monografija detaljno napisano imena boraca kojnsu poginuli u RSK i RS

knjiga iz pera srbina kojje cjelo vrijeme donosio pomoc iz dijaspore,,opisuje sudbine borbe pogibije

memora nikole koljevića u periodu 1993-1995

KNJIGA O SRBSKIM DOBROVOLJCIMA U BILEĆI POD KOMANDOM HEROJA HERCEGOVINE VOJVODE RADOVIĆA

imena poginulih srbskih boraca poginulih na ozrenu vozući gostoviću

knjiga opisuje iz pera komadanta dobrinjske jedinice u satavu tkz armije bih formiranje jedinice 1991 borbe ..napisao komadant te jedinice hajriz becirovic iz priboja iz Srbije

knjiga iz pera studenta koji je bio u studentskoj brigadi na ratistu od 1994 do 1995 ..topla knjiga lijepo pisana u stilu branka copica narodna pitka...opisuje dogadjaje sudbine borbe pogibije

knjiga koja opisuje porodice koje su dali tri ili vise boraca koji su poginuli za stvaranje republike srpske..jedna epska obilicevska knjiga

Srebrna znacka FIAT izuzetno retka,jedna od prvih Fiatovih znacaka...

knjiga opisuje formiranje sandzancke brigade koja je brojala blizu 7000 plus druge jedinice preko 10000 vojnika formirani 1991 ,,formiranje odrda ceta u sarajevu..imena sandzaklija obuka oruzije pod patronatom alije izetbegovica...brigada je ucestovala do 93 rasformirana i djelovi usli u druge jedinice,,oficirski kadar je preuzeo vecinu komandi u tkz.armiji bih--imena prezimena knjiga za one iz kje se vidi spremanje agresije na srbe

Džon Stak

Dodatne informacije Pisac GAJ JULIJE CEZAR Izdavač ZORA – ZAGREB Izdanje 1972 Povez TVRDI Strana 459 Stanje Dobro

CRKVENI ARHIVI BIBLIOTEKE CRKVENI ARHIVI I BIBLIOTEKE - Međunarodna konferencija U organizaciji CDK “Notar” i Sekcije crkvenih arhiva i arhiva vjerskih zajednica pri Međunarodnom arhivskom vijeću održaće se u Kotoru 17. i 18. aprila 2002. godine Konferencija: “Crkveni arhivi i biblioteke. Međunarodna iskustva u zaštiti, valorizaciji, obradi i prezentaciji kulturnog blaga koje se čuva u ovim institucijama” Konferencija je zamišljena kao dvodnevni stručno-naučni skup na kome će biti prezentirano 9 referata i oko 20 koreferata iz oblasti arhivistike i bibliotekarstva, sa posebnim akcentom na statusu crkvenih arhiva i biblioteka u pojedinim evropskim zemljama, kao i u nekim od država bivše Jugoslavije, a posebno onim u Crnoj Gori. Referati i koreferati biće umnoženi za sve prisutne na Konferenciji. Podnosioci referata na našem jeziku (ili jezicima država bivše Jugoslavije) imaju obavezu da naprave opširniji rezime svog rada na engleskom jeziku, radi predavača iz inostranstva. R E F E R A T I: dr Helmut Baier – Nürnberg (Njemačka): Međunarodna aktivnost crkvenih arhiva. Sekcija crkvenih arhiva i arhiva vjerskih zajednica pri Međunarodnom arhivskom vijeću. dr Michael Diefenbacher – Nürnberg (Njemačka): Savremeni metodi zaštite i restauracije arhiva. dr Agnes Berecz – Budimpešta (Mađarska): Savremeni razvoj crkvenih biblioteka u Mađarskoj. Prof. dr Reimer Witt – Schleswig (Njemačka): Standardi na polju arhivskih zgrada. Jan van Haastrecht – Utrecht (Holandija): Crkveni arhivi i briga za arhive u Holandiji. dr Erzsébet Horváth – Budimpešta (Mađarska): Finansijski odnos između mađarskih državnih i crkvenih arhiva. dr Helmut Baier – Nürnberg (Njemačka): Arhivsko zakonodavstvo i zaštita podataka u crkvenim arhivima Njemačke. dr Walter Schulz – Emden (Njemačka): Zakonska forma osnivanja crkvene biblioteke: iskustva i pogledi. Dr Helmut Baier – Nürnberg (Njemačka): Arhivi i Evropska Unija. Arhivska politika Evropske unije. K O R E F E R A T I (Nacrt): don Anton Belan – Kotor (Crna Gora): Biskupski arhiv Kotor. monah Pavle Kondić – Cetinje (Crna Gora): Anagrafi i crkveni ljetopisi. Istorijsko-etnografski izvori Arhiva Mitropolije crnogorsko-primorske. protojerej stavrofor Momčilo Krivokapić – Kotor (Crna Gora): Arhiv i biblioteka Srpske pravoslavne crkve Kotor. Barska nadbiskupija – Bar (Crna Gora): O Arhivu Barske nadbiskupije. Bajro Agović – Podgorica (Crna Gora): O stanju Arhiva u Islamskoj zajednici. Stjepan Razum – Zagreb (Hrvatska): Briga za crkvene arhive u Zagrebačkoj nadbiskupiji. dr Jozo Sopta – Dubrovnik (Hrvatska): O arhivu i biblioteci Franjevačkog samostana u Dubrovniku. padre Vito Smoljan – Kotor (Crna Gora): O biblioteci Franjevačkog samostana sv. Klara u Kotoru. dr Johhanes Ebner – Linz (Austrija) (predsjednik Društva crkvenih arhiva u Austriji): Današnja situacija crkvenih arhiva u Austriji. mr Stevan Kordić i Snežana Pejović – Kotor (CrnaGora): Manuskripti u biblioteci Franjevačkog samostana sv. Klara u Kotoru. Jelena Antović – Kotor (Crna Gora) : Fondovi i zbirke crkvenih arhiva u Crnoj Gori. mr Zvezdan Folić – Podgorica (Crna Gora): Arhiv Arhijerejskog namjesništva u Podgorici. Dokumentarna građa za izučavanje socijalne istorije. Marija Saulačić – Kotor (Crna Gora): O konzervaciji i restauraciji materijala u crkvenim arhivima i bibliotekama Kotora. mr Čedomir Drašković – Cetinje (Crna Gora): Crkvene biblioteke u Crnoj Gori – osvrt na zakonsku regulativu. Ruža Danilović – Kotor (Crna Gora): Doprinos crkvenih lica u formiranju i bogaćenju bibliotečkih fondova u Kotoru i okolini. Gradska biblioteka Herceg-Novi – Herceg-Novi (Crna Gora): Biblioteka Manastira Savina u Herceg-Novom. don Srećko Majić – Perast (Crna Gora): Djelatnost izdavačke kuće `Gospa od Škrpjela` i arhisvki i bibliotečki izvori. Knjiga je NOVA + CD. M

