Umetnik koga svi vole, res publica, a niko to ne zeli da prizna, pro bono. Stojan PACOV Vaza sa cvecem 31,5 x 22,5 cm plus ram potpis dole levo

Dusan MISKOVIC (Aleksinac, 11. 11. 1915 - Beograd, 1993) Beograd, 1967 ulje na kartonu 30 x 38 cm plus ram signatura dole desno, zapis dole levo Original ram iz perioda. Fotoatest. Душан Мишковић је преживео све промене у сликарству и слободно изабрао онај свет уметности за који се определио од младости. Душан Мишковић - сликар (1915 - 1993) Биографија Душан Мишковић, сликар, родио се у Алексинцу 29. октобра 1915. године. Основну школу завршио је у Пироту, а гимназију и трговачку академију у Београду. Уметничку школу у Београду похађао је од 1935. до 1939. године код професора Бете Вукановић, Ивана Радовића, Љубе Ивановића и Николе Бешевића. У ликовном животу Београда присутан је од 1938. године. Излагао је на пролећним и јесењим изложбама југословенских уметника у Уметницком павиљону Цвијета Зузорић 1938, 1939. и 1940. године. После II светског рата, у периоду од 1948. до 1955. године Мишковић живи у Нишу, где оснива Школу примењених уметности у којој је радио као директор и предавач. 1955. године прелази у Београд , где живи и ради све до своје смрти 1993. године. У послератном периоду његово бављење сликарством добија пун интензитет. Излаже на многобројним излжбама у Беогарду и другим градовима Југославије. Учествује на изложбама УЛУС-а, Октобарском салону, изложбама ЛАДЕ, Изложби југословенског портрета, као и на изложбама атељеа АРС и на другим ликовним смотрама. У иностранству је излагао у Риму, Напуљу и Фиренци где на међународној изложби 1970. године добија златну медаљу за сликарство овог града. Излагао је и у Немачкој, Америци и Канади. Радови Душана Мишковића налазе се у Музеју савремене уметности у Београду, Народном музеју у Београду, Музеју града Београда, Музеју града Земуна, Народном музеју Ниша, Народном музеју Смедеревске Паланке, Завичајном музеју Алексинца и бројним установама и приватним колекцијама. У иностранству његови радови се налазе у Равени, Венецији, Минхену, Паризу и Вашингтону. Мишљења Професор др. Павле Васић, 1978: Душан Мишковић је преживео све промене у сликарству и слободно изабрао онај свет уметности за који се определио од младости. То су традиционални мотиви сликарства, интима и тиха зрачења бића и ствари везаних за наш круг, нас свакодневни живот, једном речју, уобичајене теме које до сада нису престале да буду занимљиве. Уметност је једна, али има хиљаду видова. Према томе, сликару је слободно да изабере пут који му највише одговара. У том оквиру Мишковић је развио своје уобичајене особине, аналитички колористички однос према свету, према пределу, стварима или човеку; непосредан без усиљавања да изгледа нешто друго него што јесте и што је био. Тај континуитет развоја и пута трпео је једва веће промена. Оне су се огледале махом у наглашавању фактуре, која је постала главни циљ апстрактном сликарству, па није мимоисла ни Мишковића у свом тријумфалном походу. Мишковић је остао везан за природу, присно и нераздвојно, до садасње изложбе... Срето Бошњак, ликовни критичар, 1978: Мајстор боје и атмосфере Сликар Душан Мишковић се формирао у духу оног интимистичко-поетског концепта који је карактерисао српску ликовну уметност с краја четврте деценије и у том духу оставио је неколико упечатљивих дела која, без обзира на младост уметника, сведоче о зрелости стваралачке свести и у исто време о њеној отворености за нове могућности. Инспирисан природом, њеним духом и њеним лепотама, он слику третира као изазов страсти и лепоте материје: полази од виђеног, али још више од доживљеног, стварајући префињене композиције и хроматске оркестрације. Облик није само визуелна чињница која се ослања на препознавање објективно постојећег, већ пре свега извориште слободне интерпретације доживљаја. Такав је и у пејзажима и миртвим природама, сличан је и у портрету, али оно што је битно за овај сликарски концепт, то је процес који боју, као средство израза, трансформише из визуелне у лирску духовну чињеницу. И по томе је Мишковић модеран сликар, без обзира на његово свесно ослањање на традицију. Паралелно са уљима, Мишковић стално, много и зналачки, из године у годину све зрелије, црта, све мање се ослањајући