Pred nama je još jedna od onih čarobnih knjiga Vladimira Pištala. U njoj su tajne „uvek zanimljivije od objašnjenja”, a objašnjenja su takva da dižu tajnu na naredni nivo do koga tek treba stići. Naime, nova Pištalova knjiga, pisana u tananim registrima između eseja i priče, jeste svojevrsna knjiga u slavu smeha, koliko i eseja. „Šta je esej?” pita se autor na samom početku, i odmah odgovara: „Mišljenje.” A sredstvo mišljenja je smeh. Tim „najkraćim rastojanjem između ljudi” ovde se najotvorenije razotkriva logika Pištalove poetike. Smeh je čak utkan, i u surovu priču o Mostaru, Pištalovom tom ličnom Makondu, i o njegovom srušenom i nanovo sagrađenom mostu. Uz pomoć svojevrsnog književnog ogledala, uz veliki upliv nematerijalnog, uz vanstandardno poznavanje nekih od ključnih i istovremeno zatamnjenih tačaka i srpske i američke kulture, Pištalo u ovoj knjizi gradi brižljivu kompoziciju od eseja o totalno različitim egzistencijalnim stvarima i kulturnim pojavama. Otkriva nam činjenice koje stoje iza vidljivih obrisa dvaju kultura. Ispisuje tekstove nakon kojih i mi u Srbiji možemo da razumemo Ameriku, dublju od naših predstava i stereotipa o njoj. A tu američku supstancu u ovoj knjizi vidimo kroz nova i dubinska osvetljenja ličnosti poput našeg Čarlsa Simića, čiju književnu i ličnu sudbinu možemo prepoznati i kao možda najčudnovatiji ogranak „srpske Amerike“, te nama znanih Marka Tvena, Abrahama Linkolna ili Čarlija Čaplina, ali i ljudi skoro nepoznatih našem čitaocu, a važnih za razumevanje onoga što Amerika suštinski jeste, poput Džona Mjuera i Henri Luisa Menkena. S jedne strane, čitajući ovu knjigu primamo dubinska saznanja o ovom kontinentu, ili metafori, šta god da je, a s druge, pratimo suptilnu povest raspada Jugoslavije, u sasvim vedrom omažu tim strašnim godinama. „Oživljeno prepričavanje“ jedne stare knjige o onaniji jeste jasna priča i o političkom sistemu bivše Jugoslavije, zemlje u kojoj su očevi-ljudožderi proždirali percepciju svoje dece. S ove strane ogledala, priča o Koraksu je priča o srpskom Menkenu, a na nju se nastavljaju razni bedekeri, od vodiča kroz hipnotične halucinacije jednog Zografa, pa do onog koji prati sociokulturni milje nekadašnje Jugoslavije i njene regalske književnosti, milje „zemlje koja je svoju istinu učinila teško razumljivom“. Kroz radove pojedinih umetnika, Pištalo kao da određuje geografiju ova dva društva. U tom moru različitih svetova, on čitaoca skoro neočekivano vodi i do sveta reklame. Reklama je prostor u kome se ovaj autor igra sa svim i svačim, to je put kroz ideje i jezičke kontekste uokviren utilitarnim zahtevom za dopadanjem. Pisani u perspektivama od Džokera do Hermesa, tih bogova našeg vremena, i Dionisa, boga preterivanja, dubljeg od sna, ovi Pištalovi raspričani eseji, svi odreda usmereni protiv propagande, tih „vođenih zapažanja“, otkrivaju nam smeh, ne samo kao crvenu nit kompozicije ove knjige, već i kao crvenu nit naših života. Kao svaka prava knjiga, i „Značenje džokera“ nam, u ovo raspolućeno vreme post-istina, svedoči sobom kao prethodnom istinom. U našem svetu, u kome se najveća moć ipak postiže smehom. Nenad Šaponja

– Neverovatno – premetala je Saloma knjižicu po rukama kao da gleda davno izgubljenu dragocenost – pa ovo nisam videla više od dvadeset godina. Otkud ti Manifest, samo mi nemoj reći da je zbog njega ispala sva ona tarapana juče oko biblioteke. Mada, ne bi me čudilo, niti su objavili otkud toliko sveta oko Kalenića, niti zašto je policija intervenisala… Miloš Mladenović (Beograd, maj 1968), pesnik i plejboj (dečko koji se igra). Autor knjige poezije Enciklopedija poetika, jedan od osnivača umetničkog pokreta Kometaisti, koautor Manifesta kometaizma i celovečernjeg igrano-dokumentarnog filma Samo dosadan film je dobar film. Oženjen, ima dva sina i Dunju. Živi i radi u Beogradu.

