Tursko srebro,925, po nabavnim cenama. Rasprodajemo ono što je ostalo. 3 grama

Ukrasne rukavice

Tursko srebro,925, po nabavnim cenama. Rasprodajemo ono što je ostalo. 4,5 grama

Tursko srebro,925, po nabavnim cenama. Rasprodajemo ono što je ostalo. 4,5 grama

Tursko srebro,925, po nabavnim cenama. Rasprodajemo ono što je ostalo. 3,5 grama

Tursko srebro,925, po nabavnim cenama. Rasprodajemo ono što je ostalo. 3,5 grama

Tursko srebro,925, po nabavnim cenama. Rasprodajemo ono što je ostalo. 3,5 grama

Materijal za šivenje - tamnobraon, protkan tamno plavim koncem (Svi materijali, koji su objavljeni, nemaju specifikaciju, te su nazivi slobodna procena jednog neprofesionalca. Zato sam se potrudila da fotografije budu dobre, te da može bolje da se proceni šta je u pitanju.) Dimenzije (približno): 1,95 m x 1,41 m Pogledajte fotografije. Mogu fotografisati i dodatno po zahtevu.

Nazuvci sa potpunom zaštitom od klizanja. Lagana fleksibilna guma omogućava lako navlačanje na sve vrste cipela i čizmi. Čelicni šiljci omogućavaju ukopavanje u led, nabijeni sneg, šetnju po vlažnim stenama i betonu. Korisne su za zimske aktivnosti i sportove, izvrsne za ribolov na ledu, lov, šetnju, džoging, planinarenje, trčanje, čišćenje snega itd. Dostupne u dve veličine: S/M:  35-41 L/XL: 39-47

