Izdavači: SOCIOLOŠKO UDRUŽENJE SRBIJE I CRNE GORE, INSTITUT ZA SOCIOLOŠKA ISTRAŽIVANJA FILOZOFSKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU, Beograd 377 str. : ilustr. ; 16,5 x 24 cm - Latinica / Mek povez

Knjiga Istanbul: Priča o tri grada je više od istorije, to je priča o ljudima pre nas i Gradu u kojem se prelama sudbina sveta. Istanbul je oduvek bio mesto u kojem se priče i istorija sukobljavaju i prepliću, gde su legende snažna kao i istorijska činjenica. Ovaj grad sa tri imena tokom vekova – Vizantion, Konstantinopolj, Istanbul – postoji u isti mah i kao ideja i kao mesto, prelazi granice stvarnog i zamišljenog. Pred vama je uzbudljiva, lepršava priča o tri grada – koliko i njihova istorija. Carigrad, kako su ga zvali još Sloveni, kapija između Istoka i Zapada, prestonica rimskog, vizantijskog, latinskog i osmanskog carstva, u jednom periodu centar hrišćanstva, a kasnije i islama, i danas je jedan od najvećih gradova na svetu. Arheolozi su pronašli četrdeset i dva sloja ljudskih naseobina na njegovom tlu. Bio je dom Grcima, Persijancima, Rimljanima, Latinima, Vikinzima, Jevrejima, Osmanlijama, Jermenima i mnogim drugim narodima. U Istanbulu i danas postoje Beogradska kapija i Beogradska šuma. Putujući kroz istoriju autorka nam otkriva mnoga lica ovog „dijamanta između dva safira“, koji je bio i Bogorodičin i krstaški i Alahov grad, a dugo je opisivan kao „čežnja celog sveta“. Povez knjige : Mek Format : 13 x20c m Pismo : Latinica Strana: 567 + 383

Knjige su dobro očuvane. Autor Plutarh Slavni likovi antike : izbor iz „Uporednih životopisa“. 1 / 2 Plutarh ; prevod, uvod i napomene Miloš N. Đurić Godina 1990. Knjiga 1 Solon Alkibijad Katon, Ciceron Knjiga 2 Temistokle Perikle Aleksandar Veliki, Julije Cezar

odlično očuvana klizsrednji

SLOM KRALJEVINE JUGOSLAVIJE 1941-VELIMIR TERZIĆ Stanje kao na slikama. Tvrd povez sa omotom. Očuvane knjige. Izdanje 1984 godine: 1) 607 strana, 2) 964 strane. Cena je za obe knjige

Vidi slike. Strip je kompletan, čvrst, kompaktan! Stripove šaljem preporučenom tiskovinom. Uplata post netom ili na tekući račun banke Poštanska štedionica 200-58999105-62 Po završetku aukcije, najbolje bi bilo da se čujemo telefonom ili preko limundo poruka, radi dogovora oko uplate i slanja stripa. STRIP SE PRODAJE U STANJU PRIKAZANOM NA SLICI, ako niste sigurni u zadovoljavajući kvalitet, NE LICITIRAJTE!

Vidi slike. Strip je kompletan, čvrst, kompaktan!Strip je nov! Stripove šaljem preporučenom tiskovinom. Uplata post netom ili na tekući račun banke Poštanska štedionica 200-58999105-62 Po završetku aukcije, najbolje bi bilo da se čujemo telefonom ili preko limundo poruka, radi dogovora oko uplate i slanja stripa. STRIP SE PRODAJE U STANJU PRIKAZANOM NA SLICI, ako niste sigurni u zadovoljavajući kvalitet, NE LICITIRAJTE!

Vidi slike. Strip je kompletan, čvrst, kompaktan! Stripove šaljem preporučenom tiskovinom. Uplata post netom ili na tekući račun banke Poštanska štedionica 200-58999105-62 Po završetku aukcije, najbolje bi bilo da se čujemo telefonom ili preko limundo poruka, radi dogovora oko uplate i slanja stripa. STRIP SE PRODAJE U STANJU PRIKAZANOM NA SLICI, ako niste sigurni u zadovoljavajući kvalitet, NE LICITIRAJTE!

