Dimenzije same slike bez rama ŠxV: 122x94 Tehnika: Akril-tempera Napominjem da postoji mogućnost da je neka od tehnika, autor ili godina nenamerno napisana pogrešno. Na fotografijama se uglavnom vidi stanje slika.

Knjiga je dobro očuvana. „Barbarogenije Decivilizator` predstavlja značajno delo srpske avangardne književnosti i donekle programski roman osnivača pokreta zenitizam Ljubomira Micića. ,,Ja nisam rođen da bih lagao svoj narod, niti da bih ga potkradao, izdavao i zaslepljivao – rođen sam da ga naučim da bude ono što jeste, da ga nateram da misli slobodno, da dublje proučava ono što mu se daje, da spozna svoje mane više nego vrline, da mu pomognem da koristi svoju snagu koje nije svestan, da zablista unutrašnjom svetlošću koja mu nije znana. Ovako je Ljubomir Micić (1895–1971), pesnik, prozaista i dramski umetnik pisao pre više od osam decenija, kad je svet bio mlađi, a verovatno i luđi nego danas. U povesti srpske kulture verovatno ne postoji veća gromada koju smo skrajnuli i maljevima očukali, verovatno i nesvesni zbog čega to činimo, od ovog osnivača zenitizma, pokreta koji je, za razliku od sumatraizma i višegradizma, i danas svež i aktuelan, kao da je juče nastao. Micićevo delo „Barbarogenije decivilizator” (izvorno obnarodovano u Francuskoj 1938. pod naslovom „Barbarogenie le Décivilisateur”) u Srbiji je poslednji put objavljeno 1993. godine sa zaštitnim znakom izdavačke kuće „Filip Višnjić”, u ediciji „Albatros”. Odavno te knjige nema u prodaji; zato na internetu, iako je skromno opremljena i nevelika obimom – oko 170 stranica, uključujući pogovor Vide Golubović – dostiže cenu od tri, pa i četiri hiljade dinara. Tražena je. „Moje ime, Barbarogenije, jeste jedna vrsta sinteze ljubavi i mržnje”, piše Micić u ovom romanu-planini (ako postoji roman-reka, što ne bi postojao i roman-planina, naročito ako je reč o najmanjoj i najvećoj našoj planini, Avali, ili „srpskom Olimpu”, kako to kaže agilni promoter decivilizacije). „Dugujem ga istovremeno svojoj majci, nebrojenim neprijateljima, svom ocu i samom sebi. Ali vređajući me u zoru mog života, moralni zločinci nisu znali da tako vređaju spomenik neznanog junaka, koji je niko drugi do moj otac.” Micić je u iskazu uvek jasan, nedvosmislen. Kao, uostalom, i mati njegovog Barbarogenija, Vila Morgana, koja ovako uči svoje čedo: „Znati umreti velika je umetnost, veća i hrabrija nego što je znati lagati i od toga živeti.” Otuda i sam Micić, kroz svog junaka, „avalskog buntovnika”, poručuje:„Još danas ću podmetnuti vatru u suve grane trulog društva. Istom vatrom ću udariti na sve parazite diljem Evrope, učiniću to da bih vratio duhovnu slobodu ljudima, životinjama, hrastovima, kedrovima, topolama, kako bi mogli slobodno da dišu. Da i oni mogu poput sunca da dosegnu svoj vlastiti zenit”, progovara Micić kroz svog Barbarogenija, naglašavajući da je „zenitizam – pokretačka snaga svakog čoveka”. „Barbarogenije decivilizator” izlazi upravo u godini kad će na mestu razorenog srednjovekovnog grada Žrnova, uz nečujan eho kletve koja je pala na rušitelja Aleksandra Prvog Karađorđevića, nići Meštrovićev spomenik Neznanom junaku. Uveren da „’Jugosloveni’ kao neodređeni pol privlače ceo svet da radi protiv srpskog duha zemlje”, Barbarogenije upozorava svoje sunarodnike: „Izađite iz džungle lažnih Evropljana, izađite brzo, u opasnosti ste! Postanite ponovo varvari, najbolji među vama su to oduvek, a da i sami to ne znaju. Varvari čine pravu elitu svih naroda. (...) A život civilizovanog čoveka? On je sada samo prostrani zatvor koji slepo hvale profesori, intelektualci, novinari i političari! A jeste li primetili da sve prelazi u ruke zelenaša i mešeatara, u ruke ucenjivača i hipokrita koji su uništili Evropu, koji su je dotle unazadili da je sada najveća pijaca ljudskog dostojanstva? Za uzor vam predlažu lopove”, pisao je Micić nekoliko godina pre nego što će se na Stari kontinent spustiti neprozirna koprena Drugog svetskog rata. Barbarogenijeva Srbica, učiteljica u koju se junak Micićeve proze zagledao na Avali još u ranom poglavlju „Tek rođen, a već zaljubljen”, sluti da njen slučajni izabranik ili izabrani slučajnik ne želi, zapravo, da ga narodne mase maze i paze. „Priznati sebi da je zaljubena u Barbarogenija za Srbicu je bilo istovremeno i iskušenje i mučenje”, piše spiritus movens zenitizma, s tim što je Srbica, odlučna u naumu da „ostane verna njegovom duhu, kao i svojoj skrivenoj ljubavi, za koju on možda nije znao”, svoju uzdržanost opravdavala plahom naravi svoga suđenika: „Jer on bi se ljutio kada bi saznao da ga neko voli.” Najedio bi se, možda, i jedan od sporednih likova u romanu-planini „Barbarogenije decivilizator”, avalski seljak, kad bi znao da ćemo ga citirati, kao što bi se, biće, iznervirao i sam Micić, budući da je seljak, posle gromopucatelnog govora koji je održao, uspeo i da razočara Barbarogenija. Ali reči avalskog seljaka, izgovorene u živopisnom, raspusnom vrtlogu tridesetih, zvuče baš kao da smo ih čuli od nekog pradede koga smo na ovom svetu zatekli i mogli da dodirnemo u vreme kad je bio u snazi: „Peva vam se himna mašinizma, da, da, a ne kaže vam se da je mašinizam samo najstrašnija tiranija koja preti svetu. (...) Da, tiranija mašinstva i motorizacije preti čovečanstvu. Ona traži potpuno potčinjavanje čoveka, tj. nas samih, naših duša. Zato vam vičem: pazite se mašine, koja je pre neprijatelj nego prijatelj čovekov! Ljubav prema civilizaciji i ljubav prema čoveku nemaju ništa zajedničko.” Iduće godine navršava se tačno jedan vek otkako je Ljubomir Micić 1921. pokrenuo časopis „Zenit” i, zajedno s Ivanom Golom i Boškom Tokinom, objavio Manifest zenitizma. Nedugo zatim ušao je u sukob s Miroslavom Krležom, i to će Micića mnogo koštati u posleratnoj Jugoslaviji, kad se Krleža vinuo visoko u hijerarhiji kominternovske monarhije. Možda bi se, štono Srbica reče, Barbarogenije i naljutio kad bi znao da ga mi danas volimo, ali neka ga – nek’ se naljuti.````

