STAKLENI MIR Džimi Karter i opasni Srbi STAKLENI MIR DŽIMI KARTER I OPASNI SRBI Borko B. Đorđević Žanrovi: Autobiografije i biografije, Domaći pisci Izdavač: Prometej Broj strana: 329 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2016. Knjiga sa potpisom Marka Lopušine Opis Ova knjiga može biti zanimljiva zbog naslovne teme svima koje zanimaju manje poznati detalji o raspadu SFRJ, interesima velikog kapitala i lokalnih moćnika. S druge strane, nailazi se na uzbudljivo autobiografsko štivo koje čitaoca odvodi u srž američkog kreiranja karijere i povremeno vraća u našu sredinu. Dr Borko Đorđević, rođeni Beograđanin, napravio je zapaženu karijeru plastičnog hirurga u SAD, a delovao je i deluje i u Srbiji i Crnoj Gori. NJegov životopis je veoma zanimljiv, uzbudljiv i prikazuje dileme, odluke, prilagođavanja mladog čoveka životu u novoj sredini i ukazuje na mnoge mogućnosti za postizanje vrednih rezultata. Zahvaljujući dobrom radu, još boljoj sposobnosti za komunikaciju, dr Đorđević je uspeo da dođe do neposrednih susreta sa čak petoricom predsednika SAD, pa čak i da posreduje u dolasku DŽimija Kartera u Bosnu radi uspostavljanja mira 1994. Knjiga je napisana da može da se čita i po poglavljima, a obogaćuje je veći broj fotografija koje dokumentuju autorovo druženje sa najmoćnijim ljudima sveta. Oktobra/novembra 2016. Večernje novosti objavile su feljton po tekstvima iz ove knjige u 22 nastavka. Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` 1k

Toplički nokturno : (prilozi za `Moju istoriju vremena Toplice, prošlog i sadašnjeg`) Ranđel Janićijević Čigoja štampa Beograd, 2012. 22 cm, 160 str. ILUSTROVANO meki povez, ćirilica ISBN: 9788675589020 VIDI SADRŽAJ Knjiga sa potpisom AUTORA, 1k

RIMSKI KAMENI SPOMENICI IZ KARANA-Petar Petrović Titovo Užice,1986.53.strane, Katalg spomenika,natpisi, vidi sadržaj. 10

TARA Lepotica sveta Boško Pušonjić Prijepolje 1987.god, 120.strana, ilustrovana Knjiga u PERFEKTNOM stanju 1k

Narod i rasa Nova vulgata Izdavac - Ganesa klub, Beograd Godina - 2013. Srpska istorija, Istorija Srba, Srbi Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,tvrd povez,ilustracije,format 21 cm,406 str. (95)

Р е ф е р е н ц е Детињство Младост Службовање у Врању (1878-1887) Прелазак у Београд, службовање и пензија Културна, јавна и политичка личност Документарно-фељтонистичка проза: `Пред Косовом` Приповедачки рад Рад на роману Косовска легенда Зарије Р. Поповића ............................................................ Брош Ћирилица 1 7 9 страница Znameniti Srbi Kosova i Metohije Narodna i univerzitetska biblioteka - Ivo Andrić - Priština Beograd 2000 Knjiga je NOVA/b> 06

Život u srednjovekovnom gradu Fransis i Dzozef Dzajs Utopija, 2004. Mek povez, strana 272 Vrlo dobro stanje

Carevi poznog Rimskog carstva s prostora Balkana Većina rimskih careva tokom III i IV veka naše ere poticala je sa prostora današnje Srbije, odnosno sa šireg prostora Balkana, iz rimskih provincija Donje Panonije i Gornje Mezije. U dramatičnim promenama koje su pogodile Rimsku imperiju, ti ljudi su igrali ključnu ulogu i odredili, ne samo budućnost Rimskog carstva nego i sudbinu hrišćanstva i kasnije čitave Evrope. Car Konstantin Veliki bio je tek jedan od dvadesetak rimskih careva rođenih na našim prostorima, poput Galerija, Proba, Konstancija, Maksimijana, Aurelijana, Licinija, Gracijana, Konstansa, Jovijana i drugih. Teško je pronaći u celokupnoj istoriji period kada su ljudi iz naših krajeva, naši prethodnici i bar po geografskom poreklu zemljaci, toliko uticali na sudbinu evropske civilizacije i pravac u kojem će se kretati svet. Ovo je priča o tim ljudima i o tom vremenu, o našim krajevima pod rimskom vlašću i značaju koji je ovaj prostor imao na mapi istorije.

