I danas je među mladima u Japanu najčitanija Murakamijeva knjiga, još od objavljivanja 1987, upravo Norveška šuma . Ona je svog autora učinila superzvezdom u domovini i obezbedila mu široku popularnost u čitavom svetu. Radnja romana smeštena je u Tokio kasnih šezdesetih, u vreme kad su japanski studenti, kao i njihove kolege mnogih drugih nacija u svojim zemljama, protestovali protiv sopstvenih režima. Ova pomalo nostalgična pozadina, osim što odslikava atmosferu svetskog bunta, predstavlja kulise za jednu „običnu” ljubavnu priču. Reč pod navodnicima označava ono u čemu je Murakami majstor bez premca: suptilni poznavalac ljudskog srca, dilema i strasti koje donose ljubavni jadi. Naslov knjige je direktna asocijacija uz japanski prevod pesme Norwegian Wood , Bitlsa, to jest Džona Lenona. „Norveška šuma… ne samo da pokazuje nego i dokazuje autorovu genijalnost.“ Chicago Tribune „Murakami uspeva da uhvati otkucaje srca svoje generacije i da čitaoca u njih toliko uvuče da ovaj zažali što je priči došao kraj.“ The Baltimore Sun Kritičari za Norvešku šumu kažu da je to vino iz najbolje berbe vinogradara Murakamija. Povez knjige : broširani Strana : 336 Format : 20 cm Pismo : latinica

Nikolas Sparks, autor najprodavanijih knjiga na listi New York Timesa , dokazao je da je majstor savremene ljubavne priče čija dela cene brojni čitaoci širom sveta. Sada nam donosi veoma dirljivu priču o mladoj devojci i njenom prvom susretu s patnjom i ljubavlju. Život sedamnaestogodišnje Veronike Roni Miler iz korena se menja kad joj se roditelji razvedu i otac iz Njujorka preseli u Rajstvil Bič u Severnoj Karolini. Tri godine kasnije i dalje je gnevna i otuđena od roditelja, pogotovo od oca... sve dok njena majka ne odluči da je za sve njih najbolje da Roni i njen mlađi brat leto provedu s ocem u Severnoj Karolini. Ronin otac, nekadašnji koncertni pijanista, živi povučeno u primorskom gradiću, posvećen stvaranju umetničkog dela koje će biti glavni ukras tamošnje crkve. Ogorčena i buntovna Roni odbija sve njegove pokušaje da joj se približi i preti kako će se vratiti u Njujork pre završetka leta. No Roni ubrzo upoznaje Vila, mladića za kojim devojke u gradu uzdišu, kakav se njoj, uverena je, nikad ne bi dopao. Dok lagano ruši bedeme koje je podigla oko sebe, Roni se duboko zaljubljuje i otkriva najveću sreću – i bol – kakve dotad nije upoznala. Nezaboravna priča o ljubavi i mnoštvu oblika u kojima se pojavljuje – prva ljubav, ljubav između roditelja i dece – Poslednja pesma pokazuje, kako to može samo roman Nikolasa Sparksa, na koliko nam načina ljubav može slomiti i... isceliti srce. „Sparks zna kako da dotakne čitaočevu dušu.“ Chicago Sun-Times Povez knjige : broširani Strana : 379 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Zašto se čovečanstvo nalazi na evolutivnoj prekretnici? 2012. je godina za koju se vezuju neka vrlo neprijatna proročanstva. Odbrojavanje je već počelo! Hoće li se dogoditi razne katastrofe? Predstoji li nam smak sveta? Ili ipak možemo da se nadamo prelasku u novu eru kada će se svest čovečanstva uzdići na neki viši nivo? Autor (R)evolucije 2012, biofizičar Diter Brers, član naučnog instituta International Council for Scientefic Development (ICSD) koji povezuje više od stotinu dobitnika Nobelove nagrade, čitaoce vodi na uzbudljivo putovanje kroz čudesne svetove nauka i mitova. Njegova izlaganja ne zasnivaju se na raspirivanju panike i površnom opisivanju velikih katastrofa koje će možda dovesti do smaka sveta. On nas upućuje u temeljna i precizna naučna istraživanja koja obuhvataju legendarni majanski kalendar, najmodernija saznanja iz astronomije, molekularne procese DNK, geomagnetizam i solarna i kosmička polja... Jedno je sigurno: nakon 2012. naš svet više neće biti isti. Međutim, u toj nestabilnosti krije se i nova prilika. Možda ćemo uskoro uvideti da je naš stari način življenja postao neupotrebljiv. Da moramo da se promenimo. Da našoj civilizaciji predstoje nužan preobražaj i obnova. U suprotnom, bićemo bespomoćno prepušteni tom magičnom datumu – 2012! Povez knjige : broširani Strana : 288 Format : 13 x 20 cm Pismo : latinica

