Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-25 od 227 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Aktivni filteri
LEŽIŠTA I POJAVA URANA STARE PLANINE Sergej K.Gertik Autor: Sergej K. Gertik Ležište MEZDREJA...Pojava JAVORSKI DO...GABROVNICA...Surčin DO...Cvetkov DO....REPUŠINE.... Izdavač: Autor - Beograd, 2003. Tvrd povez, 176 str. ILUSTROVANA.... Knjiga je N O V A ------------------------------ 1v
Izdavac :Hudson Godina : 1981 Povez : mek Stranica: 176 Stanje : veoma očuvana, ilustrovana, na kvalitetnom papiru Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: https://www.limundo.com/Clan/diktionaer/SpisakAukcija ili https://www.kupindo.com/Clan/diktionaer/SpisakPredmeta kat.br. F1
СЛУЖЕБНИЦИ богослужбене књиге у ексклузивном и луксузном кожном повезу, првенствено намењени за свакодневну свештеничку употребу. Материјал повеза: говеђа кожа. Начин израде: ручни рад Књижни блок: по жељи наручиоца (најчешће синодско издање, на српском језику) Књижне блокове набављам у патријаршијској продавници. Повез служебника израђујемо у црној, браон, црвеној и тегет плавој боји коже, поред стандардних примењујемо и гравуре детаља које договоримо са купцем. Израда гравура по жељи купца подразумева цртање мотива у пдф вектор фајлу (цена по процени графичара), затим израду клишеа за отисак по цени од 43дин/цм2. ГРАВУРЕ ЗА КОЈЕ ИМАМО ГОТОВЕ КЛИШЕЕ СУ БЕСПЛАТНЕ. БИЛО КОЈУ ВАШУ КЊИГУ ОПРЕМИЋЕМО КОЖНИМ ПОВЕЗОМ. КОЛИЧИНЕ НЕОГРАНИЧЕНЕ. Време израде: 7-10 радних дана
ŠUME DRVENASTE VRSTE I STABLA IZUZETNIH DIMENZIJA NA PODRUCJU NACIONALNOG PARKA DJERDAP - Branko Stajic - Dragica Vilotic Izdavac: Nacionalni park Djerdap Donji Milanovac Cvrst povez 199 str. Dimenzije 21,5 x 30,5 cm Национални парк Ђердап је највећи Национални парк у Србији, кроз који протиче највећа европска река, остављајући за собом по лепоти, атрактивности и величини, у европским размарама непоновљиву Ђердапску клисуру и у оквиру ње исклесане три клисуре, два кањона и три котлине. На обалама моћног, плавог Дунава, у дужини од око преко 100 километара, рађали су се и стасавали кроз векове и бурну историју јединствени људи и култура, на раскршћу и ветрометрини различитих цивилизација и светова. Живећи и вековима пре Римљана, Словена и других древних народа, становништво овог живописног и традицијом богатог подручја оставило је за собом бројна сведочанства свог бивствовања у виду специфичне и разноврсне архитектуре, културно-уметничких посебности, репрезентативних споменика и историјских записа, али и очувану природу израженог (био)диверзитетског ниова. Огроман је етнолошко-антрополошки, али и еколошки и научни значај овог подручја, у коме шуме и шумске састојине, богате разноврсним фаунистичким и флористичким елементима, заузимају почасно место на пиједесталу природних вредности. Шуме овог краја веома су богате дрвенастим врстама, од којих су неке изузетно ретке и које су своје природно распрострањење кроз векове јако редуковале. Посебан еколошки, научни и културни значај припада ретким мешовитим шумама на кречњацима у клисурамо и кањонима, које су највише очувале структуру и састав прадавних - исконских шума. Са различитих апспеката ништа мањи значај припада дрвенастим врстама богатим буковим шумама на силикатима, које у појединим деловима Националног парка предеоно доминирају, стварајући посебне природне целине, веома атрактивног изгледа и непоновљиве лепоте. По реткости и угрожености, лепоти дрвета, визуелно-естетском угођају, али и по нивоу продукције крупног дрвета и дендромасе, ретке шуме племенитих лишћара (нпр. шуме јавора и јасена и других племенитих лишћара, шуме јавора, липе и других врста са орахом, шуме ораха, шуме јасена, мечје леске, јоргована и других врста) овог подручја су специфичне важности. Такође, подручје Ђердапа је надалеко чувено по шумама у којима су, поред спрата дрвећа и