Svetilište - Vilijem Fokner na boku korica kao na slici, inace nekoriscena mom1+

Za kim zvono zvoni - Ernest Hemingvej 2016 g. 496 str Dereta Godina je 1937. i Španski građanski rat je u punom zamahu. Robert Džordan, američki dobrovoljac koji se pridružio gerilskim snagama na strani republikanaca, ima zadatak da minira most u Segoviji. Hemingvej svojim nenadmašnim pripovedačkim talentom opisuje samo tri dana tog brutalnog sukoba, dovoljno da čitalac shvati svu kompleksnost jedne epohe i velika iskušenja kroz koja su morali da prođu oni koji su imali nesreću da u njoj žive. Autorovo lično iskustvo iz borbe protiv fašističkih snaga diktatora Fransiska Franka obojilo je roman intenzivno opisima stradanja, kao i unutrašnjim dilemama i strahovima glavnih junaka. Roman Za kim zvono zvoni i danas se ubraja među najznačajnija antiratna književna dela, a uvodni citat engleskog pesnika Džona Dona poziv je na humanost i mir, glas protiv bezumlja i razaranja. L3

Autor: K. K. Hamfriz Žanr: Istorijski romani Pismo: Latinica Broj strana: 512 Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 22. 01 2016. Od pisca bestselera Grad zvani Armagedon. „Izvanredan osećaj za epohu, realistični i odlično izgrađeni likovi i veoma uzbudljiva priča – istorijski roman koji morate pročitati.“ HWA (Udruženje pisaca istorijskih romana) London, 1599. Grad na ivici revolucije... On je poslednja, možda i najveća ljubav kraljice Elizabete – Robert Devero, erl od Eseksa. Vrhunski vitez, smeli vojnik... i čovek kog Džon Louli, najbolji engleski mačevalac, svesrdno izbegava. Jer Džon poznaje i drugačijeg erla – lakomislenog melanholika – i prečesto je boreći se uz njega stavljao život na kocku. Džon želi samo da ga ostave na miru kako bi ponovo osvojio srce voljene žene, zbližio se sa svojim sinom i postavljao scenske borbe u londonskom veličanstvenom novom pozorištu Glob. Da bi to postigao, mora da izbegava i Eseksa i njegovog nemilosrdnog protivnika Roberta Sesila, kao i da ostane na slobodi kako bi pomogao svom najstarijem prijatelju Vilu Šekspiru da dovrši komad koji mu preti uništenjem: Tragediju Hamleta. No Džona uskoro u dvorske spletke uvlači sama Elizabeta. Odaslan u beznadežni rat u Irskoj, Džon je prinuđen da odigra svoju ulogu u smrtonosnoj igri vlasti, politike i pobune. Od uličnih borbi u Sadarku, preko zasede u Irskoj do još veće pretnje u palati, Džon Louli pokušava biti – ili ne biti – čovek koji bi mogao da spasi Englesku. „K. K. Hamfriz je među najboljim piscima istorijskih romana danas.“ l2

Na zadnjoj korici dole desno, vidi se na slici, vrlo malo okrznuto Autor: Suzan Denard Žanrovi: Tinejdž, Fantastika Pismo: Latinica Broj strana: 392 Povez: Mek Format: 14x20 cm Godina izdanja: 2017. Na kontinentu koji se nalazi na ivici rata, dve veštice drže sudbinu u svojim rukama. Mlade veštice Safija i Izelda imaju naviku da upadaju u nevolje. Nakon sukoba sa moćnim esnafskim starešinom i njegovim nemilosrdnim krv-vešcem, drugarice su primorane da napuste svoj dom. Safi, po svaku cenu, mora da izbegne hvatanje jer ona je retka veštica istine, sa sposobnošću da razlikuje istinu i laž. Mnogi su spremni da ubiju za takav magijski dar, i zato Safi mora da ga skriva- u suprotnom će biti iskorišćen u sukobu između carstava. Na dvoru, Safi slučajno sreće princa Merika i on, protiv svoje volje, postaje njen saveznik. Ali pomoć možda neće usporiti krv-vešca koji im je za petama. Sve što Safi i Izelda žele je sloboda, ali pred njima je opasnost. S nadolazećim ratom, krhkim primirjima i magičnim zarazama koje pustoše zemlju, drugarice će morati da se bore protiv careva i njihovih plaćenika. Jer neki od njih neće prezati ni od čega, ne bi li se dokopali veštice istine. Majstorski ispričana priča koja obiluje političkim intrigama, magijom, monstruoznim scenam borbi, mitskim stvorenjima, legendarnim proročanstvima, vrtoglavim avanturama, pa čak i romasama. Ova knjiga će ostaviti čitaoca da bez daha čeka njen nastavak. - School Library Journal L2

