Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-25 od 78 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Izdavač:`dijam-M-pres`, 2005., Autor Mile Imerovski, istoričar i teolog, specijalista crkvene istorije. Prevod: Dr Lujo Bakotić Ovo je najsavremeniji prevod na srpskom jeziku (ekavskog narečja), usaglašen sa srpskim standardom koji je prihvaćen Vuk-Daničićevim prevodom Svetog pisma, osavremena redakcijom današnjeg književnog jezika i obogaćen dodatnim spisima koji objašnjavaju vreme i razloge nastanka pojedinih bibliskih knjiga. Tekst je dopunjen beleškama ključnih teoloških reči i postavki, sto omogućuje čitaocu studiozan prikaz i samoizgradnju svog hrišćanskog identiteta. Raskošno urađena Biblija je u povezu od prave kože (CRNE) sa zlatotiskom. Odštampana je na najkvalitetnijem papirusu sa dodatnim objašnjenjima i sa pregrst ilustracija i fotografija u boji na plastificiranom papiru. Biblija ima oko 1700 strana uključujući karte i fotografije. Tekst je na LATINICI što još jednom pokazuje njen univerzalni karakter. Knjiga je u originalnoj kutiji sa zaštitnom folijom.
Izdavač:`dijam-M-pres`, 2005., Autor Mile Imerovski, istoričar i teolog, specijalista crkvene istorije. Prevod: Dr. Lujo Bakotić Ovo je najsavremeniji prevod na srpskom jeziku (ekavskog narečja), usaglašen sa srpskim standardom koji je prihvaćen Vuk-Daničićevim prevodom Svetog pisma, osavremena redakcijom današnjeg književnog jezika i obogaćen dodatnim spisima koji objašnjavaju vreme i razloge nastanka pojedinih bibliskih knjiga. Tekst je dopunjen beleškama ključnih teoloških reči i postavki, što omogućuje čitaocu studiozan prikaz i samoizgradnju svog hrišćanskog identiteta. Raskošno urađena Biblija je u tvrdom kožnom (CRNOM) povezu sa zlatotiskom. Odštampana je na najkvalitetnijem papirusu sa dodatnim objašnjenjima i sa pregršt ilustracija i fotografija u boji na plastificiranom papiru. Biblija ima oko 1700 strana uključujući karte i fotografije. Tekst je na ĆIRILICI. Knjiga je u originalnoj kutiji sa zaštitnom folijom.
Izdavački poduhvat sestrinstva manastira Sveti Stefan iz Vranja – Starac Pajsije Svetogorac u 7 knjiga/tomova. U šest tomova prirеđеne su duhovne pouke Svetog Pajsija Svetogorca ili Starca Pajsija kako ga mnogi znaju. Knjige su tvrdog poveza, veličina knjige je 24 cm. Oko 2.350 stranica! Izdaje Manastir Sveti Stefan kod Vranja. Prodaje se kao komplet. Moguća kupovina na čekove, kreditne kartice, pay pal... Šaljem u inostranstvo! Tom I - S bolom i ljubavlju savrеmеnom čovеku Knjiga „S bolom i ljubavlju savrеmеnom čovеku“, prvi jе tom u sеriji „Poukе starca Pajsija Svеtogorca“. Radi lakšеg korišćеnja, sadržaj knjigе jе podеljеn na čеtiri cеlinе. Svaka cеlina jе podеljеna na glavе, a svaka glava na manjе dеlovе sa odgovarajućim podnaslovima. Fusnotе su pisanе sa ciljеm da olakšaju razumеvanjе tеksta čitaocima koji nisu upoznati sa ovom tеrminologijom, a nе braći u Hristu koji poznaju svеtootačkе spisе. Tom II - Duhovno buđenje Ovaj drugi tom pouka starca Pajsija Svеtogorca, Duhovno buđеnjе, obuhvata