tvrd povez, ćirilica; 24 cm; 750 str. Biljana Stojić: Kordun - od razvojačenja do ujedinjenja (1881-1918) Aleksandar Lukić: Kordun u jugoslovenskoj kraljevini (1918-1941) Nebojša Stambolija: Kordun u Drugom svjetskom ratu (1941-1945) Dragomir Bondžić: Kordun u socijalističkoj Jugoslaviji (1945-1990) Milan Gulić: Kordun u ratu 1991-1995. Milana Ljubičić, Vladimir Vuletić: Kordunaši van Korduna - Kordun (n)i ovdje n(i) tamo U savremenoj srpskoj istoriografiji sinteze su prava retkost. Još ređi je slučaj da na jednoj sintezi radi grupa naučnika. Knjiga koju predstavljamo je izuzetak u tom smislu. Ona je sinteza, proistekla iz pera sedam autora – Biljane Stojić, Aleksandra Lukića, Nebojše Stambolije, Dragomira Bondžića, Milana Gulića, Milane Ljubičić i Vladimira Vuletića. Nastala je kao zajednički poduhvat Instituta za savremenu istoriju i Zavičajnog kluba Kordunaša iz Beograda, i kao takva predstavlja još jednu retkost u srpskoj istoriografiji, jer je spojila jednu naučnu i jednu građansku instituciju. Knjiga Kordun: Od Vojne granice do Republike Srpske Krajine 1881–1995. temelji se na izuzetnom poznavanju ovog prostora i njegovih ljudi od strane autora, ali i na opsežnom istraživanju velike količine građe koja se čuva u više arhivskih ustanova u Srbiji i Hrvatskoj. Kada to kažemo imamo u vidu činjenicu da su autori za pisanje knjige koristili arhivalije pohranjene u Arhivu Jugoslavije (14 arhivskih fondova), Arhivu Srbije (1), Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti (1), Vojnom arhivu u Beogradu (2), Državnom arhivu u Karlovcu (16), Hrvatskom državnom arhivu u Zagrebu (36), kao i Hrvatskom memorijalno-dokumentacijskom centru Domovinskog rata u Zagrebu (12). Osim toga korišćena je građa iz lične arhive dr Milana Micića, zatim 110 publikacija objavljenih izvora, 62 knjige memoarske literature, kao i veliki broj članaka objavljenih u 37 dnevnih i periodičnih listova. Knjiga počinje kratkim Predgovorom (str. 9–10) i Uvodom (11–17), a nastavlja se sa šest poglavlja. U prvom od njih, Kordun – od razvojačenja do ujedinjenja (1881–1918), koji je nastao iz pera Biljane Stojić, materija je podeljena na 17 potpoglavlja, tematski razuđenih, ali slivenih u misaono zaokruženu celinu. U njima je autorka svoju pažnju poklonila samoj instituciji Vojne krajine, njenom razvojačenju, a zatim i njenom uklapanju u zakonske okvire Banske Hrvatske. Ona piše i o kućnim zadrugama, demografskoj slici Korduna, političkom životu i političkim previranjima na ovom prostoru, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, školstvu i zdravstvenim prilikama, privredi, kulturnom i svakodnevnom životu. Završni deo početnog poglavlja posvećen je Prvom svetskom ratu na prostoru Korduna. Drugo poglavlje naslovljeno Kordun u jugoslovenskoj kraljevini (1918–1941) napisao je Aleksandar Lukić. Autor je ovo poglavlje podelio na četiri manje celine. Dok je u prve tri govorio o političkom životu na Kordunu u nekoliko faza (1918–1929, 1929–1935, 1935–1941) u poslednjoj se bavio privrednim, zdravstvenim i prosvetnim temama obuhvativši čitav period. Nebojša Stambolija je pisac trećeg poglavlja Kordun u Drugom svjetskom ratu (1941– 1945). Kao i prethodno dvoje autora i Stambolija je svoje poglavlje podelio na više manjih celina, nastojeći da u njima dotakne i obradi veliki broj pitanja. On je svoje pisanje započeo Aprilskim ratom, okupacijom zemlje i uspostavljanjem ustaške vlasti, pa nastavio opisom ustaških zločina, ustankom srpskog naroda na Kordunu u leto 1941. godine, te borbama koje su se u narednim godinama vodile na ovom prostoru. Posebnu pažnju poklonio je formiranju Osme kordunaške divizije, zatim „Kordunaškom procesu“, oslobođenju ovog prostora i posledicama rata, pre svega broju žrtava i njihovoj nacionalnoj strukturi. Četvrto poglavlje Kordun u socijalističkoj Jugoslaviji (1945–1990) potpisuje Dragomir Bondžić. Ono pojedinačno obuhvata najduži period obrađen u knjizi. Podeljeno je na tri potpoglavlja u okviru kojih je formirano 19 užih tematskih celina. Autor je pisao o teritorijalno-administrativnim podelama Korduna i njegovima ljudima, zatim o političkim, kulturnim i prosvetnim prilikama i njihovima promenama u toku vremena, kao i o ideologiji, crkvi i čuvanju tradicija NOB-a. Bondžić vešto zaranja u svet brojki, donosi veći broj tabela, procenata i podataka koji svojom egzaktnošću dodatno racionalizuju njegov iskaz. Kordun u ratu 1991–1995. naslov je petog poglavlja čiji je autor Milan Gulić. Ono je i najduže u celoj knjizi. Kompoziciju poglavlja čini 20 potpoglavlja koja su dodatno podeljena na 40 manjih celina. U njima je autor poklonio svoju pažnju političkim prilikama na Kordunu pred raspad Jugoslavije, stvaranju Republike Srpske Krajine, zatim oružanim snagama Teritorijalne odbrane i Jugoslovenske narodne armije na ovom prostoru, kao i oružanim borbama 1991. koje su se vodile između srpskih i hrvatskih snaga, te između jedinica JNA i hrvatskih snaga. Gulić piše i o teritorijalno-administrativnom uređenju Korduna u navedenom vremenu, zatim o policiji i pravosuđu, organizaciji Srpske vojske Krajine, političkim, ekonomskim i privrednim prilikama, „nedozvoljenoj trgovini“, zdravstvenim i socijalnim ustanovama, prosveti, kulturi i sportu, te Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Svoje izlaganje on zasvođuje pričom o 1995. godini, u kojoj analizira agresiju Hrvatske na Zapadnu Slavoniju i zapadni deo Republike Srpske Krajine, te zločine koje su počinile hrvatske snage tokom i posle akcije Oluja. Poslednje, šesto poglavlje naslovljeno Kordunaši van Korduna – Kordun (n)i ovdje (n)i tamo napisali su Milana Ljubičić i Vladimir Vuletić i ono predstavlja svojevrsnu sociološku studiju posvećenu životu Srba izbeglih sa Korduna u toku 1995. godine. Autori pišu o izbeglištvu i integraciji izbeglih u novim sredinama, o njihovom društveno-ekonomskom položaju, o transformacijama u strukturi porodica, o osnovnim preprekama i teškoćama tokom prilagođavanja na novu sredinu, njihovim političkim stavovima, sećanjima na progon, ali i na Kordun. Dodatnu vrednost knjizi daju biografski portreti poznatih Kordunaša koji su inkorporirani u odgovarajuća hronološka poglavlja. Tako možemo pročitati kratke biografije vladika Teofana (Živkovića) i Mihaila (Grujića), zatim Vladimira Matijevića, Milana Vujaklije, Dragoljuba Jeličića, Stanka Opačića, Gojka Nikoliša, Stanka Koraća, Nikole Vidovića, Rada Bulata, Pavla Jakšića, Miloša Šumonje, Bogdana Oreščanina, Dušana Pekića i Branka Mamule. Osim toga tu je veliki broj istorijskih karata i fotografija. Knjiga Kordun: Od Vojne granice do Republike Srpske Krajine 1881–1995. predstavlja veliki doprinos srpskoj istoriografiji. Sigurni smo da će, s obzirom na način na koji su postavljeni tematski okviri u njoj, ona predstavljati siguran temelj i instruktivan putokaz za, nadamo se, slične knjige u kojima će u budućnosti biti obrađene druge manje teritorijalne celine u kojima je živeo srpski narod na području današnje Republike Hrvatske.