спратови жбуња и приземне флоре веома богати и разноврсни са еколошко-фитоценолошког становишта. Забележен је низ представника медитеранске и субмедитеранске флоре, балканске ендемичне флоре итд. Из разлога што су знатне површине шума под строгим режимом заштите, које су истовремено и лоциране у тешко приступачним деловима, у оваквим шумама могу се уочити веома импозантна стабла, изузетна по низу различитих карактеристика (старост, димензије, лепота, позиција...). Огроман је значај оваквих реперезентативних стабала за културу, традицију, обичаје и историју овог краја. Услед велике површине под разноврсним, дрвенастим врстама богатим шумама и шумским екосистемима, створени су предуслови за присуство бројних елемената фауне, у којима доминира орнитофауна, али и фауна сисара, водоземаца, гмизаваца, инсеката и риба. Све оне су у јединственим шумама Ђердапа пронашле оптималне услове и иделана станишта за свој раст и опстанак. Задатак аутора ово монографије није био лак. Ђердап, са свим својим историјским, културним и природним специфичностима, вечита је инспирација и предмет истраживачког рада, по вокацији и мотивима, бројних и веома различитих научних посленика Србије и других земаља. Као резултат њиховог великог и преданог рада на откривању, спознаји и унапређењу свих вредности овог подручја настао је низ стручних и научних радова, монографија и других библиографских публикација. У њима су детаљно анализирана и широј јавности предочена многобројна сазнања и информације о овом, како га поједине колеге називају, јединственом и великом природњачком музеју. Тешко да се о свакој од многобројних и неоспорних вредности Ђердапа данас може рећи и написати нешто потпуно ново и епохално, а што већ до сада делом није речено, забележено или анализирано. Међутим, како је то већ уобичајено, резултати сваког научног или стручног дела по правилу отворају и по нека нова питања, недоумице или претпоставке, које ``заголицају`` пажњу и интуитивну машту истраживача и катализирају њихове активности и напоре на спознаји и анализи у стварности уочених појава и законитости. Зато су аутори ове монографије најпре систематизовали постојеће информације, сазнања и велики део резултата својих дугогодишњих и многих других истраживања, пре свега из области шумарства и екологије. Након тога, руководећи се девизом ``не подбацити у оригиналности и не претерати у сличности``, истраживачки напор аутора био је усмерен ка изради прегледа шума, дрвенастих врста и њихових најзначајнијих репрезената на подручју Националног парка ``Ђердап``. Значај оваквих природних објекта огледа се у чињеници да се исти по низу специфичности (лепота, реткост, угроженост, димензије...) јасно дифренцирају од општости, дајући при томе снажан печат биодиверзитетском богаству и разноврсности Ђардапа. Стога је основна намена израде ове публикације, како је то већи део тима од овде наведених аутора констатовао и приликом израде претходне сличне публикације, да се превасходно едукује локално становништво и остале структуре које посећују Национални парк, како би могли препознати неоспорне вредности таквих објеката и били свесни њиховог великог значаја. На тај начин, кроз промоцију значаја, знања и богаства различитих елемената флоре Ђердапа, извршиће се популарисање неких од најважнијих вредности природне баштине овог краја. Кроз своје мисли и препоруке да ``... културно благостање једне државе зависи поглавито до степена просвећености и просветног нивоа дотичног народа ...``, Баранац је још 1935. године напомињао да је ``... неопходно посветити нарочиту пажњу на просвећивање широких народних маса у погледу шумарства, што доводи до његовог општег популаризовања ...