Predivno oslikano, sa punim nanosom uljanih boja na lanenom platnu, zategnutom na blind ramu, dimenzija 50x35 cm. Slika je nova kao i predivan de luxe drveni ram, čije su spoljne dimenzije48x63 cm.Slika i ram su novi, nekorišćeni.

Slika je delo vrsnog likovnog umetnika, Jekića, poznatog i priznatog likovnog stvaraoca po oslikavanju ssvetaca i manastira. Tako je na prelep način iskazan pejzaž manastira Ostrog, sa likom njegovog utemeljenja Vasilijem Ostroškim. Slika je radjena sa punim nanosom uljanih boja, na lanenom platnu, koje je zategnuto na blind ramu, dimenzija 36x55 cm.Slika je u vrlo dobrom stanju, bez ikakvih moštećenja, a uramljena je u novom drvenom ramu, čija je spoljna dimenzija 48x67 cm.

platno 120x80cm

Stara minijatura sa motivom pejzaza, reke, topole i planine u pozadini. U dnu stoje inicijali MJ i verovatno je u pitanju neki jugoslovenski slikar. Ulje na lesonitu. Slika je stara najmanje 40 godina.

Varijacije na temu, komb tehnika EA 8/30 1989. Poznati Autor -Nikola Karan, Preminuo , Zahvaljujem se prijateljici poznavaocu umetnosti na imenu autora. Lepo uramnjen . rucni rad Dimenzije list 15x20 cm sa ramom 21x27

