Pismo u Lion (italik i tajms igraju tango) Gordan Matrak Bubnjar kultnog bosanskog i jugoslovenskog benda `Bijelo Dugme`, konačno je napisao knjigu u kojoj ne samo što daje svoju detaljnu autobiografiju, već i evocira uspomene na sarajevske rok bendove, dok istovremeno beleži tajnu istoriju najpoznatijeg benda sa ovih prostora! `Tada je, zaverenički, krunisao sam sebe u hegemona jugoslovenskog roka. – Ja sam vaš novi šef i drugih šefova osim mene nemojte imati. . . Pa čak ni onda kad ja, i ako ja odlučim da vam više ne budem šef – a što će biti nikad! Tad naročito – položio je zakletvu Brega. ` PROSVETA,Beograd,2013.god.,tvrd povez,781.str.,24.cm Knjiga je NOVA ----------------------------✔️ 1w,1w jedna ili DVE

Dimenzije same slike bez rama ŠxV: 23,5x34,5 cm Tehnika: Pastel Napominjem da postoji mogucnost da je neka od tehnika, autor ili godina nenamerno napisana pogrešno. Na fotografijama se uglavnom vidi stanje slika. Ukoliko bude bilo potrebe, za dodatne fotografije, možete se slobodno javiti, pa cu ih postaviti.

Dimenzije same slike bez rama ŠxV: 37x27 cm Tehnika: Bakar Napominjem da postoji mogucnost da je neka od tehnika, autor ili godina nenamerno napisana pogrešno. Na fotografijama se uglavnom vidi stanje slika. Ukoliko bude bilo potrebe, za dodatne fotografije, možete se slobodno javiti, pa cu ih postaviti.

Dimenzije same slike bez rama ŠxV: 25x38 cm Tehnika: Bakar Napominjem da postoji mogucnost da je neka od tehnika, autor ili godina nenamerno napisana pogrešno. Na fotografijama se uglavnom vidi stanje slika. Ukoliko bude bilo potrebe, za dodatne fotografije, možete se slobodno javiti, pa cu ih postaviti.

Dimenzije same slike bez rama ŠxV: 34x44 cm Tehnika: Bakar Napominjem da postoji mogucnost da je neka od tehnika, autor ili godina nenamerno napisana pogrešno. Na fotografijama se uglavnom vidi stanje slika. Ukoliko bude bilo potrebe, za dodatne fotografije, možete se slobodno javiti, pa cu ih postaviti.