lepo očuvane

ZAGRLI SEBE I SVOJ ŽIVOT - Sanja Trifunović Hiblović Izdavač: GRAFIKA JAKŠIĆ Beograd Godina izdanja: 2018. Povez: broš Broj strana: 280 Pismo: latinica Stanje: dobro

očuvana knjiga

Autor: Ramiz Šaćirović Žanr: Priče Pismo: Latinica Broj strana: 149 Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2017. Nova knjiga Ramiza Šaćirovića, Vasika, sadrži 16 novih pripovjedaka koje nose biljeg fascinirajuće prošlosti Koštampolja, njegovih ljudi, zaboravljenih običaja i kulture. Pregršt ovih vrlo uzbudljivih priča povezuju i svjedoče vjekove, a nastale su kao produkt bogate interpretativne memorije autora. Tematski, hronološki, intertekstualno i svojim ehom, zalaze u neponovljivi ambijent običaja i kulture naučnoistraživačke i jednog književno zaobiđenog prostora.Većim dijelom su nastale na prostoru koji je pisac omeđio svojim življenjem, koji mu je omogućio uranjanje u složenu psihološku strukturu ljudi svoga podneblja. Uostalom, čitav koštampoljski kraj obiluje čudnovatim i neponovljivim pričama u kojima je utkan magični realizam pripovjedačke fantastike koja je pred nama. Višestrano zanimljiv narativni tok Ramizovog omniscentnog pripovjedanja, upotpunjujuje vrlo dinamičan, često i ironičan, dijaloški tok koji doprinosi lakšem shvatanju konteksta priča i apsurdnosti mnogih događaja. Sasvim drugačije prenošenje, doslikavanje i prepričavanje pomenutih događaja, doprinosi autentičnosti same percepcije povezivanja vremena, prošlosti i današnjice. Uočljivo je da se suština priča zasniva na ljudskoj tragediji, nedorečenosti i nerazumijevanju iz kojih se zameću česti konflikti i mržnja kao glavni generator stradalništva. Mnoge priče (Konopac, Pucanj u rano jutro, Bijela smrt) nose univerzalnu tragiku zle sudbine življenja na prostoru koji mnogi vide kao utopijski ili distopijski mizanscen na posnoj i nerodnoj zemlji, u kojoj priča Konopac i Ipak, sreća u kući vuku tragiku duboke patrijarhalne dekadencije: Redale su se djevojčice, sve po godinu, dvije godine između njih. Šest ih izrodi Sevda. Kako se koja rodi, Ćamil sve drugačiji, sve goropadniji, neljubazniji prema Sevdi... Nemati muško dijete u našim krajevima je velika manjkavost, velika šteta, jer nema ko da produži lozu, jer će se utuliti ognjište. I u narodu pođoše pričanja. Često je i Ćamil slušao ogovaranja... – Ako ne rodi sina, otera je, nemo da ostaneš bres muškog deteta, – čula je jednog dana iza kuće svekrvu kako nagovara sina... (Konopac, 31). Naizgled vrlo poznat i prepričavan, slučaj nemogućnosti rađanja muškog djeteta i tragičan završetak nesretne Sevde, majke šest djevojaka, ima veliki dokumentarni i psihološki značaj, jer služi kao pouka i primjer potrebe zazdravljenja nekih dekadentnih naslaga naše patrijarhalne prošlosti. Zagonetni i mistički sadržaj priče Sudbine trpi naslage mitoloških strahova od moćne povratničke snage koju za sobom povlači prokletstvo učinjenog, u narodu poznatijeg “učin-doček”. Uprkos vrlo dinamičnom toku i zanimljivom načinu iznošenja, neke od priča predstavljaju izvjestan piščev zaokret od savremene tragedije, životnih strahova i permanentnog provirivanja iza sebe (Kresivo). Buran i srećan kraj je dokaz nevjerovatne ljudske snage i njegove česte nepobjedivosti pred silama prirode. Većina likova u pričama su žene ukotvljene u vrlo krut patrijarhalni obruč naše prošlosti koja umnogome podsjeća na ovo današnje. Izmirene sa tragičnom sudbinom i bespogovornim preuzimanjem dužnosti žene, supruge, snahe i domaćice, bivaju u braku suočene sa brojnim iskušenjima i nerazumijevanjem kakvo donose određene situacije patrijarhalnog načina življenja. Širu predstavu o personalnoj kulturi pojedinca u šaljivom svijetu našeg okruženja možemo uočiti u priči: Granica nasred sobe. Narator u njoj veoma zanimljivim pripovjedačkim tonom ironizira stanje savremenih ljubavnih (ne)prilika dvoje novih učitelja u selu. Vasika zbog svog naziva i značenja u iseljeničkoj prošlosti Sandžaklija zauzima dominantnu poziciju. Težnja za ostvarenje sandžačkog sna o “pusto tursko”, nas dovodi do njene ekselencije Vasike (tur. vesika) koja se u životu ovdašnjih bošnjaka decenijama unazad vrlo dramatično doživljavala. Vasika je ostavila neizbrisive životne trauma na brojne muhadžirske porodice koje su se (nakon II svjetskog rata) iz Sandžaka odselile u Tursku. Slučaj je nalagao da se po Vasiku, između 1953. i 1964. god. moralo iseljavati u Makedoniju jer se do toga vremena iz Srbije nije mogao dobiti otpust iz državljanstva. O njoj su savremenici pisali na ovaj način: “Vasika je riječ koja se danas najviše čuje među muslimanima jednog dijela Sandžaka i o kojoj se raspravlja na svakom koraku, na svakom mjestu, među svim ovdašnjim gađanima sela i grada. Jedni pitaju: Je li ti došla vasika. Drugi: Jesi li je podigao, treći: imaš li ti vasiku? itd. Ova riječ se čuje i kod mališana, samo što oni većinom slučajeva misle da je to neko prijevozno serdstvo. A to sam zaključio otuda što je u prošloj godini za vrijeme školskog raspusta. Bila moja djevojčica kod rođaka mi u drugoj varoši, te su je braća poželjela. Jedan od njih će reći: “žašto joj ne pošalješ vasiku da dođe”, dok drugi, još manji pita: “hoćemo li mi kada pođemo za Tursku, sa poštom ili na vasiku. Ustvari vasika je građansko pismo, koje šalju turski podanici svojim prijateljima i rođacima, da bi ga sa ostalim dokumentima priključili uz molbu za otpust iz državljanstva. Dobija se na taj način što turski podanici kod svojih mjesnih vlasti garantuju da njihov prijatelj, koji treba da se seli iz Jugoslavije neće pasti na teret države, nego da će ga oni izdržavati za izvjesno vrijeme – ako to bude trebalo. Ova mu vlast tu izjavu ovjeri i preko svog konzulata u našoj zemlji pošalje.” (J. Memić, Vasika, u: GVIS Sarajevo, 1959, 267.) Teško je opisati muke i halove koje su u nedavnoj prošlosti bošnjačkim iseljenicima zadavali problem oko Vasike. Bilo je i onih koje su neodpečaćene ostale u kućnim fijokama. Oni koji su slušajući raznolike priče permanentno odustajali od nje i teškoća koje donosi muhadžirski (iseljenički) način življenja. Vasika je jedna od priča u ovoj knjizi. Hiljade doživljenih i neispričanih priča su otišle zajedno sa raseljenim sandžačkim narodom. Teško suočavanje sa bolnim osjećanjem napuštanja zavičaja zatrpalo je neke davno zapamćene priče u kojima je. Osim toga, obrada svakodnevne životne tematike, koja zbog sličnosti problema u prošlosti podsjeća na ovu današnju, obezbjeđuje besmrtnost ovog pripovjedanja. Ramiz svojim stvaralačkim narativom podsjeća da ubuduće Koštampolje moramo posmatrati kao rasadnik leksičke i običajne kulture, zbog činjenice da se ovakvom selekcijom postiže primarni cilj pisanja. Ramiz je tragač ljudskih sudbina i nesreća čija životna dinamika upotpunjava ambijent jednog davno doživljenog vremena. Sve u svemu, danas ozbiljna književno-teorijska kritika, Ramiza Šaćirovića mora vidjeti kao autentičnog predstavnika bošnjačke književnosti i pripovjedača raskošne tematske raznovrsnosti i snage koji u svijet naše književne i stvaralačke kulture unosi nepoznati i dobro oslikani svijet Pešteri i njegovog okruženja, čije se sudbine i tragika prepliću sa onima kakve vidimo u književnostima drugih naroda. RamizovaVasika je ova knjiga. Bez pasoša i bez dozvole boravka, ona će putovati našim svijetom i stići u mnoge muhadžirske krajeve. U domove koje Ramiz nije uspio posjetiti i zapisati još koju priču naših muhadžira. Zajedno sa ovim pričama koje će ostati u narodu onakve kakve su se zadržale u Ramizovom sjećanju. Ostaje mu da još poruči: “Knjigo moja, pređi na drugoga!” Redžep Škrijelj po.st.des.1