Tursko srebro,925, po nabavnim cenama. Rasprodajemo ono što je ostalo. 4 grama

Tursko srebro,925, po nabavnim cenama. Rasprodajemo ono što je ostalo. 4,5 grama

Kao novo Izbor najvažnijih Manojlovićevih dela Todor `Todoš` Manojlović (Veliki Bečkerek, 17. februar 1883 — Zrenjanin, 27. maj 1968)[1] bio je srpski književnik, književni i likovni kritičar i teoretičar i dramski pisac koji je svojom prvom dramom „Centrifugalni igrač“ (1930. godine) postavio temelje moderne srpske drame. Jedan je od najvećih evropejaca srpske moderne kulture.[2] Todor Manojlović Datum rođenja 17. februar 1883. Mesto rođenja Veliki Bečkerek, Austrougarska Datum smrti 27. mart 1968. (85 god.) Mesto smrti Zrenjanin, SFR Jugoslavija Porodica Uredi Todor Manojlović kao dete Todor Potiče iz ugledne i bogate srpske bečkerečke porodice Manojlović, koja je stanovala u Pupinovoj ulici. Todorovi roditelji bili su: otac Nikola Niko Manojlović advokat i Sofija Manojlović rođ. Petrović. Smrt ih je uzela u isti mah, umrli su dan za danom, `od teške bolesti`, nakon 19 godina srećnog braka. Niko je umro 6. decembra, a Soka sutradan 7. decembra 1899. godine. Ostali su iznenada bez roditelja njihovi sinovi Todor i Ivan. Brigu o njima preuzeli su Sofijine sestre Linka Krsmanović i Olga Putić, te brat Joca Petrović. Školovanje Uredi Školovao se Toša kao stipendista `Avramovićeve zaklade`, jedne od 50 bogoslovskih stipendija pri srpskoj patrijaršiji u Sremskim Karlovcima. Počev od 1894. godine, kada je već bio gimnazist u Velikom Bečkereku. Stipendija je iznosila 300 f. godišnje, a on je bio čak šta više rođak zaveštačev.[3] Učio je najpre prava u varoši Nađvaradu, gde se družio sa nekoliko godina starijim mađarskim pesnikom Adi Endreom. Zajedno osnivaju grupu pisaca i umetnika nazvanu `Holnap` (Sutra). To je bila njegova `ulaznica` u književno-umetnički svet, koji će ga potpuno zaokupirati. Od 1910. godine U Minhenu studira istoriju umetnosti, i iz tog vremena je korespondencija sa bečkim književnikom Stefanom Cvajgom. Predstojeće predratne godine bezbrižno provodi u Temišvaru, Firenci, Rimu, Veneciji gde sa oduševljenjem proučava na licu mesta, staru umetnost i njene stvaraoce. Svoj prvi tekst na srpskom jeziku objavljuje 1913. godine u Letopisu Matice srpske. Reč je o prikazu prve knjige Isidore Sekulić: `Saputnici`, koji je napisao pod uplivom poznanika, pesnika Jovana Dučića.[4] Završio je Filozofski fakultet – odsek istorije umetnosti u Bazelu 1914. godine. Stvaralaštvo Uredi Prvi svetski rat ga je zatekao u Italiji. Godine 1916. odlazi na Krf kao dobrovoljac[1], sarađuje u Srpskim novinama i Zabavniku. Od 1920. do 1924. godine bio je sekretar Opere, zatim bibliotekar Senata i profesor beogradske Umetničke akademije. Bio je 1931. godine, kratko i burno, urednik Letopisa Matice srpske u Novom Sadu.[1] Sarađivao je sa mnogim književnim listovima i časopisima, uz veoma zapaženu prevodilačku aktivnost. Odlikovan je, između ostalih nagrada, Palmom Francuske akademije. Napisao je veliki broj pesama, eseja, članaka i kritika koje su obuhvatile sve oblasti umetničkog stvaralaštva. Od drama se izdvajaju: „Centrifugalni igrač“, Katinkini snovi, Nahod Simeon, Opčinjeni kralj, San zimske noći, Comedia dell arte. Između dva svetska rata živi u Beogradu, i učestvuje u javnom životu kao kulturni poslenik. Bio je sekretar Beogradske opere i sekretar Matice srpske i urednik njenog `Letopisa` u Novom Sadu. Bio je bibliotekar Senata od 1931. do 1941. godine. [1]Predavao je istoriju umetnosti na beogradskoj Umetničkoj akademiji.[5] Intenzivno je pratio umetničke događaje i pisao likovne kritike. Sudovi koje je u ovim tekstovima izrekao, povodom izložbi najznačajnijih jugoslovenskih slikara, poslužili su za današnju periodizaciju u likovnoj umetnosti 20. veka. Likovne kritike Todora Manojlovića objavljene su u redakciji Jasne Jovanov, u izdanju Gradske biblioteke Zrenjanin. U zavičaju Uredi Spomen-ploča na kući u Zrenjaninu u kojoj je Todor Manojlović živeo po povratku iz Beograda Stare dane, od 1945. godine taj `večiti neženja` provodi u rodnom Zrenjaninu. Stanuje zajedno sa neudatom polusestrom Verom Putić, u ulici Maksima Gorkog 31 (danas Ulica vojvode Petra Bojovića). Bio je član srpskog PEN kluba, a pod stare dane dobija niz književnih priznanja. Udruženje književnika Srbije mu dodeljuje nagradu za životno delo januara 1968. godine. Umro je ubrzo 27. marta 1968. godine, i sahranjen u porodičnoj grobnici na Tomaševačkom groblju u Zrenjaninu. Na kući gde je stanovao i umro postavljena je spomen-ploča.[6] Pesme drame kritika eseji pozoriste avangarda Međuratna književnost Srpska avangarda Srpski modernizam Moderna poezija Toša Miloš Crnjanski

An unauthorized biography by Earl Wilson, published by Macmillan in 1976, contains 336 pages. u dobrom stanju

lepo ocuvano prosveta 1978 Tamo gde se čudesno susreću prošlost i budućnost stvoren je jedan od najboljih romana srpske književnosti... &bdquoSudbina ne brine za volju ni ljudi ni Bogova, te niko od njih nije srećan zbog onog što jeste. Svako biće hoće da bude nešto drugo.&ldquo Borislav Pekić Oživljavajući nam porodicu Njegovan, u istorijskim sunovratima i značajnim događajima od antičkih vremena, preko Sulejmana Veličanstvenog, do Drugog svetskog rata, Pekić nas kroz ovaj roman vodi do krajnje mitske metafore, plovidbe Argonauta na Istok, po zlatno runo Života. &bdquoZlatno runo obeležava čitavu jednu istorijsku epohu i stoji u samom vrhu književnosti napisane na srpskom jeziku u drugoj polovini XX veka. (...) Roman je ostvaren kao ciklus od sedam velikih samostalnih delova, koji su iznutra povezani porodičnom sudbinom balkanskih Cincara, pomešanih sa srpskim stanovništvom i srpskom građanskom klasom u njenom usponu u raspadanju.&ldquo Predrag Palavestra &bdquoZlatno runo je klasik naše književne epohe i udžbenik za mnoge pisce, alem-kamen jedne književnosti.&ldquo Anđelka Cvijić argonautika