Ispravan sat duborez sa grbom Srbije. ŠxV 45x41 cm

Knjiga je dobro očuvana. „Barbarogenije Decivilizator` predstavlja značajno delo srpske avangardne književnosti i donekle programski roman osnivača pokreta zenitizam Ljubomira Micića. ,,Ja nisam rođen da bih lagao svoj narod, niti da bih ga potkradao, izdavao i zaslepljivao – rođen sam da ga naučim da bude ono što jeste, da ga nateram da misli slobodno, da dublje proučava ono što mu se daje, da spozna svoje mane više nego vrline, da mu pomognem da koristi svoju snagu koje nije svestan, da zablista unutrašnjom svetlošću koja mu nije znana. Ovako je Ljubomir Micić (1895–1971), pesnik, prozaista i dramski umetnik pisao pre više od osam decenija, kad je svet bio mlađi, a verovatno i luđi nego danas. U povesti srpske kulture verovatno ne postoji veća gromada koju smo skrajnuli i maljevima očukali, verovatno i nesvesni zbog čega to činimo, od ovog osnivača zenitizma, pokreta koji je, za razliku od sumatraizma i višegradizma, i danas svež i aktuelan, kao da je juče nastao. Micićevo delo „Barbarogenije decivilizator” (izvorno obnarodovano u Francuskoj 1938. pod naslovom „Barbarogenie le Décivilisateur”) u Srbiji je poslednji put objavljeno 1993. godine sa zaštitnim znakom izdavačke kuće „Filip Višnjić”, u ediciji „Albatros”. Odavno te knjige nema u prodaji; zato na internetu, iako je skromno opremljena i nevelika obimom – oko 170 stranica, uključujući pogovor Vide Golubović – dostiže cenu od tri, pa i četiri hiljade dinara. Tražena je. „Moje ime, Barbarogenije, jeste jedna vrsta sinteze ljubavi i mržnje”, piše Micić u ovom romanu-planini (ako postoji roman-reka, što ne bi postojao i roman-planina, naročito ako je reč o najmanjoj i najvećoj našoj planini, Avali, ili „srpskom Olimpu”, kako to kaže agilni promoter decivilizacije). „Dugujem ga istovremeno svojoj majci, nebrojenim neprijateljima, svom ocu i samom sebi. Ali vređajući me u zoru mog života, moralni zločinci nisu znali da tako vređaju spomenik neznanog junaka, koji je niko drugi do moj otac.” Micić je u iskazu uvek jasan, nedvosmislen. Kao, uostalom, i mati njegovog Barbarogenija, Vila Morgana, koja ovako uči svoje čedo: „Znati umreti velika je umetnost, veća i hrabrija nego što je znati lagati i od toga živeti.” Otuda i sam Micić, kroz svog junaka, „avalskog buntovnika”, poručuje:„Još danas ću podmetnuti vatru u suve grane trulog društva. Istom vatrom ću udariti na sve parazite diljem Evrope, učiniću to da bih vratio duhovnu slobodu ljudima, životinjama, hrastovima, kedrovima, topolama, kako bi mogli slobodno da dišu. Da i oni mogu poput sunca da dosegnu svoj vlastiti zenit”, progovara Micić kroz svog Barbarogenija, naglašavajući da je „zenitizam – pokretačka snaga svakog čoveka”. „Barbarogenije decivilizator” izlazi upravo u godini kad će na mestu razorenog srednjovekovnog grada Žrnova, uz nečujan eho kletve koja je pala na rušitelja Aleksandra Prvog Karađorđevića, nići Meštrovićev spomenik Neznanom junaku. Uveren da „’Jugosloveni’ kao neodređeni pol privlače ceo svet da radi protiv srpskog duha zemlje”, Barbarogenije upozorava svoje sunarodnike: „Izađite iz džungle lažnih Evropljana, izađite brzo, u opasnosti ste! Postanite ponovo varvari, najbolji među vama su to oduvek, a da i sami to ne znaju. Varvari čine pravu elitu svih naroda. (...) A život civilizovanog čoveka? On je sada samo prostrani zatvor koji slepo hvale profesori, intelektualci, novinari i političari! A jeste li primetili da sve prelazi u ruke zelenaša i mešeatara, u ruke ucenjivača i hipokrita koji su uništili Evropu, koji su je dotle unazadili da je sada najveća pijaca ljudskog dostojanstva? Za uzor vam predlažu lopove”, pisao je Micić nekoliko godina pre nego što će se na Stari kontinent spustiti neprozirna koprena Drugog svetskog rata. Barbarogenijeva Srbica, učiteljica u koju se junak Micićeve proze zagledao na Avali još u ranom poglavlju „Tek rođen, a već zaljubljen”, sluti da njen slučajni izabranik ili izabrani slučajnik ne želi, zapravo, da ga narodne mase maze i paze. „Priznati sebi da je zaljubena u Barbarogenija za Srbicu je bilo istovremeno i iskušenje i mučenje”, piše spiritus movens zenitizma, s tim što je Srbica, odlučna u naumu da „ostane verna njegovom duhu, kao i svojoj skrivenoj ljubavi, za koju on možda nije znao”, svoju uzdržanost opravdavala plahom naravi svoga suđenika: „Jer on bi se ljutio kada bi saznao da ga neko voli.” Najedio bi se, možda, i jedan od sporednih likova u romanu-planini „Barbarogenije decivilizator”, avalski seljak, kad bi znao da ćemo ga citirati, kao što bi se, biće, iznervirao i sam Micić, budući da je seljak, posle gromopucatelnog govora koji je održao, uspeo i da razočara Barbarogenija. Ali reči avalskog seljaka, izgovorene u živopisnom, raspusnom vrtlogu tridesetih, zvuče baš kao da smo ih čuli od nekog pradede koga smo na ovom svetu zatekli i mogli da dodirnemo u vreme kad je bio u snazi: „Peva vam se himna mašinizma, da, da, a ne kaže vam se da je mašinizam samo najstrašnija tiranija koja preti svetu. (...) Da, tiranija mašinstva i motorizacije preti čovečanstvu. Ona traži potpuno potčinjavanje čoveka, tj. nas samih, naših duša. Zato vam vičem: pazite se mašine, koja je pre neprijatelj nego prijatelj čovekov! Ljubav prema civilizaciji i ljubav prema čoveku nemaju ništa zajedničko.” Iduće godine navršava se tačno jedan vek otkako je Ljubomir Micić 1921. pokrenuo časopis „Zenit” i, zajedno s Ivanom Golom i Boškom Tokinom, objavio Manifest zenitizma. Nedugo zatim ušao je u sukob s Miroslavom Krležom, i to će Micića mnogo koštati u posleratnoj Jugoslaviji, kad se Krleža vinuo visoko u hijerarhiji kominternovske monarhije. Možda bi se, štono Srbica reče, Barbarogenije i naljutio kad bi znao da ga mi danas volimo, ali neka ga – nek’ se naljuti.````