60588) POSLEDNJI DVOBOJ , Erik Džeger , Vulkan Beograd 2021 Usred razarajućeg Stogodišnjeg rata između Francuske i Engleske, normanski vitez Žan de Karuž, koji tek što se vraća iz borbe u Škotskoj, suočava se kod kuće sa još jednom smrtonosnom pretnjom. Njegova supruga Margerita optužila je štitonošu Žaka le Grija za silovanje. Našavši se u pat-poziciji, sud odlučuje o suđenju borbom između njih dvojice, što takođe dovodi do toga da Margeritina sudbina visi o koncu. Ako njen muž izgubi u dvoboju, ona će biti ubijena kao lažni optuživač. Dok neprijateljske trupe haraju zemljom, a pobuna i kuga dovode u pitanje živote svih ostalih, De Karuž i Le Gri sastaju se potpuno oklopljeni na jednom zidom ograđenom polju u Parizu. Žestok dvoboj koji je potom usledio bio je poslednji koji je Pariski parlament odobrio. Odvijao se pred masovnom publikom, među kojom je bio i osamnaestogodišnji kralj Šarl VI, a ishod je bio taj da su oba borca ranjena – ali samo jedan od njih smrtno. Bazirana na opsežnom istraživanju u Normandiji i u Parizu, knjiga Poslednji dvoboj oživljava raznobojno, turbulentno doba, u kojem su tri nezaboravna lika bila uhvaćena u fatalni trougao zločina, skandala i osvete. Poslednji dvoboj je istovremeno dirljiva ljudska drama, impresivna i istinita krimi-priča, kao i delo zadivljujuća istorijske intrige sa temama koje snažno odjekuju vekovima kasnije. očuvano, mek povez, format 14,5 x 20,5 cm , latinica, 239 strana

