Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
101-125 od 6192 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Aktivni filteri
ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ: БРАТОНОЖИЋИ, ПЛЕМЕ У ЦРНОГОРСКИМ БРДИМА ОД ДР ЈОВАНА ЕРДЕЉАНОВИЋА, 92 СТРАНЕ, МЕКИ ПОВЕЗ. `Братоножиhе сам проучавао 1904 године у септембру. Неке податке, до којих ја на своме путовању нисам био добио, узео сам из рукописа пок. Петра Majићa, који је био једну годину (1901-1902) учитељ у Братоножиhима и за то време их описао. Његов рукопис, који је својина Географског Завода на Универвзитету, ставио ми је на расположење управник тога Завода, г. д-р Јован Цвијић, коме на том искрено захваљујем. Што год је у моме раду из Мајиhева рукописа, то је под његовим . именоам наведено...`
Кад изговоримо име Спиридона Гопчевића морамо бити свесни једне ноторне чињенице: реч је о генијалном Србину! Једини Србин који чији је астрономски рад вреднован тако да је добио долину на Месецу по свом научном псеудониму: Лео Бренер! По емигрирању у САД 1917. године компоновао је оперу која је успешно извођена, писао драме, романе, историјске расправе, путописе... Оно што га је, између осталог, принудило да емигрира у САД била је и његова визија да јужно словенске земље треба да оснују своју заједничку државу везујући своју судбинму са судбином тадашње супер силе на евртопским просторима : Аустро-Угарске. Уосталом, није био једини који је тако размишљао. Ова књига још није преведена на српски језик, те ће познаваоцима немачког језика донети многе интересантне детаље, нама непознате а сазнате из бечких архива, о сарадњи Русије са Србијом. Како Гопчевић износи у својој чувеној СТАРА СРБИЈА И МАКЕДОНИЈА Милош Милојевић, тај чувени српски патриота и велики русофил, био је често на пакленим мукама када је требало изрджати `братске` нападе које су Руси чинили на Србе и српску позицију са својих патронатских позиција заштитника велике Бугарске...
Ова књига је настала као одговор на расписани конкурс за књигу о пореклу, језику и обичајима Буњеваца од стране `Матице Српске`. Као једини рад није награђена обећаном наградом јер поред обрађених извора остало неких необрађеним, међутим, извесном сумом награђен је труд аутора и његово проналажење нових података те је тиме потпомогнута штампа ове књиге 1894. године у Суботици, у штампарији Д-ра Душана Петровића. ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ ИЗ 1894. ГОДИНЕ, 120 СТРАНА
Копитар пише (Мањи Списи, 1, 135): ”Под српским (језиком) ми овде ра- зумемо оно што се, довољно неисто- риски, назива илирским... Предео српског дијалекта се простире од Истре, преко Далмације, Хрватске Крајине, Босне, Србије, Бугарске до ко- лонија исељеника из ових земаља у Славонији и Јужној Угарској. Четири до пет милиона говори тај дијалекат... Ова четири милиона, пак, међу собом су раздвојена; једни, на западу, припадају латинском обреду, али већи део грчком... Грци (тј. Словени грчког обреда) имају, због њиховог већег броја, због употребе ћирилске азбуке (која је у IX веку нарочито за словенски језик уде- шена) и због старословенског црквеног језика, природне предности испред Ла- тина. Ускоро ће их они оставити иза себе...” Овако говори `хумани` помоћник Вуков у операцији раздвајања српског језика од осталих, а пре свега, руског језика. Тако да остасмо и без сопствених бисера из духовности јер су нама данас на страном - црквено српском језику...
ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ ЗНАЧАЈНЕ ЕДИЦИЈЕ `СРБИ У 19. ВЕКУ` ИЗ 1922. ГОДИНЕ 190 СТРАНА, А5 ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ. Злокобним чланом 25. Берлинског уговора предвиђено је окупирање и администрирање Босне и Херцеговине од стране Аустро Угарске и тиме је ударен печат крају свих напора да се до решења српског питања на Балкану дође мирним путем, одн да се уопште дође до неког логичног и праведног разрешења истог. Велике империјалне силе Велика Британија и Аустро-Угарска радо су се споразумеле на штету трећег - Срба - упасти на Балкан и не дозволити младом и `неодговорном` народу српском да од две државе начини државу која би обухватила цео српски народ, већ, уз помоћ Ватикана и осталих мрачних сила сећи, ломити, крунити, сажећи и обезличити што је могуће више... Сарајевски атентат јесте дошао као нормални ток ствари: Срби православци, као и Срби муслиманске вероисповести нису хтели да прихвате непријатељску управу!