retro torbica u kamel boji od prirodne koze 25 x 20 cm dno i stranice 10cm rucke 26cm unutrasnjost postavljena,ima jedan pridzepak sa cibzarom,kopca se cibzarom unutrasnjost cista kao nova ima sitnijih znakova koriscenja

Pozlaćeni krst `Samo sloga Srbina spasavanja` dimenzija 62x41mm

kozna subara,prirodno krzno i koza unutrasnji obim subare uz ivicu oko 62cm gotovo nova

Bez etikete o brendu i sastavu. Izuzetno je prijatna na dodir. Moze se nositi na vise nacina, kao esarpa, marama,suknja za plazu... Marama-esarpa ima oblik romboida sa stranicama duzine 150cmm i 100cm,a duza dijagonala je 200cm.

Uvek moderan šešir. .. Nisam siguran koji je materijal u pitanju, ali znam da je topao. Nema noštećenja, a za dodatne informacije sam na raspolaganju.

Set narukvica iz 3 dela jako lepo izgleda i stoji

Set od 5 prelepih primerka neobradjenog poludragog kamena Aventurin Težina svih 5 primerka je 77 grama Dimenzije 3,8 koliko ima najveci do 3,2 koliko ima najmanji Pogledajte slike 3

1962 Krusevac Retko Najveći deo života proveo je u Kruševcu (vreme okupacije, posleratne godine, sve do smrti). Bio je upravnik Narodne biblioteke u Kruševcu (1955–1967) i jedan od osnivača Književnog kluba `Bagdala`. Od 1967. godine odlučio da bude slobodni književnik. Branislav L. Lazarević (Beograd, 2. XII 1910 – Kruševac, 23. II 1989), bio je jedan od najznamenitijih literarnih imena kruševačke čaršije. Osnovnu školu pohađao je u Trsteniku, Stopanji i Nišu (1917–1920), nižu gimnaziju u Sremskim Karlovcima, Kruševcu i Skoplju (1920–1925), a stručnu tehničku školu u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu (1930–1937). Od 1939. do 1952. radio u Skoplju, Kruševcu, Kraljevu, Ovčar Banji, Užicu. Jedan je od osnivača Književnog kluba Bagdale. Od 15. aprila 1959. do kraja 1968. bio glavni urednik časopisa i Bagdaline edicije `Mala biblioteka`. Član srpskog PEN kluba, Udruženja književnika Srbije. U centru grada 1957. godine Branislav L. Lazarević sa ćerkom Glavno umetničko opredeljenje Lazareviću je poezija, mada je napisao i nekoliko novela i roman `Katarina` (u nastavcima objavljen u časopisu Bagdala, 1960). Uspešno se ogledao u književnosti za decu pa su neke njegove pesme dugo godina bile na spisku lektire za niže razrede osnovne škole. Zastupljen u više pesničkih antologija, prevođen na mnoge jezike. Objavljivao u gotovo svim jugoslovenskim listovima, časopisima i drugim publikacijama (od 1927. sve do smrti). Objavio 36 naslova knjiga, u vremenu od 1927. do 1987. godine. Brojni su prilozi i na stranim jezicima, kao i knjige. Nadrealizam bagdala poezija xx veka posleratna srpska

Nove, nekoriscene Accessorize mindjuse po odlicnoj ceni. Mindjuse su zlatne nijanse i bez ostecenja!

Set od 4 prelepa primerka neobradjenog poludragog kamena Aventurin Težina sva 4 primerka je 70grama Dimenzije 4,8 koliko ima najveci do 3,5 koliko ima najmanji Pogledajte slike 2

Mislim da će ovo pre biti kapa, nego šešir, ali pošto je namenjen damama uvrstio sam ga baš ovde. Nisam siguran od kog je materijala, dame to bolje znaju... Za dodatne informacije sam na raspolaganju.