2017 g 132 str 21 cm Knjiga ,,Kletva` predstavlja zbirku pripovedaka u kojoj je autor želeo da dočara ambijent Koštampolja i njegovih žitelja. Podlogu za priče našao je u okupljanjima gorštaka na kojima su se organizovale igre, naročito igra ,,fildžana`, (traženje prstena ispod osam šolja) a pobeda je za obe ekipe bila čašćavanje kuvanim krompirom, sokom, rasolom, jabukama i veseljem za pobednika i trpljenjem pogrda za pobeđenog. Sve te igre odraslih dešavale su se za vreme dugih zimskih dana, a danas je malo takvih igra i veselja ostalo, jer je moderna životna situacija isterala tu vrstu društvenosti iz naših domova. Priče su pokušaj da se te igre dočaraju i približe savremenom čitaocu, kako bi upoznao duh, veselje i radost koje su one sa sobom nosile. po.st.des.1

Autor: Mića Popović Žanr: Autobiografije i biografije Pismo: Ćirilica Broj strana: 131 Povez: Tvrd Format: 20 cm Godina izdanja: 2016. Ratni dnevnik iz zatvora, zajedno sa u sebe inkorporiranom pričom Sveti Antun, među koricama knjige pojavljuje se premijerno,sedamdeset godina posle nastanka. Uz njega, takođe prvi put, javnost može da vidi i do sada nepoznate autorove crteže iz istog vremena. „Čovek se nalazi u zatvoru i seća se upravo završenog rata. U pauzama saslušanja i zatvorskih (fizičkih) poslova, on vodi dnevnik. Bio je vojnik i učestvovao je u borbama… Miodrag Mića Popović u zimu 1945/46. beleži događaje i zapažanja, ali se istovremeno seća i ratnih dešavanja koja su se odigrala godinu dana ranije. U okviru tih uspomena posebno, izdvojeno mesto zauzima priča Sveti Antun. Skoro da bi se moglo reći da se radi o maloj, zasebnoj, autobiografskoj noveli. (Uz obavezno mladalačko preterivanje, Borislav Mihajlović Mihiz ovo štivo proglasio je najboljom ratnom prozom.) … Kako je pisac bio i ostao prvenstveno slikar, izdavač je došao do logične ideje da se tekst obogati likovnim prilozima, nastalim u istom periodu kada i tekst. S obzirom na godine nastanka, takvih radova nije preostalo mnogo, pa se podrazumeva da crteži u knjizi služe najviše kao ilustracija vremena i slikarskih početaka Miće Popovića… Vrednost ovog rada ne iscrpljuje se samo u književnom značaju. Dnevnik Miće Popovića može da posluži i kao dragoceni dodatak istoriografskoj građi za period kraja Drugog svetskog rata i prvih posleratnih godina.“ Jovan Popović Iz Uvodne reči p.s.d.1

Izdavač:Novo delo, Beograd Tvrd povez 124 strane

URALSKE BAJKE Autor: P. P. Bažov Prevod s ruskog: Ksenija Križanovski Ilustracije: Vladimir Filakovac Izdavač: Prosvjeta, Zgareb Kanc_10

Mek povez, bez pisanja, malo pohabana, 5- Draganic - Biblioteka Plavi zec 2000 Besplatna dostava se vrši putem Pošte i to kao CC paket (dostava na kućnu adresu). Ukoliko želite neki drugi skuplji način dostave razlika u ceni se doplaćuje.