``. Зато је намера аутора ове публикације била и да се изврши популаризовање резултата преданог рада шумарских стручњака на очувању и унапређењу шумарства, животне средине и друштва уопште. Увидом у низ фотографија прелепих, добро изграђених, виталних шумских састојина различите старости и развојних фаза, читаоци ове публикације могу уочити да резултати рада шумарских стручњака и научника нису деструктивног карактера, оријентисани само ка претераној сечи и експлоатацији шума на великим површинама и газдовању искључиво на економским постулатима. Ако се и малим делом схватају физиолошки процеси и законитости раста, развоја и одумирања шума, тада је сваком добронамерном читаоцу или посетиоцу кристално јасно да веома велики број критика усмерених ка шумарској струци и резултатима њеног рада нема утемељење у модерним поставкама шумарске науке и праксе. Ове критике најчешће почивају на превише емотивном и лаичком тумачењу апсолутно неопходних активности шумарске оперативе, којима се негују, одржавају, штите и обнављају шуме и шумски екосистеми Србије. При томе се мора посебно апострофирати чињеница, да је шумарство у Србији већ два века базирано на принципу трајности газдовања, чиме успешно и у великој мери доприноси одрживом развоју Републике Србије. Поред очувања, унапређења и заштите природе важан циљ у оквиру газдовања и управљања Националним парковима односи се на понуду знања, информација, активног одмора, пружање могућности усавршавања, али и пружање могућности доживљавања нечега јединственог и непоновљивог. У том контексту, једна од идеја водиља аутора ове монографије и менаџмента предузећа била је да се у циљу сагледавања, оцене и вредновања постојећег стања и потенцијала природних вредности Националног парка, изврши инвентарисање и утврди лоцираност изузетних стабала, односно стабала посебних вредности. Оваква активност, кроз увођење посебних едукационих шетачких стаза, требала би допринети повећању обима и разноврсности туристичке понуде у Националном парку и поспешити развој екотуризма, али и омогућити додатну едукацију туриста са различитих аспеката. Коначно, резултати израде ове публикације требало би да дају допринос обнови и увећању индивидуалне и колективне свести и одговорности за очувањем и унапређењем природне баштине Ђердапа, која и данас тако моћно утиче на становништво Ђердапа, на његов опстанак и живљење, али која је истовремено и добро од општег интереса за целокупно становништво Републике Србије.
Pred vama se nalazi dopunjeno izdanje jedne od najobimnijih studija srpske i slovenske mitologije u kojoj su izloženi rezultati dugogodišnjeg istraživanja profesora Sretena Petrovića na ovom polјu. U pitanju je svakako nezaobilazno štivo za svakog ko želi da se upozna sa osnovama etnokulturoloških studija mitološkog sistema Starih Slovana, posebno Srba, ali i naroda iz bliskog okruženja, kao i za one koji se profesionalno bave ovom temom, a kojima će ono biti nezaobilazna referenca u istraživanjima. U ovoj knjizi se možda i po prvi put tematizuje uloga Slovena u širokom kontekstu celokupne civilizacije, ali i njihova karakterologija koja svakako doprinosi ideji konstituisanja kompaktnijeg sistema slovenske mitologije i njenog odnosa prema drugim mitologijama. Profesor Petrović razmatra i opšte principe religioznosti od animologije i demonologije pa sve do sistematskog zasnivanja mitološkog sistema, kao i srpsko-slovenski mit u običajnoj ...
Обухватајући две хиљаде година узбудљивих верских, културних и политичких догађаја, који су одсудно утицали на цивилизацијски ток, ова јединствена студија представља најприступачнију историју хришћанства икада објављену - пођенако значајну за стручњаке, колико и за ширу читалачку публику. Оксфордска историја хришћанства колективно је дело деветнаест врхунских стручњака из области историје религије. Истражујући богато наслеђе хришћанства, аутори су на разумљив и веродостојан начин обрадили све значајне аспекте ове вере и дочарали виталност њене мисли и богатство њене културе. (24 цм, 700 стр.)