Prva knjiga trilogije Opsednutost Nensi Holder Ova napeta priča o duhovima smeštena u internat za devojke pravi je spoj Popularne devojke i Isterivača đavola. inventar: ja – naknadni prijem na dosadno prestižnu Akademiju Marlvud – mapa tog potpuno jezivog kampusa utonulog u maglu – najslađa cimerka na svetu – Džuli, možda moja najbolja drugarica, konačno? – gomila pitanja u stilu „šta ću ja ovde?” – još pitanja, počev od: U kom je tripu Mendi i šta je naumila? inventar: Mendi i kompanija – pa, sve što ti srce želi (rokovnici za organizovanje bogatog društvenog života, poniji, privatno ostrvo, šta još?) – najstrašnije crne oči koje sam ikad videla – na čemu su one? – potpuno uvrnut pojam zabave, uključujući i žurke u strašnim, polusrušenim starim zgradama u šumi – glasine o duhu koji živi u jezeru; ha-ha, drugarice, baš ste se dobro dosetile Nova učenica Lindzi oseća da nešto nije kako treba u ženskoj Akademiji Marlvud. Međutim, Lindzi ne zna da su Mendi i njena klika opsednute duhovima koji obitavaju u Marlvudu već dvesta godina. Duhovi žele nečiju smrt, a samo ih Lindzi može zaustaviti. Povez knjige : broširani Strana : 310 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Megan je mama iz predgrađa koja je nekad vodila razuzdan život. Sad ima dvoje dece, savršenog muža, kuću s belom drvenom ogradom i sve jači osećaj nezadovoljstva. Rej je bio nadareni foto-reporter, ali sa četrdeset godina bavi se bednim poslom plaćenog paparaca. Brum je detektiv koji ne može da se odvoji od jednog zaboravljenog slučaja – nestanka uglednog čoveka pre sedmanaest godina. Dok se strašne posledice davnašnjih događaja sudaraju u sadašnjosti, ovo troje ljudi, što kriju tajne o kojima ni njihovi najbliži ništa ne slute, shvatiće kako prošlost nikad zaista ne izbledi. Svako od njih će se suočiti s tamnom stranom američkog sna – dosadom života na periferiji, uzbuđenjem pred izazovom, beznađem koje se krije i iza najlepše fasade – pa će otkriti neprijatnu istinu da je linija između dve vrste života ponekad slična otkucaju srca. Ovo je izvanredan psihološki triler koji istražuje kako nas definišu vlastite odluke i kako nam današnjicu neumitno određuje prošlost. Povez knjige : broširani Strana : 376 Format knjige: 13x20 cm Pismo : latinica

Roman o snazi ljubavi i hrabrosti da se njena moć iskusi. Hepiend se ne događa samo u filmovima i knjigama. On može da bude stvar izbora, jer „sreća je pitanje odluke i zato poneko zauvek ostane u krugu ponavljanja, a neko se osmeli i iskorači“. Slavica je provela godine pokušavajući da isceli rane koje joj je naneo crnokosi mladić, tešeći se da će ga stići zaslužena kazna. A onda, petnaest godina kasnije, putevi su im se ukrstili na mestu na kojem su se tome najmanje nadali. Branko je sada neko sasvim drugačiji, neko kome su oprost i ljubav preko potrebni. Mnogobrojna iskušenja su pred njima. Nagrada je – novi život. Junaci novog romana Ivane Kuzmanović žive svuda oko nas i u nama. Bol i emocionalne ožiljke dobili su od roditelja u nasleđe. Postali su žrtve ili dželati. Nedostatak ljubavi i nerazumevanje gurnuli su ih na periferiju života, u bolest, izolaciju, destrukciju, tugu. Ipak, oni su uspeli da preokrenu svoje sudbine... Povez knjige : broširani Strana : 252 Format knjige: 14x20 cm Pismo : latinica