Nakon prvenca Tuga je pernato stvorenje, koji je osvojio čitaoce širom sveta, iz Porterovog pera stiže novo, podjednako uzbudljivo delo. Glavni junak ovog neobičnog romana, dečak Leni, odrasta u tipičnom engleskom selu, nedaleko od Londona, s kućama od crvene cigle, crkvom, grobljem i lokalnom folklornom legendom zvanom Mrtvi Čika Potajničak, koji, dok leži pod zemljom i čupka korenje iznutra, osluškuje svakodnevne razgovore meštana, uključujući i njegovog miljenika Lenija, čiji glas čujemo i kroz perspektivu njegovih roditelja, ali i lokalnog slikara Pita, koji se sprijateljuje sa dečakom. Porter vešto uspeva da sjedini glasove pojedinačnih junaka u snažnu i neobičnu kompoziciju; prepliće prošlost i sadašnjost, mit i realizam, tako ostavljajući „porterovski” pečat kroz poigravanje sa proznom, dramskom i poetskom formom. Ovo delo idealno je za sve one koji traže nešto „drugačije” u književnosti i koji se ne plaše da kroče u naizgled zamršen svet Porterovih junaka, da se suoče s njim i da ga zavole.

Centralna ličnost ovog romana je Džed Marten, umetnik čiji vrtoglavi uspeh započinje briljantnim fotografijama starih Mišlenovih auto-karti, a vrhunac doseže serijom o profesijama – portretima ličnosti različitih zanimanja. Među njima je i veliki pisac Mišel Uelbek čija fotografija će se naći u centru istrage ubistva čije razrešenje će na sve uključene ostaviti duboki trag. Roman i filozofska studija u jednom, Uelbek beskompromisno razotkriva sve slabosti društva ranog XXI veka, komercijalizovanog, opsednutog slavom, novcem i površnošću, sveta osuđenog na sporu, bolnu i neizbežnu smrt. „Ozbiljno promišljanje umetnosti, smrti i savremenog društva.“ Los Angeles Review of Books „Moćan, jedinstven roman. Sarkastičan, zabavan i brutalan.“ The New York Times Book Review „Briljantna, kontroverzna, intelektualno ambiciozna knjiga.“ The Guardian

Visoko na Pirinejima nastaće oluja i munja će ubiti Domeneka, zemljoradnika kome je draže da bude pesnik. Oko njegovog tela okupiće se duhovi veštica iz 17. veka i uzeti mu mrtvačke trube, pečurke koje je ubrao neposredno pre nesreće. Njegova udovica Sio biće prinuđena da sama odgaji svoje dvoje dece, Miju i Ilarija. Kad ja pevam, igraju planine je roman u kome govore žene i muškarci, duhovi i veštice, kiša i pečurke, psi i srndaći koji žive visoko u katalonskim Pirinejima. To je pogranični predeo, u kome se pored legendi čuvaju uspomene na vekovne borbe za preživljavanje, na progone iz neznanja i fanatizma, na bratoubilačke ratove, ali i na iskonsku lepotu. To je plodno tlo za maštu, razmišljanje i pričanje priča. Mesto u kome se, možda, može početi sve iz početka; mesto iskupljenja. Za roman Kad ja pevam, igraju planine (koji je preveden na više od dvadeset jezika) Irene Sola je dobila nagradu Anagrama za najbolji roman na katalonskom jeziku (2019), kao i nagradu Evropske unije za književnost (2020). Britanski dnevni list The Guardian izabrao ga je za jedan od najboljih romana 2022. godine.