Vidi slike. Strip je kompletan, čvrst, kompaktan!Na korici pisano, vidi se na slici. Stripove šaljem preporučenom tiskovinom. Uplata post netom ili na tekući račun banke Poštanska štedionica 200-58999105-62 Po završetku aukcije, najbolje bi bilo da se čujemo telefonom ili preko limundo poruka, radi dogovora oko uplate i slanja stripa. STRIP SE PRODAJE U STANJU PRIKAZANOM NA SLICI, ako niste sigurni u zadovoljavajući kvalitet, NE LICITIRAJTE!

POLITIKA CRNE GORE U NOVO OSLOBOĐENIM KRAJEVIMA 1912-1914 DR BRANKO BABIĆ Stanje kao na slikama. Tvrd povez. Izdanje 1984 godine,305 strana

Vidi slike. Strip je kompletan, čvrst, kompaktan! Stripove šaljem preporučenom tiskovinom. Uplata post netom ili na tekući račun banke Poštanska štedionica 200-58999105-62 Po završetku aukcije, najbolje bi bilo da se čujemo telefonom ili preko limundo poruka, radi dogovora oko uplate i slanja stripa. STRIP SE PRODAJE U STANJU PRIKAZANOM NA SLICI, ako niste sigurni u zadovoljavajući kvalitet, NE LICITIRAJTE!