Duboka dolina : dokumenti o bugarskim zločinima u Surdulici 1915-1918 AUTOR: Aleksandar Trajković IZDAVAČ: Ekonomska politika GODINA: 1983. POVEZ: Tvrdi, sa omotom STRANA: 170; + 12 nenumerisanih, ilustrovanih FORMAT: 24 cm TEŽINA: 0,45 kg STANJE: NOVO Sadržaj: Predgovor. I BUGARSKA OKUPACIJA DELA SRBIJE 1915-1918. GOD. Ciljevi bugarske politike prema Srbiji 1915.god. Bugarizacija Srba. II BUGARSKI ZLOČINI U SURDULICI Surdulica - klanica srpskog naroda 1915-1918. Broj bugarskih žrtava u Surdulici 1915-1918.god. U Surdulici su ubijani ljudi iz cele sadašnje Jugoslavije. Prikrivanje ubijanja pred javnošću. `Tehnika` ubijanja. Iznuđivanje probugarskih izjava. Mesta u okolini Surdulice na kojima su vršena ubijanja. III SVEDOČANSTVA O BUGARSKIM ZLOČINIMA U SURDULICI Beleške Voje Simonovića o prvim danima okupacije Surdulice krajem oktobra 1915.godine. Izveštaj dr R.A. Rajsa o bugarskim zločinima u okupiranoj Surdulici 1915-1918. Izveštaj američkog novinara Vilijama Drajtona. Izveštaj surduličke opštine o bugarskim zločinima. Proglas odbora za podizanje spomen-kosturnice u Surdulici. Borisav Stanković o bugarskim zverstvima u Surdulici. Dr. Jovan Hadži Vasiljević o bugarskim zverstvima u okupiranoj Surdulici 1915-1918.godine. Kazivanja udovica pred Međusavezničkom komisijom o ubistvu četvorice Toma iz Vranja. Stradanje leskovčana u Surdulici. Izjava preživele žrtve ubijanja Srba u Surdulici. Izjava Slavke udove Jovana Bogdanovića. Beleške Voje Simonovića o bugarskim zločinima u Surdulici 1915-1918.godine. Ubistva izvršena 19.novembra 1915.godine. Kazivanje Dragiše i Rajka Lekića iz Surdulice. Znane žrtve bugarskog pokolja u Surdulici. Podaci o nekim žrtvama bugarskih zločina u Surdulici. IV SPOMEN-KOSTURNICA U SURDULICI Oslobođenje Surdulice. Prikupljanje i sahrana posmrtnih ostataka žrtava. Podizanje Spomen-kosturnice. Bugari su uništili Kosturnicu. Sećanja Branislava Mihajlovića na Spomen-kosturnicu u Surdulici. V FOTO-DOKUMENTA O BUGARSKIM ZLOČINIMA U SURDULICI. Knjiga je NOVA.... ------------------------------ M2

Lepa VAROŠ KRUŠEVAC Živka Romelić, Ema Radulović Iz života i kulture grada krajem XIX i u prvim decenijama XX veka Narodni muzej, Kruševac, 1998.god 21 X 21 cm, 110 ilustrovanih strana na kvalitetnom papiru. Knjiga je NOVA.... ----------------------------- 1g

100 GODINA ZELEZNICKOG SAOBRACAJA NA PRUZI BEOGRAD NIS 1884-1984.. STANJE KAO NA SLICI.. TVRD POVEZ.. IZDANJE 1984 GODINE,103 STRANE

Aleksandar Nenadovic Izdavac: radio B91, 1998. mek povez, strana 255 Vrlo dobro stanje - S Nikezicem u ratu - S Nikezicem u miru - Liberalizam i nacionalizam - Saradnja i razlaz s Titom - Gde smo sada, posle svega - Zapisi o ratu, posle rata - Dokumenti, beleske, citati