Ukoričena četiri broja erotskih romana Sexy Book Sexy Book 05 - Orgije (John Dabovich) 10.09.1976. Sexy Book 06 - Ja, preljubnica (Francoise Dumas) 20.09.1976. Sexy Book 07 - Noć zadovoljstva (Daniel Joreck) 23.09.1976. Sexy Book 08 - Voli me muški (Liza Crihfield) 25.10.1976. Izdavač: Glas Slavonije, Osijek Broj stranica: 4x 160 ukupno 640 strana latinica, 14,2cm x 21cm x 3,7cm težina: 580 grama Očuvanost: 4 fleka u gornjem desnom rubu broja 5, požutelo, ukoričeno, prošiveno, samo nisu zalepljene tvrde korice

Odlično očuvana knjiga,posveta… K131

Geopoetika 2013 god 99 str tvrd povez Na severu Norveške, unutar polarnog kruga, leži gradić po imenu Berlevog. Omeđano ne samo visokim planinama već i strogim religijskim kanonima, ovo ribarsko mestašce `nalik dečjoj igrački od drvenih kocaka` dom je ćerki seoskog pastora - Martine i Filipe. Sestre dobročiniteljke i ostali meštani žive skromno i bogojažljivo, čuvajući se od greha, ispraznih zadovoljstava, ali s njima, možda, i uživanja u životu. Kako u romanima i filmovima to obično biva, mirno more trebalo bi da uzburka priustvo nekoga iz drugog sveta - a stranger comes to town... Karen Bliksen, međutim, vešto i promišljeno zanemaruje naša očekivanja i krši pravila žanra, a akcenat stavlja na kritiku društva koje oslikava i iznosi suptilan komentar na ljudsku prirodu. Spletom nesvakidašnjih okolnosti, u gradić dolazi čuveni francuski operski pevač Ašij Papen, a nešto kasnije markantni oficir Lorens Levenjelm. Martina i Filipa su u velikom iskušenju da u uređenom svetu svoje male zajednice prepoznaju trag sumornosti i nepodnošljive krutosti. No tek će Babet, nedokučiva kuvarica iz Pariza, uspeti a oslobodi meštane tesnih stega u koje su se okovali. Spoj romantičnog, uzdržanog stila, prekrivene ironije i izvrsnog pripovedačkog dara iznedriće neobičnu novelu koja je i dan-danas predmet polemike u književno-teorijskim krugovima. No, kojoj se god struji tumačenja priklonili, Babetina gozba je jasan dokaz zašto se njena autorka u nekoliko navrata našla u najužem izboru za Nobelovu nagradu, a ekranizacija novele osvojila Oskara za najbolji strani film. L5

Najčitaniji savremeni skandinavski pisac Jedan inspektor grčke policije skupo plaćenim životnim iskustvom postaje stručnjak za ljubomoru. Kad na ostrvu Kalimnos nestane nemački turista, lokalna policija pozvaće njega u pomoć. Vozač taksija pronalazi minđušu svoje žene u poslodavčevom automobilu. Kako li je minđuša tu dospela? Saznavši da je muž vara, jedna žena leti iz Njujorka za London, rešena da okonča svoj život. Ali koga će upoznati u avionu? Pripovetke u zbirci Stručnjak za ljubomoru bave se najsnažnijim opsećanjima. Nesbe nam u svom dobro poznatom maniru prikazuje potencijalno smrtonosne posledice ljubomore, žudnje i neverstva. „Malo ko je kao Ju Nesbe u stanju da smesti snažna osećanja, potcenjene verske norme i arhetipske likove u okvir kriminalističkog žanra i tako uobliči jednu vešto napisanu, relevantnu i uzbudljivu povest. Zbirkom Stručnjak za ljubomoru i druge priče norveški pisac ponovo dokazuje da predstavlja klasu za sebe. Oštrim perom on transformiše naoko banalne i beznačajne događaje u sudbonosne prekretnice i duhovito ali i zastrašujuće oslikava savremeno društvo i svet oko nas.“ – Berlingske „Jezički izraz, prikaz okruženja i stvaranje napetosti – sve to je besprekorno izvedeno u prepoznatljivom Nesbeovom stilu. Ponovo srećemo isti onaj jasan, koncizan izraz i takoreći biblijske praiskonske motive koje pamtimo iz njegovog romana Kraljevstvo.“ – VG

Život je iskra ljubavi, ali i puteljak pored ponora. Tihe su noći u krugu dvojke, u toplim stanovima peku se podvarak i prase, otvara se vino i sprema ruska salata, mirno je sve dok jedna iznenadna smrt na božićno veče ne prekine taj niz... Suptilno a snažno, roman u deset priča donosi galeriju međusobno povezanih ličnosti iz čijih ćemo priča saznati šta se za božićnu noć dešava iza osvetljenih prozora: zašto bi Boban da odloži venčanje sa Majom, zašto je Ana abortirala, zašto se Marko ne razvede iako mu je brak već odavno pukao, kako naizgled minorni događaji u trenu mogu da promene nečiji život, kome su se decenijama skrivane tajne i laži isplatile a kome došle glave kada su konačno otkrivene… I da li je ljubav nakon više decenija moguća ili će i ona, kao i sećanja na neke priče sa Dorćola i Balkana, nestati poput tragova u snegu.