Subverzivni roman bizarnog zapleta i diskretnog humora koji razmatra šta u patrijarhalnom društvu znači biti žena koja se ne uklapa u tradicionalnu ulogu supruge i majke. Dnevnik praznine suptilan je bunt protiv uloga nametnutih ženama, prožet zadivljujućom dvosmislenošću koja čitaoce drži u neizvesnosti do samog kraja. Kada pređe na novi posao kako bi pobegla od seksualnog uznemiravanja na prethodnom, Šibata otkriva da se od nje očekuje da kuva kafu, menja tonere, prazni korpe za smeće i radi sve ono što se podrazumeva samo zato što je jedina žena u kancelariji. U trenutku besa objavljuje da ne može više da sklanja prljave čaše pune opušaka jer je – trudna. Trudna Šibata ne mora nikome da služi kafu. Trudna Šibata nije primorana da radi prekovremeno. Trudna Šibata se odmara, gleda TV, ide na aerobik za buduće majke i vodi dnevnik trudnoće. Jedini problem je što… Šibata nije trudna. Uskoro ta spontana laž izmiče kontroli, a granica između prevare i njenog života polako počinje da se briše. Emi Jagi je u romanu Dnevnik praznine prikazala ne samo društvo koje i dalje s visine gleda na žene već i licemerje koje prati trudnoću. Bizaran zaplet, uzbudljiva subverzivnost i tanani crni humor romana za koji se veruje da će biti prekretnica u feminističkoj literaturi, autorki su doneli nagradu za najbolji debitantski roman u Japanu. Emi Jagi, spisateljica i urednica ženskog časopisa, rođena je 1988. i živi u Tokiju. Dnevnik praznine je njen prvi roman koji je 2020. osvojio prestižnu nagradu „Osamu Dazaj“ za najbolji debitantski roman godine u Japanu zbog tananog crnog humora i odličnog prikaza japanske poslovne kulture i rodnih očekivanja.

Cukuru Tazaki je kao tinejdžer voleo da sedi na železničkim stanicama i gleda vozove kako prolaze. Imao je četvoro najboljih prijatelja – dvojica momaka zvali su se Crveni i Plavi, a dve devojke Crna i Bela. Jedino Tazakijevo prezime nije u sebi sadržavalo boju i on se zbog toga uvek osećao izdvojenim, kao neko „bez ijedne karakteristične osobine ili individualne osobenosti“. Ipak, njegovo prezime značilo je onaj koji nešto pravi, gradi… Iznenada, jednog leta, četvoro prijatelja odlučuje da prekine svaki kontakt s njim i da ga odbaci iz svoje grupe. Ovo bolno, traumatično iskustvo godinama ga je držalo na granici smrti. Danas, šesnaest godina kasnije, ovaj konstruktor železničkih stanica kreće u potragu za odgovorima, kako bi mogao da nastavi dalje. Iako je, baš kao i Norveška šuma, baziran na realističnoj potki, ovaj roman seže do najdubljih metafizičkih bespuća. Dok traga za razlozima odbačenosti, glavni junak je zapravo na putu preispitivanja sopstvenih vrednosti, pokušavajući istovremeno da nađe ravnotežu između sebe i sveta oko sebe, naviknut da živi u (ne-usamljeničkom) samovanju. U potrazi za istinom, nestaju jasne granice i okviri. Istina dobija više pojavnih oblika, vreme gubi uobičajenu linearnu dimenziju, a zamagljuje se prelaz iz jave u san. Eho u kojem su izmešane prošlost i sadašnjost, ispunjen je melanholičnim notama minijatura iz Godina hodočašća Franca Lista. Njima će Cukuru Tazaki putovati ka oslobađanju i na tom će putu shvatiti da „nije sklad jedino što povezuje ljudska srca, već njihove rane“. U ovom romanu, u kojem se sa zebnjom opisuje talenat i definiše sloboda mišljenja, postoji i rečenica koja se kao kakav moto ponavlja iz poglavlja u poglavlje: „Kutiju sećanja možeš da zatvoriš, ali ne možeš da prikriješ istoriju“. Rečenica tako jednostavno opominjuća za sve pojedince i čitave narode koji ne mogu odgovorno da ponesu teret prošlosti. Murakami se tako i u ovoj knjizi o izgubljenom prijateljstvu zapravo bavi Velikim Temama. Haruki Murakami, jedan od najpoznatijih savremenih japanskih i svetskih pisaca, rođen je 1949. godine u Kjotu (Japan). Dobitnik je više prestižnih književnih nagrada, među kojima su i nagrada “Franc Kafka”, nagrada za kratku prozu “Frenk O’Konor”, najznačajnija međunarodna nagrada ovog žanra, nagrada “Jerusalim” za slobodu pojedinca u društvu, najveće priznanje koje se u Izraelu dodeljuje stranim autorima, i danska književna nagrada “Hans Kristijan Andersen”. Do sada je objavio, među ostalim, romane: Fliper (1973), Slušaj pesmu vetra (1979), Avantura oko ovce (1982), Okorela zemlja čuda i Kraj sveta (1985), Norveška šuma (1987), Igraj Igraj Igraj (1988), Južno od granice, zapadno od sunca (1992), Hronika ptice koja navija sat (1994), Sputnik ljubav (1999), Kafka na obali mora (2002), Kad padne noć (2004), 1Q84 u tri toma (2009), Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća (2013) i Ubistvo Komtura (2017); knjige priča: Ponovni napad na pekaru (1993), Posle potresa (2000), Tokijske misterije (2005), Muškarci bez žene (2014) i dokumentarističku knjigu Metro (1997/98). Prevodio je na japanski Ficdžeralda, Karvera, Irvinga, Selindžera i druge američke pisce. Nakon višegodišnjih perioda provedenih u Americi i Evropi, sada živi u Japanu, a angažovan je kao gostujući profesor na Univerzitetu Prinston u SAD.

