Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
101-125 od 61157 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Sa slika.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Sa slika.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
8 različitih novih razglednica stari automobili istorija automobilizma
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Razglednice skeniram tako da imate uvid u njihovo stanje
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Razglednice skeniram tako da imate uvid u njihovo stanje-putovala
Razrađujući projekat `Revitalizacija malih jevrejskih opština u Srbiji` urednici `Pinkasa` su članovima jevrejske zajednice, рге svega u malim opštinama, ponudili kratke, interesantne tekstove sa jevrejskom tematikom, pogodne za čitanje, ali i za organizovanje razgovora u opštinama. Komisija za kulturu i obrazovanje Saveza i Odbor projekta odštampali su tekstove u sveskama (pinkasima) sa temama iz jevrejske istorije (opšte i jugoslovenske), iz umetnosti i nauke, o problemima Holokausta, antisemitizma, jevrejskog identiteta i sl. U jednom od tih tekstova Geršom Šolem tumači Kabalu i njenu simboliku. Kabala, doslovno ״predanje“, odnosno predanje božanskih stvari, jeste Jevrejska mistika. Njena istorija je duga i tokom mnogih vekova snažno je uticala na one krugove u jevrejskom narodu koji su težili dubljem razumevanju tradicionalnih oblika i predstava jevrejstva. Pisani izraz često veoma intenzivnog stvaralaštva kabalista sačuvan je od kasnog srednjeg veka u veoma obimnoj književnosti...
Da li postoji verodostojan dokaz da je Isus iz Nazareta zaista bio Sin Božji? Prateći svoj duhovni put, Li Strobel, nekadašnji urednik pravne rubrike „Čikago Tribjuna“, unakrsno ispituje više eksperata koji su doktorirali na visokim školama poput Kembridža, Prinstona i Brandijela, priznate autoritete u svojim oblastima. Strobel ih izaziva pitanjima kao što su: Zbog kakvog zločina je Hrist razapet na krstu? Koliko je pouzdan Novi Zavet? Postoje li van Biblije dokazi o Isusu Hristu kao istorijskoj ličnosti? Ima li kakvog razloga za verovanje da se uskrsnuće zaista dogodilo? Strobelova uporna, odlučna pitanja čine da se ova knjiga čita u jednom dahu, poput očaravajućeg romana. Ali ona nije fikcija. Ona je dosledna potraga za istinom o najmarkantnijem liku u istoriji. Kakva će biti vaša presuda povodom Isusovog zločina? „Li Strobel upornošću buldoga istražuje dokaze o istinitosti biblijskog hrišćanstva” – Brus M. Mecger, doktor filozofije, profesor Novog Zaveta, Teološki kurs Univerziteta Prinston. „Li Strobel postavlja pitanja kakva bi postavio tvrdokorni skeptik. Ova knjiga je toliko dobra da sam je pročitao u jednom dahu. Svaki istraživač bi trebalo da je ima” – Filip E. Džonson, profesor prava Kalifornijski univerzitet u Berkliju. dobro očuvana
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Vlaho Bukovac Mlada umjetnica 1914. UMJETNIČKA GALERIJA DUBROVNIK godina orijentaciono 2000. Влахо Буковац С Википедије, слободне енциклопедије Датум рођења 4. јул 1855. Место рођења Цавтат Аустроугарска Датум смрти 23. април 1922. (66 год.) Место смрти Праг Чехословачка Потпис Vlaho bukovac signature.png Влахо Буковац (итал. Biagio Faggioni; Цавтат, 4. јул 1855 — Праг, 23. април 1922) је био српски[1][2] сликар[3], академик, члан САНУ. Садржај 1 Биографија 2 Академик 3 Галерија 4 Референце 5 Литература 6 Спољашње везе Биографија У младости је пловио, а затим лутао по Северној и Јужној Америци. У Сан Франциску је почео аматерски да слика, а 1876. године вратио се кући. По узору на мецену Меду Пуцића који га је уз Штросмајерову помоћ одводи и Париз, словенизује своје презиме Faggioni у Буковац. Студира на École des Beaux-Arts у класи Александра Кабанела (Alexandre Cabanel) и још као ђак излаже Црногорку на обрани на париском Салону. У париској фази (1877—1893) уз представике академизма Буковац је стално присутан и често награђиван у Салону. Црногорски кнез Никола га је одвео из Париза у Црну Гору, на Цетиње.[4] Након тема из црногорског живота, следи циклус актова и велики успех сликом La grande Iza (Salon 1882.). Касније као реномирани портретист искључиво је излагао портрете (Млада Патрицијка, Laura le Doux, Штросмајер). Истовремено прожет импресионистичким струјањима свог времена слика (Из Фонтенблоа, Пејзаж с Монмартра, Пријеко). Након париских успеха, ушао је међу енглеску аристократију, за коју је насликао више `одличних` портрета.[5] Од 1880. године радио је на српском двору Обреновића у Београду када се потписује ћирилицом. Врло је добро још први пут примљен на двору, о чему је и писао у својим мемоарима (Мој живот), па је портретисао и Обреновиће, али и Карађорђевиће. Доласком у Загреб 1893. године постаје, целе следеће деценије (до 1903. године), централна личност у уметничком животу града. Окупља младе уметнике и књижевнике, подстиче оснивање атељеа, Уметничког павиљона. Буковчево деловање у Загребу, где је предавао на Ликовној академији, означава почетак новог раздобља у уметности. Те 1893. године насликао је у Загребу портрет покојног грофа Јанка Драшковића, оснивача Матице Хрватске.