Polovne. Molim zainteresovane da pogledaju fotografije u maksimalnoj rezoluciji. Ako Vam trebaju dodatne informacije, pitajte PRE kupovine i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Stanje kao na slici. Robu šaljem nakon uplate. Troškove slanja snosi kupac.

S V E S K E broj 77/2005 Književnost, umetnost, kultura MALI NEMO P a n č e v o 2 O O 5 Stanislav LEM: APOKRIFI 1 Vladeta JEROTIĆ: Snovi u Jungovom i hrišćanskom shvatanju Nada VUKOVIĆ: Svjetlost i spokoj Mihaila Bulgakova Sava DAMJANOV: Čičak-Pičak i Mr. Kuričak Iljen MEKDONALD: Prokofjev - zatvorenik države Iva NENIĆ: Politika turbo-folka Ivana MEDIĆ: `Čuvaj nam Bože, Srbiju!` Ivana MEDIĆ: Ludmila FRAJT - druga srpska kompozitorka Milan RADAKOVIĆ: Srbija i religija Dragoljub ZBILJIĆ: Ćirilica Ivan NINIĆ: Jerusalim - bojno polje memorije ........................................................ Ćirilica, Beleške o autorima, 243 str P a ž nj a !!! P a ž nj a !!! P a ž nj a !!! O D L U K O M nadležne komisije Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine, stručni radovi obJavljeni u časopisu `Sveske` boduju se za /n a u č n o/ zvanje! E k s t r a !!!

Praktična žena, Duga, Beograd, 26 komada - sve prikazano na obe slike, Sve sveske su kompletne, nema škrabotina, poneka ima krojni arak. Tragovi starosti i korišćenja - malo pohabanije korice, fleke od izloženosti vlazi u manjoj ili većoj meri ali generalno u dobrom stanju. U paketu idu brojevi: 137, 148, 184, 186, 187, 191, 193, 196, 197, 202, 204, 205, 207, 210, 212, 248, 265, 267, 280. Plus specijali: Kuvar - mart 1969. Vez i kukičanje - februar 1968. Vez i kukičanje 2 Vez i kukičanje - novembar 1966. Vuna II Pletivo Vez i kukičanje br. 9

prelepe,prakticno nove,divan model,zanimljive,originalne,guma pozutela u donjem delu i popucala kada se razvuce inace na oko nije vidljivo.17.10.2021.

Čizme,izrađene od prirodne kože u crnoj boji,unutrašnjost je postavljena platnom.Kopčaju se čipzarom na bočnoj strani.Visina potpetice je 7,5 cm,visina celih čizmi je 21m mereno pored čizbara ,obim na samom kraju je 32cm.Broj 38,unutrašnje gazište je 24,5cm.Čizme su polovne bez oštećenja. Dimenzije Stikla 7,cm Gaziste 24,5cm. Visina cizama 20cm ( mereno u pravcu čizbara). Obim na vrhu 32 cm . CIzme su ODLICNE. Pogledajte sve predmete koje prodajem klikom na sledeci link: http://www.limundo.com/Clan/968gagi/SpisakAukcija

Odlične crne čizme postavljene kozom. Mislim da je koza i spolja jako je meka. sirina gore 39 duzina gazista oko 25,5 do 26 izgleda da je i kozni djon sa zalepljenom tankom gumom.Kao nove. Na par mesta ima ostecnje malo oguljen spoljni sloj na jednon i negde koza ide na braon a to izgleda tako treba.

originalne,kombinacija koze i cvrsog platna,tabanica i djon kozni,kombinacija strasa,metalnih dugmadi,vidljivi tragovi koriscenja

Odlično očuvane ženske čizme br.40. Postavljene veštačkim krznom. Štikla 3cm.

Interesantne čizme,kupljene u inostranstvu,od prevrnute kože u sivoj boji,iznutra postavljene mekom glatkom kožom.Na njima piše br 37 a dužina unutrašnjeg gazišta je 23,5 cm.Visina čizama je 25 cm,a obim otvora je 33 cm,Imaju dva ukrasna kaišića koja mogu da se podešavaju,preko risa i pri obodu.Đon je od sirove gume.Nošene,ali očuvane.Sara na levoj čizmi je malo mekša nego na desnoj,nema vizuelne razlike,samo se oseća pod prstima.

Kratke, elegantne šizme od prirodne, mekane, prevrnute kože spolja. I iznutra su postavljene kožom. Vežu se kožnim pertlama oko članaka. Mogu se vezivati na više načina, zavisi od mašte. Deklaracija o proizvođaču je na tabanicama. - visina pete 7,5 cm Na njima ne piše broj, dužina unutrašnjeg korisnog gazišta je 25 cm, Nisu za široko stopalo. Štikle su uredu, koža spolja i iznutra je uredu. Namaju oštećenja.