Милан Булајић: УСТАШКИ ЗЛОЧИНИ ГЕНОЦИДА 4 Издавач: РАД, Београд, 1989.год. Тврди повез, заштитни омот, 693 стране (657-1350), илустровано, латиница. Очувано као на фотографијама. `Др Милан Булајић (Вилуси, код Никшића, 6. септембар 1928 — Београд, 29. новембар 2009) био је међународни стручњак за геноцид, интернационални експерт за изучавање геноцида са гледишта међународног права, историчар и историограф геноцида, и југословенски дипломата у области међународних односа и међународног права. Др Милан Булајић био је покретач идеје и оснивач Музеја жртава геноцида, затим оснивач Фонда за истраживање геноцида, један од оснивача и први координатор Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, као и замјеник председника одбора САНУ за сакупљање грађе о геноциду над српским и другим народима у XX вијеку. Био је покретач идеје, и заједно са проф. др. Бернардом Клајном организатор Прве међународне конференције о Јасеновцу у Њујорку 1997. године. У својству стручњака за геноцид је учествовао на суђењима хрватским и њемачким ратним злочинцима из времена Другог свјетског рата, те на суђењима хрватским усташким организацијама и појединцима за тероризам почињен против Југославије у иностранству у периоду између 1945—1992. године. Рођен је 6. септембра 1928. године у угледној српској породици у Вилусима код Никшића. Његов отац Крсто био је образовни радник, а његов ђед Тодор био је барјактар у војсци Црне Горе, а касније и народни посланик. Као дјечак од само 13 година, Милан Булајић одлази у партизане 1941. године (првоборац, носилац партизанске споменице), а до краја Другог свјетског рата стиче чин капетана. Дипломирао је 1951. године на Правном факултету у Београду, а магистрирао на тадашњој Новинарско-дипломатској школи 1952. године, као најбољи студент. Одбраном своје докторске тезе „Право на самоопредјељење“, 1953. године стиче звање доктора „Међународног права и дипломатске историје“. Најзначајнији сегмент његовог интересовања био је истраживање геноцида са аспекта међународног права. Др Милан Булајић је у периоду између 1949—1987. године, пуних 38 година провео радећи у Министарству иностраних послова Југославије. Између осталог, радио је као главни секретар при представништву Југославије у Вашингтону, Сједињене Америчке Државе, и као изасланик Министарства иностраних послова Југославије при представништву Југославије у Џакарти, Индонезија. Пензионисан је 1987. године као главни правни савјетник за међународне односе у Министарству иностраних послова Југославије. Био је носилац многобројних домаћих и међународних признања. Преминуо је у 81. години живота на Војномедицинској академији у Београду у недељу 29. новембра 2009. године. Сахрањен је у свом родном мјесту Вилуси код Никшића у суботу 5. децембра 2009. године. Др Милан Булајић је читав свој радни и животни вијек посветио истраживању и проучавању феномена геноцида са домаћег и међународног аспекта, првенствено усташког геноцида почињеног над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ. Његов рад је тежио историографском биљежењу истине о дешавањима у Другом свјетском рату на подручју НДХ, са циљем чувања од заборава да се зло таквих размјера више никад не понови и не заборави, те у циљу јавног објављивања и привођења усташких ратних злочинаца пред лице правде. Појавио се у јавности када су малобројне преживјеле жртве усташког геноцида у НДХ биле још живе, те је са тог гледишта његово деценијско истраживање геноцида својеврсно и неизмјерно важно за историју. Иза себе је оставио велики архив грађе о геноциду у НДХ сакупљене током више од пола вијека рада. Као дипломатски представник и заступник Југославије и њених институција, те као стручњак за геноцид, учествовао је на суђењима хрватским и њемачким нацистичким ратним злочинцима из времена Другог свјетског рата: Др Милан Булајић је био представник Југославије у својству посматрача пред судом у Лос Анђелесу, Јужна Калифорнија, 1958. године, у процесу који је покренула Југославија за изручење бившег нацистичко-усташког министра унутрашњих послова НДХ, усташког ратног злочинца Андрије Артуковића. Као (лат. Amicus curiae - „пријатељ суда“ - независна страна која помаже својим стручним знањем у процесу) учествовао је на суђењу нацистичком ратном злочинцу Адолфу Ајхману 1961. године у Јерусалиму. У својству посматрача испред Југославије, и као стручни свједок је учествовао на суђењу усташким терористима за напад на Југословенску војну мисију у Западном Берлину, Западна Њемачка 1970. године. У својству посматрача испред Југославије, и као стручни свједок је учествовао на суђењу усташким терористима за убиство Владимира Роловића амбасадора Југославије у Стокхолму 1971. године. Као посматрач САНУ учествовао је на суђењу усташком ратном злочинцу Андрији Артуковићу, у Загребу 1986. године. Био је покретач оптужбе, захтјева за екстрадицију, и суђења усташком команданту концентрационог логора смрти Јасеновац, усташком ратном злочинцу Динку Шакићу, чијем је суђењу присуствовао у Загребу 1999. године.`