Mudri saveti bude onu skrivenu snagu za koju niste ni znali da je posedujete. U najtežim trenucima u životu ljudi se uglavnom okreću veri i pisanoj reči. Usledi olakšanje kada shvate da u svojoj muci nisu sami i da su mnogi pre njih imali slične probleme, te da rešenje već postoji. Knjiga sadrži osam izabranih dela: Misli o dobru i zlu, Vera svetih, Molitve na jezeru, Emanuil, Teodul, Sprski narod kao Teodul, Indijska pisma, Misionarska pisma. 1056 strana, format 25×19 cm
tvrd povez, mat plastika, format A5, str. 528. Ne može se ni pretpostaviti kada je taj jednostavniji i primitivniji oblik obožavanja smenilo obožavanje likova i praslika, koje predstavljaju Bramu, Višnua, Šivu i druga zamišljena bića koja čine mitološki panteon ogromnih razmera; ili kada su to Rama i Krišna, za koje bi se reklo da su isprva bili stvarne istorijske ličnosti, bili uzdignuti na nivo božanstava. Manu je na više mesta [*6] spominjao obožavanje slika, tj. likova, ali uz napomenu da oni bramani koji žive od služenja po hramovima pripadaju nižoj i lošijoj klasi. Čitava povest u Ramajani i Mahabharati vrti se oko doktrine o inkarnacijama, jer su sve glavne dramske ličnosti u tim epovima bile otelovljenja bogova, polubogova i nebeskih duhova. Izgleda da je ritual onaj iz Veda, i može se sumnjati da tu ima ikakvih aluzija na obožavanje likova, tj. ikona; ali svuda preteže doktrina o umilostivljenju putem pokore i veličanja, a Višnu i Šiva su naročiti predmeti hvalospeva i prizivanja. Prema tome, u ta dva dela nalazimo nedvosmislene nagoveštaje o napuštanju elementarnog bogosluženja iz Veda i početku ili razradi legendi, koje čine veliko stablo mitološke religije Hindusa. A koliko su oni odmakli u kosmogoniji i hronologiji svojih predaka, ili u kom stepenu predanja o porodicama i dinastijama mogu da potiču od njih – to su pitanja o kojima može da se presudi tek kada Vede i dva dela o kojima se radi budu bili temeljnije proučeni.
Proizvodnja clupak PAPIRA Husejin Duraković Priprema celulozne mase....testiranje papira...Gramatura...Sadržaj vlage........➡️ ➡️ Tehnologija proizvodnje clupak papira, Maglaj ,TEŠANJ 2010.god..24.cm...ILUSTROVANA 294.strane .. Knjiga je NOVA.....➡️ ➡️ -------------------------------- M
Veoma dobro očuvano, bez, pisanja, pečata, podvlačenja… Autor - osoba Čajkanović, Veselin, 1881-1946 = Čajkanović, Veselin, 1881-1946 Naslov Mit i religija u Srba : izabrane studije / Veselin Čajkanović ; priredio Vojislav Đurić Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1973 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1973 (Beograd : Kultura) Fizički opis XIII, 693 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Đurić, Vojislav M., 1912-2006 = Đurić, Vojislav M., 1912-2006 Marić, Rastislav, 1905-1961 = Marić, Rastislav, 1905-1961 Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ66, ǂknj. ǂ443 (Karton) Napomene Str. [VII]-XIII: Predgovor / Vojislav Đurić Str. 529-646: Beleške o Čajkanovićevim radovima iz religije i mitologije / Vojislav Đurić Str. 647-651: Biografija Veselina Čajkanovića / Vojislav Đurić Str. 667-668: Pogovor / Vojislav Đurić Str. 653-666: Bibliografija Veselina Čajkanovića / Rastislav Marić Registar. Predmetne odrednice Srbi -- Religija Srbi -- Mitologija Srbi -- Narodna verovanja MG106 PREDGOVOR 1. SKRAĆENICE 2. KULT DRVETA I BILJAKA KOD STARIH SRBA 3. SUBOTA – ĐAČKA BUBOTA 4. VUNA I LAN 5. SEKULA SE U ZMIJU PRETVORIO 6. DA LI SU STARI SRBI ZNALI ZA IDOLE? 