Nadija Vasif pripada jednoj posebnoj grupi žena poniklih iz smene minulog i sadašnjeg veka: uspešnim poslovnim ženama Bliskog istoka koje su svoju viziju započele u mrtvilu diktatorskih režima, održale je u burnim godinama političkih previranja i obnove radikalnih verskih ideologija, te je ostvarile kao trajnu vrednost koja je sve to nadživela. Rođena 1974. godine u Kairu, Nadija Vasif je kao ćerka dobrostojećih roditelja imala tu sreću da pohađa najbolje strane škole i stekne obrazovanje ne baš svojstveno prosečnoj Egipćanki. „U dva Egipta koja su se međusobno nadmetala, naporedo su egzistirale dve suparničke stvarnosti“, piše ona. U jednoj stvarnosti su bile strane valute, imućne četvrti, škole na evropskim jezicima i knjige. U drugoj stvarnosti – zamišljenoj kao „jednakost za sve“ – tavorila su divlja naselja puna neškolovanih i siromašnih, pod budnim okom državnih monolita koji su nad svime time održavali vlast – i nisu preduzimali ništa. Svesna značaja kulture za život svake države, i takođe svesna da kultura njene zemlje zamire, Nadija Vasif se zajedno sa svojom sestrom i još troje prijatelja odlučila na smeo korak: osnivanje nezavisne moderne knjižare. Između ustajalih državnih knjižara u čijim su skladištima knjige „trunule“ i divljih pijaca polovnih knjiga, Divan je iznikao poput egzotičnog ali i sumnjivog cveta: to nije biblioteka? on ima i kafe?! on ima i ženski toalet ?!!! Nagađajući i pogađajući želje i potrebe svojih klijenata, vlasnice knjižare otisnule su se u hrabar zadatak da svojim sunarodnicima pruže nešto što im je odavno bilo potrebno i ujedno ih naviknu na jedan novi kvalitet za koji nisu ni znali da im je neophodan. Knjižara Divan postoji i sada, i uskoro puni dve decenije. Nadija Vasif opisuje prvih petnaest godina Divanovog života, kada ga je aktivno oblikovala, razvijala i spasavala. Duhovito ali mudro i sa dubokim znanjem, ona istovremeno opisuje život knjižare i svoje zemlje i beleži sopstvene memoare. To trojstvo – knjižara, Egipat i Nadija – neminovno prolazi kroz ista iskušenja i suočava se sa istim izazovima. Kroz sve te periode – doba birokratije, doba revolucije, doba komercijalizacije – Nadiju vodi njena duboka ljubav prema knjigama. No ona je pre svega sposobna poslovna žena. Njeni Letopisi jedne knjižarke iz Kaira stoga je svojevrstan priručnik o intuitivnom rukovođenju, učenju u hodu i inovativnom savlađivanju specifičnih problema koje zapadni svet ne poznaje. Zabrinuta za budućnost svoje dece i umorna od razapetosti između bezbroj obaveza, pa i od mnogobrojnih borbi s vetrenjačama, Nadija Vasif na kraju će se povući iz života Divana i preseliti se u Englesku, ali Divan ostaje njen trajni pečat koji je promenio kulturno lice Kaira.

Rastko Petrović napisao je jedan od najneobičnijih romana srpske avangardne književnosti. „Burlesku” je žanrovski teško definisati jer se u njoj smenjuju elementi mitova, bajki, predanja, epskih pesama, žitija, apokrifa, biografske i autobiografske proze pa sve do konstruktivističke poezije. Kada se roman pojavio, početkom XX veka, podelio je čitalačku javnost tadašnje Jugoslavije. Kritičari i pisci naklonjeni tradicionalnoj literaturi su roman dočekali negativnim kritikama, a sa druge strane, Ivo Andrić je smatrao da su stranice Petrovićevog romana „pune rasta, pokreta, plođenja, znoja, igre, patnje želje i smeha. Perunov raj je mesto neke apsolutne animalne veselosti i duše napaćenih se ne primaju „da bi u raju ostalo veselo”, dok je Stanislav Vinaver naglašavao da je Rastkov roman genijalan i navodi da je „sav Beograd kupovao knjigu da se smeju i da vrište. Bila je to jeres u svetu dobronamernih grešnika”. Između ostalog, u Rastkovom svetu mešaju se Van Gog i Stari Sloveni, jer, šta ima prirodnije od toga?