Tokom dvadeset pet godina Cila živi sa Lazarom, sa kojim ima petoro dece, i sa svojim deset godina mlađim ljubavnkom, Hananom. Nakon Prvog svetskog rata porodica se često seli, a deca žive sa dvojicom očeva. Upravo je „čika Hanan“ onaj koji ih odgaja, stara se o nihovom obrazovanju i drži porodicu na okupu. Roman zasnovan na memoarima autorkine prabake i Hananovom dnevniku, Cila prepliće porodičnu priču o četiri generacije sa istorijom Izraela. Kacir, koja se i sama pojavljuje u romanu, napisala je roman svog života, ne samo zato što je to njeno najduže i najkompleksnije delo do sada, već i zato što je samo njen panoramski pogled mogao da obuhvati Cilin neverovatan život i prodre u porodični mit.

Capital Crimes Reader Award Sve kriminalističke priče slede jednostavan skup pravila. Grant Makalister, autor kriminalističkih priča i profesor matematike, jednom je seo i sva ih dokučio. Ali od tada je prošlo trideset godina. Sada živi usamljeničkim životom na mirnom mediteranskom ostrvu – sve dok mu Džulija Hart, pronicljiva, ambiciozna urednica, ne zakuca na vrata. Ona želi ponovo da objavi njegov rad, što znači da moraju zajedno da pročitaju sve te stare priče. Ali on se krije od svoje prošlosti baš onoliko koliko je ona radoznala da je istraži. Čitajući priče, Džulija uznemireno shvata da postoje delovi koji nisu logični. Zamršeni nagoveštaji koji naizgled upućuju na stvarno ubistvo. Ako želi odgovore, Džulija mora da pobedi u borbi umova koju vodi s veoma pametnim protivnikom. No mora biti oprezna: iako zna da misterija postoji, još ne shvata da se ubistvo već dogodilo…

Neum, Casablanca knjiga je o knjigama i moru, o čovjeku i usamljenosti, o zaboravu i prisjećanju, o krutosti granica i mekom šarenilu pograničja… Živo zainteresiran za granice, za čiju egzaktnost ne mare mirisi, zvukovi, ptice, a ni plemeniti ljudi, Markovina – dopola primoran sticajem okolnosti, a otpola gonjen željom – iz stranice u stranicu granice preveslava, preplivava, prehodava i prepričava: sebi, znatiželjnom putniku iz Grenoblea, i nama, svojim čitateljima, civilizacijski i kulturološki čvor balkanskog, mediteranskog juga, u kojem se Neum ukazuje kao „novovjekna Casablanca na kojoj se susreću svi brodolomci jedne civilizacije Đurđica Čilić