[6] Када је 1897. године, од загребачког `Друштва уметности`, иступањем неких чланова створено ново ту се нашао и Влахо. Он је тада постао председник, новог `Друштва хрватских уметника`.[7] Јавност Београда имала је прилику да се упозна са његовим сликарством на Првој југословенског уметничкој изложби 1904. године. Он је био аутор познате историјске слике `Благовештенски сабор 1861. године` (српски црквено-народни сабор у Карловцима) , коју је загребачки трговац Петар Николић умножио као литографију и продавао.[8] Од 1903. године постаје професор сликања на Академији ликовних уметности у Прагу где почиње да живи и где разрађује препознатљиви поентилистички стил сликања, са кратким, испрекиданим потезима четке и ситним или крупнијим тачкастим мрљама. У лето 1901. године `дворски сликар`[9] је завршио у Смедереву, портрете краља Александра Обреновића и краљице Драге.[10] Урадио је крајем 1901. године велику слику `Карневал`, на којој се налази око седамдесет особа. Тај рад је поклонио Друштву `Епидаур` у Цавтату.[11] у Бечу је фебруара 1903. године имао у Салону Евгенија Артина, велику самосталну изложбу, са 41 сликом. Портрет Буковца из 1922. Због неких `афера` Буковац је био принуђен да напусти Загреб 1903. године. Било је то време бурних догађаја у Загребу, услед хрватско-српског неспоразума. Његов испражњен атеље је откупио загребачки трговац уметнинама Лађевић, и понудио сликару Урошу Предићу да се ту усели. Али Банаћанин се скрасио код брата у Београду.[12] Од 1903. године до смрти живи у Прагу, где је био професор на Ликовној академији и управник-ректор исте.[13] У овој сликаровој последњој, прашкој, фази слика у поентилистичком стилу. Када 1882. године на позив краља Милана Обреновића, а заправо по жељи краљице Наталије да јој баш он уради портрет, Буковац напушта Француску и у књизи пише како се представио краљици: `Ја нијесам Француз, ја сам родом из Дубровника, односно из Цавтата, мој је језик српски, наиме тај исти, којим се говори у Београду.` О његовом националном одушевљењу док је боравио у Србији сведоче његове речи: `Топио сам се од милине, слушајући у тако отменом кругу свој матерњи језик, тај слатки и красни језик, од ког се у туђини бијах готово сасвим одвикао! Био сам поносан што је то мој народ — храбар и бистар народ, који је, ето, у име Бога, закорачио на пут слободе и цивилизације.` Академик Почетком 1884. године изабран је за дописног члана Српског ученог друштва, а 1892. године и за почасног члана Српске краљевске академије. Дописник је Академије уметности од фебруара 1905,[13] а 1919. године постаје почасни члан Југославенске академије наука и уметности. Непосредно пре своје смрти 1922. године урадио је портрет Југословенског краља Александра I Карађорђевића. Умро је по повратку у Праг; тамо је остало много његових радова. Био је ожењен Јелицом, која се јавља више пута као његов модел. Његов најстарији син `Ага`, је такође од стране оца био портретисан 1903. године[14] Написао је аутобиографију `Moj живот` коју је 1925. године у Београду објавила Српска књижевна задруга. У родном Цавтату, у његовој родној кући отворен је тридесетих година 20. века `Буковчев музеј`, њему посвећен.[15] Његове кћерке Јелица и Иванка су такође сликале, живеле су у Прагу, а Јелица Буковац-Радосављевић је 1940. прешла у Београд.[16]
ПРАВОСЛАВНА ВЕРОНАУКА Митроплит Амфилохије /Радовић) МАНАСТИР ОСТРОГ СВЕТИГОРА ЦЕТИЊЕ 2О12 Р е ф е р е н ц е О ТАЈНИ ВЕРЕ ОТКРИВЕЊЕ У СТАРОМ ЗАВЈЕТУ ОТКРИВЕЊЕ У НОВОМ ЗАВЈЕТУ КРШТЕЊЕ СРБА, СВЕТИ САВА И КОСОВСКИ ЗАВЈЕТ МОНАШТВО И ЊЕГОВА УЛОГА У ЦРКВИ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ДАНАС БОГОСЛУЖБЕНИ И МОЛИТВЕНИ ЖИВОТ ЦРКВЕ
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Sa slika.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Sa slika.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Sa slika.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Sa slika.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
7(20k) Bugarska 1918 Cenzurisana razglednica iz Sofije za Vranje
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Sa slika.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Sa slika.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Sa slika.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Sa slika.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Sa slika.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Razglednice skeniram tako da imate uvid u njihovo stanje-putovala