на објективне визуелне податке, а све више на свој унутрашњи свет, сан и подсвест; дух легенди и народног предања отварају нове димензије и у његовом цртежу и у његовој слици; у првом плану су пластичне вредности, светлост и боја, и облик који заједно чине нераскидиву целину. Светлост је услов дефинисања облика, али и више од тога - она је носилац лирске атмосфере слике, њено лице и њена душа. Боја, топла и зрела, покаткад пригушена, а покаткад звонка и отворена, час у густим наносима, час у танким лазурама, гради ону фину хармонијску целовитост сваког платна, пуно топлине и неког наглашеног јединства. др. Станислав Живковић, историчар уметности, 1978: ... Небо, тишина и простор јесу при том три основна садржаја која испуњавају завучене кутке обојене патином; простори који служе као сцена за одвијање медитација о суштинским питањима живота и смрти. На неки начин, Мишковић се у тој синтези још једном сећа неизбрисивог сусрета са сликарством Делакроа, па је тако један стваралачки круг затворен. Међутим, оно битно опредељење сликара, који уједно представља и његов највећи квалитет, јесте истанчано колористичко осећање, схватање да је слика - бојом испуњена површина. Без обзира што Мишковић, у зависности од мотива и тренутног расположења, мења повремено гаму, више или мање деформише цртеж и растаче форму, његова основна концентрација увек остаје на музикалној транспозицији мотива, на склапању акорда оплемењеног звука. У богатој оркестрацији најчесће доминирају посивели зелени, плави и црвени тонови, у комплементарном сазвучју са оптимистички ведрим окерима, или драматичним тамно-љубичастим, готово црним мрљама. Ипак, његова платна нису драматични сукоби маса, егзалтиране ескплозије нити фанфаре, већ деликатна колористичка ткања, чија је заједничка ознака одређена сиво-сребрнаста, помало опора гама. Сликарско дело Душана Мишковића још није завршено. Али већ сада можемо закључити да оно по свом интимистичком карактеру, као и по свом искључивом интересу за лапоту сликарске материје, несумњиво припада кругу традиционалне. београдске школе Самосталне изложбе 1947. Соко Бања - Дом културе 1954. Алексинац - Дом културе 1954. Алексинац - Алексиначки рудници 1955. Београд - Клуб ССРЊ, Вождовац 1957.Београд - Галерија УЛУС 1958. Београд - Галерија `Наш дом` 1959. Београд - Галерија УЛУС 1959. Земун - Галерија Земун 1965. Београд - Галерија УЛУС 1971. Београд - Галерија УЛУС 1972. Београд - Галерија УЛУС 1973. Београд - Галерија УЛУС 1975. Земун - Галерија Дома ваздухопловства 1977. Смедеревска Паланка - Галерија `Абрашевић` 1978. Смедеревска Паланка - Народни музеј 1978. Београд - Културни центар 1996. Смедеревска Паланка, Народни музеј Колективне изложбе 1939. Београд - Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић” - Јесења изложба београдских уметника 1940. Београд - Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић” - Пролећна изложба југословенских уметника 1947-1955. Ниш - Друштво ликовних уметника Ниша 1956. Београд - редовне изложбе УЛУС-а 1966. Скопље - Међународна изложба солидарности 1967. Београд - Дом ЈНА 1968. Београд - Културни центар - Уметници Београда Фиренци 1968-1970. Фиренца (Италија) - Међународна изложба “Санта Цроце” 1969. Пистоиа (Италија) - Први бијенале акварела 1975. Београд - 30 година УЛУС-а 1975. Сомбор - Тријенале савременог цртежа 1976. Београд - Октобарски салон 1976. Београд - Културни центар, Београд као инспирација ликовних уметника 1976. Штутгарт - Келн (Немачка), - Београдски уметници 1977. Њујорк - Бостон (САД и Канада) - Атеље АРС 1978. Сомбор - Тријенале савременог цртежа 1987. Београд - САНУ - Уметничка школа у Београду (1919-1939) 1988. Београд - Народни музеј - Тековине (уметничка збирка слика Народног музеја у Смедеревској Паланци 1993. Сремски Карловци - Изложба “Ладе” 1995. Београд - Народни музеј, Поглед у прошлост (1904-1994) 1995. Врњачка Бања - Замак културе, Акварел у Србији (1900-1950) 1996. Чачак - Уметничка галерија `Надежда Петровић`, - Акварел у Србији - из Збирке југословенског сликарства XX века (1900-1950) Београд - Народни музеј Нови Сад - Галерија Матице српске Награде 1969. Златна медаља за сликарство града Фиренце - Италија 1969. Писмена похвала Првог бијенала акварела у Пистои - Италија