Za kolecionare i lubitelja ... Pravi kolecionarski primerak RARE Stari ZAGI privezak za ključeve, Univerzijada 1987 Zagreb Jugoslavija Vrlo vrlo redak. Nov nije korišćen bez mane. Dimenzije: širina 3 X visina 4 cm. sa alkom visina je 9 cm. Metalni boje antik bronza, ne znam da li je u osnovi od bronze ali spolja jeste. Moje ostale oglase možete pogledati preko sledećeg linka: http://www.kupindo.com/Clan/dragov/SpisakPredmeta Pročitajte još i odeljak *uslovi prodaje* imate mnoge pogodnosti. 14. O Univerzijadi 1987 i Plavoj veverici Zagi, maskota Univerzijade održane 1987. u Zagrebu Jugoslavija - pogledati petu fotografiju. Stariji će se setiti da su zastavu sa olimpijskim krugovima u maksimirski stadion uneli Darjan Petrič, Jelica Komnenović, Bruno Orešar, Darko Pančev, Darjan Petrič, Mirko Čulić, Slađana Božić, Ivan Šibl, Tomislav Paškvalin i Slobodanka Čolović. Ili bar nekog imena. Zašto ne i najlepše sportistkinje bivše Jugoslavije, Šibenčanke Danire Nakić. Na borilištima su carovale moćna američka sprinterka Gvendi Torens koja je osvojila zlatne medalje na sto i dvesta metara i u štafeti. Najuspešnija sportistkinja bila je Rumunka Noemi Jung sa pet zlata I dve bronze. Jugoslavija je u košarci pregazila SAD, osvojila zlato, a Dražen zabio 35 koševa. I košarkašice su osvojile turnir, Darjan Petrič dva srebra, najbolji na 800 metara bili su Slobodan Popović i Slobodanka Čolović. Sjajni sastav odbojkaša osvojio je zlatnu medalju, pobedivši u finali NR Kinu Plava veverica Zagi, maskota Univerzijade održane 1987. u Zagrebu, bila je poslednji simbol velikog međunarodnog sportskog nadmetanja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Teško je bilo nadmašiti sarajevskog Vučka, ali se Zagreb potrudio, pomalo i dozvoljeno “prepisivao” – a pobednika će proglasiti svako od posmatrača I stanovnika države u kojoj je već tada zajedništvo postajalo upitno. Ako je “ipsilon” zamenio prvobitno “u” na idejnom rešenju zastave i “markice”, zbog pobune partizana koji su u njemu videli asocijaciju na ustaštvo, veverica je na plebiscitu u organizaciji Večernjeg lista potukla vrapca, kosa i medveda. Ideja je rođena, realizacija poverena jednom od prvaka Zagrebačke škole animiranog filma Nedeljku Dragiću koji je oblikovanje završio februara 1985. Zagijev kum bio je, prema nekim sećanjima, legendarni košarkaški trener i čovek iz Organizacionog odbora Univerzijade Mirko Novosel. Pojavio se Zagi i kao takmičar u svih 12 sportova zastupljenih na Univerzijadi. Univerzijada je, kao i sva velika takmičenja, imala prateće pričice i novinske legende; pratila ju je nezvanična “istina” da Beograd nije hteo da plamen Univerzijade zapali Cibonina zvezda i najbolji košarkaš sveta Dražen Petrović, te je kompromis nađen tako što je svečanu zakletvu položila atletičarka Slobodanka Čolović, takođe najbolja na svetu. “Zagreb je od sinoć centar svijeta. Na tisuće mladića i djevojaka iz svakoga kraja ovog našeg planeta sjatilo se na zelenom tepihu maksimirskog stadiona da se druže, raduju, vesele, da se viteški nameću u sportskim vještinama. Razigrana mladost u skladnom ritmu muzike i pokreta u neopisivu šarenilu boja okupila se sinoć pod geslom ‘Svijet mladih za svijet mira’, s jedinom željom da sutra ne bude topovska meta, nego da u miru gradi sretniji i ljepši život - svoju budućnost. Sinoćnje je veselje bilo svojevrsna proslava rođendana petmilijarditog stanovnika jedine poznate oaze u nepojmljivom beskraju svemira, naše Zemlje”. Ovako je otvaranje Univerzijade obeležio Večernji list. Pomenuti petmilijarditi Zemljanin je Matej Gašpar, beba rođena u Klinici za ženske bolesti i porode u Petrovoj ulici. Igre je inače otvorio Lazar Mojsov (1920-2011), tadašnji predsednik Predsedništva SFRJ, istinski gospodin među drugovima, završavajući svoj govor sloganom Univerzijade. U svečanoj loži bili su partijski funkcioner i “glavni” za Univerzijadu Josip Vrhovec, predsednik Cavezne vlade Branko Mikulić, te članovi Predsedništva Sinan Hasani i Radovan Vlajković. Začula se pesma Trešnjevačkih mališana “Zagi, Zagi, Zagi, za Zagreb za svijet/Zagi, Zagi, Zagi, za Zagreb nek se čuje…” U svakom slučaju, ocene međunarodne sportske javnosti i brojke govore najviše; dve godine se Zagreb pripremao za, ocena je učesnika, najbolju Univerzijadu u istoriji. Učestvovalo je 5.573 takmičarki i takmičara (3.904 sportista i 1.669 pratioca), iz 121 države; Jugoslavija je imala 332 predstavnika u osam disciplina. Gradovi domaćini, pored Zagreba, bili su Varaždin, Kumrovec, Čakovec, Petrinja, Sisak, Zelina, Jastrebarsko I Bjelovar. Uloženo je oko 300 milijuna evra, Zagreb je dobio Jarun, najlepše veslačko borilište u Evropi, devet dvorana, tri bazena, Cibonin toranj, preuređeni Dom sportova i Dinamov stadion, sportski kompleks na Šalati dobio je novi izgled, kao i više od 200 zgrada u centru. A Zagi se šepurio iz izloga, sa reklama (nije bilo bilborda), sa ambalaže za sve i svašta, što je bio oprobani recept za smanjenje poreza. Autor Nedeljko Dragić “priznaće” da Zagi “malo podsjeća na Disneyev obli stil, ali s manje volumena”. “Našao sam neku sredinu. Doduše, ja jesam odgojen na Disneyevu stilu, kao mali dečko drugo nisam ni vidio i počeo sam to imitirati. Poslije sam se sasvim odmakao, čak toliko da sam u Zagreb filmu odbio prvi film raditi u toj maniri pod cijenu da više nikad ništa ne napravim. Ipak, kod Zagija sam bio svjestan da mora imati malu asocijaciju na njega da bude simpatičan. Kalkulantski sam to napravio. Shvatio sam što je marketing i bio je dobar. Radeći Zagija, koristio sam se i iskustvom s Olimpijade u Sarajevu 1984. za koju sam radio sve animirane filmove i materijale vezane uz Vučka. Znao sam što radim. Danas, kad sretnem nekog mladog i kažu mu: ‘On je nacrtao Zagija’, svi ga znaju. Dakle, uspjelo je. A to je i bio cilj jer svoju sam umjetnost prodavao putem filmova i karikatura, a kod Zagija sam radio kompromise. Ali ne bezobrazno jer, što god radite s primisli da ćete nešto podvaliti, to neće proći. Sve morate raditi sa srcem “, pričao je docnije Nedeljko Dragić. Bila je to sjajna Univerzijada. Nije ostvaren “Svijet mladih za svijet mira”. Ali zato, Zagi nije zaboravljen. Detalnije možete pogledati link :Zagi maskota univerzijade