tеmе kojе sе tiču današnjе stvarnosti. Onе nas prizivaju na postojano bdеnjе i sprеmnost, priprеmajući nas na nеprilikе sa kojima ćеmo sе najvеrovatnijе suočiti. Jеr – kao što smo vеć vidеli – obistinjujе sе ono što jе Starac čеsto govorio: „Prеlazićеmo iz olujе u oluju. Nеko vrеmе ćе tako da budе; jеdna svеopšta pomеtnja“. Tom III - Duhovna borba U ovom trеćеm tomu, Duhovna borba, sabranе su tеmе kojе mogu da pomognu grеhom izmučеnom čovеku da stеknе „brigu po Bogu“ i da započnе duhovnu borbu, kako bi sе oslobodio uza. Živеći u pokajanju, hrišćanin ćе moći da svučе sa sеbе svog starog čovеka, koji jе, kako jе Starac jеdnom rеkao, „zli zakupac u nama, a da bi otišao, trеba mu razrušiti kuću i započеti sa zidanjеm novog zdanja, novog čovеka.“ Tom IV - Porodični život Čеtvrtim tomom nastavljamo izdavanjе pouka blažеnopočivšеg starca Pajsija, kojе, ovaj put, obrađuju tеmе vеzanе za porodicu i iskušеnja sa kojima sе čovеk suočava uslеd krizе koju prеživljava savrеmеna porodica. Starac jе govorio da jе vеćinu pisama koja jе primao dobijao (upravo) od ljudi koji su imali problеmе u porodici. Za uzrok tih problеma Starac jе smatrao udaljеnost ljudi od Boga i njihovo sеbеljubljе. „Nеkada jе život bio mnogo mirniji, a i ljudi su bili trpеljivi. Danas su svi kao zapеtе puškе. Nе mogu da podnеsu ni jеdnu jеdinu rеč. A poslе automatski slеdi razvod“, govorio jе Starac. Tom V - Strasti i vrline U ovom pеtom tomu sabranе su Starčеvе poukе kojе sе odnosе na strasti i vrlinе. Ovе poukе nе prеdstavljaju sistеmatsko učеnjе, niti sе svеobuhvatno odnosе na svе strasti i vrlinе. Onе su sastavljеnе od Starčеvih odgovora na naša pitanja u vеzi sa dijagnozom i lеčеnjеm strasti, kao i praktikovanjеm vrlina. Ti odgovori nisu od značaja samo za monahе, vеć i za svakog čovеka koji ima na „dobru brigu“ za obdеlovanjе vrlina. Starac, na njеmu svojstvеn način, duhovnim poukama, pronicljivim primеrima i izornim humorom, stvara jеdnu duhovnu “ sunčanu vеdrinu“, koja pomažе da u našim dušama procvеtaju cvеtovi pokajanja, tе da urodimo plodom vrlina. On nas ohrabrujе da poglеdamo u licе svog starog čovеka, nе bi li smo sе uzgnušali njеgovog „mrskog obličja“, i odbacili ga. Vеrujеmo da ćе nam ova jеdnostavna ali prosvеtljеna rеč Starčеva pomoći da sе još priljеžnijе borimo, kako bismo sе oslobodili robovanja strastima i živеli slobodom u Hristu… Tom VI - O Molitvi U pеt prеthodnih tomova iz sеrijе „Poukе starca Pajsija Svеtogorca“ dosta toga rеčеno jе o molitvi, pošto jе Starcu, kao monahu „u svеmu savršеnom“, glavno dеlo bilo molitva. Ali i u razgovorima sa ljudima – monasima i mirjanima – uvеk jе nastojao da im pomognе da kroz molitvu svojе životе povеrе Bogu. U ovom tomu, koji izlazi sa blagoslovom našеg pastirеnačalnika, Prеosvеćеnog mitropolita kasandrijskog gospodina Nikodima, nalazе sе poukе starca Pajsija kojе sе odnosе naručitno na molitvu… Tom VII - Žitije Sedmi, poslednji tom o Svetom Pajsiju Svetogorcu donosi nam njegovo žitije. U knjizi se nalaze fotografije, kao i svedočenja monahinja, vezanih za oca Pajsija.
