КАКАВ ЧОВЕК!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Знам да је сувишно било шта додати, али, као мали и обичан човек дозвољавам себи тај луксуз да кажем да му страшно завидим: човек је имао ту привилегију да упозна Војводу Степу Степановића, Војводу Путника, Војводу Бојовића, Брану Петронијевића, Слободана Јовановића, море обичних (а величанствених) људи и ЧЕТНИКЕ, ОНЕ ПРАВЕ ПРАВЦАТЕ, ЧЕТНИКЕ... Арчибалд Рајс нас зналачки води кроз причу о Првом светском рату на Балкану, од момента када га је позвала српска влада 1914. године, кроз највеће срспке битке, кроз албанску голготу, до Солунског фронта, ређајући предивне профиле обичних, величанствених људи, патриота, ратника, али увек ЉУДИ - ЉУДИ КОЈИМА СЕ ДИВИО ЦЕО СВЕТ, ПА И САМ НЕПРИЈАТЕЉ.

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ I КЊИГЕ ИЗ 1794. ГОДИНЕ, А5 ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ, 564 СТРАНЕ. СЛИКА ДВА ПОКАЗУЈЕ КАКО ИЗГЛЕДА ТЕКСТ. Архимандрит манастира Ковиље, Јован Рајић, веома је значајан као истори- чар. Његова историја је врло обимно дело и први велики и озбиљан покушај да се прошлост Јужних Словена прикаже у це- лини и упоредо са историјом околних на- рода. Супротно ранијим хроникама, које почињу црквеном историјом и које догађаје и облике друштва тумаче Божјим провиђе- њем, његова историја почиње ранијом суд- бином Словена и у приказивању догађаја и државних облика ослања се на писана документа и критичка разматрања. Од ранијих историчара он се обилато служи Хроником Ђорђа Бранковића, Дани- ловим Животима и неким страним исто- ричарима, али му српски најважнији писани извори нису познати. Чуда и калуђерских схватања има и код њега. Према томе, правог научног ме- тода у његовој историји још нема, мада она несумњиво представља напредак у раз- витку српске историографије. Иако он у из- лагању избегава да каже оно чиме би се, као исправан аустријски грађанин, сгрешио о своју поданичку верност, он ипак увек брани и велича Србе.

Tvrd povez - 197 strana - crno - bele fotografije NARODNA ARMIJA BEOGRAD 1968 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Unutrašnjost dobro očuvana- bez pisanja i podvlačenja C - 1

Dnevnik iz Bolivije Autor: Ernesto Če Gevara Predgovor Fidel Kastro Izdavač: Evro-Giunti, Beograd Godina izdanja: 2008. god. Meke korice Pismo: Latinica Broj strana: 258 str. Stanje knjige odlično 5- troškove slanja snosi kupac Lično preuzimanje moguće u centru Beograda K22.16

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ III КЊИГЕ ИЗ 1794. ГОДИНЕ, А5 ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ, 382 СТРАНЕ. СЛИКА ДВА И ТРИ ДАЈЕ САДРЖАЈ. Архимандрит манастира Ковиље, Јован Рајић, веома је значајан као истори- чар. Његова историја је врло обимно дело и први велики и озбиљан покушај да се прошлост Јужних Словена прикаже у це- лини и упоредо са историјом околних на- рода. Супротно ранијим хроникама, које почињу црквеном историјом и које догађаје и облике друштва тумаче Божјим провиђе- њем, његова историја почиње ранијом суд- бином Словена и у приказивању догађаја и државних облика ослања се на писана документа и критичка разматрања. Од ранијих историчара он се обилато служи Хроником Ђорђа Бранковића, Дани- ловим Животима и неким страним исто- ричарима, али му српски најважнији писани извори нису познати. Чуда и калуђерских схватања има и код њега. Према томе, правог научног ме- тода у његовој историји још нема, мада она несумњиво представља напредак у раз- витку српске историографије. Иако он у из- лагању избегава да каже оно чиме би се, као исправан аустријски грађанин, сгрешио о своју поданичку верност, он ипак увек брани и велича Србе.

