Značka `FK Napredak Kruševac`.Dimenzije 0,9cm x 1cm.

Značka `FK Mladost Baroševac 1935`.Dimenzije 1,4cm x 1,8cm.

Značka `ORA Požarevac`.Dimenzije 1,5cm x 1,6cm.

Značka `Famos TMD OOUR Gradačac` (emajlirana Ikom).Dimenzije 1,8cm x 1,6cm.

Autori poput Edgara Alena Poa, Čarlsa Dikensa, Kormaka Makartija i Stivena Kinga, svi dele neku vrstu srodstva, u tome što njihova dela odišu njihovim prepoznatljivim načinom izražavanja; oni su poznati jer se mogu identifikovati u svojoj kreativnoj metodologiji. Tomas Ligoti je takav pisac i, nažalost, izgleda da je on u velikoj meri „proklizao kroz pukotine“ kada je u pitanju široko priznanje. Njegov književni „glas“ je na sličan način jedinstven, ali njegova popularnost je, može se tvrditi, marginalizovana njegovom nemilosrdno mračnom temom, aspektom njegove fikcije koji će se ovaj recenzent pozabaviti kasnije. Prva priča ovde, ‘Čistoća’ daje ton onome što sledi, svečana i uznemirujuća vinjeta fokusirana na porodicu koja se skoro neprestano seli od kuće do kuće zbog prirode očevih bizarnih eksperimenata u iznajmljenim podrumima, uvodeći tema koja odjekuje kroz mnoge priče koje slede, o cikličnoj prirodi besmislica. „Ništa što ikoga pokreće nema smisla, ako to do sada niste primetili“, primećuje jedan lik i upravo ovaj pojam daje informacije o motivaciji mnogih Ligotijevih likova. „Upravnik grada“ je usredsređen na opštinu koja postoji u stanju haotičnog kretanja, gde su građani dužni božanskim naredbama misterioznog pojedinca koji ih vodi bez izazova iz straha od spaljivanja ili još gore. „Promena je bila suština naših života“, obaveštava nas naš narator. Prelazeći sa ove uznemirujuće hirovite priče, Ligoti ocrtava mučan niz drugih pogleda na svoj tematski zlokobni i uznemirujući književni pejzaž. „Crvena kula“ je prepuna referenci na fabriku koja proizvodi „liniju prilično morbidnih, prilično odvratnih novih proizvoda“ koji su toliko odbojno kreativni da odjekuju u umu dugo nakon što završite sa čitanjem. Grupa priča ističe ekscentrično zamišljen grad čiji stanovnici i uverljivost priče mnogo duguju logici snova groznice. „Karnevali na benzinskim pumpama“ su posebno alarmantni po svojoj efikasnosti da dezorijentišu i ostavljaju čitaocu slike koje su tiho zastrašujuće. Čini se da Ligoti nije zainteresovan da šokira čitaoca, više da vas uvuče u scenarije koji su košmarno nadrealni i duboko uznemirujući. Međutim, njegova upotreba jezika je ponekad pomalo naduvana i prezamršena; zaista postoji red u završnoj priči, ‘Severini’, gde naš narator poriče sledeću pomalo osuđujuću kritiku određenog lika, za koju bi pisac mogao da se optuži Ligoti, „naši umovi su bili otupeli svim verbalnim nagomilavanjem koje je dovelo do ovog trenutka otkrivanja”. Postoji određena tendencija sa strane autora da ponekad zaluta u preterano opsežnu i zamorno tačnu dikciju koja ima za posledicu prenaglašavanje njegove narativne namere i čini zamorno iskustvo čitanja. Ligotija se često poredi sa Lavkraftom, ne u smislu da autor koristi bilo koji od mitova kosmičkog horora koje je popularizovao fantazista rođen u Novoj Engleskoj, već u njegovom stvaranju sopstvenog čudno ostvarenog književnog univerzuma. Ako ništa drugo, ovaj autor ima mnogo više zajedničkog sa Poom i Francom Kafkom u njegovom proznom stilu i načinu pripovedanja na koji istražuje sopstvene koncepte „kućnih ljubimaca“. Postoje reference na takve stvari kao što su kasetofoni, tramvaji i telefoni, ali osim ovih prepoznatljivih aspekata tehnologije dvadesetog veka, ne postoji pravi ‘marker’ za to gde i kada se njegove priče dešavaju, a to doprinosi prirodi izmišljenog iz snova. izlaz ovde. Ovaj recenzent ne bi preporučio da zaronite i da čitate ovu kolekciju od „debelo besmislenih” korice do korice jer je to ponekad slično namernom upuštanju u pomalo mazohističku prinudu da se uronite u slike i koncepte koji se izvode iz noćne more.