Original UNDEGRAUND kupLljene u Engleskoj placene 120e najcuvenija marka obuce pogledajte na SAJTU

Čizme od prirodne prevrnute kože spolja, i iznutra su postavljene tkaninom. Disko dizajna su. Deklaracija proizvođaču i koži je na tabanicama. - visina pete 10 cm - visina platforme 4 cm - visina cele čizme (mereno pozadi sa petom) 48 cm - poluobim otvora sare na vrhu je 18,5 cm - poluobim kod zgloba 13 cm. Na njima piše da su br 40, dužina unutrašnjeg gazišta je 26 cm.

romika cizme ne propustaju vodu i u dobrom su stanju.visina platforme 3cm.

Nove kratke čizme br.36 / 22 ,dazište nepiše pa se nadam da sam dobro izmerila u originalnom pakovanju i rezervnim flekicama,sa malom štiklom od 7 cm. u bež boji. Pogledajte i moje ostale predmete,možda nešto ima i za Vas.

National Geographic October 1955 solidno očuvan samo je korica potamnela

Kožne čizme skoro skroz nove.Izgleda da je i iznutra kožom postavljeno. Ne verujem d aje imitacija ni zbog marke. Boja je tamnija dosta nego na slici nema to bordovilo. Veličina 39 solidna . Ovo za duzinu ne mogu bas da potrefim stikla 7.5

LETOPIS MATICE SRPSKE 487 / 2011, sv. 1-2 Matica srpska, Novi Sad, 2 0 1 1 OGLEDI Episkop JOVAN PURIĆ: PravoSlavlje i egoizam: 1.PravoSlavni opit ličnosti i `kultura egoizma`, 2.O problemu duhovne neOsetljivosti u savremenom svetu i među današnjim hrišćanima. VLADETA JEROTIĆ: Sa Heraklitom u 21. veku - kako tumačiti danas neke njegove fragmente SVEDOČANSTVA/ Jelena GUSKOVA: PovoDom knjige Karle del Ponto `Lov, ja i ratni zločinci` NEĐO ŠIPOVAC: Jedan čovjek-jedna knjiga i mali svjetski rat protiv Srba (Ričard Holbruk, `Završiti rat`) DRAGOLJUB PETROVIĆ: Arbanasi došli - s Kavkaza? VASILIJE KRESTIĆ: O srpskoj enciklopediji ZORAN KOVAČEVIĆ: Srpska enciklopedija - poduhvat više generacija OBRAD STANOJEVIĆ: Srpska enciklopedija - sveopšti zbornik znanja IVAN NEGRIŠORAC: Srpska enciklopedija: od uPotrebe do simboličke vrednosti ŽELJKO MILANOVIĆ: Trezvenjaci u pijanoj balkanskoj istoriji (Razgovor sa MIRKOM DEMIĆEM) KRITIKA Radoš LJUŠIĆ: Basarine istoriografske bahanalije (S.Basara, Početak bune protiv dahija) Ćirilica, 273 str

Kozne cizme br. 38, a moze i 37 zbog spica, unutrasnje gaziste 24,5, postavljene kozom, divno leze uz nogu malo su nosene, vidi se po djonu, stikla ok, ostatak cizme potpuno ocuvane. Visina cizme sa stiklom 34cm, poluobim na vrhu 36cm visina stikle 9cm

CECA ZA FANOVE NASLOVNA STRANA CECA KAO KOŠTANA STR.30 I 31 TEKST NIT JE SOFKA NIT JE KOŠTANA SA DVE FOTKE (VIDI NA SLICI)

izradjene od meke prirodne koze,postavljene tankim polarom,nosene,nemaju ostecenja,visina stikle 7,5 cm

Cizmice su u ok stanju,malo iznutra izlizane.Stikla 7cm.