Knjiga nje nova. ,,Možemo li mi, takvi kakvi smo, zamisliti i razumeti POSTOJANJE i njegovu SVRSISHODNOST? I možemo i ne možemo! I eto krenusmo od paradoksa....(podsetimo se, postoje prostori gde ovo da se i može i nemože i nije neki paradoks...) Pitanje Geneze Svemira je asimptota celokupne filozofije Prirode, težnja sveobuhvatne ljudske misli o postojanju, tu se slivaju hiljadugodišnje tekovine našeg saznanja. To je pitanje o Prirodi Kosmosa, o trajanju kao takvom, o Početku, o smislu prostor-vremena, o biti materije, o stvaranju i Stvoritelju. Naš čin saznanja je tren u kosmičkim vrtlozima...Priroda nam je tako dala puno...Reći ćemo `Priroda` da bi izbegli preranu analizu ko nam je to dao... Dala nam je, dakle, čak i logiku da spoznamo, kao finim izbrušenim dijamantskim alatom, tu njenu logiku! Hoće da nam pomogne u potrazi za odgovorima na ovo Pitanje o nama samima...Ali gle paradoksa, harmonija njena, rekli bi mi kao namera možda, nije nam olako dala moć da dopremo do najtananijih konačnih dubina, do Smisla Svega... Nije nam omogućila sklop elektrona takav da, u hemijskim vezama u mozgu, zadržimo misao o suštini postojanja dovoljno dugo da bi i tu tražili odgovore... Nametnula nam je samo retki blesak misli o traganju za smislom našeg kratkog postojanja, podesila je da misao o tome prohuji kao tren kroz našu svest i omogućila nam brzo nesvesno bežanje od moguće besmislenosti u realan svakodnevni život... Evo i kada pročitate ove redove, možda se više nikada nećete vratiti da potražite odgovore na ova pitanja....Moćna Evolucija nas je spasila od traganja za smislom, naredila nam je bezrezervno zadovoljenje osnovnih nagona za očuvanjem i produženjem vrste, a rešenje Svrsishodnosti Postojanja daće nam neko drugi nekom drugom prilikom...ili nikad. Da bismo razumeli Vaseljenu i Postojanje na najdubljem nivou, moramo znati ne samo kako se ona ponaša, već i zašto? Zašto postoji nešto umesto ničega? Zašto mi postojimo? Zašto postoje ovi zakoni, a ne neki drugi? Da bi razmeli Svrsishodnost, moramo dati odgovore na temeljna pitanja koje postavljamo sebi samima evo 3000 godina. Zašto je nešto tako kako jeste? Po čemu nešto jest to što jest? Šta je bitak? Jel bitak jedan? U čemu je sreća? u približavanju Bogu? U spoznaji istine? U uživanju ili u smernom životu bez mnogo potreba, u prihvatanju reda sveta ili u borbi za promenama? U sreći pokoljenja? Šta je smisao čovekovog delanja? Ugodan život ili slava, čast. moć, bogatstvo, ljubav, moralna vrednost? Šta je dobro? Šta su temeljne vrline? Umerenost, hrabrost, mudrost, prosvećenost, prijateljstvo, nada, vera, sloboda? Šta je sloboda? Mogućnost izbora, spoznaja nužnosti? Ima li sobode bez odgovornosti? Da li je religiozan čovek slobodan čovek? Šta možemo znati? Koje je poreklo naše spoznaje? Razum, iskustvo ili drugi izvor? Da li je naša spoznaja objektivna? Postoje li stepeni spoznaje? Postoje li granice spoznaje? Šta je u stvari Istina, šta je kriterijum istine? Jel istina u umu ili u stvarima ili u podudaranju pojma i pojave? Kakav je odnos opšteg i pojedinačnog? Postoji li univerzalni zakon? Ima li slučajnosti ili sudbina predodređuje sve? Zar za ovo poslednje pitanje, Hajzembergov princip nije dovoljan odgovor? Potičemo li svi iz Singularnosti i beskonačne zakrivljenosti, gde svi zakoni nauke otkazuju...Zvuči surovo, ali treba samo biti miran... Odgovore će nam isprovocirati divljenje i sumnja...Centralna učenja naše civilizacije pokušavaju da nam pruže odgovore...svako na svoj način...Pitanja Postojanja i Svrsishodnosti se prožimaju kroz čitavu istoriju... 1. Aksiomatske Istine 1.1. Materijalna istina Ideja o aksiomatizaciji istine nije nova i rezultati donekle postoje, mada formalnu teoriju na ovom polju nećemo, čini se, imati nikada. Ipak, pokušaji da polazne osnove budu jasne kreću od predpostavke da materijalna istinitost zavisi da li se prost logički sud odnosi na realne ili imaginarne objekte. Prihvatamo li da je izrečeni prost sud istinit ako postoji slaganje veza između pojmova i stvarnih objekata? Ili ako u afirmativnom sudu subjekat totalno ili parcijalno je identičan predikatu, odnosno u negacijskom sudu ako je subjekat totalno neidentičan predikatu? (pod uslovom da zamišljeni objekat mora biti fiksiran svojom definicijom). Ako da, ili makar ako se u trenucima nekih nedoumica setimo ove, jedne od definicija istinitosti suda, onda pokušajmo da razmišljamo dalje o našem Postojanju i Svrsishodnosti svega... 