7. IMENA OD UROKA 8. DVA STARINSKA SLUČAJA ASILIJE 9. DONJI SVET KOD STARIH 10. SAHRANJIVANJE POD PRAGOM 11. MAGIČNI SMEJ 12. GOSTOPRIMSTVO I TEOFANIJA; KUMSTVO U KAPI 13. SVEKRVA NA TAVANU 14. PO GREHU RODITELJ 15. BADNJI DAN I BOŽIĆ 16. TRI BOŽIĆNA OBIČAJA 17. BOŽIĆ, NJEGOVO POREKLO I ZNAČAJ 18. O USKRŠNJIM OBIČAJIMA 19. KLICANJE PREDAKA 20. UBIJANJE VAMPIRA 21. NEKOLIKE OPŠTE POJAVE U STAROJ SRPSKOJ RELIGIJI 1) Panspermija 2) Epifanija predaka 3) Post 4) Svadbeni orasi 5) Custodia feralis 22. O VRHOVNOM BOGU U STAROJ SRPSKOJ RELIGIJI Uvod I Tradicija o svetom Savi II Sveti Sava i vuci III Sveti Sava kao θ εόςνόμιος IV Zimski sveci V Božanski kum VI Krvna osveta VII Crni bog VIII Trojan IX Sveti Đorđe X Fetiši: verige i sekira XI Atributi, epiteti, funkcije XII Ime i epikleze XIII Hromi vuk i hromi Dabog XIV Đavo XV Spasilac na belom kolju XVI Božić i Đurđevdan XVII Kult XVIII Misterija spasa XIX Dabog XX Slovenski i indoevropski Dis pater NAPOMENE 23. BELEŠKE O ČAJKANOVIĆEVIM RADOVIMA IZ RELIGIJE I MITOLOGIJE 1) O tragičnom pesništvu i pozorištu kod Grka 2) *(O jednoj mitološkoj basni u Fedra) 3) „I tu ima njegova masla“ 4) O ženi u Grka i Rimljana 5) O čitanju Biblije 6) „ U boga su vunene noge, a gvozdene ruke“ 7) Iz srpskog folklora. Primedbe uz nekolike poslovice 8) Iz srpske religije i mitologije, I. Majka Jugovića 9) Srpske narodne pesme, II. Pesme mitološke 10) Nekolike primedbe uz srpski Badnji dan i Božić 11) De argumento et fontibus proverbii Serbici 4 Vuk 12) Iz naših narodnih poslovica. Primedbe i komentar 13) Imena od uroka 14) Motivi prve arnautske pesme o boju na Kosovu 15) Ubijanje vampira 16) Srpske narodne pesme, druga knjiga, Mitološke i druge različite pesme 17) Božićna slama 18) Badnji dan i Božić 19) Studije iz religije i folklora 20) „ Puštanje vode“ o Velikom četvrtku 21) „ Ne bojim se nikoga do Boga“ 22) Donji svet u jami 23) Tuđ pogreb 24) Oleum et opera 25) Ljudski i životinjski polaženik 26) Sveti Sava i vuci 27) Srpske narodne pripovetke. Antologija 28) Zadušnice i sirotinja 29) Petnaest srpskih narodnih pesama 30) Obiectus pectorum 31) Dva starinska slučaja asilije 32) Donji svet kod starih 33) Ćorava Anđelija 34) Mitski motivi u tradiciji o despotu Stevanu 35) Carmen Arvale 36) *(Krvna osveta; Đurđevdan i rimske Parilije) 37) Tacitova Germanija 38) Srpske narodne umotvorine 39) Tri srpske poslovice 40) Presipanje dukatima 41) *(Pregled rimske književnosti) 42) Klicanje predaka 43) Magično sedenje 44) *(Jevanđelije po Mateju) 45) Srpske narodne pripovetke 46) O uskršnjim običajima 47) Vergilije i njegovi savremenici 48) Srpska narodna pesmarica 49) Svekrva na tavanu 50) Jedna božićna legenda 51) Tri božićna običaja 52) Nekolike opšte pojave u staroj srpskoj religiji 53) Dva praznika iz životinjskog kulta 54) *(Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju) 55) Ein frü hslavisches Mä rchenmotiv bei den Byzantinern 56) Svetac na desnom ramenu 57) Sveti Sava u narodnim pripovetkama 58) Bosiljak 59) Hidromantija kod Filipa Višnjića 60) *(Glasnik Etnografskog muzeja) 61) Po grehu roditelj 62) Das Rä tsel von Trebenište 63) Trn i glog u narodnoj srpskoj religiji 64) *(Psihofizičko izražavanje srpskog naroda) 65) De numinibus apud Setbos coniugalibus 66) De nucibus in Romanoriim nuptiis usurpatis 67) De diis et daemonibus Serborum medicis 68) Poetae Serborum epici quid et de interitu et de renovatione mundi