Crveni Oktobar II Sava Živanov Oktobarska revolucija,drugi tom podnaslov: Sovjeti ili ustavotvorna skupština Službeni Glasnik 2012g./798 strana mek povez,korice kao na slici,unutra veoma očuvano. vr250

Stepinac i holokaust u NDH - Predrag Ilić, knjiga je u vrlo dobrom stanju. Izdanje:Beograd Povez:mek Broj strana:317 Težina:540g k-73P

Who are Albanians? Dr. Kaplan Burovic Izdavac: PH Balkan, 2008. Engleski jezik mek povez, strana 238 Odlicno stanje Ko su Albanci

Mitologike III-Klod Levi-Stros.Izdavaci Prosveta/BIGZ,1983 godine.Tvrd povez,406 str.Dobro ocuvana.

U Evropi fašizam, nacizam i komunizam nikad nisu dosledno poraženi. Svaka pohvala kolektivizmu trebalo je da bude opomena da se nisu razumele strahovite poruke svetskih ratova. Nikad nije uspostavljen etički konsenzus o tragičnoj sudbini istočne strane Gvozdene zavese. Politički progoni i ubistva, provincijalizacija javnosti i kulture, međunarodno etablirani organizovani kriminal više nisu samo stvarnost Putinove Rusije. Ova knjiga ulazi duboko u svakodnevicu u kojoj je i dalje neizvesna budućnost evropskog sveta, slobode kretanja, mišljenja, poslovanja, odluka za budućnost. Drugi hladni rat vodi se u svakoj evropskoj državi, u svakoj društvenoj ćeliji, u svakoj važnoj debati. „Svež i dubok analitički pogled na korenite promene koje su se odigrale u prethodne dve decenije na svetskoj političkoj sceni. Autor detaljno prati novi uspon Rusije i promenu balansa u odnosima sa moćnim svetskim silama, najpre sa Sjedinjenim Američkim Državama. Analizirajući odnose dva nekadašnja rivala iz Prvog hladnog rata, autor uspostavlja parametre Drugog, precizno objašnjavajući različite aspekte ovog rivalstva, nove načine nekad tihog, nekada otvorenijeg sukobljavanja u težnji za uticajem i dominacijom.“ – Prof. dr Vlada Stanković, Filozofski fakultet u Beogradu „Nikola Samardžić dekonstruiše populističke narative koji u savremenim hibridnim dejstvima predstavljaju glavno oružje savremene Rusije. Zapadni svet, oličen u EU i SAD, svojim pak slabostima i nedoslednostima otvara prostor za delovanje Rusije i Kine, a glavne žrtve takvog delovanja su narodi koji žive na tzv. proksi teritorijama – Balkanu, Ukrajini i Bliskom istoku. Jezik i stil kojim je knjiga pisana čine je pristupačnom širokoj čitalačkoj publici i to je njena posebna vrednost.“ – Prof. dr Zoran Dragišić, Fakultet bezbednosti u Beogradu

ZNAČKA - FBP PARTIZAN SUBOTICA [K-24] Stanje : kao na slikama

Масовност, сарадња са италијанским и немачким окупаторима и злочини над Србима. 24 стр, 420 стр.

Kosta Čavoški LUTKA U TUĐIM RUKAMA Knjiga je NOVA --------------------------- 1k