SPC 1219-1969 POSVETA EPISKOPA ZICKOG VASILIJA Srpska pravoslavna crkva 1219-1969 Spomenica o 750 godisnjici autokefalnosti Lib15 Beograd 1969. Veliki format tvrd povez broj stranica 391 izvanredno ocuvana Vasilije (svetovno ime Tihomir Kostić; Veliki Jovanovac kod Pirota, Kraljevina Srbija, 27. novembar 1907 — Kraljevo, SFRJ, 23. april 1978) je bio episkop banjalučki i žički. Episkop Vasilije je rođen 27. novembra 1907. godine u selu Veliki Jovanovac, od roditelja Lazara i Danice, zemljoradnika. Prvi svetski rat ga je omeo, te je tek po završetku rata završio osnovnu školu u Trnjani, a gimnaziju sa malom maturom 1925. godine u Pirotu, bogosloviju u Sremskim Karlovcima 1930. i 1934. godine, kao pitomac manastira Jošanica, Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu. Doktorirao je kao pitomac Svetog arhijerejskog sinoda na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Kapodistrijskog univerziteta u Atini 1937. godine na sistematskom bogoslovlju sa temom „Problem spasenja po učenju Svetog Vasilija Velikog“. Monaški čin je primio 1930. godine u manastiru Jošanici, a zamonašio ga je arhimandrit Teodosije Tošić. Patrijarh srpski Varnava ga je 2. jula 1934. godine u Sremskim Karlovcima rukopoložio u čin jerođakona. Sveštenomonaški čin je primio 3. jula iste godine. Episkop ohridsko-bitoljski Platon ga je 1939. godine odlikovao zvanjem sinđela. Episkop braničevski Venijamin ga je 1941. godine u manastiru Žiči odlikovao zvanjem protosinđela. Drugi svetski rat ga je zatekao u manastiru Žiči. Nemci su ga internirali zajedno sa vladikom Nikolajem. Posle završetka rata odlazi kod svojih roditelja na selo, gde ga je 20. maja, 1947. godine zatekao izbor za episkopa banjalučkog. Episkop Svečano narečenje novoizabranog episkopa objavljeno je u subotu 7. juna 1947. u Sabornoj crkvi u Beogradu. Sutradan, u nedelju Svih Svetih, obavljena je u istoj crkvi hirotonija episkopa Vasilija. Činodejstvovao je patrijarh srpski Gavrilo uz sadejstvo mitropolita crnogorsko-primorskog Arsenija i episkopa niškog Jovana. Episkop Vasilije je u svojoj pristupnoj besedi rekao: Wikiquote „Idem na eparhiju svih svetih, na eparhiju znanih i neznanih junaka. Idem na eparhiju popločanu lobanjama i kostima jedne trećine tamošnjih pravoslavnih Srba. Idem na eparhiju opranu krvlju i suzama najboljih sinova i kćeri Crkve naše na čelu sa mučenikom Platonom i drugim sveštenomučenicima. Poklonimo se tim svetim žrtvama; neka im je slava i hvala što ne skrenuše sa puta svetosavskog... Ali, hvala Bogu, nije srušena Crkva Hristova. Postoji tamo živa Crkva Hristova mnogo lepša, skupocenija i dragocenija od zidanih hramova koji su delo ruku ljudskih. Ta „Crkva Božja sveta“ (1. Kor. 3,17), to su verni sinovi i kćeri eparhije moje u Krajini Bosne ponosne od kojih su mnogi i ovde prisutni.“ (―) Episkop Vasilije Kostić je na tron banjalučkih episkopa stupio 19. jula 1949. godine, a prilikom stupanja na dužnost episkopa ove eparhije nije slutio da će i on stradati kao što su stradali i njegovi sveti i mučenički prethodnici. Bez obzira što je duhovno i nacionalno bio vezan za srpski pravoslavni narod u Bosni i što je neretko ridao i prolivao suze nad zgarištima i ruševinama srpskih hramova i domova, jamama i siročićima, grobovima i oduzetim crkvištima, episkop Vasilije je kao banjalučki arhijerej doživljavao mnoge neprijatnosti od strane vladajućih komunista. Dana 18. avgusta 1953. godine, rukovodioci Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije u Banjoj Luci održali su na raznim mestima u Banjoj Luci konferencije, na kojima su napadali vladiku Vasilija da ne sarađuje sa narodnim vlastima, da je saradnik okupatora, neprijatelj današnjice i naroda. U Banja Luci je za 20. avgust zakazan miting. Ljudi su lično pozivani da dođu na miting, koji je održan između 6-8 časova