T-portalova nagrada za najbolji roman na hrvatskom jeziku. Nagrada za najbolji roman u prevodu na francuski jezik. „Pravi čulni užitak za svakoga ko beži od naporne prozne konfekcije – globalne, regionalne ili lokalne.“ – Teofil Pančić „Ej“, rekla je sestra momku iz Heidelberga i lupila ga po ramenu drugarski, „kad smo se prije rata igrali rata s turistima, onda su mali Nijemci i Talijani glumili Nijemce i Talijane. Jedan se rasplakao, bogami.“ „A u ratu? I kasnije?“, nakašljao se i okrenuo diktafon prema meni. „Pa šta ja znam. Niko se nije igrao ovih balkanskih ratova, ako to misliš. Jebiga, svi su htjeli bit Hrvati.“ „Jep“, potvrdila je sister. „Zato smo se igrali kauboja i indijanaca.“ U leto dve hiljade i neke Dada se iz Zagreba vraća u svoje rodno Staro Naselje na Jadranu. Njen život u Zagrebu otišao je na sasvim pogrešan kolosek: radi na internet stranici Shit.com , gde krade i prerađuje vesti s drugih stranica, u vezi je sa oženjenim muškarcem, a čak su i žurke postale iscrpljujuće. Zato i ne okleva da napusti grad kad je sestra pozove da joj pomogne oko ostarele majke, čiji se život sastoji od gomilanja pulula za smirenje, gledanja sapunica i povremenih izleta do groblja. Ali u središtu Dadinog povratka u Staro Naselje je njena želja da istraži uzroke tragedije koja je duboko obeležila život njene porodice. „ Adio, kauboju je roman o netoleranciji, o nasilju, o drugima i drugačijima… o generaciji koja se osipa, o lokalnom tranzicijskom gazdi Vrdovđeku, o lažnim herojima Nedu Montgomeryju i Anđelu s usnom harmonikom – jasno je, nalazimo se u srcu vesterna – tu je i istraga jedne smrti, željezni konj u punom trku, misteriozno pismo, mejlovi, spisateljica gospođa Nula, kućni porno-video… Roman je ispričan kroz poetske fragmente gustoće uranija i opojnosti kanabisa, skakućući u vremenu i prostoru i skupljajući se prema kraju, velikom finalu s pucanjem i putovanjem.“ – Kruno Lokotar

na zadnjoj korici otcepljen deo na dnu vidi se na slikama Autor:: Brem Stoker Žanrovi:: Horor, Klasična književnost Izdavač:: Kontrast izdavaštvo Godina izdanja:: oktobar 2016. Broj strana: 402 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Prošlo je sto dvadeset godina od kad je irski pisac Brem Stoker napisao jedan od najbitnijih gotskih, horor romana – Drakula. Povest o ovom grofu, rumunskom plemiću, neživom demonskom otelotvorenju zla i dan-danas ledi krv u žilama čitalaca. Stokerova priča o vitezu koji je prodao svoju dušu kako bi zauvek lutao zemljom, progonio je svojim prokletstvom, predstavlja začetak „vampirskog“ žanra u književnosti. Na ovu knjigu su u izvesnoj meri uticala i srpska narodna predanja, kao deo folklora balkanskih naroda koji su delili predanje o Drakuli (vampir je srpska reč). Vekovima mameći žrtve na svoj posed u rodnoj Transilvaniji, grof svoje naume prikriva aristokratskim manirima. Uspeo je da obmane i Džonatana Harkera, koji je došao u njegov avetinjski dvorac da sredi ugovore o grofovoj kupovini zemlje u Engleskoj. Sa njegovim dnevničkim unosom i počinje ovaj roman. Drakula je pisan u epistolarnoj formi, sam tok radnje i događaje pratimo kroz izobilan pisani i audio materijal koji protagonisti ostavljaju za sobom. Ova mračna i jezovita priča o bespoštednoj i večitoj borbi svetlosti i tame počinje krajem XIX veka, sa škripanjem poklopca mrtvačkog sanduka i oštrenjem glogovog kolca. Grof Drakula, osuđen da zauvek pije krv ljudi kako bi preživeo, žedan je i želi da pokori ceo svet, počevši sa Engleskom. p.is.st.d.3