Dušan M. Berić `SLAVONSKA VOJNA GRANICA U REVOLUCIJI 1848-1849.` Izdavač: Prosvjeta Zagreb i Institut za istoriju u Sarajevu, 1984. Tvrd povez, udžbenički format, 251 strana. Slavonska vojna granica od osnivanja do revolucije 1848-49. II. Odjek bečke i peštanske revolucije u Slavonskoj vojnoj granici (period mart-jun 1848) III. Sastavljanje graničarskih zahtevanja (mart-maj 1848) IV. Graničarsko pitanje u radu Hrvatskog Sabora 1848. V. Pokret u vojničkom i civilnom delu Slavonije u periodu jun-avgust 1848. i uloga bana Jelačića u njemu VI. Zaokret u držanju Slavonske vojne granice prema Hrabovskom i njena uloga u pripremama za hrvatsko-mađarski rat VII. Slavonska granica u vrtlogu hrvatsko-mađarskog rata VIII. Slavonska granica u revoluciji na Apeninskom poluostrvu IX. Slavonska vojna granica u odnosima između hrvatskog i srpsko-vojvođanskog pokreta 1848-1849. X. Kriza hrvatskog pokreta i uloga Slavonske granice u njenom raspletu (oktobar 1848 - septembar 1849). Izuzetno očuvana knjiga.
Akademije Akademske elite na fonu evropskih protivurečnosti Izdaje Arhiv Vojvodine - Novi Sad Б иобиблиографи ја Бошка И. Бо јовића (1987–2020), ко ју је марљиво, струч- но и савесно приредио Добрило Аранитовић, садржи бројна имена и наслове, ко ји наводе на ближе одређивање контекста и текста, нарочито подстичу сећања на оне посленике у науци и култури ко ји су сво јим на-учним и педагошким радом заслужни за стасавање научног и ауторског профила об једињених библиографских јединица у наведеној Биобиблио- графи ји , у издању Архива Војводине (Нови Сад 2021). Оживљавање успо-мене на личности и остварења научника и културних посленика, као и се-ћања и њихове заслуге обавезу ју, да јући нам ужи и шири оквир у ко јем сунастале библиографске јединице обухваћене Биобиблиографи јом , а чи ји је сво јеврсни наставак ово сећање с насловом Ака де ми је . Личности најутицајни јих српских, француских, грчких, итали јанских,руских и румунских историчара, еминентних професора и научника, као савременика и сведока свога времена, удеоници су доживљеног и пређе-ног пута, од првих корака у науци Бошка Бо јовића. Биле су то веома плод- не интелектуалне и духовне симбиозе, укршта ји, или тек сусрети ко ји су на известан начин доприносили разво ју међународне сарадње како у науци и уметности, тако и култури уопште.Просторни распон ових сећања креће се од југоистока и панонских равница до запада Европе, од Југослави је и Балкана до Француске, од Бео-града до Париза, Атине, Рима, Букурешта, Венеци је, Дубровника, Црне Горе и Дурмитора, Свете Горе, Солуна и Цариграда, од источног до западног Медитерана. Временски оквир је друга половина или тачни је залазак XX,с почетком XXI века. Време завршетка једног и настанка другог историјског раздобља, с тектонским покретима ко је те врсте промена подразумева ју 5 Бошко И. Бо јовић, Акаемије 6 на брдовитом Балкану, када земља ко ја је повезивала подељену Европу и свет, поста је камен спотицања при настанку новог светског поретка. Најважни ји састо јак тих сећања јесу личности савременика, од ко јих су неки више, а други мање репрезентативни за след збивања, али су сви живи одраз свога времена, у првом реду у амби јенту академске средине, њеног културног и друштвеног окружења. Различитих колико и компле- ментарних средина, чи је су интеракци је достизале сво је успоне у истомвеку у коме је настао и највећи пад сарадње и утица ја, разумевања и пошто-вања. Јединствени преокрет од дивљења и поштовања, све до идеализа- ци је и егзалтаци је још од почетака XIX, па све до средине XX, ко ји се кра јем тог века претвара ју у ништа мање неумерени оди јум и осуду пре суда, процес без преседана у коме се генераци је жртава нацизма прогла- шава ју његовим најнови јим починиоцима и виновницима.