str. 16 urednik : milan kujundzic, novi sad , 1871 Milan Kujundžić Aberdar (Beograd, 28. februar 1842 — Beograd, 26. novembar 1893) bio je srpski filozof i političar. Rođen je u Beogradu kao Janićije ali je svoje ime posrbio u Milan. Nadimak Aberdar je dodao imenu i prezimenu po svojoj prvoj zbirci pesama.Reč `aberdar` označava vatreno oružje kojim se nagoveštava povoljna vest. To je i ime Karađorđevog topa iz Prvog srpskog ustanka. Roditelji su mu bili zanatlija Jovan Kujundžić „Valjevac” (1813-1877) i Anastasija - Nasta, ćerka predsednika suda Maksima Rankovića (1790-1843) i Stane (1788-1878). Njegova sestra Jelena - Jela (1844-1908) bila je udata za Stojana Novakovića. Brat po ocu bio je lekar i medicinski pisac Vojislav Kujundžić (1872-1946). Gimnaziju je učio u Beogradu i Pančevu, a upisao se na pravni odsek Liceja u Beogradu. Zbog turskog bombardovanja Beograda 1862. godine prekinuo je studije i postao konjički desetar. Nakon toga dobija stipendiju srpske vlade i odlazi da studira filozofiju u Beču, Minhenu i Parizu, a onda i na Oksfordu.Pre nego što je završio studije, 1866. godine ministar prosvete ga vraća u Srbiju da preuzme katedru filozofije na Velikoj školi. Bio je profesor filosofije na Velikoj školi dva puta: 1866-1867. i 1873-1882. godine. U javnom životu, on je sekretar Srpskog učenog društva (od 1873. do 1882), predsednik Narodne skupštine (od 1880. do 1885), ministar prosvete (1886-1887), poslanik u Rimu, urednik Mlade Srbadije i pesnik. Kao omladinac imao je važnu ulogu u Ujedinjenoj omladini srpskoj i bio urednik njenog organa Mlada Srbadija (1871-1872). Kao ministar prosvete i crkvenih dela, izdejstvovao je 1886. godine ukidanje dvaju srpskih pravoslavnih eparhija, Šabačke i Negotinske, što je bilo suprotno željama Svetog arhijerejskog sinoda i potrebama Pravoslavne crkve u Kraljevini Srbiji. Kada je 5. aprila 1887. godine kralj Milan Obrenović imenovao prvih 16 akademika Srpske kraljevske akademije, među njima je bio i Milan Kujundžić Aberdar. Učestvovao je u srpsko-turskim ratovima 1876-1878. i zbog toga unapređen u majora, a kasnije i potpukovnika. Od brojnih odlikovanja koja je dobio, najznačajnija su: medalja obnovioca Srpske kraljevine, Takovski krst III stepena, orden Belog orla III stepena i Takovski krst IV stepena sa mačevima. Počeo je još u đačkom dobu da piše poeziju; objavio je dve zbirke pesama. Njegova najznačajnija filozofska dela su: Kratki pregled harmonije u svetu, Filozofija u Srba, Šta je i koliko u nas urađeno na lođici? i Ide li svet nabolje ili nagore?.

Polovan časopis, prva i poslednja stranica blago pohabana, ostalo odlično očuvano. Izdavač: Književna zajednica Novog Sad - Novi Sad, 1990. god. Broširan povez, 28,5 cm, 104 str. Ilustrovano Urednik: Milorad Grujić Časopis Pisac - List Književne zajednice Novog Sada je počeo da izlazi 25. 12. 1989. godine, poslednji, sedamnaesti broj je izišao 25. V. 1991.

Polovan časopis, prva i poslednja stranica blago pohabana, ostalo odlično očuvano. Izdavač: Književna zajednica Novog Sad - Novi Sad, 1990. god. Broširan povez, 28,5 cm, 52 str. Ilustrovano Urednik: Milorad Grujić Časopis Pisac - List Književne zajednice Novog Sada je počeo da izlazi 25. 12. 1989. godine, poslednji, sedamnaesti broj je izišao 25. V. 1991.