Vidi slike. Strip je kompletan, čvrst, kompaktan!Na nemačkom jeziku! Stripove šaljem preporučenom tiskovinom. Uplata post netom ili na tekući račun banke Poštanska štedionica 200-58999105-62 Po završetku aukcije, najbolje bi bilo da se čujemo telefonom ili preko limundo poruka, radi dogovora oko uplate i slanja stripa. STRIP SE PRODAJE U STANJU PRIKAZANOM NA SLICI, ako niste sigurni u zadovoljavajući kvalitet, NE LICITIRAJTE!

AVANTURA NA BALKANU 1915 Daglas Meriveder Dold 2018.god,24.cm,ilustr.,207.str. DVOJEZIČNA,srpski i engleski jezik. „Avantura na Balkanu 1915“, koja je nastala po istoimenom rukopisu dr Daglasa Dolda, člana ekspedicije američkog Kolumbija univerziteta za pružanje pomoći Srbiji tokom 1915. – Knjiga “Avanture na Balkanu, 1915.” po prvi put je sada prevedena na srpski jezik, i opisuje iskustvo jednog Amerikanca u Srbiji u potpuno vanrednim okolnostima. Ali „avanture“ doktora Dolda su na neki način i simbol za sve nas kakvi su bili naši odnosi, kakvi treba da budu naši odnosi i kakvi mogu biti u budućnosti – rekao je Skat i dodao svoje viđenje ove priče: – Doktora Dolda vidim kao deo jednog šireg mozaika Amerikanaca, iz svih sfera života, koji su se odazvali na poziv “Srbiji je potrebna vaša pomoć,” sa čuvenog postera vajarke Malvine Hofman iz tog ratnog vremena. Zaista, veliki broj Amerikanaca srpskog porekla javio se u dobrovoljce da bi se borili rame uz rame sa svojim rođacime s ove strane okeana, sve do dalekog Solunskog fronta. Ali i drugi Amerikanci su pomagali na razne načine. Amerikanka Mabel Grujić, udata za srpskog diplomatu Slavka Grujića, pomagala je prikupljajući američku finansijsku pomoć za Srbiju. Ovi hrabri Amerikanci srpskog porekla ili Amerikanka udata za srpskog diplomatu, očito su bili vezani za ovu zemlju i imali su razlog što žele da joj pomognu. Ali, priča o dr Doldu svedoči o brojnim Amerikancima koji su pritekli u pomoć Srbiji kada joj je bila potrebna, iako nisu imali na oko nikakve veze sa ovom zemljom. Bili su to ljudi poput dr. Rosalie Morton, koja je nosila potrepštine na Solunski front i tamo radila u poljskim bolnicama. Bili su to ljudi poput dr. Ričarda Stronga, koji je aprila 1915-te predvodio mešovitu medicinsku misiju u organizaciji Rockefeller Fondacije i Američkog crvenog krsta, u cilju obuzda vanja epidemije tifusa. Čak i bivši predsednik Teddy Roosevelt je priložio deo novca od svoje Nobelove nagrade za pomoć srpskom narodu. Mnoge ljude su nadahnule priče o hrabrosti i požrtvovanosti koje su čitali u novinama i izveštajima iz ratom zahvaćenog regiona. Ali još više njih je inspirisao jedan čovek, Mihajlo Pupin, koji je u to vreme bio počasni konzul Srbije i osnovao svoju humanitarnu organizaciju na Univerzitetu Kolumbija (takozvanu Columbia Relief Expedition). Douglas Meriweather Dold bio je tek diplomirao na Koledžu za lekare i hirurge Kolumbijskog univerziteta kada se, zajedno sa svojim mlađim bratom Eliotom (tada još uvek studentom medicine), pridružio timu od pedesetak Amerikanaca na opasnom putu do Balkana kako bi pružili pomoć ranjenim vojnicima i civilima u nevolji. Doldov idealizam i saosećanje bili su odraz osećanja koja su Srbiji privlačila obične ljude širom Sjedinjenih Država koje su u to vreme, 1915-te, još uvek bile vojno neutralne. Čitajući Avanture na Balkanu shvatamo da je dr. Dold morao da napusti Srbiju zbog daljeg pogoršanja vida oštećenog u ratu, što je još jedan snažan primer zajedničkog žrtvovanja koje povezuje istoriju naših naroda i povezuje Amerikance i Srbe. Sjedinjene Države i Srbija stajale su rame uz rame i nadjačale nadmoćnog neprijatelja u Prvom svetskom ratu, a zatim i u Drugom svetskom ratu. A takvi primeri požrtvovanja ponavljaju se tokom čitave naše zajedničke istorije. Nikada nećemo zaboraviti da su za vreme nacističke okupacije, srpski seljaci spasili pet stotina američkih i drugih savezničkih pilota i članova posada oborenih iznad bivše Jugoslavije. Rizikovali su svoje živote da bi zaštitili te strance sve do njihove evakuacije u akciji Vazdušni most, odnosno Operaciji Halijard 1944-te. Stajali smo rame uz rame jer smo delili iste vrednosti. Borili se za iste principe. Nažalost, 1990-tih dok se Jugoslavija raspadala, Slobodan Milošević je uveo ovu zemlju u sukob sa ostatkom Jugoslavije i ostatkom zapadnog sveta i tada smo se po prvi put u našoj istoriji našli u drugačijoj ulozi – ulozi protivnika. Ta vremena su prošla. Ipak, sećanja na taj period ostaju kao jasan podsetnik svima nama da se odnos partnerstva mora stalno negovati. Stajali smo rame uz rame u prošlosti a to moramo i danas, kako bismo Balkan učinili mirnim i stabilnim. To je ono što će Srbiji i njenim susedima omogućiti napredak a njenim građanima da uživaju u blagodetima slobodnog i otvorenog društva. To narod Srbije zaslužuje, i za to se borio Douglas Meriweather Dold – ispričao je ambasador SAD-a prilikom promocije knjige. Knjiga je NOVA ---------------------------- M