Огледало тог парадокса у академским круговима пружа разливенуслику елите лабилног вредносног и сазнајног путоказа, са ретким по је-динцима ко ји одудара ју од сивила конформизма и лини је мањег отпора.Призор раскорака између постауторитарне позне транзици је и постиде-олошког вакуума у коме је негаци ја различитости једини пут постизањаглобалног консензуса. Свилена свирепост ( férocité de velours ) академског амби јента у оваквом раздобљу налази место лагодном конформизму када се немушта пасива претпоставља ратнохушкачкој естради милитантногинтервенционизма, императива хуманитарне и правне ингеренци је, све до војне деструкци је и ратне агреси је. Током највеће геостратешке кризе од Другог светског рата у Европи, ако не и у свету, на релаци ји између две историјски блиске и академски тесно повезане земље, нови односи снага доводе до антагонистичке полариза- ци је чи ји се трагови још дуго неће моћи опозвати. Земље ко је су имале слична одступања од блоковских и идеолошких табора, ко јима су мање од осталих припадале, постале су окоснице нове врсте поларизаци је у ко јој се сви против једнога, реалсоци јалистичке Југослави је, неким чудомпрелило у оди јум нове мултикулти еврократуре и једноумног атлантизма.Како је Ернест Ренан прокламовао откриће примитивне културе као највећи допринос XIX века, тако и једностран однос према терци јалној Европи, оличеној такозваним „Западним Балканом”, поста је стожер оку- пљања евролатри је, све док балканизаци ја не почиње да ступа на праговеконтиненталне Уни је. Академским представницима балканске истори је и друштвених про- цеса, колико малобројни и маргинализовани били, било је теже или тачни је практично немогуће да опстану у јавном дискурсу, осим као честице уни- Бошко И. Бо јовић, Акаемије соног рефрена политичког и медијског једноумља. Стога је деловање мало- бројних установа и по јединаца ко ји су, упркос тим „силама немерљивим”, како се изражавао Радован Самарџић, давали свој глас и научни, академ- ски, грађански и људски допринос, насупрот непосредног и посредног окружења и свеколиког јавног контекста, утолико важни је и потребни је знати да је посто јало и упознати као јединствену по јаву на највишем сте- пену академских ауторитета и универзитетских установа. Коликогод је њихов глас био недоступан широј јавности, њихов допринос друштвеним наукама оста је као сведочење отпора доминаци ји лажне савести, несаве- сне мистификаци је прошлости и инструментализаци је савремености. Уступак или изузеће из овог пресека савремености учињен је по- следњем полихисторику српске историографи је, комитетски изопштеном Владимиру Ћоровићу, чи је животно дело коначно бива об јављено, посленеуспелог покуша ја и забрана, молени јем његовог светогорског савреме-ника, игумана Хиландара, старца Никанора. Ликови колега, савременика, посленика културе и уметности, студената и предавача, свих профила, различите језичке и културне припадности, ко ји су оличење шароликог људског и педагошког окружења једног времена на различитим странама за једничке стварности. Личности историчара, ментора и узора, знаменитих научника и ака- демских посленика, окупљених простором и истори јом Југоистока Евро- пе, смештени су у медаљоне сећања уоквиреног клатном кретања из више комплементарних углова посматрања, поимања и спозна је колевке ко ја поста је камен спотица ја и последња станица европског за једништва. Њи- хови педагошки, људски, научни, методолошки утицај и допринос уоб- личавању приступа прошлости и савремености, сложеној проблематици Балкана, суштинска је тематика писања ко је им ода је признање, захвал- ност и поштовање њиховом стваралаштву, савесности, компетентности, знању, предусретљивости и племенитости. Проф.