uveče. Na njemu su ponovljeni napadi protiv vladike sa ranijim parolama i poklicima. Donet je i zaključak, da mu delegacija od devet-deset ljudi saopšti, da napusti Banju Luku u roku od 48 časova. Pomenuta delegacija došla je u episkopiju na dan 21. avgusta oko osam i po časova izjutra. Predvodili su je prosvetni inspektor učitelj Drago Zečević, profesor Nikola Babić (istoričar) i još nekoliko osoba. Svi članovi delegacije ušli su u vladikinu kancelariju, ne pozdravljajući se ni s kim. Drago Zečević je rekao: „Po odluci naroda Banjaluke na sinoćnom mitingu, došli smo da Vam saopštimo, da napustite Banja Luku u roku od 48 časova, u protivnom, za posledice ne snosimo odgovornost. Vama kao saradniku okupatora, neprijatelju naroda i današnjice nema mesta u Banjoj Luci“. Nakon ovog razgovora, vladika Vasilije je uputio zvaničan akt Gradskom odboru Sekretarijata za unutrašnje poslove u Banjoj Luci. Načelnik Sekretarijata Irfan Karabegović je posle podne istoga dana vratio akt nezaveden i usmeno rekao vladikinim zamenicima, da vlast ne može vladici garantovati bezbednost. U međuvremenu, stiglo je obaveštenje od patrijarha Germana da vladika Vasilije odmah krene za Beograd. Sutradan, vladika Vasilije se sa svojim zamenicima, protom Vranješevićem i protođakonom Ilijom Adamovićem, uputio ka železničkoj stanici. Od Episkopije do stanice bili su izloženi uvredama, psovkama i povicima od naroda. Na stanici su se okupili demonstranti koji su vladiku pljuvali u lice, vukli za bradu, udarali po glavi, gađali paradajzom, šljunkom i kamenjem, šutirali, udarali rukama po slabinama, butinama i leđima. Jedna kamenica ga je pogodila u glavu iznad desnog uveta, gde je rasečena koža te je došlo do krvarenja. Kamenicom je bio pogođen po desnoj obrvi i nosu. Dva puta bio oboren na peron i padao preko šina. U opštem metežu, pocepana mu je bila pelerina i gornja mantija. Kada se vladika konačno našao u vozu, kamenicom je razbijen prozor od njegovog vagona, a putnici su ga sve vreme puta vređali. Nakon dolaska u Beograd, izvestio je članove Sinoda o događajima u Banja Luci. I pored surovog izgnanstva iz Banje Luke, episkop Vasilije je ostao na tronu Banjalučke eparhije sve do 1961. godine, kada je 20. maja iste godine na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC izabran za episkopa žičkog sa sedištem u Kraljevu. Međutim, komunisti ga nisu ostavljali na miru. Vladika Vasilije je bio hrabar i istinoljubiv čovek. Posebno je kritikovao školski sistem, za koji je govorio da služi komunistima da duhovno, moralno i nacionalno sakati omladinu u školama. Zbog toga je početkom oktobra 1971. godine u selu Brezni kod Gornjeg Milanovca održao besedu u kojoj je naglasio da se omladina pogrešno vaspitava i da je srpska himna „Bože pravde“. Komunisti su istog dana preko radija napali vladiku Vasilija i njegov „neprijateljski“ govor koji je održao u Brezni. Komunističke novine su narednih dana bile prepune članaka protiv vladike Vasilija. To je bilo svojevrsno pripremanje terena za pokretanje prekršajnog postupka protiv vladike Vasilija. Prekršajni postupak je okončan neverovatnom brzinom. U rešenju opštinskog sudije za prekršaje iz Gornjeg Milanovca episkopu Vasiliju Kostiću je izrečena kazna zatvora u trajanju od trideset dana. Predmet vladike Vasilija je nosio broj UP 3760, a „prekršaj“ je podveden pod član 2, stav 64 Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira. Vladika Vasilije nije hteo da se žali na ovo rešenje sudije za prekršaje. Zatvorsku kaznu je izdržao u kraljevačkom zatvoru. Krajem 1971. godine, zbog fizičke nemoći usled godina, episkop niški Jovan moli vladiku Vasilija za pomoć u vršenju eparhijskih dužnosti. Episkop Vasilije se odaziva ovoj molbi i sa blagoslovom Sv. Sinoda počev od 1972. godine dejstvuje i kao zamenik episkopa Jovana do njegove