L`homme qui se prenait pour Napoleon (French Edition) (French) Editeur : Gallimard Date de parution : 2011 Description : In-8, 382 pages, broché, occasion, très bon état ------------------------------ Au lendemain du retour des cendres de Napoléon Ier, en 1840, le directeur de Bicêtre voit arriver dans son asile quatorze nouveaux «empereurs». Tous les fous, dit-on, se prennent pour Napoléon. Que disent les archives? Et pourquoi Napoléon, mieux que Louis XIV? Le docteur Esquirol prétendait pouvoir raconter l`histoire de France à partir des registres des asiles. Laure Murat a voulu relever le défi, à travers une passionnante enquête sur les rapports entre histoire et folie. On y découvre le destin de l`horloger décapité, persuadé d`avoir «perdu la tête» sous la guillotine et de vivre avec une tête de remplacement. On y retrouve aussi des personnages célèbres, comme Théroigne de Méricourt, dont la folie a été a posteriori attribuée à son engagement révolutionnaire. Idéologie ou pathologie? Comment délire-t-on l`histoire? Que signifie la «raison» d`État face à la «folie» révolutionnaire? Ces interrogations courent tout au long du XIXe siècle, qui invente aussi bien la «monomanie orgueilleuse» des ambitieux de la Restauration que la «maladie démocratique» des communards, et brouille les frontières entre passion politique et débordement maniaque. Personne n`avait encore entrepris ce travail, fondé sur des archives inédites et des centaines d`observations médicales, qui pose les jalons d`une nouvelle réflexion sur l`histoire et son imaginaire. Paperback Publisher: GALLIMARD; Gallimard edition (2011) Language: French ISBN-10: 2070786641 ISBN-13: 978-2070786640 ----------------------------------------- ČOVEK KOJI JE SEBE UZIMAO ZA NAPOLEONA Dan nakon povratka pepela Napoleona I, 1840. godine, direktor Bicetra je video dolazak četrnaest novih „careva“ u svoj azil. Svi ludi, kaže se, sebe smatraju Napoleonom. Šta kažu arhivi? A zašto Napoleon, bolji od Luja KSIV? Doktor Eskuirol je tvrdio da može da ispriča istoriju Francuske iz registara azila. Laure Murat je želela da prihvati izazov, kroz fascinantnu istragu o odnosu istorije i ludila. Otkrivamo sudbinu obezglavljenog časovničara, ubeđenog da je „izgubio glavu“ pod giljotinom i da živi sa zamenskom glavom. Tu su i poznati ljudi, kao što je Theroigne de Mericourt, čije je ludilo kasnije pripisano njegovom revolucionarnom zalaganju. Ideologija ili patologija? Kako delirimo istoriju? Šta znači državni „razum“ pred revolucionarnim „ludilom“? Ova pitanja se provlače kroz 19. vek, koji izmišlja i „ponosnu monomaniju“ ambicioznih restauratorista i „demokratsku bolest“ komunista, i briše granice između političke strasti i manijakalnog prelivanja. Niko još nije preduzeo ovaj posao, zasnovan na neobjavljenim arhivama i stotinama medicinskih zapažanja, što postavlja osnovu za novo razmišljanje o istoriji i njenoj mašti. Knjiga je NOVA... ------------------------- 0