Roman prati odrastanje i sazrevanje Marije Auguste, devojčice prerano ostale bez majke i kao i mnoge njene vršnjakinje, poverene na staranje i vaspitanje časnim sestrama u katoličkoj školi, gde upoznaje druge dve Marije, Mariju da Gloriju i Mariju Žoze. To su tri prijateljice, tri zvezde iz sazvežđa Tri Marije, tri životna principa. Hoće li Marija koja pređe granice biti srećnija od one koja se povinuje društvenim obrascima? Koliko će snage biti potrebno da se sija na pustom nebu izneverene ljubavi? Jedna od najvećih brazilskih spisateljica, Rakel de Keiroz, pruža nezaboravne portrete devojaka koje pokušavaju da nađu sreću u stvarnom svetu, koji je toliko različit od onog iz njihovih omiljenih ljubavnih romana, i u kom je samo muškarcima dopušteno sve. Rakel de Keiroz (1910–2003) pripada najznačajnijim predstavnicima brazilske književnosti. Pažnju skreće već prvim romanom „Petnaesta” (O Quinze) o teškom životu ljudi sa severa Brazila i jasno iznetim stavovima prema društvenim problemima. Pod snažnim je uticajem levičarskih ideja i pridružuje se Komunističkoj partiji. Zbog širenja komunističkih stavova, provešće tri meseca u zatvoru, a knjige će joj biti javno spaljene. Književni opus Rakel de Keiroz veoma je plodan i raznovrstan. Najznačajnijim delima smatraju se romani. Pored već spomenutih, objavila je i „Kameni put” (Caminho das pedras, 1937), Tri Marije (1939), „Zlatan petao” (O galo de ouro, 1950), „Dora, Doralina” (Dôra, Doralina, 1975) i „Spomenar Marije Mora” (Memorial de Maria Moura, 1992). Pisala je i dramska dela, a najveći deo njenog književnog stvaralaštva čine hronike, koje je skoro svakodnevno pisala za novine i kasnije objavljivala u zbirkama. Oprobala se i u pisanju književnosti za decu, a 1998. objavila je i autobiografiju pod naslovom „Tolike godine” (Tantos anos). De Keirozova nije zadužila brazilsku kulturu samo književnim radom. Bavila se i priređivanjem izdanja dela značajnih brazilskih pisaca, pisanjem školskih udžbenika za predmet građansko vaspitanje i za opismenjavanje odraslih, kao i književnim prevođenjem. mnogih svetskih autora, među kojima su Aleksandar Dima Otac, Onore de Balzak, Fjodor Dostojevski, Erih Marija Remark, Džek London, Perl Bak, Emili Bronte, Žil Vern i Agata Kristi. Za višedecenijski posvećeni rad dobila je brojna priznanja. Postala je prva žena članica Brazilske književne akademije i prva dobitnica nagrade Kamois, najprestižnijeg književnog priznanja na čitavom govornom području portugalskog jezika. Nagrađena je i mnogim drugim značajnim književnim nagradama: Grasa Aranja, Žabuti, Mašado de Asis, nagrada društva Felipe d’Oliveira (za roman Tri Marije). Priznanje joj je odato i visokim odlikovanjima država Brazil i Portugal, a dodeljena su joj i četiri počasna doktorata brazilskih univerziteta.

NOVA KNJIGA U gradu se pojavio novi heroj – policajac po imenu Dogmen! Pratite njegove avanture i saznajte šta je šef dobio za rođendan, kako je Perajko postao veći zloća čak i od mačka Pitija i zašto Dogmen ne voli da se kupa. Zavijaćete od smeha na sav glas! SAMO NAPRED, DOGMENE! U mračnim vremenima… … kada snage novih zlikovaca rastu… … jedino policajac sa glavom psa može da spasi svet.

NOVA KNJIGA Autor:: Džon Metjuz, Ketlin Metjuz, Tomislav Tomić Žanrovi:: Knjige za decu Izdavač:: Laguna Godina izdanja:: 1. novembar 2016. Broj strana: 95 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 23x27 cm Priče o prevejancima i lukavštinama iz celog sveta. Kako je gavran vratio sunce? Ko je hobotnici ukrao lepotu? I zašto se strašni leopard plaši malog zeca? Upoznajte prevejance, lukavce, varalice i prepredenjake koji varaju druge životinje i podvaljuju im kako bi se okoristili. Nekad uspeju u tome, nekad budu nadmudreni, a vi morate paziti jer u priči uvek neko dolija. Priče su sakupljene sa svih strana sveta, a u knjizi ih je, uz mnogo humora i detalja, divno oživeo Tomislav Tomić svojim prekrasnim ilustracijama. a3

Autor:: Nil Gejmen Žanrovi:: Knjige za decu Izdavač:: Laguna Godina izdanja:: 20. april 2021. Broj strana: 44 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 23.7x30 cm Ilustrovao Kris Ridl. Gusarski gulaš! Pravi gusarski gulaš! Za tebe i za mene – mmm, ukusan je baš! Gusarski gulaš! Pravi gusarski gulaš! Samo klopaj, klopaj, tugu da odagnaš! I ti možeš da budeš gusar – bićeš naš! Vesela, prava gozba od poeme, sa svim sastojcima od kojih se može skuvati sjajna knjiga! Po receptu vrsnog pisca Nila Gejmena i od kulinarskog majstora-crtača Krisa Ridla. d2