smrti 5. februara 1975. Vladika Vasilije je umro u 23. aprila 1978. godine. Sahranjen je na monaškom groblju u manastiru Žiči. Monaštvo i sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve ga se i danas sećaju, a mladi srpski naraštaji ga doživljavaju preko njegovih knjiga i članaka objavljenih u našoj crkvenoj štampi. Za života je objavio sledeće knjige: „Hilijazam“ Panajota Trembele (prevod), „Problem spasenja po učenju Svetog Vasilija Velikog“ (doktorska disertacija), „Učenje Svetog Atanasija Velikog o Svetoj trojici“ i „Uloga Srpske pravoslavne crkve u banjalučkom veleizdajničkom procesu“. Literatura Glasnik SPC br. 7-8/1947, str 236 - 239. Protoprezviter–stavrofor Radomir D. Aćimović, paroh londonski: Zbornik pristupnih beseda novohirotonisanih episkopa Srpske pravoslavne crkve od 1946. do 2007. godine, Izdaje Duhovna zajednica Sveti Alimpije Stolpnik, London; Beograd – London, 2008. (str. 27 - 33) Velibor V. Džomić: Stradanje srbske crkve od komunista, Izdavač Svetigora, Mitropolija crnogorsko-primorska - Elektronsko izdanje, Janus - Projekat Rastko, Beograd, 2000. Glas pravoslavne eparhije niške, januar - mart 1972, br. 1, godina 6, Štampa: „Vuk Karadžić” - Niš, 1972. Spoljašnje veze Stradanje srpske crkve pod komunističkom vlašću Vasilije Kostić (-{orthodoxwiki}-) Eparhija banjalučka Eparhija žička Crkva svete Trojice u Kraljevu Ignatije Marković: Životopis dr Vasilija (Kostića) episkopa banjalučkog i žičkog Arhivirano 2015-10-17 na Wayback Machine-u Prethodnik: Platon Jovanović episkop banjalučki 1947 — 1961. Nasljednik: Andrej Frušić
Beograd 2015. Tvrd povez, luksuzni povez (eko-koža), ćirilica, bogato ilustrovano, veliki format (30 cm), 319 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). Slave i praznici sakupljeni i predstavljeni u ovoj knjizi svedoče ne samo o duhovnosti srpskog naroda, već i o sačuvanoj bogatoj narodnoj kulturi do naših dana, manifestovanoj u narodnim običajima, predanjima, mitovima i legendama, prenošenoj s kolena na koleno. U izradi ovog raskošnog izdanja učestvovali su eminentni stručnjaci iz oblasti teologije i etnologije, a rezultat njihove saradnje takav je da ova knjiga sa ponosom nosi blagoslov Njegove svetosti patrijarha srpskog. Slave i praznici sa simbolikom i strukturom koju nose sa sobom, iako u savremenom dobu dobijaju i novi oblik proslavljanja, u srpskom narodu se poštuju, održavaju i oživljavaju shodno potrebama vremena, kodeksu ponašanja i nastojanju očuvanja identiteta. U ovoj knjizi sabrano je sve što treba da znate o svom duhovnom nasleđu i njen sadržaj vam omogućava da na pravi način očuvate svoju porodičnu tradiciju. Godina izdanja: 2019 Autor: Domaći Jezik: Srpski Autor : Vladimir Dulović Izdavač : VULKAN IZDAVAŠTVO Luksuzno izdanje u kožnom povezu. Kroz 32 priče o prelepim mestima u našoj zemlji, s vrednim zdanjima, burnom istorijom i ponekom zanimljivom legendom, ovo izdanje pruža sjajan i sveobuhvatan uvid u našu pravoslavnu istoriju i umetničku baštinu. Crkve i manastiri predstavljaju ne samo izraz naše vere, već su i jedno od najvažnijih izvora znanja o srpskoj prošlosti, kulturi i istorji. Čitajući o ovim velelepnim zdanjima zapravo saznajemo kako je izgledao svetovni i crkveni život doba u kojem su podignuta, kao i potonju sudbinu koja ih je do današnjih dana obeležila. Detaljne i nadahnute opise prate živopisne fotografije i ilustracije, koje će čitaocu u potpunosti dočarati lepotu naših svetinja. povez tvrd - NEOTPAKOVANO strana 304 format 24x30 pismo ćirilica
Biblija u stripu, Duhovna stvarnost Grafički zavod Hrvatske, 830 stranica, Tvrd povez, strip u boji. Stanje Vrlo dobro, neznatno oštećenje poveza, pečat bivšeg vlasnika,na preseku strana upisan broj 177. Ostalo dobro, stranice su čiste bez pisanja ili podvlačenja. Delo je kompletno bez nedostajućih strana.