Bugarski slikar. Михаил Чомаков-Чоми Mihail Comakov Amazonka i nosorog, 1988 mesana tehnika na drvetu 50 x 50 cm sign. dole desno Na poledjini zapis autora o nazivu dela: Portret s nosorog. Sliku ne morate otplatiti odmah, vec iz nekoliko puta. tags: bugarska, bugari,

Veličina slike bez rama je 80cm x 60cm. Prodaje se uramljena.

Katarza Unikatno ulje na platnu Dimenzija 75 X 110 cm

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta stara naiva Životina Nikolića sa opremom. Ulje na platnu iz 1975 godine. format samo slike je 19.7cm x 25cm sa opremom 38.5cm x 43.8cm poogledajte slike.

Autor je akademski slikar Đorđe Sokolovski, rođen 1963., magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1999., izlagao na mnogim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu

Sećanje - ulje na platnu unikatno, dimenzija 67 X 70 cm , a uramljeno 80 X 82 cm

Autor je akademski slikar Đorđe Sokolovski, rođen 1963., magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1999., izlagao na mnogim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu

Autor je akademski slikar Đorđe Sokolovski, rođen 1963., magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1999., izlagao na mnogim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu

Serigrafija, Milos Šobaić. Naziv ČOVEK iz 1978 godine, sa potpisom autora. Dimenzije 87x88 cm sa ramom.

Sveti Nikola sa žitijem - garantovano unikatno ulje na platnu dimenzija 54 X 74 cm Najbolje licno preuzimanje, ali na zahtev i uz prethodnu uplatu saljem kako zelite

Autor je akademski slikar Đorđe Sokolovski, rođen 1963., magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1999., izlagao na mnogim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Nalazi se reprodukovana u monografiji Nadezda Petrovic - vidi sliku - (Katarina Ambrozic, Srpska knjizevna zadruga, Jugoslavija publik, Boegrad, 1978) Strana 220.... pa kaze, Draga Kosarina, .... Bila sam pred kvirinalom, (necitko) se sto u njoj gospoduje Jelena Srpkinja. Bila sam Papi u pohode u Vatikanu izvinio se kaze nesto se ne oseca dobro za posetu, te pregledah Baziliku sv. Petra, pregledah mosti sv. Petra ali on u zlatu okovan pa se .. Ljubi te Nada

Grad Beograd je 2006. godine otkupio delo istog autora i slikarske tehnike za nesto preko 2700 eura po ondasnjem euro kursu. Ovo je prilika da za mnogo manje novca uzivate u delu iste snage. Niko Vas ne moze zaustaviti niti ignorisati zbog toga. Milija NESIC Bez naziva, 1984 akrilik i tus na hameru 71 x 100 cm plus ram signatura i datacija sredina desno

Vladimir Zelinski (1894 - 1943) Ruski emigrant Kompozicija sa dukatima, oko 1930/36. ulje na drvetu (slikarskoj dasci) 38,3 x 49,5 cm plus ram signatura dole desno Fotosertifikat. Napomena: Dimenzije u katalogu MadlArt-a su netacne. Rad je uramljen i spreman za izlaganje. tags: dukati zlatnici zlato

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta Luka Mladenović - kafana kod Lepog izgleda. U pitanju je original crtež olovkom iz 1930 godine, što i može lepo da se vidi na drugoj slici. format crteža 42 x 30cm

Ulje na drvetu MARIO MIKULIĆ (1924. – 1991.), Korčulanin po rođenju, a Sarajlija prema svom životnom odabiru, zaslužno nosi naziv velikog bosanskohercegovačkog umjetnika. Njegova bogata ostavština teško se može povezati sa skromnim čovjekom, koji je breme svoje slave nosio tiho i nenametljivo. Mikulić je poznat po portretnim ostvarenjima. Osim kultnih osoba našeg doba, kao što su Josip Broz Tito ili Ivo Andrić koje je portretirao, portret i ljudska figura bile su njegove opsesivne teme. “Kao tema i sadržaj, portret me je zanimao od mojih prvih radova... Bezbroj pogleda je zaustavljeno na mojim skicama ili uljima, dok sam tražio bitne sadržaje pojedinih ličnosti. I često sam stajao začuđen pred ljepotom, a i enigmom ljudskog lika”, kazao je jednom prigodom sam Mario Mikulić

Autor je akademski slikar Đorđe Sokolovski, rođen 1963., magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1999., izlagao na mnogim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu

Uros Toskovic Asocijativni predeo, osma decenija XX veka mesana tehnika oko 46,5 x 35,3 cm plus ram Sertifikat.

dimenzije uramljenog rada 130x112cm. savremeni akademski umetnik , rodjeni zrenjaninac, živi i radi u novom sadu, na fotografijama je prikazano i nekoliko kataloga sa izlozbi , vrhunski rad tehnikom koju je potpuno originalno primenio. osnova ovog dela je šperloča, boje su akrilne, pozlata 24-karatnim zlatnim listićima. rad je iz privatne kolekcije.