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1890, А5 формат, 400 страна. Бдин или Стеван Ј. Радосављевић је изузетно оштроуман, чињеницама поткован и продуктиван аутор књига које су покушавале и успевале да осликају постојеће (бугарски егзархат нпр) и предвиде будуће опасности (Бдин је Аустроугарску сматрао много опаснијим непријатељем српског народа од Турске. Турска ће ионако временом сама од себе пропасти као архаична творевина, а Аустроугарска је империјална држава, која хвата корак са европском модернизацијом)за српски национ. Како је његово дело недовољно проучено биће ми задовољство да изабрана његова дела учиним видљивим читалаштву. У овој књизи, која коинцидира са књигом Спиридона ГОПЧЕВИЋА `СТАРА СРБИЈА И МАКЕДОНИЈА`, налазимо потврду о зрелости Бдиновој као врсног националног мислиоца и аналитичара, јер је био кадар да препозна проблем у његовом формирању.

retka knjiga, dobro stanje,

FOTOTIPSKO IZDANJE KNJIGE IZ 1937. GODINE. A5 FORMAT, 520 STRANA,L MEKI POVEZ Veoma interesantna tema obrađena na stručan i temeljan način: na više od 150 strana dr Popović navodi imena porodica i poznatih pojedinaca koji su bili Cincari, a aktivno i delotvoreno su učestvovali u stvaranju moderne srpske države i istorije.

AUTOR PREDRAG PEJCIC IZDAVAC PAIDEIA,2008,193 STR,TVRD POVEZ KNJIGA JE NOVA

IZDAVAC MALI NEMO,2013,232 STR KNJIGA JE ODLICNO OCUVANA,KAO NOVA

ШТА СЕ ДЕСИЛ0 СА ЈУЖНИМ МОРЕМ СРПСТВА!? Измишљање нација (и крађа језика) и њихово претакање у друге нације није савремено `достигнуће`, напротив, присутно је од памтивека. Нешто друго је новотарија а то је историјски заборав, историјска небрига, недостатак историјске одговорности... У књизи Спиридона Гопчевића СТАРА СРБИЈА И МАКЕДОНИЈА (графички обрађен, очишћен, сређен и дописан текст оригинала из 1890. године), ходамо заједно са главним актерима ове књиге, Гопчевићем и Петровим, од Софије и Солуна до арбанашких планина (деведесетих година деветнаестог века) и решавамо мистерију шта се догодило са јужним делом српства -оно је бугаризовано, јелинизовано, исламизовано... Спридон Гопчевић, Србин, новинар, историчар, извештач са ратишта, астроном, врхунски интелектуалац, патриота и, пре свега, велики човек. Велики људи следе идеје и идеале а не материју и новац - они нису на продају! Тако је ллало данас таквих људи као што је био Гопчевић. Петров је бугарски књижевник заведен великобугарском пропагандом да од Софије и Солуна до арбанашких планина живе искључиво Бугари. Крећући се из места у место, из долине у долину, они налазе Србе, који се, често из незнања и под пресијом великобугарске пропаганде, изјашњавају као Бугари, али, вођени Гопчевићем схватају да са Бугарима немају никакве везе. Петров (финансијер овог путешествија) чупа косу. Да се исти Петров, којим случајем, запутио на слично путовање деведесетих година дведесетог века не би био толико разочаран и већи део косе остао би на његовом скалпу, а неко други би тада чупао косу. Поставља се логично питање: ако би се једно овакво путешествије извело деведесетих година двадесетпрвог века ко би тада чупао косу?! Што би песник рекао `слутим, јер, слутити једино знам` ко би то могао бити! Драги пријатељи, то су трагичне слутње!!! ПС Пре доста година (давне 2017-те - што ти је људски животић у њему је све давно а то је тек трептај вечности) контактираху ме два љубазна господина... Једно беше господин Матовић, секретар удружења а друго беше жива легенда српске народне (намерно не кажем националне јер ми смо народ и треба тиме да се поносимо) историографије Јован Деретић... Чекајући да се случи моменат одазвах се после другог-трећег позива, јер разлог позива је био њихова захвалност што сам учинио за читалачки вид видљивом књигу Гопчевићеву СТАРА СРБИЈА И МАКЕДОНИЈА! Нађох их бодре и орне, а нека ми бог опрости на нескромности, учиних их још бодријим - као поклон донесох књигу ОПШТИ ЛИСТ ПЕЋКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ који исписа на својим путешествијима немрли Милош С. Милојевић. Благи смешак ми је и сада на уснама кад се сетим момента кад господин Деретић прочита са одушевљењем већ у првој реченици текста да су тај текст писали српски патријарси о српским илити ИЛИРСКИМ краљевима. Господин Деретић се извини и оде до собе у позадини и чух га како дуго одушевљено телефонира, док ја наставих разговор са господином Матовићем. Његов предлог да напишем краћи текст о Гопчевићевој књизи радо прихватих и убрзо послах њима да га пласирају у јавност, а сада, ево њега и као предговора у књизи...