Enter, if you dare, the bloodcurdling (and sidesplitting) world of Transylvania’s most infamous gourmet. Open the Velcro tabs on this coffin-shaped tomb — er, tome — for a peek at some little-known details of Dracula’s infancy, school days, cherished belongings, and lively nightlife. Peer inside a vampire’s fridge and closet, peruse photos of little Drac with boyhood friends, meet his many pets, and get a taste, so to speak, of what eternal life is like for the world’s biggest pain in the neck. Just beware of the final spread — who knows what creepy consequences might spring up if visitors don’t obey the signs? Featured in Dracula’s Tomb: * Drac-Facts * My School Days * My School Report * My Pets * Holiday Snaps * Dracula’s Fridge * My Wardrobe * My Stuff * A Night in the Life of Count Dracula a4.1

Sal Rachele INTEGRACIJA DUŠE SOULFOOD, 2014. 330 strana. Očuvana, ima nekoliko obeleženih rečenica, flečicu na listovima spolja sa gornje strane i posvetu na predlistu (čini se autora). Dobrodošli u zoru novog Zlatnog doba! Verovatno se pitate “A gde je ono?” Živimo u vremenu rađanja prekrasne Nove Zemlje, a oko nas i šire vidimo patnju, siromaštvo, zagađenja, razne vrste bolesti. Iako nam je bio obećan svet mira i obilja, put do njegove manifestacije nije jednostavan. Mi smo oči, uši, ruke i stopala Boga, koji se manifestuje kroz fizička tela na Zemlji. Pojednostavljeno, Bog pomaže onima koji pomažu sebi. Na nama, kao Božjim ko-stvaraocima, je da stvorimo ovaj novi svet. Ova knjiga počinje tako da nam pokazuje tačno zašto je svet ovakav kakav jeste, a onda nastavlja objašnjavajući kako ga promeniti, i ostvariti prekrasno Novo Doba napretka, radosti, ljubavi i prosvetljenja. Knjiga detaljno opisuje tajne duše, i kako uskladiti sve naše nivoe postojanja u moćnu, zajedničku i veličanstvenu celinu. Uživajte u putovanju! Duša je celovit, kompletni entitet sam po sebi, ali u isto vreme se sastoji od mnogih delova, ili fragmenata, koji egzistiraju na različitim nivoima i dimenzijama vremena i prostora. Iz nelinearne tačke gledišta, svi ti delovi postoje istovremeno, dok iz linearne tačke gledišta može izgledati kao da su neki vaši delovi blokirani u prošlosti, budućnosti, udaljenim svetovima ili drugim dimenzijama. Integracija duše je umetnost okupljanja i usklađivanja svih vaših delova kako bi mogli zajedno delovati kao Jedno Biće. To je poželjno, jer kad ste celoviti i integrisani, onda posedujete veliku moć i sposobnost da stvorite svet kakav zaista želite. Iako vam je data slobodna volja, vaša volja nije zaista slobodna sve dok ne oslobodite delove sebe koji su blokirani u dualnosti i na točku reinkarnacije.