Momo Kapor KOMPLET 4.knjige ⚠️ 1.UNA Momo Kapor⚠️ 2.PROVINCIJALAC Momo Kapor 3.KNJIGA ŽALBI Momo Kapor⚠️ 4.FOLIRANTI Momo Kapor⚠️ Autor: Momo Kapor Izdavač: `Znanje`, Zagreb, Povez: Tvrd sa omotom Format: 19.5 cm Knjige u PERFEKTNOM stanju R2

Ulje na platnu, dimenzije 80x60cm. Potpisano od strane umetnika.

Dodatne informacije Pisac KLOD FRONTIZI Izdavač PLATO – BEOGRAD Izdanje 2005 Povez TVRDI Strana 515 Stanje Nova

Stara slika iz vremena Kraljevine naslikana tehnikom ulje na kartonu sa verskim motivom dimenzija sa ramom 70x60 ram je sirine 10cm ram ima manja ostecenja slika vrlo dobro ocuvana.

Horoskopski znak-OVAN, rucno izradjena slika od bakra. Dimenzije 23 x 28 cm.

Kolin Mekalou

Komplet veličanstvene epske sage GAVRANOVA SENA, koja je među žanrovskim čitaocima izvrsno dočekana i veoma brzo postala omiljena. Povez knjige : broširani Format : 14,5 x 20,5 cm Pismo : latinica

Akvarel i tus na akvarel papiru 40 *30 cm. Akademski umetnik Ivana Petrovski Hvala sto kupovinom mojih radova ucestvujete u ostvarenju mog sna

Ranko Marinković - SABRANA DELA 1-6 1. Četiri drame 2. Geste i grimase 3. Pod Balkonom 4. Ruke 5. Kiklop 6. Zajednička kupka Izdavač: Grafički zavod Hrvatske Povez: tvrd + zaštitni omot Godina izdanja: 1982 Broj stranica: 291+183+210+166+406+157 Knjige, njihova unutrašnjost i korice, izuzetno su dobro očuvani, gotovo besprekorno, većina je nečitana; na zaštitnom omotu šeste knjige sitno oštećenje na oko 2 cm (ojačana je sa unutrašnje strane) i slikano tako da možete videti na fotografijama. s

Akvarel i tus na akvarel papiru 40 *30 cm. Akademski umetnik Ivana Petrovski Hvala sto kupovinom mojih radova ucestvujete u ostvarenju mog sna

Akvarel i tus na akvarel papiru 40 *30 cm. Akademski umetnik Ivana Petrovski Hvala sto kupovinom mojih radova ucestvujete u ostvarenju mog sna

Tvrdi povez sa zlatotiskom. U vrlo dobrom stanju.