dr Slobodan Prodic Озбиљна студија о стварању и деловању тзв. Хрватске православне цркве (ХПЦ) која је институционализована од органа НДХ. Одакле проистичу идеје о формирању ХПЦ, како је окупациони апарат гледао на ову неканонску заједницу, ко су свештеници који су суделовали у њеном раду, какав је био однос комуниста према ХПЦ, а како су званичне хришћанске цркве гледале на њу, да ли је ХПЦ стварана по угледу на Украјинску Православну Цркву, постоје ли и данас `хрватски православци` - кључна су питања на које ова темељна и документована књига даје одговоре. (150 стр, илустровано)

ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ Tvrd povez - 319 strana - 29 cm MLADINSKA KNJIGA 2007 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Potpis i datum na predlistu Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja 1 - 6 ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐

Вредни путописни и историјско-етнографски записи Тодора Станковића, некадашњег конзула и учесника свих ослободилачких ратова од 1876. до 1918. године. тврд повез, 240 стр.

Aleksandar Nenadovic Izdavac: radio B91, 1998. mek povez, strana 255 Vrlo dobro stanje - S Nikezicem u ratu - S Nikezicem u miru - Liberalizam i nacionalizam - Saradnja i razlaz s Titom - Gde smo sada, posle svega - Zapisi o ratu, posle rata - Dokumenti, beleske, citati

Joakim Vujic: Putešestvije po Serbiji - Podunavlje, Braničevo i Pomoravavlje Putešestvije po Serbiji, Podunavlje, Braničevo i Pomoravlje je putopis Joakima Vujića, nastao kao proizvod njegovih putovanja po našoj zemlji, a po nalogu kneza Miloša Obrenovića. Prva knjiga Putešestvija po Serbiji orijentisana je na Vujićeva putovanja mahom po istočnoj i centralnoj Srbiji, sa posebnim akcentom na Kragujevac kao prestoni grad srpskog knjaza i Srbije u tom periodu. Joakim Vujić nas svojom knjigom poput nekog vremeplova vraća preko 150 godina unazad u mesta koja su nekada bila sela, sada varošice ili gradovi, a neki čak i regionalni centri. S druge strane, i sama kompozicija prvog dela putopisa, posebno sa dramskim i poetičnim sekvencama, predstavlja jedno multižanrovsko delo.

O čemu razmišlja mrtvac / Goran Babić Beograd 1992. Mek povez, 168 strana. Odlično ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 18062022K

Vrlo lepo očuvana! M 1/4 S

Beograd,1946. tvrd povez, 33 strane knjiga je naknadno koričena,ima potpis bivšeg vlasnika i odlično je očuvana

Knjiga je dobro očuvana.Ima potpis bivšeg vlasnika. Kultura,Zagreb,1956 434 strane.