Kóta 112 - Normandie 1944 - Bitva o řeku Odon Tim Saunders Nakladatel: Jota Jazyk: česky Rok a měsíc vydání: 2004/09 Počet stran: 240 Formát, hmotnost: 136 × 211 mm, 420 g Anotace Tim Saunders koncipoval tuto knihu jako průvodce po bojišti pro případného návštěvníka, a tak po poděkování a úvodu jsou čtenáři dány rady, ze kterých se zevrubně dozví jaké možnosti dopravy a cest se nabízí, jaké jsou možnosti ubytování v blízkosti bojiště, údaje o tom, kde a jaké mapy bojiště lze na místě získat, informace o nezbytnosti pojištění, zachování zdvořilosti a v neposlední řadě i varování o zachovávání bezpečnosti v případě nalezení nevybuchlé munice. Pak už následují kapitoly popisující uskutečněné boje za druhé světové války při dobývání kóty 112 v Normandii britskými vojsky. ⭐️Knjiga u PERFEKTNOM stanju L2

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 59

Pjer Abelar Pisma solidno očuvana, ima posvetu Pjer Abelar (franc. Pierre Abelard, lat. Petrus Abelardus; 1079 — 21. april 1142) bio je francuski teolog i filozof, rođ. u okolini Nanta, profesor u Parizu, posle kaluđer. Autor je dela Theologia christiana (Hrišćanska teologija). Abelar je bio pobornik racionalizma i osnivač sholastičke teologije. Međutim, Abelara je njegov put doveso do Sen Denija gde je privukao mnoštvo učenika, među njima i Eloizu. Nakon ljubavne afere između Abelara i Elioze, oni su dobili sina, posle čijeg su se rođenja njih dvoje tajno venčali. Njen razjareni zaštitnik osvetio se tako što je unajmio plaćenike koji su kastrirali Abelara. Nakon ovog javnog poniženja, Abelar se povukao u benediktinski manastir u Sen Deniju gde je sastavio knjigu pod nazivom Da i Ne (lat. Sic et Non). Sledeći rizično geslo „Sumnjajući počinjemo da preispitujemo, a preispitujući otkrivamo istinu”, on je pružio odgovor na 158 ključnih pitanja hrišćanske teologije. Abelarovo sledeće delo Teologija o doktrini Svetog Trojstva, spaljeno je kao delo jeretika zato što je u njemu nepromišljeno razobličio najsvetiju tradiciju opatije. On je, nasuprot ustaljenom verovanju, nastojao da dokaže da svetac zaštitnik ove opatije i čitave Francuske nije bio biblijski Deni Atinski (iliti Dionisije Areopagita) koga je u hrišćanstvo preveo Sveti Pavle. Monasi Sen Denija bili su do te mere uvređeni da je Siže, novoizabrani opat Sen Denija, dao Abelaru neuobičajenu dozvolu da napusti opatiju — pod uslovom da ne sme da postane monah nijednog drugog manastira. On tvrdi da opšte postoji u umu kao pojam. Opšte nije ni prazan zvuk, ali nije ni stvar. Kaže da je to pojam, koji mnoštvo pojedinačnog povezuje i organizuje u jedinstvo, ali taj pojam postoji samo ako ga um shvata (vidi Realizam (filozofija)). kutija-ispod stampaca