1.2. Mislimo li dobro? Možemo li saznanjem do trijumfa ljudske rase? Mislim da je to jedini put... A ≡ A Zakon Identiteta A ≠ NeA Zakon Protivrečnosti. Važi za stvari koje se menjaju u vremenu. Ne može u ISTO Vreme. A = Ne(NeA) Na pravilno postavljeno pitanje može se odgovoriti DA ili NE Drugi i treći zajedno kažu da od dva kontradiktorna suda, jedan mora biti lažan, a drugi tačan. Sve što se zamišlja i sve što postoji MORA IMATI dovoljnog razloga zašto se tako zamišlja i zašto tako postoji. Ali eto nama fundamentalne teškoće na startu: Svaki prost sud A mora se obrazložiti drugim prostim sudom - razlog mu je sud B, njemu je razlog sud C i tako red razloga je beskonačan! Ali još gore: Ako važi da je sud A dovoljno obrazložen samo ako je sud B dovoljno obrazložen, .. i tako u nedogled, onda NIJEDAN nije dovoljno obrazložen! Ako predpostavimo da red razloga nije beskonačan, onda postoji sud Z koji je konačan i obrazlaže ostale sudove! Aristotel: Poslednje nepromenjive činjenice postoje bez razloga ako su u domenu MATEMATIKE, dakle postoje poslednji stavovi koji razlog imaju u SEBI SAMOME! Još jednom, Priroda pokazuje svoju ekonomičnost, to je tačno, ali regresijom unazad svesti sve na JEDNO...? 1.3. Kako odlučujemo da li je nešto istina? Svako saznanje zavisi od izvora i stanovišta. Kako odlučujemo da li je nešto istina? Vodimo li računa o tome na kom smo stanovištu, ateističkom, teističkom, deističkom ili smo skeptici? Logika čitavog naučnog rasuđivanja i uopšte smisao nauke je otkriti `istinu`. Imamo dva alata na raspolaganju. Iimamo čula, kroz koja doživljavamo svet i imamo mogućnost da činimo opservacije i donosimo logičke zaključke. Postoje dve vrste odnosa između naučnog uma i sveta, dve vrste logike smo nametnuli - deduktivna i induktivna. U deduktivnom načinu zaključivanja, već imamo teoriju, na osnovu koje možemo predvideti posledice. Dakle zaključujemo od opšteg ka pojedinačnom, iz opšte teorije prelazimo na konkretna opažanja. To je poznato kao hipotetičko-deduktivna metoda. U induktivnom načinu zaključivanja, zaključujemo od pojedinačnog ka opštem - uradimo mnoge opservacije u razlučitim uzorcima, zatim napravimo generalizaciju, pa zaključimo objašnjenje. Sposobnost za ovakve kreativne skokove daje nam naučni način razmišljanja. Ako projektujemo predhodna razmatranja na Astronomiju, na primer, onda bi to izgledalo ovako: Opservacije dovode do teorije, ta teorija predviđa nove opsevacije, koje mogu, dok su testirane matematičkim alatima ili stalnim opažanjima i analizama, potvrditi ili srušiti tu teriju i dovesti do nove teorije, koja zatim mora dodatno biti testirana, kako bi videli je li ta nova teorija bolje predviđa nove opservacije. Tako postoji stalna međuigra između induktivnog načina zaključivanja (na temelju promatranja) i deduktivnog načina zaključivanja (na temelju teorije), dok tako (asimptotski) nismo sve bliži i bliži `istini`. Teorije, dakle, možemo koristiti za predviđanje opažanja, ali ona neće uvijek biti tačna onako kako smo ih predvideli, zbog greške ili zbog varijabilnosti inherentne prirodnim fenomenima. Ako se opservacije puno razlikuju od naših predviđanja, napuštamo ili menjamo teoriju. Kako testirati razmere nesklada našeg predviđanja? Test je statistički ili probabilistički, to je test nulte hipoteze,koji je kamen temeljac statističkog zaključivanja. Za razliku od determinističkog modela prirodnih fenomena, probabilistički modeli (različita stanja jedne pojave javljaju se uz određenu verovatnoću) su potvrđeni na subatomskom nivou i tu su potrebne statističke tehnike za povećanje naučne spoznaje. Prisutnost varijabiliteta zahteva korištenje statističke analize. Kad je mala varijacija s obzirom na pojavu, mnogo više težine daje mala količina dokaza, nego kada postoji mnogo varijacija.Na primer, znamo da je rak gušterače danas uvek smrtonosna