INA-emajl 5.

Bio je strastveni ljubitelj prirode, i mnoge njegove priče to odražavaju. Iako je Blekvud napisao veliki broj horor priča, njegov najtipičniji rad nastoji manje da uplaši nego da izazove osećaj strahopoštovanja. Dobri primeri su romani Kentaur (1911), čiji vrhunac ima putnički pogled na krdo mitskih stvorenja; i Julius LeVallon (1916) i njegov nastavak Svetli glasnik (1921), koji se bave reinkarnacijom i mogućnošću nove, mistične evolucije u ljudskoj svesti. Njegove najbolje priče, poput onih prikupljenih u knjizi Neverovatne avanture (1914), remek su dela atmosfere, konstrukcije i sugestije. U početku sam mislio da će Sanderson biti Čovek, ali nije. On je katalizator onoga što se dešava gospodinu Bittaciju, koji je Čovek. Bio je Englez koji je godinama bio u Indiji, radeći kao čuvar šuma. „On je, takođe, razumeo drveće, osećao je suptilno zajedništvo sa njima, rođeno možda iz onih godina koje je živeo brinući o njima, čuvajući, štiteći, negujući, godinama samoće među njihovim velikim prisustvom u senci.” Gospodin Bittaci je naložio Sandersonu da naslika portret libanskog kedra koji stoji ispred kuće Bittaci, koja se nalazi blizu ivice Nove šume. Gospodin B je odabrao ovu kuću posebno zbog njene lokacije u blizini čuvene šume. Gospođa Bittaci mu je dozvolila ovaj izbor, pošto je u izvesnoj meri razumela njegovu vezu sa drvećem. Ali samo u određenoj meri. Znala je da je srećniji u šumi, ali je osećala da ga to oduzima od nje na načine koje ona nije razumela i koji su je na mnogo nivoa plašili. Ona nije imala istu viziju o prirodi, a ono što se dešava u priči utiče na oboje na način koji nije očekivao.

Ali brak brzo ide ka gorkom kraju: optužbe, afere, prezir… Mržnja polako zauzima mesto ljubavi u njihovoj vezi. Nakon burnog razvoda, svaki roditelj dobija starateljstvo nad jednim detetom: Sebastijan obezbeđuje svojoj ćerki veoma striktno vaspitanje, dok je Niki preterano popustljiva prema nedoličnom ponašanju svog sina. Onda jednog dana Džeremi misteriozno nestaje. Da li je pobegao? Da li je kidnapovan? Niki nema drugog izbora nego da se obrati svom bivšem mužu kojeg je jedva videla sedam godina kako bi sačuvala ono što joj je najdraže. Prinuđeni da udruže snage, Niki i Sebastijan jure za svojim sinom i povrate intimnost za koju su mislili da je zauvek izgubljena. Smeštena pod svojom jorganom, Kamila je posmatrala vrabac na platformi ispred njenog prozora. Kroz okno, čula je jesenji vetar kako duva; sunčeva svetlost bila plešući u krošnjama drveća bacajući zlatne senke na prostranstvo prostranstvo stakla. Stalna kiša prethodne noći imala je ustupio mesto svetlo plavom nebu. Biće lep oktobarski dan.

Vidi sliku

Vidi sliku

Vidi sliku

Vidi sliku

ZASTAVICA AVTOGONKI

ZASTAVICA HUTA KATOVICE

ZASTAVICA OSWIECIM POLJSKA

Vidi sliku

ZASTAVICA ZASTAL ZELENA GORA

ZASTAVICA ZAKLADOVA RADA KULTURY

Vidi sliku

Vidi sliku

Vidi sliku

Vidi sliku

Vidi sliku

Vidi sliku

Vidi sliku