Identiteti Kraljevo oktobra 1941-Silvija Krejakovic.Izdavac Muzej zrtava genocida-Beograd,2021 godine.Tvrd povez,361 str.Odlicno ocuvana.

O fabrikama i radnicima/Industrijsko nasledje Srbije.Muzej nauke i tehnike/Muzej Jugoslavije,2021 godine.Mek povez,170 str.Uporedo srpski tekst i engleski prevod.Odlicno ocuvana.

Beograd izmedju istoka i zapada 1948-1965-Predrag J.Markovic.Izdavac Sluzbeni list SRJ,1996 godine.Tvrd povez,547 str.Posveta,dobro ocuvana.

PORODICA u gradovima Srbije krajem XX veka i TRADICIJA na primeru KRUŠEVCA,ŠAPCA,UŽICA i BORA..... Никола Пантелић Породица и традиција у градовима Србије крајем XX века Година: 2007. Porodica i tradicija u gradovima Srbije krajem XX veka : na primeru Kruševca, Šapca, Užica i Bora Nikola Pantelić Etnografski institut SANU Beograd, 2007. 21 cm, 166 str. ćirilica Knjiga je NOVA..... L4

Radnicka veca u Nemackoj 1917-1920 Dr Vladan Pantic 1972. Tvrd povez, strana 655 Vrlo dobro stanje

Frederik Ešton Lun Roto biblioteka Dnevnik, 1983/1984. 15 brojeva. Lun i evropski eskadron smrti 536 Lunova tajna 563 Lun i okupani dolari 580 Lun i ukleto zlato 617 Lun i Blek Šedou 673 Lun i dva inspeltora 692 Lun i poslednji svedok 740 Lun i suludo stanje 765 Lunova tajna misija 775 Lun i Asmodej 806 Lun protiv špijuna 829 Lun i razmena zla 839 Lun na ostrvu senki 843 Lun u mreži crnog trougla 854 Lun i zavera ledene smrti 849 Spoljašnosti kao na slikama. Broju 740 nedostaje delić zadnje strane (prostor za reklame). Generalno, veoma očuvani.