odlično očuvana Antologija stare kineske poezije: Svet u kapi rose Jezik, pesništvo, tradicija… Od svih kineskih dimenzija, vremensku kao da je najteže prilagoditi evropskoj vizuri: ona je i najodgovornija za tolike razlike u psihološkoj perspektivi. Otuda je i neminovno, mada u svojoj pristrasnosti tako naivno, naše čuđenje „kako je to“ stara Kina gotovo tri hiljade godina ostajala bez ikakvih dodira sa Zapadom. (Marko Polo? To nije njen kontakt sa Zapadom, već kontakt Zapada sa njom, promašen, uostalom, jer je Venecija nastavila da u tom pravcu drži durbin okrenut u naopako.) Otuda, takođe, činjenica da nijedna književnost ni približno nema tako dugu povest kao kineska – za nas predstavlja samo kuriozitet. Ako je vekovima bila više civilizacija nego nacija, drevna Kina je bila i više tradicija nego država. I to tradicija toliko prožeta svojim pismom da su mitski arhetipovi samo njegovim posredstvom mogli da se kristališu i da razviju opšte duhovne konstante. Prosto savršeno kao oruđe sinteze, dakle poezije, koja nas je u tonalitetima – čije promene potpuno menjaju smisao reči – našao način da se oslobodi rodova, padeža, vremena, gotovo čitave morfologije, da bi i poslednje njene ostatke zbrisala jedna poezija koja ne priznaje vrste reči, već samo njihovu srž. Pošteđena, tako, disciplinovanog služenja sintaksi, reč otelotvorena u ideogramu, karakterističnom kineskom pismu, postaje nezavisna, te i misao, opravdavajući tu privilegiju i koristeći se tom slobodom, ide u svom značenju do kraja, dakle dalje od reči. A ta značenja, oslobođena suvišnika, dodiruju se onda i prožimaju kao prirodne pojave. Upravo to i jeste težnja ideograma – da se prožme samom prirodom. Stoga kao da i nije poređenje, nego, takoreći, konstatacija kad jedan kineski epistolarac iz VIII veka piše da su ideogrami najslavnijeg kaligrafa među njegovim savremenicima – kitovi što nadiru ka pučini, zmije što vrludaju ševarom, kiša što se pred naletom vetra najednom sručuje niz nastrešnice, svenule puzavice što vise nad ponorom, svileni končići zahvaćeni olujom, koji kao da će se svakog trenutka prekinuti ali se nikad ne prekidaju. Ostavši bezmalo nedirnut još otkako je bio standardizovan u III veku pre naše ere, dakle potpuno nezavisan od fonetike, ideogram se obraća neposredno duhu, nemajući potrebe da se, dekomponovan zvucima, prethodno provuče kroz sluh. Zato, makar se čitao sasvim drukčije, kao arapske cifre na raznim jezicima, ideogram dočarava isti smisao današnjem Kinezu kao i onom od pre dva milenijuma, ili čitaocu u Japanu, Koreji, Kambodži: svet se, dakle, ne mora truditi da izmisli univerzalno pismo, ono već postoji, preostaje još samo ta sitnica – valja ga naučiti… Svaki kineski ideogram je, inače, jednosložan, te pošto nema nenaglašenih slogova, u kineskoj poeziji nema ni stopa; drugim rečima, metrička jedinica nije slog, nego reč, sa svojom tonalnošću. Kao što je svaka reč, zahvaljujući monosilabizmu, metrički zamenljiva svakom drugom, tako i ideogrami, kao homogene poetske slike oslobođene svega nebitnog za komunikaciju, ostaju autonomni ali i ravnopravni. Ma koliko redosled ideograma bio od značaja za njihov smisao i međusobni odnos, u pesmi oni kao da senče ivice kojima se zgledaju, kao da olabavljuju zamahe svojih značenja, kao da menjaju smerove prošlosti i budućnosti, te provociraju oko da ih upija paralelno, ponekad čak u krug: tako oni trijumfuju nad sintaksom, ne na račun, nego na korist značenja, sve slojevitijih, sve ambivalentnijih, sve obuhvatnijih. U njima je, dakle, u njihovoj prirodi, podosta od onog do čega danas, ovde i drugde, pesnik mora da se probija sam. Staviti, u pesmu, ideogram na pravo mesto, to je nešto mnogo više nego naći pravi „izraz“: to znači otkriti još jednu zakonitost, još jedan gravitacioni sistem koji počiva na ravnoteži neizrecivog i komunikabilnog. Iskazati a ne reći – da bi se, tako, reklo više, to je ono čemu najčešće teži kineski pesnik i čemu uvek teži sam njegov ideogram. Ta sposobnost slikovitog pisma naslućena je u samom začetku: ostala je legenda da su zli dusi plakali kada je pronađeno. Strahopoštovanje je vremenom svedeno na poštovanje, ali je i dalje smatrano svetogrđem makar i slučajno bacanje ili gaženje ispisanog komada papira. Poeziji je tu pripao najveći deo časti i počasti, jer je, neuporedivo potpuniju nego proza ili, kasnije, drama, imala moć da iz ideograma izvuče sve što je vremenom uspeo da upije, udahne i upamti. Zato se kineski klasični romani tako često i pozivaju na nju: „postoji pesma“, kažu, „koja to dokazuje“. I evo, sada, ponečeg od toga što je pesma dokazala, negde daleko i davno, u svojoj vekovnoj potrazi za čovekom. – Dragoslav Andrić