Autor:: Pjer Klosterman Žanrovi:: Autobiografije i biografije Izdavač:: Algoritam Godina izdanja:: 2014. Broj strana: 313 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 21 cm Rođen je kao sin diplomata u Brazilu. Ubrzo nakon kapitulacije Francuske prešao je u Ujedinjeno Kraljevstvo. Primljen je u pilotsku školu u Kranvelu, a 1942. u 61. operativno-trenažnu jedinicu u Rendalu, da bi 21. januara 1943. u činu narednika bio raspoređen u 341. eskadrilu (Alzas) Slobodne Francuske. Pod komandom Renea Mušota eskadrila je tada bila u Škotskoj, ali je uskoro bila prebačena za Bigin Hil, da bi izvršavala zadatke leteći na lovcima Supermarin Spitfajer IX. Klosterman je stekao korisna iskustva na svojim prvim letovima iznad Francuske u proleće 1943. i tada je prvi put izvestio o vazdušnoj pobedi, 17. juna, kada je pogodio i oštetio nemački Meseršmit Bf-109. Potom, na dan 27. jula, njegov lovački puk je pratio američke dnevne bombardere tipa Martin Maroder u napadu na Trikvil. Kada su bombarderi okrenuli za povratak kući posle izvršenog napada, neprijateljski avioni su se pojavili približavajući se sa jugoistoka. Piloti 341. eskadrile okrenuli su ulevo da pođu u penjanje, „ka suncu“ no odmah zatim morali su da priskoče u pomoć 485. eskadrili jer je ona napadnuta. Počelo je preganjanje po nebu i borba na visini od 6 400 m sa Mušotom na čelu, koji je poveo svoje pilote protiv 14 nemačkih lovaca Foke Vulf Fw-190. Kapetan L. C. Martel i njegov pratilac Klosterman oborili su svaki po dva Foke Vulfa. Tačno mesec dana kasnije, 341. eskadrila je pratila američke bombardere leteće tvrđave B-17 u napad na brodogradilišta u Sen Omeru. Tokom borbi Spitfajeri su se raspršili, a Klostermana je napalo osam nemačkih Foke Vulfova. Uspeo je da jednoga obori, a potom da umakne svojim goniocima. Ali se Mušot nije vratio sa te akcije. Klostermanova poslednja vazdušna pobeda u 341. eskadrili, bio je Meseršmit Bf-109 kojeg je oborio 26. oktobra. Pri napadima na ciljeve na zemlji, on je uništio dva železnička voza i pet kamiona, a i kasnije se posebno istakao u napadima na slične ciljeve. Nakon rata, Klosterman je radio kao inženjer, učestvujući u osnivanju Rems-Avijejšena, radeći kao predstavnik Cesne i za Reno. Klosterman je imao uspešnu političku karijeru, služeći osam mandata kao poslanik u Francuskoj narodnoj skupštini između 1946. i 1969. Takođe se kratko aktivirao u francuskom ratnom vazduhoplovstvu 1956-57. tokom Alžirskog rata. Tokom Folklandskog rata između Argentine i Ujedinjenog Kraljevstva, Klosterman je navodno čestitao argentinskim pilotima na njihovoj hrabrosti. Kao rezultat ove „izdaje“ RAF-a, Klosterman je privukao mnogo antipatije od strane Ujedinjenog Kraljevstva. Takođe je privukao pažnju na sebe zbog protivljenju Zalivskom ratu. `Veliki cirkus` je jedna od velikih knjiga koje su proistekle iz rata od 1939–45. godine. - Vilijem Fokner Kao borbenom pilotu i mladom komandiru sa rekordom od 420 operativna leta, prvo u slavnoj eskadrili Slobodne Francuske u Velikoj Britaniji nazvanoj „Alzas,” zatim u jedinicama RAF, Pjeru Klostermanu nema ravnog. - Ser Džon Slesor, nosilac najviših britanskih vojnih odlikovanja, glavni komandant RAF Pjer Klosterman je ratni pilot čije će akcije u borbama uvek služiti kao primer drugima. Priključivši se eskadrili Tempests u sklopu RAF, izvodio je letove sa izuzetnom smelošću i dao ključni doprinos velikoj slavi francuskih borbenih eskadrila. Završio je svoju izvanrednu karijeru sa samo 24 godine, sa ukupnim zbirom od 600 sati borbenih letova i 33 oborena neprijateljska aviona, što mu daje titulu najboljeg francuskog borbenog pilota. - Šarl de Gol p.s.d.1