bolest. Dakle, ako smo pronašli lek koji nesumnjivo leči nekoliko pacijenata raka gušterače, mi ćemo dati puno težine dokazu da je to lek.. Za razliku od toga, ako smo pokušali utvrditi da li verovanje u Boga pomaže u životu, mi moramo to pokazati na veoma velikom broju ljudi i za to koristiti statističke metode, budući da ljudska bića su vrlo varijabilna u odnosu na svoje mentalne doskočice. U stvari, u većini bioloških i još više u društvenim i psihološkim pojavama, velika je varijabilnost. Najveći deo statistike uključuje zaključivanje iz uzoraka populacije u odnosu na neko interesno obeležje. Pouzdanost takvih zaključaka može se oceniti u smislu verovatnosti izvještaja, a mi smo na taj načn ustvari induktivno zaključili iz pojedinačnog (uzorak) ka opštem (populacija). Dakle, ako trendove grupe apstrahujemo na osnovu posmatranja individua, (dok generalizacija hipoteza može doći iz elementarnih zapažanja), testiranje hipoteza mora biti učinjeno uz kontrolisana merenja, bez sistemske pristrasnosti. Statističke tehnike, da bi bile valjane, moraju se primeniti na podacima čija kolekcija mora biti precizno kontolisana, uz korišćenje savremenih informatičkih alata. U jednom naučno istraživačkom procesu, a na osnovu cilja i metode istraživanja, informatičkim i statističkim alatima se analiziraju i interpretiraju prikupljeni podaci koji su podložni slučajnom variranju i daljom evaluacijom inferencijalnim statističkim metodama dolazimo do zaključaka. Sa tim u vezi, na današnjem nivou naših pouzdanih saznanja, u celokupnom Svemiru, na ovaj ili onaj način, važe najopštiji fundamentalni zakoni o održanju koji kažu da postoje fizičke veličine (impuls, energija...) za sistem kao celinu koje se ne menjaju, ako su ispunjeni određeni preduslovi - a to je izolovanost sistema. Dok svi drugi zakoni opisuju zavisnost promena fizičkih veličina, ovi opisuju Postojanje istih fizičkih veličina. Ovi zakovi su rezultat uopštavanja celokupnog civilizacijskog naučno tehničkog iskustva, stalno potvrđivani od procvata nauke do danas. Ako bi se otkrio i JEDAN izuzetak, izgubili bi OPŠTOST i koristimo ih zato kao kriterijume prihvatljivosti istinitosti nekog fizičkog tvrđenja. Dakle, postoji koncenzus `vere` u ovaj zakon! Kako ta `vera` izgleda na primeru: Pri preciznom proučavanju energije beta čestice (elektrona koji se emituje pri radioaktivnom raspadu), jednostavno je nedostajala energija da bi se matematički izjednačile leva i desna strana jednačine. `Vera` u ovaj zakon da se energija mora naći, da postoje druge čestice, objašnjenje je stiglo pronalaskom čudesne čestice Neutrino, o njoj ćemo kasnije). Samo 4 (četiri) sile vladaju Svemirom i pronalazak neke nove značio bi promenu kompletne paradigme ljudskog saznanja. Čak i tako, naučnim metodama približili bi se istini još više, ali zašto je onda potrebno bilo kakvo pojednostavljenje i jednostavno vera bez objašnjenja? Zar je toliko lakše živeti u neznanju? 2. Religija 2.1. Treba li nam tumačenje poretka stvari i smisla kad imamo jednostavno objašnjenje? I neko vrlo promućuran se odavno setio i omogućio nam je jednostavnost - religijsko pojednostavljenje prihvatljivo svima! Bez obzira ko koliko puta gleda u Zvezde, ushićenima ili umornima, onima koji se bave Matematikom ili onima koji taj alat nisu pribavili, učenima ili siromašnima, baš svima! Poručio nam je kroz Njegovu Knjigu Istine, ako želimo da ostanemo nekažnjeni (???), da nam se Postojanje produži na drugom svetu, Gore Negde, kako kaže on, na Nebu (neznajući o njemu baš mnogo, ali nema veze), onda verujmo u Njega, Tvorca Svega, i ništa ne pitajmo, utonimo i sakrijmo se oko tradicije, Njegovog morala i dogmi koje nam je On propisao i eto, biće nam lakše...Uostalom naređuje i da moramo, jer ako se drznemo da razmišljamo o Njegovom znanju o Svrsishodnosti ili ako nedaj bože, sumnjamo u Njegovo moralno učenje.... O kakvo opterećenje ka nama od velikog Tvorca Svemira, kakva sujeta! Dodatno našem neznanju još i prepliće moralne stavove sa Poretkom, pa nam i još i preti... Pa dobro, pokušajmo da razumemo...i Sokrat bi rekao da nema ozbiljnog promišljanja bez razmišljanja o moralu...``