U alternativnoj stvarnosti je 1984. godina. Nema više država i naroda jer je svet podeljen na tri velesile, superdržave Okeaniju, Evroaziju i Istaziju, koje međusobno ratuju, neprestano praveći i kršeći paktove, potpuno opsednute željom za vladavinom nad čitavom planetom. Vinston Smit, službenik iz Londona, provodi jednoličnu, turobnu svakodnevnicu svestan da nešto nije u redu, da nije sve onako kao što izgleda. Kako nema s kim da podeli svoje sumnje, počinje da se pita da li je poslednji razuman čovek na svetu ili je lud. A onda niz slučajnih, naizgled beznačajnih događaja, koji možda i nisu sasvim slučajni, počinje da mu otkriva pravu stvarnost, skrivenu iza političkih manipulacija vladajuće klase i njenog diktatorskog vođe, Velikog Brata. U sumanuto opasnoj potrazi za istinom, Vinston će morati da se suoči sa svojim najmračnijim tajnama i da pronađe odgovore na teška pitanja o ceni slobode, sreće i ljubavi. Iako napisan pre više od sedamdeset godina, distopijski roman 1984 Džordža Orvela ne samo da je odoleo vremenu, nego je danas možda čak i aktuelniji nego kad je prvi put objavljen, i upravo o tome se ogleda njegova gotovo proročanska, u isto vreme opčinjavajuća i zastrašujuća moć.

Glavni junak romana, Matija Paskal, odlučuje da napusti kuću, porodicu, grad, jednom rečju − sve, usled nesreća koje su ga zadesile. Matija smatra da mu od te odluke zavisi sreća, a i sam život. Jednoga dana, u kockarnici u Monte Karlu, osvaja pozamašnu svotu novca i počinje da se premišlja, da ponovo preispituje svoju odluku i na kraju odlučuje da se ipak vrati kući. Ali kako to obično biva, sudbina ima druge planove, i naš junak u novinama saznaje da je − umro! Tačnije, u njegovom gradiću je pronađen leš i njegova supruga i njegova tašta su nesrećnika identifikovale kao − Matiju Paskala! Shvativši da je službeno mrtav, te time i slobodan čovek, prepoznao je šansu da započne novi život i da napokon živi onako kako on smatra da treba. Menja identitet, menja i svoj lični opis i započinje novi život, nadajući se da će biti srećniji od prethodnog. Luiđi Pirandelo (1867—1936) bio je italijanski romanopisac, pesnik i dramaturg. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1934. godine, zbog svoje „hrabre i briljantne obnove drame i scene”. Njegova dela, od kojih su neka napisana i na sicilijanskom, uključuju romane, stotine kratkih priča, četrdeset predstava. Pirandelove tragične farse smatraju se pretečama drame apsurda. Jedan je od najznačajnijih dramskih pisaca 20. veka, koji je otvorio nove puteve moderne dramaturgije. Prvi značajniji književni uspeh postiže romanom „Pokojni Matija Paskal” koji je napisao bdijući uz paralizovanu suprugu, 1904. godine. Roman tematizuje problematiku društvene maske koja je nametnuta svakome od nas i koje se ne možemo osloboditi.

Nije bilo moguće zamisliti da će išta ikada više postojati, osim tona. Šezdeset i šest minuta – toliko je trajao. Prvi put kada se javio, i svaki naredni. Stajala sam pod tušem, čvrsto sklopljenih očiju, voda je tekla po meni i oko mene… To je bilo samo moje vreme… Voda je vremenom postala mlaka, onda i hladnjikava. Nije mi smetalo. Sve dok. Sve dok nije došao. Nešto je pocepalo i vazduh oko mene, i šum vode, i umrtvljene misli. Kapci su se odlepili. Uletela sam u dnevnu sobu, tamo zatekla sina i moram da priznam, laknulo mi je kad sam na njegovom licu prepoznala užas, to je značilo da i on čuje, da zvuk nije samo moj. Istrčali smo onda na balkon, oboje, mahali smo rukama kroz vazduh, kao da taj zvuk plete nekuz mrežu oko naših tela iz koje se moramo zajedno izbaviti. Dole, na ulici, automobili su se sudarali, jedan za drugim, nisu čak ni pokušavali da zakoče, ljudi su se valjali po trotoarima držeći se za glave, psi su trčali ukrug. Verovatno bi se čuli i vrisci, da je išta drugo moglo da se čuje. Bližila se godišnjica Pipa, razarajućeg zvuka koji je opustošio Barbar i ubio more. Oni koji su ostali se nose sa blizinom te strašne i besmislene godišnjice. Nema više ribara, samo Simon i dalje izlazi u svojoj barci, pliva i roni. Govorili su mu da je proplivao pre nego što je prohodao. Da je ronio pre nego što je proplivao. Simonovo more nije preživelo Pipa i on mora da se suoči sa izvorom smrtonosnog zvuka. Njegova žena, Helena, ostaje da unese neki smisao u dane koji se smenjuju, čini se, uvek jednolično. Potrebno je danima nadenuti nova imena. David, Leni i Trava spremaju događaj, ne koncert, nego baš događaj, onako kako su ih nekada veliki muzičari pravili. Zvaće ga Year of The Spectre .