PISMA IZ ŠIDA Marija Demšar ----------------------------------- “Pisma iz Šida” (Galerija slika “Sava Šumanović”, Šid 2014) Marije Demšar (1910-1989), neposrednog svedoka života porodice Šumanović za vreme Drugog svetskog rata, predstavljena je u Šidu, početkom juna, u Galeriji slika “Sava Šumanović”. Ovo raritetno izdanje sačinjeno je od 10 pisama, 17 dopisnica i jedne razglednice (čestitke), napisane rukom Marije Demšar, prognanice iz Slovenije (Zabrežje, opština Žiri), koja je igrom slučaja provela kao pomoćnica u kući porodice akademskog slikara Save Šumanovića u Šidu, od 20. septembra 1941. do 10. avgusta 1945. godine. Vesna Burojević, direktor Galerije, uz prof. dr Mariju Stanonik, priređivač ovog izdanja, istakla je da su to sasvim lična pisma, pisana sa namerom da održe vezu sa porodicom, a činjenica da su napisana u kući porodice Šumanović postala su dragocena naučna građa. Gospođa Burojević je takođe rekla da je prva saznanja o postojanju ovih pisama Galerija slika “Sava Šumanović” u Šidu stekla je 2006. godine, kada je filolog, folklorist i etnolog, dr Marija Stanonik, ujedno i ćerka Marije Demšar, pripremajući knjigu “Etnologija u pismima i slikama”, koju je dve godine kasnije objavio Etnografski institut SANU, posetila Galeriju i Spomen-kuću Save Šumanovića, načinjenu od pisama i beležaka nađenih posle smrti svoje majke. I od tada, kao dragocen autentičan izvor informacija o životu jednog od najvećih srpskih slikara, postoji namera da se objavi prevod pisama u celini. Marija Demšar se spletom životnih okolnosti početkom rata našla kod svog brata u Štajerskoj (Cerovac), odakle je internirana u Šid, iz kojeg piše slikovita pisma svojim roditeljima u Zabrežje, o utiscima iz svakodnevnog života. Ta pisma su na njenu molbu, koja se može pročitati u jednom od njih, sačuvana. - Od prvog javljanja u Sloveniju vidi se njena zadivljenost bogatstvom i kultivisanošću porodice kojoj je dodeljena. Veoma precizno i detaljno je izveštavala svoje o svemu što je po njenim merilima bilo značajno. Opisivala je kuću i pokućstvo, poslove koje su joj bili povereni, hranjenje stoke, održavanje kuće. Veoma pedantno je pisala o tepisima i zavesama, koji su očigledno u njenim očima predstavljali statusni simbol. Pisala je i o svom odnosu sa drugim Slovencima (kojih je u Šidu za vreme okupacije prema Simi Tomoviću boravilo 70), cenama proizvoda na pijaci, berbi kukuruza i grožđa. Sestri Franciki je pisala o poklonima koje je dobijala od Gospođe, kako je oslovljavala Persidu Šumanović. Neobičan joj je bio i topao odnos između Gospođe, njenog brata i sestre, o čemu je takođe pisala - objašnjava Vesna Burojević. Savu Šumanovića, Marija Demšar pominje nekoliko puta. Do detalja je opisala njegov dnevni raspored. Bila je svedokom njegovog odvođenja, u rano jutro 28. avgusta 1942. godine kada je uhapšen zajedno sa 120 meštana. Odnos Perside Šumanović i Marije Demšar razvijao se postepeno. Bile su različite po svemu: godinama, veroispovesti, obrazovanju, socijalnom statusu. Govorile su različitim jezicima. Na početku je njihov odnos veoma zvaničan da bi ih kasnije životne prilike zbližile. To se vidi i po plati, koja je sa početnih 200 narasla na 1.000 kuna. Pored plate Marija je dobijala garderobu, obuću, imala je posebno plaćene lekarske usluge. Za Mariju je Gospođa bila dominantna ličnost, visoko moralnih principa, vredna i pravedna. Govoreći o njoj, često ju je poredila sa majkom. U pismu br 23 (17. maj 1943) Marija doslovno piše: “U subotu sam dobila kartu od sestre Zakrošice. Kaže da joj je jako loše. Da ima više suza nego radosti. Kaže: ti si imala veliku sreću što si došla na ovakvo mesto. Ali ne treba govoriti Zakrošici, rastuži se. Tri puta sam dobila poštu od nje. I samo se žali, a meni je sam Bog dao ovakvu sreću. Upravo danas mi je Gospođa opet kupila jedne cipele…“. Prema kazivanju dr Marije Stanonik, njena majka je iz Šida u rodno Zabrežje donela tri materijalne stvari: vinocrveni vuneni komplet, ukrasno jastuče i stolicu, koju joj je dala Gospođa da bi mogla da dostojanstveno sedi u stočnom vagonu kojim se vraćala kući, u Sloveniju. Razumejući da stolica pripada Šidu, 2010. godine dr Marija Stanonik ju je predala predstavnicima Galerije slika “Sava Šumanović”, kada je u Beogradu održana promocija knjige “Etnologija u pismima i slikama”. - Priča o devojci iz Slovenije, pismima, umetniku i ratnim godinama u Šidu, inspirisala je režisera Nikolu Lorencinija. Umetničko-dokumentarni film “Slikar i beračica grožđa”(2014) snimljen je na osnovu sećanja Marije Demšar koje je ispričala svojoj ćerki. Marija se sećala kako joj je Gospodin jednom rekao da stavi korpu na rame i da mu tako pozira. Dr Marija Stanonik prepoznala je po figuri i stavu svoju majku kao jednu od devojaka na Savinom triptihu “Beračice”. Kao što je Sava Šumanović završivši ovaj triptih otišao u večnost, tako je i devojka iz Slovenije, naslikana na triptihu, na neki način zauvek ostala u Šidu - zaključila je Vesna Burojević. ---------------------------- Šid,2017.god., Galerija slika Sava Šumanović 101.str.,21.cm, Knjiga je N O V A ------------------------------ 1k