K020 Nakon dvogodišnjih priprema, Kultura – interdisciplinarni naučni časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku (Zavod za proučavanje kulturnog razvitka), objavio je u 165. broju (krajem 2019) veliki međunarodni temat od 20 tekstova Strip i identitet. Autori su pretežno glavni stručnjaci u svojim zemljama, a pola njih su i najviši svetski akademski autoriteti za strip, vizuelno pripovedanje, karikaturu, animaciju, dramske umetnosti, mediologiju, komunikologiju i srodne oblasti. Urednik temata Zoran Stefanović u uvodniku Siroče sociologije, knez neuroestetike: strip i identitet tumači važnost vizuelnog pripovedanja za svetsku i nacionalne kulture, podseća na ulogu srpske i jugoslovenske teorije u svetskim okvirima još od 1970-ih, i ekskluzivno predstavlja nacrt Nacionalne strategije za strip Udruženja stripskih umetnika Srbije (www.usus.org.rs), kojom bi Srbija mogla postati međunarodni model. Stefanović kaže da „kad se razmotri spisak autora Kulture br. 165 – sa tri kontinenta, iz osam zemalja, na sedam jezika – možemo konstatovati okupljanje relevantnih stručnjaka: neki od ključnih umova svetske stripske misli napisali su izvorni rad upravo za ovu priliku, čineći Beograd ovog momenta prestonicom svetske stripologije. Želja nam je bila promovisati novu generaciju stručnjaka, najaviti buduća istraživanja i sva lica kulturnih politika koje će doći, ali i pokazati da je ravnoteža globalnog i lokalnog od osobite važnosti unutar stripske kulture i misli“. A među autorima su Džon Lent i Nik Suzenis (SAD), prof. Ditrih Grinevald (Nemačka), Benoa Peters (Francuska), Dženg Huangai (Kina), Aleksandar Kunjin, Mihail Zaslavski i Maksim Nazarenko (Rusija), Iztok Sitar (Slovenija), Goran Dujaković i Milan Milošević (BiH), kao i Žika Bogdanović, Anica Tucakov, prof. Irina Antanasijević, Marija Ristić i Branislav Miltojević iz Srbije. Istaknuto je i da u Beogradu od 1974. izlazi jedan od prvih teorijskih časopisa za strip na planeti, Pegaz – revija za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem Žike Bogdanovića, kao i da je Ranko Munitić upravo u časopisu Kultura 1975. uredio prvi međunarodni temat o stripu u nekom državnom ak ademskom časopisu Istočne Evrope. Стрип и идентитет Зоран Стефановић СТРИП И ИДЕНТИТЕТ – УВОД Александр Куњин ОБЈАВЉИВАЊЕ СТРИПОВА У РУСИЈИ (XVI–XX ВЕК) Изток Ситар СЛОВЕНАЧКИ ДРУШТВЕНО КРИТИЧКИ И АНГАЖОВАНИ СТРИП У ЈУГОСЛАВИЈИ Бранислав Милтојевић СЛИКЕ ИЗ ЖИВОТА СТАРИХ БАНАЋАНА И НИШЛИЈА У СТРИПАРНИЦИ И БИОСКОПУ СТЕВАНА СРЕМЦА Ирина Антанасијевић СЕРЈОЖА И НИНОЧКА У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ Горан Дујаковић ДАВИД ШТРБАЦ – КОЧИЋЕВ МИКРОУНИВЕРЗУМ У СТРИПУ Марија Ристић ВИЗУЕЛНИ ЕЛЕМЕНТИ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА У СТРИПУ ХИЈЕРОНИМУС БОШ Милан Милошевић ЕКСПЛОАТАЦИЈА ИДЕЈЕ У СТРИПУ – PUNISHER Драгана Радановић ИЗАЗОВИ СТВАРАЊА АУТЕНТИЧНЕ ДЕЧЈЕ ПЕРСПЕКТИВЕ У ДОКУМЕНТАРНОМ ГРАФИЧКОМ РОМАНУ Драгана Купрешанин ЕСТЕТИКА НЕВИДЉИВОГ Аница Туцаков МЕСТА БАШТИЊЕЊА СТРИПА Михаил Заславски и Максим Назаренко ПЕРСПЕКТИВЕ РАЗВОЈА СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА ПОСЛЕ 1983. ГОДИНЕ И ЕКОНОМСКО-ПОЛИТИЧКА ПРЕДВИЂАЊА У СТРИПУ ПЈЕРА КРИСТЕНА И ЕНКИ БИЛАЛА ЛОВ Стрип и идентитет - осврти и прикази Џон Лент КУЛТУРА И УПОТРЕБА КУЛТУРЕ СТРИПА Џенг Хуагаи ТРАДИЦИОНАЛНИ КИНЕСКИ СТРИПОВИ Жика Богдановић КОМШИЈЕ ЖУТОГ ДЕРАНА ИЛИ ОНА ДРУГА АМЕРИКА Дитрих Гриневалд ВОЉЕН А ОСУМЊИЧЕН – О КУЛТУРНОМ ЗНАЧАЈУ СТРИПОВА У НЕМАЧКОЈ Беноа Петерс РОДОЛФ ТЕПФЕР – ИЗУМИТЕЉ И ТЕОРЕТИЧАР СТРИПА Лаза Лазић СТРИП – РЕФЛЕКСИЈЕ И СЕЋАЊА НА 80 ГОДИНА ЧИТАЊА СТРИПОВА Миле В. Пајић ОД ФРЕСКЕ ДО СТРИПА Истраживања Мирјана Николић БЕОГРАД 202 – ДЕРЕГУЛАЦИЈА И ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈА У ОKРИЉУ СОЦИЈАЛИСТИЧKОГ СИСТЕМА Maja Станковић ОД ПРЕДМЕТНЕ КА СИСТЕМСКОЈ УМЕТНОСТИ Љубица Винуловић ПOРТРЕТИ ЖЕНА КТИТОРА У ВРЕМЕ ЛАЗАРЕВИЋА Осврти и прикази Марија Шимоковић СОПСТВО КОДИРАНО СНОМ ИЛИ КЊИГА КОЈА МИСЛИ Владимир Коларић ВРЕДНОСТИ И ЊИХОВА КРИЗА In Memoriam Владимир Коларић УСПОМЕНА НА ВЛАДИМИРА ВЛАДУ ПЕТРИЋА (1928–2019)