК

МИРО МИКЕТИЋ КРОЗ ПАКАО И НАТРАГ 1 - 3 БЕОШТАМПА БЕОГРАД 2О1О Библиорека ANIMA CANDIDA КЊИГА ТРИЛОГИЈА ТРОТОМНА (ИС)ПОВЕСТ, као драгоцени извор за изучавање грађанског рата у Црној Гори !!! ВАСОЈЕВИЋИ... породица, фамилија и суседи Мира Микетића борили су се до краја рата у редовима ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИНИ генерала Драгољуба Драже Михаиловића, а црногорски ЧЕТНИЧКИ ЛИДЕРИ мајор Ђорђије ЛЕШИЋ, капетан Павле ЂУРИШИЋ и низ других, нижих старешина живо су присутни на страницама ове трилогије !!! ЦРНА ГОРА, располућена у грађанском рату, далеких година, а тако близу, 1941-1945, а та располућеност је и ДАН ДАНАС велика и све већа !!!!!!!! Д о к л е !!!!!!!! ............................................................ На полеђини: Ребека Вест Матија Бећковић Немања Девић Књиге 1-3 Ћирилица Тврде корице Омот Шивен повез Пажња !!! 125О СТРАНИЦА НЕКОРИШЋЕНО НЕЧИТАНО Е к с т р а !!!!!!!!!!!!!

ЗАШТИТА ИДЕНТИТЕТА СРПСКОГ НАРОДА У ЦРНОЈ ГОРИ Округли столови и савјетовања у 2011. години СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ САВЈЕТ Подгорица 2О12 ЗБОРНИК РАДОВА Р е ф е р е н ц е 1. СРБИ И ПОПИС СТАНОВНИШТВА У ЦРНОЈ ГОРИ 2011. 2. СРПСКИ ЈЕЗИК У ОБРАЗОВНОМ СИСТЕМУ ЦРНЕ ГОРЕ 3. СРПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ У РЕГИОНУ 1 4. СРПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ У РЕГИОНУ 2 5. КОЛЕКТИВНА ПРАВА СРБА У ЦРНОЈ ГОРИ У СВЈЕТЛУ РЕЗУЛТАТА ПОПИСА СТАНОВНИШТВА 2О11. ГОДИНЕ ДЕКЛАРАЦИЈА ИЗЛАГАЊА УЧЕСНИКА САВЈЕТОВАЊА (око 5О) ........................................................ 27 РЕФЕРЕНТНИХ ЈЕДИНИЦА (писма, одговори, пописнице, тужба) Љубичасти печат (Даровала Љиљана Булатовић-Медић, књижевник из Београда!) Брош Ћирилица Тираж /с а м о/ 5ОО 397 страница НЕКОРИШЋЕНО РАРИТЕТ Е к с т р а !!!!!!!!!!!!!!!!

dobro stanje kao na slikama malo je uprasena sa strane nije bas kolekcionarski primerak al retko se i ovakav pronadje velika preporuka ljubiteljima avangardne umetnosti RETKO časopis Rok Beograd 1969 poster u odlicnom stanju ( Vladan Radovanović Poliedar ) mixed media neoavangarda avangarda bit international vujica resin tucic grupa oho franci zagoricnik strip triglav akcija performans hepening manconi ... postmoderna ...

omot ilustrovao Georg Gros Binoza ima ex libris prethodnog vlasnika na prvoj praznoj strani Prijevod s njemačkog Tomislav Prpić. Naslovnica George Grosz. Stanje odlično. Roman suvremene nezaposlenosti. Leonhard Frank, (born Sept. 4, 1882, Würzburg, Ger.—died Aug. 18, 1961, Munich, W.Ger.), German Expressionist novelist and playwright who used sensationalism and a compact and austere prose to dramatize a favourite theme—the destruction of the individual spirit by bourgeois society. After studying painting in Munich in 1904 and working as a commercial artist, Frank turned to literature. In 1914 his open opposition to World War I forced him to flee to Switzerland. The same year he published his first book, Die Räuberbande (1914; The Robber Band). The story of rebellious young boys who seek to create the ideal society but end up as “good citizens,” it embodies the main theme of his writings—the humorous exposure and realistic portrayal of the narrowness of the middle classes. While in Switzerland he also published Die Ursache (1915; The Cause of the Crime), an attack on repressive educational systems, and Der Mensch ist gut (1917; “Man Is Good”), a revolutionary denunciation of war. Frank returned to Germany in 1918. His belief in the necessity of the overthrow of capitalism and the establishment of socialism was expressed in his novel Der Bürger (1924; A Middle-Class Man) and in Das ochsenfurter Männerquartett (1927; The Singers). During the same period he wrote his masterpiece, Karl und Anna (1926; Carl and Anna), a realistic, if sentimental, account of a soldier who seduces his comrade’s wife. In 1933 Frank’s books were banned and burned by the Nazis, and he immigrated again to Switzerland. From there he went to Paris, where in 1940 he was confined in an internment camp. After several escapes and reinternments, he fled to the United States. He returned to Germany in 1950 and two years later published the thinly disguised autobiographical novel Links, wo das Herz ist (1952; Heart on the Left). Ex Yugoslavia (1910-1945) avant - garde covers. Constructivism Book Cover. Photomontage Book Covers. Autor: Leonhard Frank Izdavač: Binoza, Zagreb Izdanje: Prvo Godina: 1933 Uvez: Tvrdi + ovitak Format: 13x21 Stranica: 200 ostalo se vidi na slikama knjiga odlicno ocuvana sve cisto avangarda antikvarne knjige omoti knjiga ovitak omotnice avangardni dizajn ekspresionizam nemacki ...

Second by Thomas Babington Macaulay 1-5 pet knjiga 1849 london izdanje volume I - V istorija engleske prelep povez odlično očuvane