APOTEKA U KARANOVCU Milutin R.Jugović Kraljevo,1981.god,24.cm,ILUSTROVANO,125.strana Istorijat apoteke Izvodi iz knjige “Apoteka u Karanovcu “ Milutina R. Jugovića Polovinom 1879. godine javio se molbom da želi u Karanovcu otvoriti i držati javnu apoteku magistar farmacije Dušan Todorović pa je zbog toga “pozvat odbor da o tome donese svoje zaključenije”. Pošto je pažljivo razmotrio predlog odbor je: REŠIO Da se učini predlog preko policajne vlasti za dozvolu da može apoteka u ovoj varoši postojati, i da se može g. Dušan za apotekara ovdi primiti,-a odbor je mnenja da je u opštini apoteka od potrebe, zato: što opština ima preko 500 poreskih glava, što stoji u priličnom rastojanju izmedju Čačka, Kragujevca i Kruševca kao varoši u kojima postoje apoteke, a u isto vreme ovdi postoje svagda dva lekara i to: sreski i vojeni... Po izvršenom pregledu a po jednoglasnom “mnenju” Komisije izlazi ovakav: REZULTAT Da je g.Dušan Todorovic, svoju Apoteku prema Zakonu, za apoteke i apotekare kako sa propisanim lekovima, tako i sa dovoljnim količinama istih a tako i sa nužnim priborom i naučnim sredstvima snabdeo, i pošto je još dva ormara za Apoteku i nužne knjige apotekarske naručio to je komisija ovaga “mnenja: da se Apoteka za javnu prizna. Ministar je 14. novembra 1881. godine obavestio okružnog načelnika u Čačku, a ovaj sreskog u Karanovcu da”...je g. Dušan Todorovic, apotekar karanovački ispunio i taj zakonski uslov što je postao srpski podanik to se njegova apoteka oglasuje za javnu. Što više odmiče 19.vek u Srbiji se sve više oseća uticaj “sanitetske struke” iz zemalja koje su dalje odmakle u njenom razvoju. Sa apotekarima koji iz Evrope dolaze u zemlju “idu i lekovi”. Sa razvojem apotekarstva nestaju “priručne apoteke” kod sreskih i okružnih lekara. Posle smrti D. Todorovića 1901.godine apoteka je vlasništvo udove Drage. Polovinom marta 1904. godine Momir Nikolić, administrator u apoteci, podnosi molbu ministru unutrasnjh dela i moli za odobrenje da kupi apoteku pok. Dušana Todorovića. U maju 1905. godine stara apoteka u nepromenjenom obliku i na istom mestu više opštinske kuće, postala je i de facto i de jure Momira Nikolića koji će sa ovom apotekom ostati u Kraljevu sve do 1929. godine. U kraljevačku apoteku Momira Nikolića 1921. godine dolazi za pomoćnika-stručnog saradnika , diplomirani apotekar Miodrag M. Marković. Novi pomoćnik ostaje godinu dana u apoteci, a potom odlazi. Pošto ne može da dobije koncesiju da u Kraljevu otvori drugu apoteku, otvara u gradu na Ibru drogeriju. Broj stanovnika u dvadeset opština sreza žičkog se umnožava. Nove fabrike i druge ustanove prouzrokovale su priliv stanovništva u grad- taj bitan uslov za otvaranje sledeće apoteke u Kraljevu. Još nije stupio na snagu Zakon o uređenju Vrhovne državne uprave u Jugoslaviji kad je, umesto već prisutnog apotekara u Kraljevu, koncesiju za držanje i otvaranje druge javne apoteke u Kraljevudobio Miroslav Pelnarz,(u toku rata “šef apoteke u bolnici prestolonaslednika Aleksandra I Karađorđevica u Solunu) koja postoji do 1948. godine. U Kraljevu su, inače, jos pri otvaranju druge apoteke postojali svi uslovi za otvaranje i treće javne apoteke, ali će Kraljevo treću apoteku dobiti tek 1935.godine. U Mataruškoj Banji apotekari su u toku sezone otvorili filijalu apoteke za koju su što treba nosili iz matične apoteke i posle sezone vraćali pribor i lekove u matičnu apoteku u Kraljevo. Ova filijala je od 1937. do 1941. godine stalno u sastavu apoteke Miodraga M. Markovića. Drugi svetski rat je Kraljevu trećinu stanovništva odneo u smrt.U masovnom streljanju koje su Nemci izvršili od 15. do 20. oktobra 1941. godine, streljan je mr ph Miodrag M. Marković sa sinovima i kolegom Živojinom Kraičaninom. Porodica Miodraga M. Markovića, početkom 1948. godine, predaje apoteku državi. Iste godine po odluci Gradskog narodnog odbora osnovano je preduzeće pod nazivom Gradska apoteka u Kraljevu. Za prvog direktora postavljen je Momčilo Radović Knjiga je N O V A ------------------------------ 1v