Povest o čarobnoj palici sa runskim zapisima edicija PLAVA PTICA knjiga odlično očuvana posveta L.GaR.4

odlično očuvane kao nove nezavisna izdanja GAR.3

Ime joj je Dina. U Bibliji, u Knjizi Postanja, samo se pominje u mnogo poznatijim poglavljima o njenom ocu Jakovu i njegovih dvanaest sinova. Ispričan glasom Dine, ovaj roman otkriva tradicije i nemire u životima žena iz prošlosti – svet crvenog šatora. On počinje pričama njenih majki – Lie, Rahile, Zilpe i Bilhe – četiri Jakovljeve žene. One vole Dinu i daruju je veštinama koje će joj pomoći u njenom potonjem životu. Naposletku, kada se bude zaljubila, doći će do tragedije zbog koje će morati da pobegne od porodice. Dinina saga dopire iz jednog izuzetnog perioda rane istorije i vezuje čitaoca nitima neodoljive privlačnosti. Dirljiva priča Crvenog šatora otkriva zaboravljeni svet čudesnih rađanja, robova, zanatlija, kućnih bogova i sestrinskih tajni. Format: 13x20 cm Broj strana: 343 Pismo: Latinica Povez: Tvrd

na koricama par tragova od pritiskanja, zato što su tvrdokoričene a plastificirane a opet mekane pa zgodne za decu 2005 god 16 str 20cm LISTOVI SU TVRDOKORIČENI l2

petao mačak branko ćopić odlično očuvana

2005 god tvrd povez 214 str 2005 Dean, illustrations by Jill Newton, cover uncredited Brief Summary by Robert Houghton: When Jo, Bessie and Fanny leap over a ditch near their new house in the country, they find themselves in an Enchanted Wood where trees whisper their secrets and magic is everywhere. In the middle of the wood grows the most wonderful tree in the world – The Faraway Tree, with its top-most branches touching the clouds, magical fruit, the exciting Slippery-Slip, and cosy houses set in its vast trunk. The children soon explore the tree, meeting the strange people who live there, including Moonface, Silky the pixie and Dame Washalot, and have amazing adventures in the lands that come and go at the top - the Land of Ice and Snow, the Land of the Three Bears, and everyone`s favourite - the Land of Take-What-You-Want! l2

Kako se izboriti s ljudima koji vas iscrpljuju. Revidirano i dopunjeno izdanje. „Bernstin nudi praktičan priručnik za različite vrste emocionalnih vampira i savetuje čitaoce kako da se zaštite od ovih grabljivaca.“ The Boston Globe Zabijte kolac u srce emocionalnih vampira u vašem životu. EMOCIONALNI VAMPIRI: Možda vrebaju u vašoj kancelariji, vašoj kući ili na internetu. Možda su članovi vaše porodice, kruga prijatelja ili kolega na poslu. Možda čak s njima delite i postelju. Bistri, daroviti i harizmatični, oni osvajaju vaše poverenje i vaša osećanja – a zatim vam isisavaju svu emocionalnu energiju. Dr Albert Dž. Bernstin, autor bestselera i ubica emocionalnih vampira, otkriva vam tajne koje će vas zaštititi od ovih mračnih stvorenja. Podrobno opisujući čitav niz tipova osoba s poremećajem ličnosti, Bernstin vam ukazuje na to kako da uočite vampire u svom životu i obezbeđuje vam široku lepezu odbrambenih strategija koje će sigurno sprečiti ove krvopije da vas izmožde i iscede. VEOMA PRAKTIČNO I IZUZETNO DUHOVITO, OVO IZDANJE NAUČIĆE VAS DA: •prepoznate emocionalne vampire – asocijalne, opsesivno-kompulzivne, histrionične, narcisoidne ili paranoične – pre nego što vas ujedu, kao i da se izborite sa svakim pojedinačnim tipom ovih ličnosti •upotrebite čitav arsenal metoda pomoću kojih ćete izbeći štetne veze i rehabilitovati one koji se mogu vratiti iz mrtvih •pregovarate u onim jedinstvenim i nezgodnim situacijama kada je emocionalni vampir vaš bračni drug, partner ili dete. Sa Emocionalnim vampirima bićete dobro naoružani za borbu s najnapornijim ljudima u svom životu, bez prolivene ijedne kapi krvi!

Vintage from the 1970s Collectible MAD magazine in good used condition. These are great old Humor Magazine/comics. Add to your collection...