Istorijski triler o zakulisnim igrama vrhuške Trećag rajha zasnovan na temeljno istraženoj istorijskoj građi Izdavač: NAKLADA LJEVAK, Zagreb 455 str. ; 13,5 x 20,5 cm / Mek povez

Svjetlost Sarajevo - Edicija `Branko Copic` 3. kolo Knjige su potpuno nove, sve vreme u kutiji od stampanja. Uz ovih 6 knjiga ide i ta originalna kutija. Crveni petao leti prema nebu - Miodrag BUlatovic Bijeli kamen - Vjekoslav Kaleb Prokleta avlija - Ivo Andric Pesme - Desanka Maksimovic Ne tuguj bronzana strazo - Branko Copic Oduzimanje snage - Blaze Koneski

Trilogija o Stefanu Nemanji Autori bestselera Kainov ožiljak Nagrada Dositejevo pero Ilustrovana priča o osnivaču srpske države Prvi put u jednog knjizi objedinjena je trilogija o Stefanu Nemanji: U ime oca , Dva orla i U ime sina . Pisana prijemčivim i pitkim jezikom, bogata istorijskim podacima i zanimljivim činjenicama u vezi sa epohom i duhom vremena, ovo je priča o Stefanu Nemanji, sinu Zavide, ocu kraljeva i svetaca i rodonačelniku najpoznatije srpske vladarske loze. Prateći glavnog junaka od kada je bio dečak, kroz godine uspona i padova, ljubavi i ratovanja, uspeha i iskušenja, priča se dotiče ne samo biografije vladara koji će se upokojiti pod imenom Sveti Simeon već i presudnih događaja koji su menjali lice tadašnje Evrope i sveta. Čitalac će biti uz Nemanju dok bude sazrevao, donosio zakone, zidao tvrđave i zadužbine, mirio zavađene kneževe, ratovao u brojnim bitkama, osnivao i čuvao porodicu i državu podjednako. Uzbudljiva koliko i poučna, ova mešavina istorije i bajke baca novo svetlo na lik i delo jednog od najvažnijih srpskih vladara i ostavlja iza sebe pitanje: da li je ovaj život samo senka i san? I kada sanjamo, da li su naši snovi veliki kao što su bili snovi župana Nemanje Zavidovića? Knjiga je oplemenjena ilustracijama i vinjetama slikara i strip-autora Dragana Paunovića.

iz pera jove tadića visoko pozioniranog pripadnika državne bezbjednosti..čovjeka koji je od početka bio uključen u hvatanja ustaša ..u knjizi opisuje doboj brod derventu gje je pripadnik hrvatskg brastva vrbovan da bi dostavljo podatke preko tog čovjeka mnoge se stvari idrađivali..to je dvadeseti čovjek u trenutku kada ustaše 1972 dolaze u bih na radušu da diižu ustanak..učesnik tih događaja na raduši..hvatanje borbe i suđenje,,,opisuje sprečavanje trovanja beogradskog vodovoda od strane ustaša...prvi put da se svaki pojedinac piše punim imenom i prezimenom svi učesnici..preporuka za čitanje

knjiga opisuje ravnogorski odred borbe ljude dogadjaje

knjiga o blagoju jovovicu kraljevom oficiru sa cetinja ..blagoje je izvrsio atentat na pavelicau argentinu kojinje od tih rana pavelic umro...rankovic tito ozna udba pokusali su to prikazati da je djelokomunista

opisuje borbe jedinica sa vucijaka koridor 0038765824602 viber

nastavak knnjige djenerala slavka lisice dogadjaji ljudi prelomni trenuci u rs0038765824602

pesa komadant crvenih beretki heroj ikomadant brcanskog posavskog ratista ...puno podataka slika za svakog ko voli noviju istoriju od zadnjih otadzbinskih ratova preporucujem 0038765824602 viber

Stare značke Ruskih fudbalskih klubova iz vremena sovjetskog saveza,u dobrom su stanju.