Pripovijesti o Barbarijskom sužanjstvu Godina izdanja: 2007 Jezik: Engleski Autor: Strani Narratives of Barbary Captivity Hardcover – 2007 by James Leander Cathcart (Author), Jonathan Cowdery (Author), William Ray (Author), Robert J. Allison (Editor) Product Details Nije jedno od boljih izdanja Lakeside Pressa, ali zanimljivo. Rana američka uključenost u ono što je postalo poznato kao Barbary gusari započelo je sudjelovanje nacije na Bliskom istoku čak i prije nego što smo imali ustav i pomoglo nam je krenuti prema nečemu konkretnijem od članaka Konfederacije, što je u konačnici pomoglo stvaranju nacije. Autobiografske priče trojice mornara koje je Tripoli držao u zatočeništvu, među više od 300, daju pogled iznutra na povijest koju malo tko zna osim marinačke pjesme `...do obala Tripolija`, a možda i Stephena Decatura, hrabrog mornarički časnik u bitkama koje su oslobodile američke mornare. Ipak, priče nisu tako dobro ispričane i ponavljaju se. Dobra povijest, ali postoje puno bolje knjige u ovoj seriji koja ponovno objavljuje mnoštvo priča iz prvog lica smještenih u povijest SAD-a. (manje) Hardcover: 324 pages Publisher: Lakeside Press / R.R. Donnelley & Sons (2007) Language: English Knjiga je NOVA..... ---------------------------- R3