„Sandinista“ je nova zbirka poezije Dragana Boškovića koja se sastoji od 3 poeme ( Special price ): Slovenija , Dalje i Le bandiere nere . U trenutku kada književnost umire u pesniku, tekst postaje simbolička matica smrti, „prekrasno lice gubitka”, kako bi rekla Kristeva. I dok se na koži prepoznaju „olovne mrlje”, „neka mala slova, reči, lezije”, otkrivajući se u gestovima, nagoveštena večitom mimikrijom znaka – smrt književnosti još uvek nije strašna. (Slovenija) „Dalje“ je jedan oblik simboličke mere koja se konstantno pomera, raste, transformišući iskustvo teksta u iskustvo supstancijalne krize. Jer, ako je ono najgore što nam se može dogoditi manje od onoga što možemo podneti, najgore se, dakle, uvek dešava. Poema Dalje je ekscesni čin objave, granično mesto vidljivosti događaja koji nikada nije upravo ono što smo kadri da podnesemo. (Dalje) Moguće je moliti se i biti glas ništavila, biti izgubljen i pisati za neki budući vek, moguće je, naposletku, predvoditi „vojsku mrtvih na speedu” i istovremeno šaputati Gospi, „utrobi njenoj što leprša”. Postoji nešto programsko, manifestno, u poemi „Le bandiere nere“, a što zapravo, u čitavom „Sandinisti“ odjekuje kao smrtnosno jevanđelje, nadzemaljski a ljudski znak, neka čudna uteha, poslednja milost. (Le bandiere nere). Dragan Bošković je već stvorio stih koji je revolucija i samom sebi kontrarevolucija. (Iz pogovora „Najdalje“ Aleksandre Sekulić) Dragan Bošković (1970) srpski je pesnik, teoretičar književnosti i redovni profesor Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu. Urednik je naučnog časopisa „Nasleđe“ i monografske biblioteke „Crvena linija“ (FILUM, Kragujevac). Dobitnik je više pesničkih nagrada i poezija mu je prevođena na poljski, ukrajinski, češki, slovenački, španski i japanski jezik. Živi u Beogradu, radi u Kragujevcu.

U palati cveća - Viktorija Prinsvil senj2+

Priča o Jeleni Anžujskoj, ali ne samo to-priča o narodu, o bilju, o zadužbini. Jedina žena u našoj istoriji koja je dobila svoje žitije. Žena Uroša I, kraljica Jelena, delila je siromasima svojeručno jelo i odelo, poučavajući u svojoj kući kćeri siromaha.Cela zemlja je uznapredovala od njenog dolaska. Sve ovo nalazimo i u ovoj knjizi, ali i... šta je bilo u glavama običnog naroda pred njen dolazak? `Svaka biljka traži mesto i zemlju na kojoj najbolje uspeva` Otkrijte šta se sve krije iza ove rečenice,zašto je ona bitna za Jelenu Anžujsku,zašto za ćerku starog vodeničara. Koju je to tajnu otkrila kraljica Jelena i da li će istina izaći na videlo dana? Saznajte kako i koliko ja sudbina nas malih ljudi povezana sa onima koje nazivamo velikim Povez knjige : broširani Strana : 200 Format knjige : 145x205 mm Pismo : latinica