* Ulje na lesonitu * Slika stara preko 40 godina * Potpis umetnika je `MANDIĆ`

Akvarel i tus na akvarel papiru 40 *30 cm. Akademski umetnik Ivana Petrovski Hvala sto kupovinom mojih radova ucestvujete u ostvarenju mog sna

Akvarel i tus na akvarel papiru 40 *30 cm. Akademski umetnik Ivana Petrovski Hvala sto kupovinom mojih radova ucestvujete u ostvarenju mog sna

Rocker - figura od metala visine oko 20 cm . Veoma je interesantna , napravljena je od srafova , opruga i ostalog materijala .

Akril na platnu. Neuramljena. Platno je zategnuto na blind ram, tako da sliku nije neophodno uramljivati - može odmah na zid. Dimenzije 50x40cm. Još lepša uživo. SAVET: Sačuvajte ovaj predmet u vašoj listi želja i setite ga se kada budete imali nečiji rođendan ili neki drugi razlog kada nekome nešto želite pokloniti (neku proslavu, useljenje, svadbu...). Poklon je lep, a proći ćete znatno jeftinije nego da poklanjate novac. Slike se šalju nakon uplate novca na tekući račun koji dobijate nakon kupovine, ili uplatom preko post neta - kome šta više odgovara. Uslov za plaćanje pouzećem je minimum 10 pozitivnih ocena - bez negativnih. Plaćanje pouzećem nije navedeno kao opcija plaćanja zbog nesavesnih članova, pa vas molim da me ako želite da platite pouzećem, prethodno kontaktirate preko poruke. Poštarinu plaća kupac. Ovaj predmet možete kombinovati sa još nekim od artikala iz moje ponude i time smanjiti troškove poštarine. Sve slike iz moje ponude: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=Boban&Grupa=995 Svaki dogovor je moguć. Odgovaram na sva pitanja. Kupovinom više artikala smanjujete cenu poštarine. Srećna kupovina!

Dimenzije slike bez rama su 55cm x 40cm. Prodaje se uramljena.

URAMLJEN CRTEŽ TINTIN-A SA SREBRNIM NOVČIĆEM U RUKAMA NA KOMPOZICIJI JE JUNAK CRTANOG FILMA IZMEĐU MASKOTA FENCUSKOG PETLA I BELGISKOG LAVA CRTEŽ JE NA RAĐEN NA PAUS PAIRU KOJI JE NAN NEKOLIKO MESTA OSENČEN I ZACEPLJEN KAKO BI IZGLEDAO PATINASTO I STARIJE NEGO LI JESTE. CRTEŽ JE POTPISAN I NUMERISAN DENTES 03/100 TREBALO BI GA PRERAMITI U NEKI BOLJI RAM I IZGLEDAĆE FANTASTIČNO NA ZIDU. DIMENZIJE SA RAMOM 30 X 18 CM

Karneval-Rawi Hage.Izdavac Fraktura-Zapresic,2016 godine.Tvrd povez,259 str.Odlicno ocuvana.