Za kolecionare i lubitelja ... Pravi kolecionarski primerak RARE Stari ZAGI privezak za ključeve, Univerzijada 1987 Zagreb Jugoslavija Vrlo vrlo redak. Nov nije korišćen bez mane. Dimenzije: širina 3 X visina 4 cm. sa alkom visina je 9 cm. Metalni boje antik bronza, ne znam da li je u osnovi od bronze ali spolja jeste. Moje ostale oglase možete pogledati preko sledećeg linka: http://www.kupindo.com/Clan/dragov/SpisakPredmeta Pročitajte još i odeljak *uslovi prodaje* imate mnoge pogodnosti. 14. O Univerzijadi 1987 i Plavoj veverici Zagi, maskota Univerzijade održane 1987. u Zagrebu Jugoslavija - pogledati petu fotografiju. Stariji će se setiti da su zastavu sa olimpijskim krugovima u maksimirski stadion uneli Darjan Petrič, Jelica Komnenović, Bruno Orešar, Darko Pančev, Darjan Petrič, Mirko Čulić, Slađana Božić, Ivan Šibl, Tomislav Paškvalin i Slobodanka Čolović. Ili bar nekog imena. Zašto ne i najlepše sportistkinje bivše Jugoslavije, Šibenčanke Danire Nakić. Na borilištima su carovale moćna američka sprinterka Gvendi Torens koja je osvojila zlatne medalje na sto i dvesta metara i u štafeti. Najuspešnija sportistkinja bila je Rumunka Noemi Jung sa pet zlata I dve bronze. Jugoslavija je u košarci pregazila SAD, osvojila zlato, a Dražen zabio 35 koševa. I košarkašice su osvojile turnir, Darjan Petrič dva srebra, najbolji na 800 metara bili su Slobodan Popović i Slobodanka Čolović. Sjajni sastav odbojkaša osvojio je zlatnu medalju, pobedivši u finali NR Kinu Plava veverica Zagi, maskota Univerzijade održane 1987. u Zagrebu, bila je poslednji simbol velikog međunarodnog sportskog nadmetanja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Teško je bilo nadmašiti sarajevskog Vučka, ali se Zagreb potrudio, pomalo i dozvoljeno “prepisivao” – a pobednika će proglasiti svako od posmatrača I stanovnika države u kojoj je već tada zajedništvo postajalo upitno. Ako je “ipsilon” zamenio prvobitno “u” na idejnom rešenju zastave i “markice”, zbog pobune partizana koji su u njemu videli asocijaciju na ustaštvo, veverica je na plebiscitu u organizaciji Večernjeg lista potukla vrapca, kosa i medveda. Ideja je rođena, realizacija poverena jednom od prvaka Zagrebačke škole animiranog filma Nedeljku Dragiću koji je oblikovanje završio februara 1985. Zagijev kum bio je, prema nekim sećanjima, legendarni košarkaški trener i čovek iz Organizacionog odbora Univerzijade Mirko Novosel. Pojavio se Zagi i kao takmičar u svih 12 sportova zastupljenih na Univerzijadi. Univerzijada je, kao i sva velika takmičenja, imala prateće pričice i novinske legende; pratila ju je nezvanična “istina” da Beograd nije hteo da plamen Univerzijade zapali Cibonina zvezda i najbolji košarkaš sveta Dražen Petrović, te je kompromis nađen tako što je svečanu zakletvu položila atletičarka Slobodanka Čolović, takođe najbolja na svetu. “Zagreb je od sinoć centar svijeta. Na tisuće mladića i djevojaka iz svakoga kraja ovog našeg planeta sjatilo se na zelenom tepihu maksimirskog stadiona da se druže, raduju, vesele, da se viteški nameću u sportskim vještinama. Razigrana mladost u skladnom ritmu muzike i pokreta u neopisivu šarenilu boja okupila se sinoć pod geslom ‘Svijet mladih za svijet mira’, s jedinom željom da sutra ne bude topovska meta, nego da u miru gradi sretniji i ljepši život - svoju budućnost. Sinoćnje je veselje bilo svojevrsna proslava rođendana petmilijarditog stanovnika jedine poznate oaze u nepojmljivom beskraju svemira, naše Zemlje”. Ovako je otvaranje Univerzijade obeležio Večernji list. Pomenuti petmilijarditi Zemljanin je Matej Gašpar, beba rođena u Klinici za ženske bolesti i porode u Petrovoj ulici. Igre je inače otvorio Lazar Mojsov (1920-2011), tadašnji predsednik Predsedništva SFRJ, istinski gospodin među drugovima, završavajući svoj govor sloganom Univerzijade. U svečanoj loži bili su partijski funkcioner i “glavni” za Univerzijadu Josip Vrhovec, predsednik Cavezne vlade Branko Mikulić, te članovi Predsedništva Sinan Hasani i Radovan Vlajković. Začula se pesma Trešnjevačkih mališana “Zagi, Zagi, Zagi, za Zagreb za svijet/Zagi, Zagi, Zagi, za Zagreb nek se čuje…” U svakom slučaju, ocene međunarodne sportske javnosti i brojke govore najviše; dve godine se Zagreb pripremao za, ocena je učesnika, najbolju Univerzijadu u istoriji. Učestvovalo je 5.573 takmičarki i takmičara (3.904 sportista i 1.669 pratioca), iz 121 države; Jugoslavija je imala 332 predstavnika u osam disciplina. Gradovi domaćini, pored Zagreba, bili su Varaždin, Kumrovec, Čakovec, Petrinja, Sisak, Zelina, Jastrebarsko I Bjelovar. Uloženo je oko 300 milijuna evra, Zagreb je dobio Jarun, najlepše veslačko borilište u Evropi, devet dvorana, tri bazena, Cibonin toranj, preuređeni Dom sportova i Dinamov stadion, sportski kompleks na Šalati dobio je novi izgled, kao i više od 200 zgrada u centru. A Zagi se šepurio iz izloga, sa reklama (nije bilo bilborda), sa ambalaže za sve i svašta, što je bio oprobani recept za smanjenje poreza. Autor Nedeljko Dragić “priznaće” da Zagi “malo podsjeća na Disneyev obli stil, ali s manje volumena”. “Našao sam neku sredinu. Doduše, ja jesam odgojen na Disneyevu stilu, kao mali dečko drugo nisam ni vidio i počeo sam to imitirati. Poslije sam se sasvim odmakao, čak toliko da sam u Zagreb filmu odbio prvi film raditi u toj maniri pod cijenu da više nikad ništa ne napravim. Ipak, kod Zagija sam bio svjestan da mora imati malu asocijaciju na njega da bude simpatičan. Kalkulantski sam to napravio. Shvatio sam što je marketing i bio je dobar. Radeći Zagija, koristio sam se i iskustvom s Olimpijade u Sarajevu 1984. za koju sam radio sve animirane filmove i materijale vezane uz Vučka. Znao sam što radim. Danas, kad sretnem nekog mladog i kažu mu: ‘On je nacrtao Zagija’, svi ga znaju. Dakle, uspjelo je. A to je i bio cilj jer svoju sam umjetnost prodavao putem filmova i karikatura, a kod Zagija sam radio kompromise. Ali ne bezobrazno jer, što god radite s primisli da ćete nešto podvaliti, to neće proći. Sve morate raditi sa srcem “, pričao je docnije Nedeljko Dragić. Bila je to sjajna Univerzijada. Nije ostvaren “Svijet mladih za svijet mira”. Ali zato, Zagi nije zaboravljen. Detalnije možete pogledati link :Zagi maskota univerzijade