Monografija o Svetoj Zemlji povodom 2000.godina Hrišćanstva, Svetlost sveta (knjiga + dve ikone na drvetu), treće izdanje Vojne štamparije u tiražu od 1000 primeraka, tvrd povez sa omotom + zaštitna kutija, veliki format, ćirilica, luksuzno izdanje, u Beogradu 2001.godine
Biblija-Stari i Novi zavjet, Zagreb 1968. Prvo izdanje Zagrebačke Biblije, Stvarnost, 1968. Glavni urednici: Jure Kaštelan i Bonaventura Duda. Izdavač: Stvarnost Zagreb Godina izdanja: 1968. Prevod: Stari Zavjet - dr. Antun Sovic Petoknjizje - Silvije Grubisic Psalmi - Filberi Gas Novi Zavjet - dr. LJudevit Rupcic Tvrdi povez, format: 16 x 24,5 cm, 1302 str. Sadrži par geografskih karata svete zemlje latinica, stanje: vrlo dobro, neznatno oštećenje poveza. Zagrebačka Biblija iz 1968. godine pojavljuje se kao četvrti cjeloviti prijevod Biblije na hrvatski jezik, a prvi tiskan u Hrvatskoj i to u Zagrebu. Hrvatski prijevod Biblije načinjen iz izvornika, prema uzoru na Jeruzalemsku Bibliju (La Bible de Jérusalem). Biblija je izašla 14. rujna 1968. na blagdan Uzvišenja svetog križa u Zagrebu.
Jedno od najcenjenijih i najučenijih dela mističke filozofije 20. veka prvi put se objavljuje u Srbiji, a odštampano je na 1.160 stranica u ediciji Agarta. Više od 700 fusnota, tabak kolornih ilustracija Augusta Knapa iz prvog izdanja, indeks na više od 100 strana, crteži, grafike, simboli, šeme, tabele i drugo krase ovu dragocenu knjigu. Klasik iz 1928. godine – majstorska enciklopedija mitologije, ritualizma, simbolizma i arkanskih Misterija, sa preko 200 ilustracija. Kao nijedna druga knjiga XX veka, legendarno delo „Tajna učenja svih epoha” Menlija P. Hola, koje obuhvata tajne doktrine od hermetizma, tajni piramida i Izidinih Misterija, preko antičkih filozofa, Pitagore, alhemije, kriptologije, kabale, tarota i zodijaka, do mističnog hrišćanstva, rozenkrojcera i masonerije, predstavlja kodeks okultnih i ezoteričnih tradicija sveta. Opis izdanja: Gotovo svako od blizu pedeset poglavlja toliko je krcato informacijama da bi slobodno moglo biti koncipirano kao zasebna knjiga. „Tajna učenja svih epoha” je osnovno štivo za svakog čitaoca željnog ezoterijskog znanja. „Čitaoci koji danas prvi put otkrivaju Tajna učenja svih epoha susrešće se sa knjigom koja se verovatno razlikuje od bilo čega što su dosad videli. Ono što ovu knjigu izdvaja jeste činjenica da je to možda jedini kompendijum te vrste u poslednjih nekoliko stotina godina, koji svet mitova i simbola prihvata pod njihovim vlastitim uslovima“. „Knjige poput Zlatne grane gledaju na drevnu prošlost kao što se posmatraju eksponati u muzeju – interesantno je i vredno proučavanja, čak značajno, ali nikada se o tome što čitamo u drevnim analima, što pronalazimo u njihovom šapatu o delovanju univerzuma i čovekovom mestu u njemu, ne razmišlja kao o nečemu što može biti istinito za nas, danas“. – Mario Lampić prevodilac Broj strana: 1160 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 14 X 21 cm
Jeromonah Hrizostom (Stolić) PRAVOSLAVNI SVETAČNIK 1-2, Jeromonah Hrizostom (Stolić)HILANDARAC Pravoslavni svetačnik (tvrdi povez), Prvi + drugi tom Autor: jeromonah Hrizostom (Stolić) Hilandarac Strana: 1078 ► Ћирилица Oblast: Pravoslavlje ▹ Житија светих ▹ Више светих Pravoslavni svetačnik Format: 17,5x24,5 cm Godina izdanja:1988, 1989 PRVA knjiga. .. .. PRAVOSLAVNI SVETAČNIK MESECOSLOVEC septembar jun , jul-avgust triod pashalija poglavari autonomnih i autokefalnih crkvi 1-2 Jeromonah Hrizostom Stolić Hilandarac Izdavač: „ Kalenić“ - izdavačka ustanova Srpske pravoslavne eparhije šumadijske Povez: tvrd sa zlatotiskom Broj strana: 550 Ilustrovano (ilustracije su najvećim delom iz srpskih štampanih knjiga 15. i 16. veka) S A D R Ž A J: - Jul-avgust - Triod - Registar imena svetih - Pashalija petnaestog velikog indiktiona - Poglavari pravoslavnih autokefalnih i autonomnih crkava i vladari koji su vladali u njihovo vreme - Autonomne crkve - Katalog svetogorskih protosa i protoepistata - Katalog hilandarskih igumana DRUGA knjiga. .. 533-1083 strane Knjiga u ODLIČNOM stanju..... -------------------------------- Komplet...paket.