U kratkim esejima priređenim u knjizi "Ženski razgovori", Dušan Radović na sebi svojstven način, sa puno dobronamerne ironije i prostodušnog humora analizira sve stereotipe karakteristične za muško-ženske odnose, ali ne sa namerom da ih ruši, već samo da, po ko zna koji put, konstatuje njihovo postojanje i obogati ih aromom sopstvenog promišljanja... Povez knjige : broširani Strana : 232 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Ako volite Lovca na zmajeve ovo je prava knjiga za vas. Američki derviš je blistavo napisan, odmeren i emotivno silovit pogled na uzajamno delovanje vere i savremenog života. I sam Aktar odrastao je na Srednjem zapadu Amerike, te posredstvom Hajata Šaha čitaocima slikovito prikazuje moćne sile koje utiču na mladiće i devojke koji odrastaju kao muslimani u Americi. Ovo je iskren, ličan roman o kojem će čitaoci razmišljati dugo nakon što okrenu poslednju stranicu. Povez knjige : broširani Strana : 354 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Prema legendi, klinovi kojima je Isus Hristos bio prikovan za krst nestali su nakon Njegovog vaskrsenja. Jedan je umetnut kao deo u kruni, drugi je stavljen na vrh koplja, a treći je pretopljen u sečivo mača... Onaj ko bude imao u posedu ove tri stvari zavladaće svetom. Ista legenda kaže da se treća sveta relikvija nalazi na Balkanu, na jugu zemlje koju potresa građanski rat, u gradu gde je rođen Konstantin Veliki. U proleće 1939. Hajnrih Himler poklonio je Adolfu Hitleru mapu sa ucrtanih šest pravaca u kojima bi trebalo da se kreću istraživanja drevne arijevske prošlosti. Jedan od tih pravaca pokazivao je na Srbiju. Pet godina kasnije, u Nišu, oficir SS Hajnrih Kan uspeva da pronađe lokaciju mesta koje krije tajne velikog rimskog imperatora. Mač za kojim Hitler toliko žudi nalazi se ispod temelja antičkog Naisa, u zbirci oružja označenoj kao KONSTANTINOVO RASKRŠĆE. Ali na putu koji Kan treba da pređe, isprečiće se dvojica ljudi: zagonetni četnički major Nemanja Lukić i komandant odbrane grada - bavarski plemić Oto fon Fen. U isto vreme, pored bombi koje saveznici bacaju sa neba, Niš potresa serija stravičnih ubistava... U ludilu rata, to naizgled nikog ne uzbuđuje, ali jedna drevna reč može se čuti kako je tiho izgovaraju vojnici na mrtvoj straži, ta reč je VAMPIR. U noći kada saveznički bombarderi budu zapalili nebo iznad Niša, nedokučiva žudnja odvešće u podzemlje one koji nemaju šta da izgube. U mrak, gde sijaju oči boje purpura, ka mestu gde se seku granice dva sveta, ka KONSTANTINOVOM RASKRŠĆU. Povez knjige : broširani Strana : 265 Format : 13 x 20 cm Pismo : latinica

Ima li ljubavi posle preljube? Roman o preljubi je zasigurno najpotresniji i najiskreniji roman Isidore Bjelice. Kroz priču o tri sestre, od kojih su dve varane, a jedna ljubavnica oženjenog muškarca, Isidora Bjelica se uhvatila u koštac sa jednom od najtežih, najbolnijih i najprećutkivanijih tema – preljubom. Koristeći istinite priče, materijale, SMS poruke, kao i šokantne podatke o baratanju magijom, hemijom i ezoterijom u borbi za muškarce, Isidora otkriva jedan skriveni svet preljubnica i prevarenih žena o kojem se do sad ćutalo... Ima li ljubavi posle preljube? Kako preživeti preljubu? Kako pobediti u ljubavi i kako ne poludeti od strasti – to su teme kojima se Bjelica bavi na do sada nezapamćeno i brutalno otvoren način. Ako ste ikada bili prevareni ili ste varali, onda će vam Roman o preljubi pomoći da shvatite da li se iz tog vrtloga može izaći kao pobednica. Roman o preljubi je zasigurno najiskreniji i najzreliji roman autorke desetina bestselera, koja je da bi napisala ovako kompleksno delo morala i sama da prođe kroz pakao izdaje, jer ovako potresno, bolno, životno piše samo onaj ko je strasno voleo i još strasnije patio. Prevarena žena i njena psihologija tek sa ovim romanom prestaju da budu tabu tema srpske književnosti. Povez knjige : broširani Strana : 184 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