sibi finxerint 69) Jedna knjiga o Mojsiju 70) Inkubacija pod jasenkom 71) De daemonibus quibusdam neohellenicae et serbicae superstitioni communibus 72) Starinska religija u našim dnevnim listovima 73) *(Život svetoga Save) 74) Krsna slava 75) Kult drveta i biljaka kod starih Srba 76) Priča o čoveku koji je prevario smrt 77) Božić, njegovo poreklo i značaj 78) Srpska religija i folklor u Godišnjici 79) O vrhovnom bogu u staroj srpskoj religiji 80) Neobjavljeni rukopisi 81) *(Literatura o mitu i religiji) 24. BIOGRAFIJA VESELINA ČAJKANOVIĆA 25. BIBLIOGRAFIJA VESELINA ČAJKANOVIĆA 26. POGOVOR 27. REGISTAR Veselin Čajkanović (1881–1946) bio je čuveni srpski klasični filolog, etnolog, istoričar religije i akademik SANU. Obrazovanje i početak karijere Rođen je 9. aprila 1881. godine u Beogradu u zanatlijskoj porodici Ane i Nikole, koji su imali šestoro dece. Veselin je bio drugo dete svojim roditeljima, koji su se našli da žive u Beogradu po Nikolinom dolasku iz Sarajeva, jer je, kao borac protiv turske vlasti, izbegao u Srbiju. U rodnom gradu Veselin je završio osnovnu školu, kao i Prvu mušku gimnaziju i kasnije Veliku školu. Zanimljiva je činjenica da se školovao u društvu velikih imena naše književnosti, među kojima je Petar Kočić, autor brojnih pripovedaka, koje odišu narodnim jezikom i prikazuju ljudsku dušu i duh jednog vremena. U školskoj klupi je već ovaj visokopoštovani klasični filolog pokazao interesovanje i ljubav prema klasičnim jezicima. Naravno, izuzetno vredan i uporan, Veselin Čajkanović se upisao na studije klasične filologije, i to je i završio. Nemoguće je bilo ne primetiti talentovanog i izvanrednog učenika kakav je bio on, a jedan od onih koji ga je zapazio bio je Pavle Popović. On se založio i da Čajkanović studije nastavi u Lajpcigu, gde je slušao predavanja od eminentnih stručnjaka, među kojima su bili Karl Brugman i Herman Hirt. Nešto kasnije se Veselin prebacio u Minhen, i učio od Karla Krumbahera i Oto Kruziusa. Doktorsku disertaciju pod nazivom Odabrana poglavlja u paremiografskim istraživanjima odbranio je upravo kod Krumbahera u Minhenu. Ovo su presudni momenti u njegovom životu, kada se konačno odlučio za klasičnu filologiju i proučavanje stare religije i mitologije. Po završenim studijama vratio se u Beograd, prvobitno bio gimnazijski profesor latinskog jezika, a onda se zaposlio na Filozofskom fakultetu. Urednik, akademik i naučnik Dane koje je proveo u Bizertu, po evakuaciji zbog tifusa, nije proveo sedeći besposlen. Naprotiv, te trenutke iskoristio je vrlo pametno, i sa francuskim inženjerom Alberom Oforom osnovao je Štampariju srpskih invalida, „u kojoj su se srpski invalidi obučavali tipografskom zanatu”. Krenuo je sa izdavanjem časopisa Napred, a onda i sa Bibliotekom ovog časopisa. U okviru nje su se nalazile i reportaže o životu u Africi naših izbeglica. Bio je urednik Srpskih novina, pa je neke od svojih radova iz oblasti etnologije u njima objavio: Iz srpskog folklora, Iz srpske religije i mitologije. I u drugim časopisima je objavljivao i sarađivao sa kolegama u pripremi, a neki su: Bosanska vila, Srpski književni glasnik, Politika, Južnoslovenski filolog, Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor. Godine 1920. postao je dopisni član Srpske kraljevske akademije. Što se tiče profesorske karijere Veselina Čajkanovića, nije se samo razvijala u gimnaziji i na Filozofskom, nego je jedno vreme radio i na Bogoslovskom