Poglavari srpske pravoslavne crkve - Boris Stojkovski Izdavač: `Narodno delo`, 2022 Povez: Tvrd sa omotnicom Pismo: Ćirilica Broj strana: 320 Format: 32 x 24 cm NOVO , u celofanu!!! Поглавари Српске православне цркве Борис Стојковски, Гордана Петковић, Петар Ђурђев Едиција: Капитална издања, Религија Уредник: Срђан Ерцеган Формат: 24 x 32 Обим: 320 Повез: Тврд Писмо: Ћирилица Година: 2022 ПOГЛАВАРИ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ Са благословом Патријарха српског Господина Порфирија Аутори: Борис Стојковски, Гордана Петковић, Петар Ђурђев С А Д Р Ж А Ј Уводна реч Свети Сава (Немањић) Свети Арсеније I Свети Сава II Данило I Јоаникије Свети Јевстатије Свети Јаков Свети Јевстатије II Свети Сава III Свети Никодим Свети Данило II Свети Јоаникије I Сава IV Свети Јефрем Свети Спиридон Данило III Сава V Данило IV и Свети Кирил I Свети Никон I Teoфан, Никодим II и Арсеније Макарије (Соколовић) Антоније (Соколовић) Герасим (Соколовић) Саватије (Соколовић) Јеротеј Филип Јован (Кантул) Пајсије I (Јањевац) Свети Гаврило I (Рајић) Максим (Скопљанац) Арсеније III (Црнојевић) Калиник I Атанасије I Мојсије (Рајовић) Арсеније IV (Јовановић Шакабента) Јоаникије III (Караџа) Атанасије II (Гавриловић) Гаврило II (Михајловић Сарајевац) Гаврило III (Николин) Викентије (Стефановић) Пајсије II (Димитријевић) Гаврило IV Кирил II Василије (Јовановић-Бркић) Калиник II Јосиф (Рајачић) Самуило (Маширевић) Прокопије (Ивачковић) Герман (Анђелић) Георгије (Бранковић) Лукијан (Богдановић) Димитрије (Павловић) Варнава (Росић) Гаврило (Дожић) Викентије (Проданов) Герман (Ђорић) Павле (Стојчевић) Иринеј (Гавриловић) Порфирије (Перић) Литература
Istorija srpske pravoslavne crkve 1-3 Đoko Slijepčević komplet JRJ, Beograd 2002; tvrd povez,zaštitna kutija, strana 497+666+449, 25cm, knjige su nekorišćene. Knjiga I : Od pokrstavanja Srba do kraja XVIII veka, Kniga II : Od pocetka XIX veka do kraja Drugog svetskog rata, Knjiga III: Za vreme Drugog svetskog rata i posle njega, Stanje: Veoma dobro, kao novo! !!
Sveto Pismo, Stari i Novi zavet, u povezu od goveđe kože najvišeg kvaliteta. Povez ćemo personalizovati gravurama po dogovoru sa vama. Možete poručiti u crnoj, braon, crvenoj, teget plavoj i beloj boji goveđe kože, gravure u koži tehnikama suvi žig, srebrotisak, zlatotisak. Radioničke i druge gravure za koje već postoje izrađeni klišei su gratis. Ukoliko želite gravuru po sopstvenoj zamisli kontaktirajte nas porukom radi dogovora. Cena izrade podrazumeva crtanje u pdf vektoru (možete nam dostaviti i vaš) + izrada metalnog klišea za otisak (43din/cm2)
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.