U ponoć 1. januara, u jednoj neimenovanoj zemlji, na misteriozan način smrt prestaje da posećuje njene stanovnike. Od tog trenutka niko više ne umire i odgovor na ovu neverovatnu pojavu nisu u stanju da daju ni naučni, ni državni, ni crkveni autoriteti. Preko noći propadaju osiguravajuća društva, preti bankrot penzijskog sistema, a i hrišćansko učenje o vaskrsenju ozbiljno je dovedeno u pitanje... Kako obični ljudi doživljavaju smrt u ovim okolnostima, na šta su, uprkos prvobitnom ushićenju, spremni da bi je se ponovo domogli – pripoveda se u ovom romanu baroknog stila i raskošne imaginacije, još jednoj Saramagovoj alegoriji koja dotiče večna pitanja čovekovog postojanja i njegove sudbine. Povez knjige : broširani Strana : 227 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Svetislav Basara se na prepoznatljiv način i sa jedinstvenom dozom humora u ovoj, kako sam kaže „komendiji del arte“, bavi tabu temama o kojima u Srbiji, politički rečeno, u proteklim decenijama nikada nije postignut konsenzus, niti je u izgledu da do njega dođe u bliskoj budućnosti. Svetislav Basara je dobitnik mnogih srpskih i međunarodnih nagrada za književnost, između ostalih i prvi dobitnik nagrade Fondacije Borislav Pekić. Autor je više od dvadeset knjiga – romana, zbirki pripovedaka, eseja i drama koje su izvođene na mnogim scenama. Knjige su mu prevođene na engleski, francuski, nemački, mađarski, bugarski, italijanski i makedonski jezik. Povez knjige : broširani Strana : 262 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Roman o Božidaru Vukoviću Podgoričaninu, pioniru srpskog štamparstva. Radnja romana Brajovićeve odvija se između prelijepe Venecije i tragičnog Konstantinopolja. Na toj dramatičnoj raskrsnici XV i XVI stoljeća, u strašnom metežu vjerskih, političkih i kulturnih svjetova, odvija se ljubavna povijest mladića iz naših krajeva koji je, mada izgnanik, čvrsto riješio da se posveti i vrlini i uspjehu. Sudbinom bačen u taj čudesni kovitlac, opčinjen knjigom i sjećanjem na zavičaj, on u visokom društvu traži sopstveni put do sreće koja ga mami i koja u varljivo izmiče. Njegovi snovi postaju stvarnost - podjednako neutješna i fantastična. Povez knjige : broširani Strana : 286 Format : 21 c m Pismo : ćirilica

Jedna od najvažnijih i najvrednijih knjiga XX veka. Dramatično putovanje Džejni Kroford, koju potraga za identitetom vodi stazama na kojima će spoznati ljubav, iskusiti životne radosti i tuge i spokojna se vratiti sebi kao davno napuštenom domu. Kada je 1937. godine ovaj roman o ponositoj, nezavisnoj crnkinji objavljen, muškarci kritičari uglavnom su ga prikazali s omalovažavanjem. Kada je nakon skoro četiri decenije ponovo objavljen, roman Oči su im gledale u Boga ušao je u kanon afroameričke književnosti kao jedno od najbitnijih dela. Svetloputa, dugokosa, sanjalica Džejni odrasta očekujući da će se prema njoj postupati bolje nego prema ostalima. Ali stvarnost je surova sve dok ne upozna Čajnog Kolačića. On je mlađi od nje, ali podjednako budi i njeno srce i duh i omogućava joj da uživa u životu a da ne bude ni tegleća radna snaga niti ukras nekog muškarca. Tako počinje njena životna priča koja nema srećan kraj, ali ipak čitaoca ispunjava neobičnim mirom i zadovoljstvom. Džejni je crnkinja koja ne mora da proživi život izgubljena u tugovanju, gorčini, strahu ili glupim romantičnim sanjarijama. Umesto toga je, prema sopstvenim rečima, ispunila ono što svako mora – da stane pred Boga i da sama nauči kako se živi. „Roman pun duše, koji razume i ljubav i okrutnost, koji razdvaja uskogrude ljude od onih velikog srca, ne gubeći pritom sažaljenje prema onima zlosrećnima koji ne znaju valjano da žive.“ – Zejdi Smit „Za mene ne postoji knjiga važnija od ove.“ – Alis Voker