fakultetu. Imao je članstvo u različitim odborima, od kojih je najvažnije pomenuti Odbor za građenje Univerzitetske biblioteke i Upravu Srpske književne zadruge. Njegova najuspešnija i najbogatija naučna delatnost bila je iz oblasti klasične filologije, folkloristike, stare srpske religije i mitologije. Smatrao je da se slovenska mitologija ne izučava u onolikoj meri koliko grčka i rimska, i da bi to trebalo promeniti. Pre svega, antičke poslovice su bile tema doktorske disertacije Veselina Čajkanovića. Latinski jezik ga je posebno zanimao, pa otuda je pisao udžbenike latinskog. Bio je vrstan prevodilac, prevodio je Plautove komedije, Tacitovu Germaniju. Knjigu Vergilije i njegovi savremenici napisao je povodom dve hiljade godina od rođenja Vergilijevog. Objavio je antologije narodnih pesama – Petnaest srpskih narodnih pesama – Antologiju srpskih narodnih pripovedaka, Stara srpska religija i mitologija : članci iz rečnika i zbirke poslovica Vuka Karadžića, kao i još neke druge tekstove u vezi sa narodnom književnošću. Voleo je da zna više o paganstvu i religiji Srba pre hrišćanstva, a neki od takvih radova su mu: Mit i religija u Srba, Studije iz religije i folklora, U Boga su vunene noge, a gvozdene ruke, O srpskom vrhovnom bogu. Čajkanović je dobio mnoga odlikovanja, među kojima je Orden Svetog Save, Orden belog orla sa mačevima, Medalja za hrabrost, koju je osnovao kralj Petar I, a dodeljivana je ljudima koji su se istakli svojom hrabrošću u bici sa Bugarskom 1913. godine. Učesnik u ratovima Period u kom je Veselin Čajkanović živeo obeležili su različiti ratovi. To je vreme koje je trpelo stalna uzdrmavanja, burne događaje i mučne posledice. Učestvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Svoje junaštvo i veliko rodoljublje pokazao je učestvujući u Kolubarskoj i Kumanovskoj bici. Bio je jedan od branilaca Beograda. Kako je skoro nemoguće da nešto ne krene po zlu u ratovima, tako je Čajkanović dobio stomačni tifus. Tako zaraženog morali su da ga evakuišu na Krf, a onda i na krajnji sever Tunisa, u mirnu francusku luku Bizertu, gde se oporavljao. Kada je otpočeo Drugi svetski rat, Veselin Čajkanović bio je dekan na Filozofskom fakultetu. Nije uspeo da odgovori na poziv na dužnost za Aprilski rat 1941. godine, te nije bio direktno na bojnim poljima, već je pokušavao da održi stabilnu atmosferu kao dekan na fakultetu. Apel srpskom narodu objavljen je 13. avgusta 1941. u listu Novo vreme i u tom dokumentu je javno iskritikovan i osuđen komunistički ustanak u Srbiji, pa je narod dobio poziv da potpiše dokument i pristane na poštovanje mira i reda od strane okupatora. Jedini profesor koji je odbio da ga potpiše bio je upravo Veselin Čajkanović. Porodica i kraj života Veselina Čajkanovića Bio je oženjen sa Ružom Živković, devojkom iz bogatije građanske porodice, koja je bila njegov student. Imali su dvoje dece, Mariju i Nikolu, a živeli su u kući na Topčideru. Godine 1945. u aprilu stigla je odluka da se Čajkanović otpusti i udalji sa svih uloga koje mu je dodelio Beogradski univerzitet, i Ministarstvo prosvete je sprovelo tu odluku. Po toj odluci ukinuta su mu i građanska prava, kao i pravo na primanje bilo kakve novčane naknade i primanja. Njegova porodica je mnogo trpela zbog toga, znatno su osiromašili. Tih dana se razboleo, bolovao godinu i dva meseca, pa preminuo u avgustu 1946. godine. MG106
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.