Ikona Sveti Luka, jajčana tempera na lipovoj dasci sa pozlatom, dimenzije 20 x 30cm, rad akademskog slikara Izrada ikona u našoj radionici je od najkvalitetnijih materijala po tradicionalnoj vizantijskoj tehnici ikonopisanja, jajčane tempere na lipovoj dasci koja ikoni obezbeđuje postojanost i trajnost. Po dogovoru izrađujemo ikone i na drugim podlogama (medijapan, platno) i drugim tehnikama (ulje, akril) po želji kupca. Možete kupiti trenutno raspoložive ikone iz naše ponude, ili naručiti ikonu po Vašoj želji, sa periodom izrade od 2-4 nedelje. Ikone možete preuzeti lično u Beogradu ili Vam ih možemo poslati putem kurirske službe, dostava na teritoriji cele Srbije.

Dimenzije slike bez rama su 40cm x 30cm. Prodaje se uramljena.

GRAFIKA -AUTOTIPIJA. JEDINSTVENA, UNIKATNA I PRELEPA SLIKA RAĐENA TEHNIKOM AUTOTIPIJE. Stanje kao na fotografijama. Dimenzije same slike 25*40 cm,sa paspartuom 35*50 cm. Neuramljena.

Dimitrije Popović rođen je 4. 3. 1951. g. na Cetinju. Akademiju likovnih umetnosti u Zagrebu završio je 1976.g. u klasi prof. Šime Perića. Godine 1974. boravi u Parizu gde upoznaje pariskog kolekcionara gospodina Davriera, te u sastavu njegove zbirke izlaže 1978. u galeriji Alexander Braumuller s umetnicima: Ernstom Fuc-hsom, Dalijem, Dadom Đurićem, M. Klervveinom, Leonor Fini, Victorom Braunerom i drugima. U Pforzheimu 1982. g., Galerija Liberta i Universal Fine Arts iz Washingtona, mu organizuju zajedničku izložbu grafika s Dalijem! Iste godine, povodom velikog jubileja »Leonardo a Milano 1482-1982«, izlaže ciklus crteža Omaggio a Leonardo« u milanskoj Palazzo Sormani. Povodom 27 međunarodnog umetničkog festivala »Due mondi« grad Spoleto, u kome se ovaj festival održava, mu organizuje izložbu slika, crteža i grafika. Dimitrije Popović je do sada izlagao na 45 samostalnih i više od 200 zajednickih izložbi. O njegovom stvaralaštvu do sada su objavljene 4 monografije i snimljeno 6 dokumentarnih filmova. Dobitnik je 18 nagrada. Tehnika : Suva igla, akvarel, gvaš, olovka Dimenzije : 59 (h) x 48 (w) cm sa ramom; 39,5 (h) x 29 (w) cm bez rama; Naziv slike : „ Omaggio a Leonardo “ Godina nastanka : 1986. Potpis sa godinom, desno u donjem uglu. Slika je kupljena od autora Sertifikat o autentičnosti Drveni ram + antirefleksno staklo SVAKA PROVERA JE MOGUĆA-LIČNA KOLEKCIJA PRODAJE SE ZBOG ODLASKA U INOSTRANSTVO.

Mario Maskareli, slikar i grafičar, rođen je na Cetinju 1918. g., preminuo 1996.g. Gimnaziju i Akademiju za likovne umetnosti završio je u Beogradu 1950. g. Pripadao je Beogradskoj grupi, ne po stilskoj srodnosti, nego zbog ljudskog afiniteta, kao i grupi Lada. Slikarstvo Marija Maskarelija prošlo je kroz nekoliko faza. Od slikanja na staklu, ekspresivne apstrakcije, do slika ekspresivne realnosti. No, bez obzira na kolebanja u stvaralaštvu, ovaj umetnik je razapet između literature i slikarstva, imaginarnog i stvarnog, umetnosti i života. U svom stvaralaštvu, pokušao je da sve to pomiri, ostajuċi pri tome esteta. Maskareli je bio veoma plodan slikar, zapažen odmah po završetku studija – na prvim izložbama. U vreme dok je slikao, imao je mnogo poklonika svoga slikarstva, te gotovo svaka kolekcija, svakako i svi muzeji ( i Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti u Beogradu) poseduju njegove slike. Nagrade: Oktobarski salon, Zlatno pero, Zimski salon Herceg Novi, itd. Tehnika: ulje na platnu Dimenzije : 64 (h)x 62 (w) cm sa ramom; 52 (h) x 50 (w) cm bez rama; Naziv slike : „Žena“ Godina nastanka: 1986. Potpis desno u donjem uglu. Drveni ram. SVAKA PROVERA JE MOGUĆA-LIČNA KOLEKCIJA PRODAJE SE ZBOG ODLASKA U INOSTRANSTVO.