Dodatne informacije Pisac ALEKSA ČELEBONOVIĆ Izdavač JUGOSLAVIJA – BEOGRAD Izdanje 1965 Povez TVRDI Strana 192 Stanje Dobro

Dodatne informacije Izdavač FORUM – NOVI SAD Izdanje 1958 Povez TVRDI Strana 137 Stanje Vrlo Dobro Pisac MIODRAG B. PROTIĆ

Balkan Destiny SUDBINA BALKANA poema Autor: Ivan Gađanski Originalne grafike: Živojin Turinski, Momčilo Antonović Komentar: Jovica Aćin Litografija: Rodoljub Karanović Likovna oprema: Aljoša Lazović Izdavač: Rad, Beograd 1997. Mek povez, kutija, 37 stranica + 8 grafika, 28x27cm Tekst na srpskom, engleskom, grčkom, kineskom, nemačkom, italijanskom Vrlo dobro očuvano (kutija zacepana, vidite foto) - Bibliofilsko izdanje Tiraž: 99 Numerisano, broj 15 g33

Akvarelisana grafika Zima slikara Spejevic Predraga Speja iz 1996 godine ustakljena i uramljena dimenzija sa ramom 52x37cm ram je 1,5cm slika je lepa i dobro ocuvana.

kombinovana tehnika na hameru 42x30cm, 2022.

Beograd 2003. Tvrd povez, zaštitni omot, bogato ilustrovano, veliki format (29 cm), 365 strana. Napomena: knjiga je nekorišćena (nova). T1 U ovom tekstu dolazi do prožimanja različitih interpretativnih matrica, ne odvajaju se, već prepliću činjenice umetnikove biografije sa ikonografskim, morfološkim i sadržajnim analizama umetničkog dela i vodi se računa o kulturološkom i sociološkom kontekstu umetnikovog formiranja i delovanja. Ovaj tekst može se shvatiti kao «korekcija» jednog pristupa koji prihvata mnoga zatečena mišljenja ali se ni sa jednim u celini ne usaglašava, nego želi da ih dopuni aparatom koji mogu da ponude «metodološki modeli socijalne istorije umetnosti». A to drugim rečima znači da se u ovom tekstu prevashodno razmatraju odnosi izmedu umetnika i društvene i kulturne sredine njegovog formiranja i delovanja, dakle, uticaji sredine na umetnika i povratni efekti umetnikovih poduhvata u promeni te iste sredine. (Iz recenzije dr Jerka Denegrija) Ova uzorna sveobuhvatna studija predstavlja novi doprinos tumačenju dela velikana srpskog slikarstva Petra Dobrovića. U drugom i drugačijem rakursu sagledavanja i razmatranja pokazuje suvereno vladanje pozitivnim dostignućima nove istorije umetnosti i primene inovativnih metodoloških zahvata. Reč je pre svega o metodu «intervencije», svojevrsne nadogradnje, ali i reakcije, na utemeljeni ili kanonizovani istoričarsko-umetnički pogled. «lntervencija», naročito u saglasju sa elementima nove sociologije umetnosti, otvara, na osnovu već postojećih ili recentnih saznanja i činjenica, nova pitanja, o poreklu i uslovima nastanka umetničkog dela i umetnikovog delanja, o mogućnostima drugačijeg pogleda na do sada već detaljno analizirani opus Dobrovićev. Ova metoda u tekstu Simone Čupić uspešno postavlja ta nova pitanja, ali jednako uspešno na njih i odgovara, donoseći nove ideje, zaključke i istine o ovom bogatom opusu. (Iz recenzije dr Lidije Merenik)