Dva unikatna dobro poznata i nezamenljiva dokumenta od nacionalnog interesa reprodukovana u svoj raspolozivoj bitnoj literaturi o Nadeždi Petrović, a radi se o rukopisu Nadežde Petrović, o retkim formularima koje je sama ispunila, o Popisu njenih slika za III Umetnicko Razstavo v Paviljonu R. Jakopiča, Spomladanska razstava, 1910 Da ne kažemo da samo jedno noćenje u najskupljem apartmanu hotela `Hajat` u Beogradu košta više, 2.250 evra (275,742.99 dinara po srednjem kursu od 6. februara 2016). Po tome ovo za nekoga nije nemoguc izdatak. Pa o cemu se onda ovde radi kada dokumenta od izuzetnog nacionalnog znacaja stoje vec godinu dana bez ponude na kupindu a daju se po ceni jednog nocenja u Hajatu?!! Da li je to propast sveta?!! Verovatno jeste. Kada bi Galerija Nadežde Petrović u Čačku bila u mogućnosti da izdvoji sredstava koliko za jedno obično nočenje u Hajatu `ovo` bi bilo interesantno i toj instituciji zbog neprocenjive vrednosti i izložbeno-galerijske geneze za 36 (trideset šest) njenih znamenitih dela, u svakom slučaju ponuđeni dokumenti predstavljaju nacionalno blago. Da li je onda u redu da njihova vrednost i znacaj trule na kupindu - jer bi u posedu svakog domaceg muzeja ista vrednost bila opisana kao nemerljiva? Gde su silni donatori u drzavi Danskoj? Ne nismo u afektu vec samo u cudu i nokdaunu.

Potice iz kolekcije poznatog jugoslovenskog direktora i kolekcionara. Radomir Damnjanovic Damnjan Ko to voli Desada, 1959 16/50 bakropis, dimenzije lista su oko 70 x 50 cm potpisana, datirana Istoimeni bakropis koji se prodavao na MadlArt-u za 600 eura ima netacno navedene dimenzije lista (68 x 48 cm).

Tipican primer zasto pravi fudbaleri ne kapiraju umetnost. Za fudbalere, fudbalske sudije, fudbalsku upravu ili samo za ljubitelje fudbala i sporta Branko OMCIKUS Fudbaler, 1985 ulje na kartonu oko 52 x 72 cm signatura i datacija dole desno Postoje fotografije umetnika sa ovim radom.

Marklen Mosijenko Ruze ulje na platnu 30 x 30 cm plus ram signatura dole desno Akademski slikar Marklen Mosijenko, rođen je 1928. godine u Odesi, pripada srednjoj generaciji beogradskih slikara. Slikarstvo je studirao i učio na Akademiji likovnih umetnisti i u Umetničkoj radionici Đorđa Andrejevića Kuna. Stekaviši formalne kvalifikacije M. Moskjenko i dalje uporno radi, traži, stvara i redovno izlaže svoje radove na grupnim a zatim samostalnim izložbama u Beogradu 1961. i 1973, u Zemunu 1974. i u Beogradu 1976. godine. To traženje sopstvenog ličnog izraza postoji i danas i može se reći, da ono donosi rezultate koje je veoma pohvalno ocenila i kritika i publika. Njegove slike stoga se nalaze u mnogim stanovima građana, privatnim zbirkama i ustanovama. Na poslednjoj jesenjoj izložbi u Zemunu otvorenoj 1974. god. u Domu RV i PVO, građani Zemuna, ljubitelji umetnosti, bili su impresionirani njegovim radovima što se u prvom redu odnosilo na vedute Zemuna. Pred mnogoorojnim posetiocima iskrsavali su iz-gledi grada, njegovih delova, redovi kuća, najvećim delom prizemnih, barokni zvonici, dvorišta, starivske kapije, redovi drveća s bogatim krošnjama i rastinjem nenametljivih nijansi boja. Likovni kritičari su to zapazili i tražeći sličnost s viđenim, izrekli su konstataciju da to nisu romantični, katkad sladunjavi nemački pej-saži prošlog stoleća, „već holandski predeli koje su njihovi autori krajnje pojednostavljenim sredstvima preobraćali iz monotonih isečaka prirode u snažan umetnički doživljaj". Slike M. Mosjenka i na ovoj izložbi pokazuju njegova viđenja grada i onoga što nas okružuje i, izvesno je, da će ovih oktobarskih dana posetioci razgledajući prezentovane radove, iz kojih struji fluid istine, sticati prijatne utiske i osećanja jer one predstavljaju uspeli, skladni spoj inspiracije i umetničke realizacije. Miodrag Dabižić