Kategorije: Trileri Format: 13x20 cm Broj strana: 448 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 7. jun 2016. Međunarodna potraga dovodi doktorku Kej Skarpetu u sedište Interpola u Lionu i stavlja je pred mučan izbor: da li da zaštiti svoju karijeru ili da otkrije istinu. Dok zima stiže u Ričmond, svet glavne medicinske istražiteljke Kej Skarpete vrlo je turoban. Ona se još oporavlja od smrti svog ljubavnika. Njena voljena nećaka Lusi učestvuje u opasnoj tajnoj policijskoj operaciji u Majamiju i Kej je zabrinuta. Nova zamenica šefa policije, tiranka Dajen Brej, želi da uzme službu medicinskog istražitelja u svoju nadležnost. Neko je upao u elektronsku poštu doktorke Skarpete, ukrao joj identitet i šalje uvredljive i neprijatne poruke. Emotivno iznurena, Skarpeta strepi da klizi u ludilo. Uprkos ličnim nevoljama, Skarpeta je i dalje vladarka sveta mrtvih. Istražujući raspadnute ljudske ostatke pronađene u brodskom kontejneru, ona nalazi neobične vlasi na odeći žrtve – a iste takve vlasi pronalazi i na prodavačici ubijenoj nekoliko dana kasnije. Slična bizarna ubistva događaju se i van Virdžinije – ubica iz Ričmonda kasapio je ljude i u Francuskoj. Kej i kapetan Pit Marino odlaze u Pariz gde moraju da se domognu tajnih podataka iz pariske mrtvačnice i izbegnu da i sami postanu žrtve. „Knjige Patriše Kornvel su visokooktanski koktel adrenalina i straha. Crna poruka nije izuzetak.“ The Times „Crna poruka je najbolji Patrišin roman u poslednjih nekoliko godina, ne samo zbog dobrog zapleta i načina na koji piše o zločinu već i zbog toga kako govori o samoj Kej Skarpeti.“ Evening Standard p.is.st.d.3

Kategorije: Drama Format: 13x20 cm Broj strana: 312 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 10. decembar 2016 Dobitnik nagrade Franc Kafka i autor bestselera Priča o ljubavi i tami. Jerusalim, 1959. godina. Mladi biblijski učenjak Šmuel Eš oseća se izgubljeno. U trenutku kada reši da napusti Jerusalim i vrati se u zavičaj nailazi na oglas i odlučuje da prihvati posao negovatelja genijalnog ali džangrizavog starca Geršoma Volda. Međutim, u njegovom novom domu prisutna je i tajanstvena, treća osoba. Atalija Abarbanel, prelepa žena u četrdesetim godinama i ćerka preminulog vođe Cionista, zavodi mladog Šmuela iako ga istovremeno drži na distanci. Malo-pomalo stara kamena kuća u Jerusalimu i troje otpadnika koji u njoj žive polako počinju da otkrivaju svoje tajne. Ljubavna priča i roman o odrastanju, Juda nam daje nesvakidašnji pogled na stanje u Izraelu i novozavetnu priču. Ovo je jedan od najuticajnijih Ozovih romana. „Kada vas Ozova bogata proza uvuče u svoj svet, stvarnost prestaje da postoji. Dok nam pripoveda o životu jednog čoveka, ništa manje važne nisu sudbine brojnih ljudi koji su s njim usko povezani.“ Seattle Times „Lepota Ozovog pisanja ogleda se u toplini njegovog glasa i atmosferi, kao i u šarolikom izboru likova koji su otpadnici i individualisti spojeni u zajedničkim pregnućima.“ New York Times Book Review „Autor maestralno proučava ljudski um - sve njegove protivrečnosti, strukturu i očajanje.“ New York Daily News „Amos Oz nam ponovo pokazuje svoju genijalnost.“ Guardian p.is.st.d.3

PRVA KNJIGA OTOMANSKE TRILOGIJE Izdavač: mono i manjana Godina izdavanja: 2012 Broj strana: 339 Povez: mek Format: 20 x 14 cm Godina je 1526. Na obalama Bosfora, u raskošnom i moćnom Istanbulu, veličanstveni sultan se sprema za novi osvajački pohod. Dok se topot konja carske vojske udaljava od Istanbula, u odsutstvu sultana haremske žene pokazuju svoje pravo lice. Prilikom prolaska turske vojske kroz selo u Srbiji, Jelenu, mladu devojku verenu za Dušana, grubo otimaju vojnici i odvode je u sultanov harem, gde će se naći upletena u opasne političke igre i spletke. Pokazaće da se prava borba za moć u sultanovom carstvu ne vodi tamo gde se gube životi, na poprištu bitaka, već tamo gde šuška svila i zvecka nakit haremskih ljubavnica. U međuvremenu, Jelenin verenik Dušan kreće u sopstveni pohod, spreman da žrtvuje sve kako bi vratio ženu koju voli. `Jelena i sultan` je prva knjiga Otomanske trilogije, koja prati nekoliko generacija turskih sultana u XVI veku i njihovu borbu za moć, nasledstvo i prevlast u Otomanskoj imperiji. Knjiga ujedno pripoveda o naraštajima jedne srpske porodice čiji su životi sudbinski povezani sa osmanlijskim prestolom. p.is.st.d.3