NAJBOLJE PESNIČKO I NAJBOLJE PROZNO DELO MOMČILA NASTASIJEVIĆA U JEDNOJ KNJIZI – zbirka pesama “7 lirskih krugova” i zbirka priča “Iz tamnog vilajeta”! “Svaka je njegova pesma ikona našeg devičanskog maternjeg jezika. (…) Bio je to veliki pesnik naš. Veliki svetski pesnik našeg jezika. Ime mu je svemoguća smernost. (…) Prekasno se javio, prerano je otišao.” – Vasko Popa “Zamislite ga (M. Nastasijevića) kako nekim savršeno ugođenim uhom sluša i prisluškuje, i traži, spravom nenadmašnom, samo onaj jedini svileni ton u sveopštem zvučnome tkanju. Našao ga je: i onda drži u svom dohvatu i biće, i njegov svet, i božanstvo toga sveta. Kod Nastasijevića se stalno traži — ali i nalazi.” – Stanislav Vinaver “Velika, samonikla pesnička ličnost. Zaverenik jezika, mistike, predanja. Jedini naš zaista folklorni pesnik u dubokom smislu te reči. Sav od sluha, od iskoni, od tajanstva.” – Borislav Mihajlović Mihiz Momčilo Nastasijević (1894—1938) bio je srpski pesnik, prozni pisac i prevodilac. Rođen u Gornjem Milanovcu, studirao u Beogradu gde i ostaje do kraja života i radi kao gimnazijski profesor. Njegovi “Lirski krugovi” su odjeknuli među čitaocima i kritikom čim su izašli, a pažnju publike izazivaju i danas. Pripovetke “Iz tamnog vilajeta” su njegovo najbolje prozno delo. Stanislav Vinaver je Nastasijevića nazivao „svecem srpskog jezika i srpskog književnog izraza”.

Pripovedač ovih redova, Đevđir, kako se na društvenim mrežama dugo potpisivao Nenad Stanković, ispisuje i oblikuje, svedoči svet u kome je sve mutno, providno i moguće; svet u kome je sve u dinamičnom, neharmoničnom pokretu: sve zuji, šišti, varniči, tinja, koprca, budi se…reži, ujeda, guta, ali i raste, teši i razume…Sugestivan i intrigantan, u izrazu dubok i slojevit, svedok haotične stvarnosti, apokaliptično stanje sveta beleži fragmentarno, a celovito. Pronicljiv i senzibilan, silovit i nežan, ironičan i utešan, sav u kontrastima reči i slika koje se na čitaoca sruče kao kiša, kao grad, kao kakva velika oluja u kojoj se sve savija, ruši, škripi, da bi, ipak, negde, na kraju prosinuo neki sunčani proplanak, neka žuta boja, šumni predeo, kao protivteža, i kao izbavljenje, ovaj nas rukopis krepi. Pred nama: svet se propran u đevđiru cedi, i otvara pitanja, šta je stvarno život: ono što je oteklo ili ovo što, probrano, ostaje, štrči, grebe, raduje, podseća? Na kraju ono najvažnije: pisac ove knjige, pripovedajući iz jedne geografske tačke, iz jednog vremenskog čvora, ne samo da sanja, nego i dotiče hiperborejske predele. I donosi svežinu.

Od autora Kolibe, bestseler romana prodatog u preko 18 miliona primeraka. U novoj knjizi Jang nas upoznaje sa Entonijem Spenserom, egoistom koji je ponosan što je uspešan biznismen na vrhuncu karijere, što je uspeo sam, bez obzira na to što je cena za tako nešto bila bolno visoka. Izliv krvi u mozak ostavlja ga u komi. „Budi“ se u nadrealnom svetu koji kao u ogledalu oslikava njegov život, od prelepog do iskvarenog. Na tom mestu Toni vodi živopisne razgovore sa osobama za koje veruje da su delovi njegove podsvesti, prateći njihova uputstva u nadi da će ga to odvesti do istine i, možda, do iskupljenja. Knjigu je preveo Nenad Dropulić. Povez knjige : broširani Strana : 327 Format knjige : 145x205 mm Pismo : latinica