Momo Kapor KOMPLET 4.knjige ⚠️ 1.UNA Momo Kapor⚠️ 2.PROVINCIJALAC Momo Kapor 3.KNJIGA ŽALBI Momo Kapor⚠️ 4.FOLIRANTI Momo Kapor⚠️ Autor: Momo Kapor Izdavač: `Znanje`, Zagreb, Povez: Tvrd sa omotom Format: 19.5 cm Knjige u PERFEKTNOM stanju R2

GRAFIKA -AUTOTIPIJA. UNIKATNA,JEDINSTVENA I PRELEPA SLIKA RAĐENA TEHNIKOM AUTIPIJE. Stanje kao na fotografijama. Dimenzije same slike 25*40 cm,sa paspartuom 35*50 cm. Neuramljena.

Mihajlo Đoković Tikalo je rođen 1. januara 1941. g. u Čačku. Već na njegovim najstarijim sačuvanim crtežima ogleda se Tikalov nemirni temperament, mašta i ironija. Nakon srednje škole završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, gde i danas živi radi. Slikar sa jednim od najspecifičnijih i najuzbudljivijih opusa u srpskom slikarstvu u poslednjih pola veka. Mihailo Đoković Tikalo nikada nije postao član Mediale, ali će mu njeni pripadnici i njihova shvatanja celog života biti veoma bliski. Tikalo nije ušao u hram Mediale, ali je nedaleko od njega podigao svoju sopstvenu crkvu. I u tu crkvu je uneo svoju ikonu: Hijeronimusa Boša. Sami Holanđani su našeg slikara proglasili `mlađim bratom Hijeronimusa Boša`. Član je ULUS-a. Za sebe kaže da je izraziti nostalgičar i samotnjak, ali i nepatvoreni hedonista i optimista. Na širem, evropskom planu, slikarstvo Mihaila Đokovića Tikala može se podvesti pod „ novi nadrealizam“. Međutim, pravi prostor njegovog interesovanja i kreativnog pražnjenja biće slobodno putovanje mašte neispitanim prostranstvima podsvesti, dakle, ezoterija. Od 1980. do 1996. godine odvija se najplodnije stvaralačko razdoblje Mihaila Đokovića Tikala. Na većim, pa i monumentalnim platnima, nastaju dva tematska ciklusa - kompozicije `Ventislava` i kompozicije sa realističkom figurom, eventualno portretom. Taj period se s punim pravom može označiti kao period istinskog slikarovog zenita. Nagrada Vukove zadužbine. Tehnika:: olovka i ulje na hartiji Dimenzije : 45,5 (h) x 38,5 (w) cm sa ramom; 25,5 (h) x 19 (w) cm bez rama; Naziv crteža: Bez naziva Godina nastanka : 1996. Potpis sa godinom, desno u donjem uglu. Crtež je kupljen od autora. Drveni ram + antirefleksno staklo. SVAKA PROVERA JE MOGUĆA-LIČNA KOLEKCIJA PRODAJE SE ZBOG ODLASKA U INOSTRANSTVO.

Ikona Isus Hristos, jajčana tempera na lipovoj dasci, 26x36cm, 14000 dinara, rad akademskog slikara. Izrada svih vrsta ikona od najkvalitetnijih materijala po tradicionalnoj vizantijskoj tehnici ikonopisanja na lipovoj dasci koja ikoni obezbeđuje postojanost i trajnost. Po dogovoru izrađujemo ikone i na drugim podlogama (medijapan, platno) i drugim tehnikama (ulje, akril) po želji kupca. Možete kupiti trenutno raspoložive ikone iz naše ponude ili naručiti ikonu po Vašoj želji, sa periodom izrade od 2-4 nedelje. Ikone možete preuzeti lično u Beogradu ili Vam ih možemo poslati putem kurirske službe, dostava na teritoriji cele Srbije.